JEZIK I KNJIŽEVNOST

Dangubić u stihovima poeme "Dunav, talasi" evocira kulturnu, jezičku i istorijsku slojevitost Dunava kao jedne od osa evropske civilizacije.

Knjiga o mehanizmima nasilja i političke kontrole nad medijima. Razmatrajući i lokalni i globalni novi ovog procesa, Aleksandra Krstić osvetljava razloge zbog kojih su mediji i novinari pod pritiskom, kao i društeve posledice tog pritiska.

Knjiga o Peteru Handkeu. Prva celovita književno-kritička studija o književnosti nobelovca koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Poema u kojoj se smenjuju kamen i nebo Hercegovine, ljudi i gradovi, nove priče i stari mitovi, ono što se pamti i ono što se sluti. Mnogoglasna pesnička povest o prostoru u kome su ukršteni Mediteran i kopneno zaleđe, istorija i stvarnost, iskustvo života i metafizika trajanja. Govoreći o Hercegovini iz njenog stvarnog i simboličkog središta, pisac raščitava slojeve doživljaja, iskustava, zapamćenih priča i oživljenih glasova. Ti slojevi u Trebinjskom zapisu postaju delovi višestruko ukrštene priče.

Nova knjiga pesama vodećeg savremenog izraelskog pesnika u prevodu Vide Ognjenović.

Sve pesme u knjizi Radoslava Milenkovića Sidro u paučini jesu ljubavne.

Dok čitamo jednu po jednu pesmu iz ove knjige, pred nama se otvaraju, jedna za drugom, forme ljubavi i trenuci svakodnevice iskustva porinuti, poput sidra, u večnost ljudske emotivnosti.

Emocije ovladavaju ovim pesmama, a same pesme podrazumevaju raspon od uzvitlanih strasti do melanholičnih mudrosti, od gotovo potpune stišanosti do potrebe za govorom, od reči u kojima se traži utočište do iskustva patnje bez koje ljubav izgleda i ne može.

Zajedno s knjigama pesama Prazna gnezda (2021) i Povratak u katakombe (2022), takođe objavljenim u Arhipelagu, knjiga Sidro u paučini oblikuje zanimljivu i nesvakidašnju trilogiju jakih osećanja koja u savezu s poezijom traže odgovore na osnovna pitanja života.

Prepevi i tumačenja nekih od najlegendarnijih i najlepših pesama pisanih na engleskom jeziku.

I savremenicima i ljudi pre nas te pesme su ponudile pomoć na koju bi se čovek mogao osloniti u trenucima iskušenja, boli i gubitka.

Od Šekspira do Kiplinga i Hemingveja, od Lonfeloua i Emili Dikinson do Tolkina i Bukovskog, od Maksa Ermana i Ele Viler Vilkoks do Lengstona Hjuza i Dereka Volkota, od Meri Elizabet Fraj do Roberta Frosta i Čarlsa Simića, od Vilijama Ernsta Henlija i Suzan Kulidž do Dilana Tomasa, od Edgara Alberta Gesta i Pola Lorensa Danbara do Adrijana Mičela, od Roberta Vilijama Servisa do Džeka Gilberta i mnogih drugih.

kako su nastale neke od najlepših pesama engleskog jezika i kakva je bila njihova istorija?

Stihovi nade i ohrabrenja.
Uzimati bez recepta.
Pre, u toku, posle i bez jela.
Neograničena upotreba se preporučuje.
Potpuno je izlišno konsultovati lekara ili farmaceuta.

Otkriće i održanje smisla kao održanje života postalo je osnovni sadržaj knjige pesama Tomislava Marinkovića Šta o nama misle anđeli. Pitanje smisla ukazuje se kao odsudno pitanje i kada se stihovi nađu pred granicama „iza kojih se niko vratio nije“, i kada se nad životom natkrili senka kraja, i kada se gubitak izvesnosti ukazuje kao jedina izvesnost.
Održanje smisla uslov je života i uslov je vitalnosti koja se iznova obnavlja, kao i život sam. Otuda se figura Marinkovićeve poezije iz života na zemlji, među blagoslovenim biljkama i mnoštvenim predmetima, među gradskim prizorima i usred prirodnog obilja, okreće pogledu nagore, prema anđelima kojima ima šta da se kaže i od kojih ima šta da se čuje.
Glas melanholične stišanosti, strpljive raspravnosti i pesničke otmenosti.

