POEZIJA

Dangubić u stihovima poeme "Dunav, talasi" evocira kulturnu, jezičku i istorijsku slojevitost Dunava kao jedne od osa evropske civilizacije.

Poema u kojoj se smenjuju kamen i nebo Hercegovine, ljudi i gradovi, nove priče i stari mitovi, ono što se pamti i ono što se sluti. Mnogoglasna pesnička povest o prostoru u kome su ukršteni Mediteran i kopneno zaleđe, istorija i stvarnost, iskustvo života i metafizika trajanja. Govoreći o Hercegovini iz njenog stvarnog i simboličkog središta, pisac raščitava slojeve doživljaja, iskustava, zapamćenih priča i oživljenih glasova. Ti slojevi u Trebinjskom zapisu postaju delovi višestruko ukrštene priče.

Nova knjiga pesama vodećeg savremenog izraelskog pesnika u prevodu Vide Ognjenović.

Sve pesme u knjizi Radoslava Milenkovića Sidro u paučini jesu ljubavne.

Dok čitamo jednu po jednu pesmu iz ove knjige, pred nama se otvaraju, jedna za drugom, forme ljubavi i trenuci svakodnevice iskustva porinuti, poput sidra, u večnost ljudske emotivnosti.

Emocije ovladavaju ovim pesmama, a same pesme podrazumevaju raspon od uzvitlanih strasti do melanholičnih mudrosti, od gotovo potpune stišanosti do potrebe za govorom, od reči u kojima se traži utočište do iskustva patnje bez koje ljubav izgleda i ne može.

Zajedno s knjigama pesama Prazna gnezda (2021) i Povratak u katakombe (2022), takođe objavljenim u Arhipelagu, knjiga Sidro u paučini oblikuje zanimljivu i nesvakidašnju trilogiju jakih osećanja koja u savezu s poezijom traže odgovore na osnovna pitanja života.

Prepevi i tumačenja nekih od najlegendarnijih i najlepših pesama pisanih na engleskom jeziku.

I savremenicima i ljudi pre nas te pesme su ponudile pomoć na koju bi se čovek mogao osloniti u trenucima iskušenja, boli i gubitka.

Od Šekspira do Kiplinga i Hemingveja, od Lonfeloua i Emili Dikinson do Tolkina i Bukovskog, od Maksa Ermana i Ele Viler Vilkoks do Lengstona Hjuza i Dereka Volkota, od Meri Elizabet Fraj do Roberta Frosta i Čarlsa Simića, od Vilijama Ernsta Henlija i Suzan Kulidž do Dilana Tomasa, od Edgara Alberta Gesta i Pola Lorensa Danbara do Adrijana Mičela, od Roberta Vilijama Servisa do Džeka Gilberta i mnogih drugih.

kako su nastale neke od najlepših pesama engleskog jezika i kakva je bila njihova istorija?

Stihovi nade i ohrabrenja.
Uzimati bez recepta.
Pre, u toku, posle i bez jela.
Neograničena upotreba se preporučuje.
Potpuno je izlišno konsultovati lekara ili farmaceuta.

Otkriće i održanje smisla kao održanje života postalo je osnovni sadržaj knjige pesama Tomislava Marinkovića Šta o nama misle anđeli. Pitanje smisla ukazuje se kao odsudno pitanje i kada se stihovi nađu pred granicama „iza kojih se niko vratio nije“, i kada se nad životom natkrili senka kraja, i kada se gubitak izvesnosti ukazuje kao jedina izvesnost.
Održanje smisla uslov je života i uslov je vitalnosti koja se iznova obnavlja, kao i život sam. Otuda se figura Marinkovićeve poezije iz života na zemlji, među blagoslovenim biljkama i mnoštvenim predmetima, među gradskim prizorima i usred prirodnog obilja, okreće pogledu nagore, prema anđelima kojima ima šta da se kaže i od kojih ima šta da se čuje.
Glas melanholične stišanosti, strpljive raspravnosti i pesničke otmenosti.

