ESEJISTIKA I PUBLICISTIKA

Knjiga o mehanizmima nasilja i političke kontrole nad medijima. Razmatrajući i lokalni i globalni novi ovog procesa, Aleksandra Krstić osvetljava razloge zbog kojih su mediji i novinari pod pritiskom, kao i društeve posledice tog pritiska.

Knjiga Jovana Delića Hodočašća uz Uspravnu zemlju je celovita studija o poeziji i poetici Vaska Pope.
Stavljajući u središte svog kritičkog istraživanja Popinu knjigu pesama Uspravna zemlja,¸koju definiše kao „lirski spev“, i pesnikovu knjigu autopoetičkih eseja Kalem, Delić pokazuje osnove i vrhove Popinog pesništva, kao i njegove odjeke u novim pesničkim vremenima.

Novi eseji jednog od vodećih savremenih svetskih pesnika i esejista.

O poeziji i istoriji, o ideologiji i sumnji, o politici i stvarnosti.
O Ničeu i Sioranu.
O Česlavu Milošu i Zbignjevu Herbertu, Tadeušu RUževiču i Vitoldu Gombroviču.
O Krakovu i jednom neočekivanom povratku u Lavov.
O velikim pesnicima XX veka i o političkim i istorijskim okolnostima nastanka njihovih dela.

O tome zašto je poezija početak sećanja i o tome zašto je sumnja poslednja odbrana pred manipulacijama politike i ideologije.

Uzbudljiva i neodoljiva knjigu proza i eseja u kojima autorka istražuje čitav nestali svet našeg iskustva.
Sto jedna priča i esej o predmetima za koje smo bili emotivno i praktično vezani i koji su netragom nestali iz našeg života.
Kasete i vokmen, pejdžer i ručni mlin za kafu, kombinezon i telefonska govornica, vikleri i pisaća mašina, dopisnica i cigaret-žvake, telefonski imenik i jambolija, ručni mikser i milje, crveni kiosk i kredenac, zlatni zubi i trabant, indigo papir i telefon od bakelita, petrolej lampa i kreda, pisma i lastiš, bide i sat s kukavicom, haube za glavu i mastiljava olovka, tranzistor i ručni aspirator – samo su neki od predmeta koji su iščezli iz našeg sveta.
Sećanje na njih Ana Ristović oživljava kroz svoje tekstove i kroz fotografije koje su sastavni deo ove knjige.

Antologija savremenog italijanskog eseja.
Pred čitaocima se nalaze eseji Alfonsa Berardinelija, Pjetra Bartola, Gracije Neri, Masima Montanarija, Marka Romana i Kjare Valerio.
Eseji u ovoj knjizi pokazuju širok poetički, tematski i izražajni raspon savremenog italijanskog eseja.
Eseji u ovoj reprezentativnoj i raznovrsnoj knjizi govore o temama u rasponu od modernog evropskog romana, preko sudbine moderne fotografije u klasičnim i digitalnim medijima ili prikaza gradova kao umetničkih dela, do hrane, humane istorije matematike i tragične sudbine izbeglica koji se iskrcavaju na Lampeduzi.
Od kulture do identiteta, od autobiografije do otkrića umeća da gradove koje posećujemo posmatramo očima istoričara ili kritičara umetnosti a ne samo kao obični turisti.
Uzbudljive slike savremenog sveta, provokativne rasprave o temama koje nas se tiču.
Eseje u ovoj knjizi preveli su Mila Samardžić, Ivana Simić Ćorluka, Marija Pejić, Aleksandar Levi, Nataša Gavrilović i Mirela Radosavljević.

Izabrani eseji jednog od vodećih savremenih evropskih pisaca i prvorazrednog svedoka evropske istorije druge polovine XX veka i naših dana.
Eseji o politici, društvu i književnosti.
Rasprava o tome šta je Srednja Evropa i za šta je Evropa dobra.
Razmišljanja o dužnostima gradonačelnika, o gradu kao romanu, o stanovištu žrtve, o ulozi i dužnostima građana, o evropskom nasleđu.
Sećanja na mrtve prijatelje: Ištvana Erkenja, Danila Kiša i Aleksandra Tišmu.

Izabrani eseji Danila Kiša obuhvataju vremenski raspon od njegovih ranih tekstova do tekstova iz njegove književne zaostavštine.
Poslednje pribežište zdravog razuma donosi reprezentativan izbor tekstova iz Kišovih knjiga od Po-etike i Homo Poeticus-a do knjiga Život, literatura, Skladište i Varia.
Predstavljajući vrhove Kišovog eseja, knjiga Poslednje pribežište zdravog razuma pokazuje nesvakidašnju snagu Kišove esejistike u kojoj ovaj pisac postavlja osnovna pitanja književnosti svog vremena: od smisla i uloge književnosti, preko pitanja njene verodostojnosti, do pitanja oblikovanja temeljnih pitanja konkretnog ljudskog vremena u književnom tekstu.
Knjiga u kojoj Kiš odgovara na pitanje: „Zašto pišem?“ i u kojoj Kiš kaže koja su dva ključna pitanja na kojima polažu ispit svi pisci XX veka.

Veliki pisci savremene svetske književnosti (od Davida Grosmana do Klaudija Magrisa, od Džona Ralstona Sola do Kristofera Houpa, od Čarlsa Simića do Đerđa Konrada, od Karlosa Fuentesa do Draga Jančara, od Andreja Bitova do Nelofer Pazire, od Enrikea Vila-Matasa do Alekseja Slapovskog, od Ane Blandijane do Ekbal Barake, i drugih) svedoče i raspravljaju o najvažnijim političkim, istorijskim, društvenim i kulturnim izazovima savremenog trenutka.
Na prvom mestu među takvim izazovima jeste aktuelna svetska kriza i njeni uzroci i posledice. Ali ovi pisci, govoreći o svom ličnom isksutvu, o iskustvu svojih zemalja ili o sasvim globalnim iskustvima, pokazuju da kriza koju vidimo kao ekonomsku krizu ima mnogo dublje korene i da potresa same temelje našeg sveta.
Tekstovi u ovoj knjizi nastajali su u poslednje tri godine i predstavljaju neposredne odgovore na izazove krize. Objavljeni u koricama jedne knjige, ovi tekstovi oblikuju uzbudljivu celinu u kojoj se sklapa provokativna, raznovrsna i lucidna slika sveta u dramatičnom preobražaju.
Knjiga Kriza je grupno putovanje jeste kritika savremene politike kakvu niste čitali.