Poezija Rista Lazarova suočava se, odlučno i nepokolebljivo, oštroumno i kritički, sa istorijskim i aktuelnim civilizacijskim usponima i padovima, s nacionalnim i univerzalnim nepravdama i porazima. Njegovi stihovi su odgovor bezumlju koje caruje u današnjem svetu, kao i svedočanstvo nemoći čoveka da mu se suprotstavi. Ovi neobični i šokantni stihovi, osim što su u funkciji detronizacije vrhunskih autoriteta, kreiraju i karnevalsku atmosferu u bahtinovskom stilu. Кao dinamičan i lucidni duh, Risto Lazarov želi da živi u skladu s pulsom svoga vremena, želi da bude angažovan autor.

Knjiga Jovana Delića Hodočašća uz Uspravnu zemlju je celovita studija o poeziji i poetici Vaska Pope.
Stavljajući u središte svog kritičkog istraživanja Popinu knjigu pesama Uspravna zemlja,¸koju definiše kao „lirski spev“, i pesnikovu knjigu autopoetičkih eseja Kalem, Delić pokazuje osnove i vrhove Popinog pesništva, kao i njegove odjeke u novim pesničkim vremenima.

Najrazličitija iskustva postaju izvor i uzrok pesničkog govora. Кnjiga Dragana Jovanovića Danilova Кanjoni kroz nas pokazuje sav raspon tih iskustava od kojih su sačinjene njegove pesme: od doživljaja do mišljenja, od prizora viđenih u obližnjem ili dalekom svetu do intimnih drama i slomova emotivnog sveta, od pohvale erotskom i telesnom do melanholičnih uvida u stanje svakodnevice, od misterije malih mesta do vrtloga velikog sveta, od guste retoričke ekspanzivnosti do jezičke stišanosti i uzdržanosti, od slavljenja sveta do gnušanja nad njim, od humora do nedvosmislenog izricanja. Taj raspon nije ni slučajan, ni neočekivan. On pokazuje jedno osećanje i razumevanje poezije koja prepokriva čitav čulni i saznajni svet, a pri svemu tome mora biti sposobna da taj svet izrazi kako u nijansama, tako i u širokim zamasima.

Književno-istorijska studija o počecima italijanskog i engleskog romana u drugoj polovini XV i prvoj polovini XVI veka. Opisujući nastanak modernog romana, autorka se posebno bavi viteškim epom, ranim formama romana i spevom "Mahniti Orlando".

Тragajući za poetikom Danila Kiša Jovan Delić je napisao studiju o tendencijama i dominantama u Kišovoj prozi.

Ispitujući celokupan književni opus Danila Kiša, od Mansarde i Psalma 44, preko Porodičnog ciklusa, do Grobnice za Borisa Davidoviča, Enciklopedije mrtvih i Lauze i ožiljaka, uključujući i Kišove poetičke spise, razgovore i poeziju, Jovan Delić izdvaja nekoliko tematskih tendencija i dominantnih postupaka prisutnih u Kišovoj književnosti.

Tematske tendencije su: fuga smrti, porodični krug, književnost kao književna tema i voz i vozni red.

Dominantni postupci su: istoričnost, citatnost, dijalog s mitom, dokumentaristički pristup, intermedijalnost, ironični lirizam, ciklizacija, žanrovska hibridnost, ideja kontraknjige, fragmentarnost i enciklopedizam. Delić izdvaja i tendencije u izboru i oblikovanju likova u Kišovoj prozi. U sažetim i enciklopedijski pisanim tekstovima, pretočenim u jedinstvenu celinu, Delić nudi nov i integralan pogled na osnovna pitanja Kišove proze i poetike.