Poezija Rista Lazarova suočava se, odlučno i nepokolebljivo, oštroumno i kritički, sa istorijskim i aktuelnim civilizacijskim usponima i padovima, s nacionalnim i univerzalnim nepravdama i porazima. Njegovi stihovi su odgovor bezumlju koje caruje u današnjem svetu, kao i svedočanstvo nemoći čoveka da mu se suprotstavi. Ovi neobični i šokantni stihovi, osim što su u funkciji detronizacije vrhunskih autoriteta, kreiraju i karnevalsku atmosferu u bahtinovskom stilu. Кao dinamičan i lucidni duh, Risto Lazarov želi da živi u skladu s pulsom svoga vremena, želi da bude angažovan autor.

Najrazličitija iskustva postaju izvor i uzrok pesničkog govora. Кnjiga Dragana Jovanovića Danilova Кanjoni kroz nas pokazuje sav raspon tih iskustava od kojih su sačinjene njegove pesme: od doživljaja do mišljenja, od prizora viđenih u obližnjem ili dalekom svetu do intimnih drama i slomova emotivnog sveta, od pohvale erotskom i telesnom do melanholičnih uvida u stanje svakodnevice, od misterije malih mesta do vrtloga velikog sveta, od guste retoričke ekspanzivnosti do jezičke stišanosti i uzdržanosti, od slavljenja sveta do gnušanja nad njim, od humora do nedvosmislenog izricanja. Taj raspon nije ni slučajan, ni neočekivan. On pokazuje jedno osećanje i razumevanje poezije koja prepokriva čitav čulni i saznajni svet, a pri svemu tome mora biti sposobna da taj svet izrazi kako u nijansama, tako i u širokim zamasima.

Osnov srpskog izdanja knjige "Izabrane pesme: 1962-2022." jeste knjiga Čarlsa Simića "New and Selected Poems: 1962-2012."Ovom reprezentativnom izboru Simićeve poezije, objavljenom u SAD 2012. godine, dodat je izbor iz tri Simićeve knjige pesama objavljene u proteklih deset godina ("Ludak"; 2015, "Zapisano u mraku"; 2017, "Priđi bliže i slušaj"; 2020).
Izbor pesama u knjizi "Izabrane pesme: 1962-2022." dao je sam autor.
Sastavni deo ove knjige jesu izabrani autopoetički tekstovi Čarlsa Simića. Najcelovitije i najreprezentativnije predstavljanje poezije Čarlsa Simića na srpskom jeziku. Poezija Čarlsa Simića prevodi elemente velikih priča, prethodno destruisanih, ironično razloženih na sastojke manipulacije i otuđenosti od stvarnog ljudskog smisla, na relacije privatnog života. U tome se otkrivaju najuzbudljiviji trenuci ove poezije, časovi kada ona tiho i postepeno, pa možda zato i s većom snagom, razlistava slojeve nesumnjivo privatnog života i sadržaje spoljne, pa samim tim i nametnutne egzistencije. Preispitujući sliku društva preko njegovih velikih priča (ideologija, politika, mediji), pesnik uviđa sav raskol koji se otvara između čoveka i njegovog sveta, između subjekta i njegove epohe. Ostajući na strani običnosti i privatnosti, pesnikovi stihovi u tom izboru vide istrajavanje na strani antropoloških nužnosti: tihost i žudnja, strast i mudra privrženost elementima. Mir svakodnevice i ponori istorije, taj raspon odražava u punoj meri poetičku poziciju Čarlsa Simića koja privileguje trenutak umesto istorijskog trajanja, a privatnost umesto kolektivnog vremena.