Osnov srpskog izdanja knjige "Izabrane pesme: 1962-2022." jeste knjiga Čarlsa Simića "New and Selected Poems: 1962-2012."Ovom reprezentativnom izboru Simićeve poezije, objavljenom u SAD 2012. godine, dodat je izbor iz tri Simićeve knjige pesama objavljene u proteklih deset godina ("Ludak"; 2015, "Zapisano u mraku"; 2017, "Priđi bliže i slušaj"; 2020).
Izbor pesama u knjizi "Izabrane pesme: 1962-2022." dao je sam autor.
Sastavni deo ove knjige jesu izabrani autopoetički tekstovi Čarlsa Simića. Najcelovitije i najreprezentativnije predstavljanje poezije Čarlsa Simića na srpskom jeziku. Poezija Čarlsa Simića prevodi elemente velikih priča, prethodno destruisanih, ironično razloženih na sastojke manipulacije i otuđenosti od stvarnog ljudskog smisla, na relacije privatnog života. U tome se otkrivaju najuzbudljiviji trenuci ove poezije, časovi kada ona tiho i postepeno, pa možda zato i s većom snagom, razlistava slojeve nesumnjivo privatnog života i sadržaje spoljne, pa samim tim i nametnutne egzistencije. Preispitujući sliku društva preko njegovih velikih priča (ideologija, politika, mediji), pesnik uviđa sav raskol koji se otvara između čoveka i njegovog sveta, između subjekta i njegove epohe. Ostajući na strani običnosti i privatnosti, pesnikovi stihovi u tom izboru vide istrajavanje na strani antropoloških nužnosti: tihost i žudnja, strast i mudra privrženost elementima. Mir svakodnevice i ponori istorije, taj raspon odražava u punoj meri poetičku poziciju Čarlsa Simića koja privileguje trenutak umesto istorijskog trajanja, a privatnost umesto kolektivnog vremena.

Izabrane pesme Davida Putnika (1972-2011).
Pesme objavljene u periodici i pesme pronađene u zaostavštini.
Pesme kao svedočanstvo vremena u kome su nastale i kao svedočanstvo jedne neobične umetničke i životne avanture. „Pesme Davida Putnika su pogled u sleđeni odraz u ogledalu, radikalni obračun sa samim sobom i sa svetom kojeg se iz dubine duše grozio, smatrajući svoj boravak u njemu surovom i neobjašnjivom kaznom. Ako je kao reditelj i morao da se uživljava u ulogu veselog ekstraverta, u pesmama je David ostajao sasvim sam, bez zaklona pozorišne zavese i varljive zaštite koju pruža žovijalni duh teatra. Tu samoću jasno oseća čitalac koji ga je poznavao, a uveren sam da će je osećati i drugi čitaoci. Stoga želim da o njegovim pesmama razmišljam kao o ličnoj umetničkoj ispovesti Davida Putnika, izgovorenoj samo pred Onime u koga je celog života duboko sumnjao, a za kojim je toliko žudeo.“

Noel Putnik

Povodom 100 godina od rođenja Vaska Pope Arhipelag objavljuje prvo samostalno izdanje knjige autopoetičkih tekstova Vaska Pope Kalem.
Popa je ovu knjigu pisao tridesetak godina, od 1953. do 1981, ali je nije objavio za života.
Pored pesama, eseja i zapisa koje je pesnik čuvao za svoju knjigu autpoetičkih radova, Arhipelagovo izdanje Kalema sadrži i još jedan rani Popin autopoetički tekst, kao i četiri njegove pesme nastale sedamdesetih i osamdesetih godina.
Kalem pokazuje zbog čega je Vasko Popa verovao u poeziju, kako su nastajale njegove pesme, šta je tražio od književnosti i kako je razumeo sve u kome njegova pesma traži svoju sudbinu.
Dragoceno svedočanstvo o jednoj životnoj i stvaralačkoj avanturi.

Marija Radić je pesnikinja produženog romantizma. Pesme Marije Radić pevaju o tome kako se Eros igra ljudima, lovi ih i zaslepljuje.
Između intenzivne osećajnosti i stvarnog sveta, između žive svetlosti i senki svakodnevice, između čula i mišljenja.
Grad je prirodni kontekst ove poezije, ali je njena stalna pozornica unutrašnja egzistencija lirskog subjekta.

U stihovima Nenada Jovanovića sve postaje mogući izvor pesme: od ličnih doživljaja do pesničke kulture, od glasova na ulici do glasova iz kakve pesme, od prizora viđenih na putovanju do slika oživljenih u prosvetljujućem trenutku unutrašnjeg sveta.
Amerika i Filipini, rudnici u Solt Lejk Sitiju i vašar u Šapcu, Dunav i Gang, Dišan i gruzijski film, mimezis i hronologija, Vitlejem i Ulan Bator, i još mnoštvo drugih tema koje se javljaju mimogred ili u usredsređenom obliku, sve se to vrtloži u uzbudljivoj slikovnosti ove poezije koja ne prestaje da nas iznenađuje.
Jovanović je nesvakidašnje radoznao pesnik, istinski istraživač jezika, glasa i zvuka, pesme i sadržaja koji se postepeno stapaju u asocijativnu, dinamičnu i stilsko-jezički efektnu celinu.

Pesme u knjizi Bojana Vasića Udaljavanje u znaku su neprestanog kretanja i izmeštanja. Lirski subjekt se kreće u prostoru, čas gotovo neosetno, kako se i ide kroz grad, čas u velikim prostornim celinama. U tim kretanjima se ne menja samo pejzaž u kome se nalazi, već se preobražava i on sam. Bio u pokretu ili u mestu, čovek je ono što vidi i, još pre, ono što potom, polazeći od tog čulno dostupnog i proverljivog sveta, pretvori u snažan unutrašnji doživljaj u kome se jedine čula i mišljenje, utisci i saznanja, emocije i refleksije. Na toj osnovi nastaju pesme Bojana Vasića. To je najpre gradsko kretanje i spori izlazak iz grada kojim se senči prostor između grada i Dunava ili, na drugoj strani, prostor između dunavskog priobalja i „crnog Beograda“.
Konkretno imenovana mesta, kao povlašćeni prostori gradske topografije, predstavljaju osnovu emotivnog sveta lirskog subjekta. Veštim kadriranjem detalja vrednih pesme pejzaž kao mikroprostor biva pretvoren u uhvaćeni trenutak kao jedino vreme koje nam istinski pripada. Gusti pesnikovi stihovi poentilistički prate kretanje od tačke do tačke, redom, od toponima do toponima, od emocije do emocije, od doživljaja do doživljaja. To je kretanje u vremenu i u zadatom prostoru, ali i u individualnom prostoru koji otvara naglašena subjektivnost ovih stihova.

Evropski gradovi u novoj srpskoj pripoveci.Priče u ovoj antologiji iznutra otkrivaju raznolika lica savremenih evropskih gradova: savremeno i istorijsko, poznato i skriveno, kulturnoistorijsko i svakodnevno, senovito i otvoreno oku posmatrača, lik koji nastaje na temelju gradskih priča starih po postanju i onaj koji počiva na gradskim pričama današnjeg dana. Na mapi pripovedanja ove tematske antologije ukazuju se Pariz i Beč, Venecija i Prag, Firenca i Trst, Minhen i Bukurešt, Rejkjavik i Oksford ili Oslo.U središtu ovih priča jeste slika grada. Ona se oblikuje postupno, u sadejstvu novijih i starijih slojeva, iskustva i kulture, istorije i proživljenih uvida. Iz tih slika oblikovanih u novoj srpskoj pripoveci nastaje moguća mapa pričanja.Autori priča u ovoj antologiji su: Vida Ognjenović, Mirjana Pavlović, Milisav Savić, Jovica Aćin, David Albahari, Vladislav Bajac, Milan Đorđević, Mihajlo Pantić, Jelena Lengold, Mileta Prodanović, Vladimir Tasić i Laslo Blašković.

Nova knjiga pesama poznatog srpskog pesnika iz Rumunije.
U skoro svakoj pesmi Slavomira Gvozdenovića, čak i kada je ona izraz intimističkog i kamernog doživljaja sveta, prebiva po neki kulturno-istorijski detalj, određena književno-istorijska aluzija ili kakva istorijska ili geografska pojedinost.
Pesme su iskustva, i to nam stihovi iz knjige Disanje na pseće škrge neprestano potvrđuju, štedro otvarajući prostore iskustva kao prvorazredna iskušenja poezije. Otuda „geografije gladnih reči“ postaju složen izraz sveta u kome se koliko u geografiji živi i u jeziku i kulturi.
Ali ne samo iskustva, pesme su i pamćenje: potreba da se oživi novija i starija istorija kako bi se uobličio neprekinut vremenski poredak od onoga što se jedva pamti do onoga sa čime se živi, potreba da se zapamte i nanovo naglase imena običnih i dobro poznatih ljudi, zahtev da se istaknu simbolički i stvarni izrazi kulture dugog trajanja, ali i da se u prizvanim toponimima sažme drama jednog istorijskog iskustva.

Novi eseji jednog od vodećih savremenih svetskih pesnika i esejista.

O poeziji i istoriji, o ideologiji i sumnji, o politici i stvarnosti.
O Ničeu i Sioranu.
O Česlavu Milošu i Zbignjevu Herbertu, Tadeušu RUževiču i Vitoldu Gombroviču.
O Krakovu i jednom neočekivanom povratku u Lavov.
O velikim pesnicima XX veka i o političkim i istorijskim okolnostima nastanka njihovih dela.

O tome zašto je poezija početak sećanja i o tome zašto je sumnja poslednja odbrana pred manipulacijama politike i ideologije.

Uzbudljiva i neodoljiva knjigu proza i eseja u kojima autorka istražuje čitav nestali svet našeg iskustva.
Sto jedna priča i esej o predmetima za koje smo bili emotivno i praktično vezani i koji su netragom nestali iz našeg života.
Kasete i vokmen, pejdžer i ručni mlin za kafu, kombinezon i telefonska govornica, vikleri i pisaća mašina, dopisnica i cigaret-žvake, telefonski imenik i jambolija, ručni mikser i milje, crveni kiosk i kredenac, zlatni zubi i trabant, indigo papir i telefon od bakelita, petrolej lampa i kreda, pisma i lastiš, bide i sat s kukavicom, haube za glavu i mastiljava olovka, tranzistor i ručni aspirator – samo su neki od predmeta koji su iščezli iz našeg sveta.
Sećanje na njih Ana Ristović oživljava kroz svoje tekstove i kroz fotografije koje su sastavni deo ove knjige.

Izabrane pesme poznatog američkog pesnika.
Nasilje je osnovna reč i osnovna situacija u pesmama Seta Mikelsona. To nasilje nije od juče i nije tek danas vidljivo, već se neprestano preobražava i dobija nove forme u novim egzistencijalnim okolnostima. To nasilje nije uvek otvoreno, pa čak ni brutalno u svojim ospoljavanjima, već se vrlo često prikriva, tinja spremno na javnu demonstraciju, radi svoj posao navikavajući sopstvenu žrtvu da je nasilje prirodno stanje.
Pokazujući nam razmere nasilja u našem svetu, i nasilja koje je već stigmatizovano i nasilja koje je već postalo društveno normalizovano, Mikelson nas poziva da taj svet spoznamo i razumemo, ali i ispunimo smislom kritičkog mišljenja i ljudskog protesta.

Antologija savremenog italijanskog eseja.
Pred čitaocima se nalaze eseji Alfonsa Berardinelija, Pjetra Bartola, Gracije Neri, Masima Montanarija, Marka Romana i Kjare Valerio.
Eseji u ovoj knjizi pokazuju širok poetički, tematski i izražajni raspon savremenog italijanskog eseja.
Eseji u ovoj reprezentativnoj i raznovrsnoj knjizi govore o temama u rasponu od modernog evropskog romana, preko sudbine moderne fotografije u klasičnim i digitalnim medijima ili prikaza gradova kao umetničkih dela, do hrane, humane istorije matematike i tragične sudbine izbeglica koji se iskrcavaju na Lampeduzi.
Od kulture do identiteta, od autobiografije do otkrića umeća da gradove koje posećujemo posmatramo očima istoričara ili kritičara umetnosti a ne samo kao obični turisti.
Uzbudljive slike savremenog sveta, provokativne rasprave o temama koje nas se tiču.
Eseje u ovoj knjizi preveli su Mila Samardžić, Ivana Simić Ćorluka, Marija Pejić, Aleksandar Levi, Nataša Gavrilović i Mirela Radosavljević.

Pesme u knjizi Viđeno u snegu nastajale su tokom nekoliko decenija i predstavljaju izbor Rihterovog pesničkog iskustva.
Duboko proživljeno iskustvo stoji u osnovi ove poezije koja se kreće u rasponu od kamerne intime do poetičkih rasprava, od prizora svakodnevne stvarnosti sveta do racionalizovane ili iskustvom iskupljene lirike, od slika umnoženog sveta predstavljenog kroz susreta sa kulturama, gradovima i pesnicima do smrti bližnjih, od ljubavne imaginacije do socijalnog verizma.
Rihterova poezija se menjala, ali te promene su svedočanstvo o tome kako se menjao svet u kome ta poezija nastaje i s kojim ostaje u neprestanom dijalogu.

Nova knjiga pesama jednog od vodećih savremenih pesnika.
Ispunjene snažnim i upečatljivim slikama, po kojima i znamo ovog pesnika, pesme u knjizi Bogzna oglašavaju i jednu zanimljivu promenu u ovom pesništvu.
S jedne strane, ta promena se može pratiti u naglašenoj narativnosti ovih pesama dugog daha, vrlo često bliskih poemi. U svakoj od ovih pesama Blašković polazi od nekog događaja da bi potom, pričajući priču o njemu, taj događaj stavio u širi imbolički poredak.
Na drugoj strani, nove Blaškovićeve pesme otkrivaju složen rad u jeziku, zbog čega zvukovna dimenzija njegovih pesama dobija na snazi i upečatljvosti. Karakteristične slike ove poezije sada su ozvučene.

Izabrane pesme jednog od najvećih srpskih pesnika XX veka.
Okosnicu knjige predstavljaju poema Rastka Petroviča Veliki drug, kao i njena docnije napisana istoimena verzija. Njima su u ovom izboru pridružene Petrovićeve pesme nastale u prvoj polovini dvadesetih godina, kao i pesme nastale tridesetih u kojima preovlađuje tema pokrenuta u Velikom drugu.
Kako sam pesnik kaže, Veliki drug je nastao „za spomen na trideset hiljada mojih vršnjaka koji pomreše u Albaniji“ tokom povlačenja srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
Ovo izdanje izabranih pesama Rastka Petrovića objavljuje se povodom 100 godina od kraja Prvog svetskog rata i 120 godina od pesnikovog rođenja.

Mrak predstavlja svojevrstan pesnički roman s gotovo jasnim i određenim porukama i uočljivim značenjem, čiju simboliku svako od nas živi noseći je na svoj način.
Stvari izgubljene u lepim vremenima, poput godina koje su pojeli skakavci, ne vraćaju se; posle njih osećajnost postaje refleks stvari koje su prošle.
U slučaju ove nove knjige Riste Lazarova stvari izgubljene u lepim vremenima leže u pesmama kao tuga i rezignacija jednog pesnika koji ne želi da zavarava ni sebe ni svog čitaoca.
Oblikujući snažnu pesničku hroniku, Risto Lazarov u izrazito angažovanim pesmama u knjizi Mrak svedoči kako o globalnim izazovima savremenog trenutka, tako i o onim izazovima i dramama koje potresaju balkansku i makedonsku stvarnost.