Izabrane pesme Davida Putnika (1972-2011).
Pesme objavljene u periodici i pesme pronađene u zaostavštini.
Pesme kao svedočanstvo vremena u kome su nastale i kao svedočanstvo jedne neobične umetničke i životne avanture. „Pesme Davida Putnika su pogled u sleđeni odraz u ogledalu, radikalni obračun sa samim sobom i sa svetom kojeg se iz dubine duše grozio, smatrajući svoj boravak u njemu surovom i neobjašnjivom kaznom. Ako je kao reditelj i morao da se uživljava u ulogu veselog ekstraverta, u pesmama je David ostajao sasvim sam, bez zaklona pozorišne zavese i varljive zaštite koju pruža žovijalni duh teatra. Tu samoću jasno oseća čitalac koji ga je poznavao, a uveren sam da će je osećati i drugi čitaoci. Stoga želim da o njegovim pesmama razmišljam kao o ličnoj umetničkoj ispovesti Davida Putnika, izgovorenoj samo pred Onime u koga je celog života duboko sumnjao, a za kojim je toliko žudeo.“

Noel Putnik

Marija Radić je pesnikinja produženog romantizma. Pesme Marije Radić pevaju o tome kako se Eros igra ljudima, lovi ih i zaslepljuje.
Između intenzivne osećajnosti i stvarnog sveta, između žive svetlosti i senki svakodnevice, između čula i mišljenja.
Grad je prirodni kontekst ove poezije, ali je njena stalna pozornica unutrašnja egzistencija lirskog subjekta.

U stihovima Nenada Jovanovića sve postaje mogući izvor pesme: od ličnih doživljaja do pesničke kulture, od glasova na ulici do glasova iz kakve pesme, od prizora viđenih na putovanju do slika oživljenih u prosvetljujućem trenutku unutrašnjeg sveta.
Amerika i Filipini, rudnici u Solt Lejk Sitiju i vašar u Šapcu, Dunav i Gang, Dišan i gruzijski film, mimezis i hronologija, Vitlejem i Ulan Bator, i još mnoštvo drugih tema koje se javljaju mimogred ili u usredsređenom obliku, sve se to vrtloži u uzbudljivoj slikovnosti ove poezije koja ne prestaje da nas iznenađuje.
Jovanović je nesvakidašnje radoznao pesnik, istinski istraživač jezika, glasa i zvuka, pesme i sadržaja koji se postepeno stapaju u asocijativnu, dinamičnu i stilsko-jezički efektnu celinu.

Nova knjiga pesama poznatog srpskog pesnika iz Rumunije.
U skoro svakoj pesmi Slavomira Gvozdenovića, čak i kada je ona izraz intimističkog i kamernog doživljaja sveta, prebiva po neki kulturno-istorijski detalj, određena književno-istorijska aluzija ili kakva istorijska ili geografska pojedinost.
Pesme su iskustva, i to nam stihovi iz knjige Disanje na pseće škrge neprestano potvrđuju, štedro otvarajući prostore iskustva kao prvorazredna iskušenja poezije. Otuda „geografije gladnih reči“ postaju složen izraz sveta u kome se koliko u geografiji živi i u jeziku i kulturi.
Ali ne samo iskustva, pesme su i pamćenje: potreba da se oživi novija i starija istorija kako bi se uobličio neprekinut vremenski poredak od onoga što se jedva pamti do onoga sa čime se živi, potreba da se zapamte i nanovo naglase imena običnih i dobro poznatih ljudi, zahtev da se istaknu simbolički i stvarni izrazi kulture dugog trajanja, ali i da se u prizvanim toponimima sažme drama jednog istorijskog iskustva.

Izabrane pesme poznatog američkog pesnika.
Nasilje je osnovna reč i osnovna situacija u pesmama Seta Mikelsona. To nasilje nije od juče i nije tek danas vidljivo, već se neprestano preobražava i dobija nove forme u novim egzistencijalnim okolnostima. To nasilje nije uvek otvoreno, pa čak ni brutalno u svojim ospoljavanjima, već se vrlo često prikriva, tinja spremno na javnu demonstraciju, radi svoj posao navikavajući sopstvenu žrtvu da je nasilje prirodno stanje.
Pokazujući nam razmere nasilja u našem svetu, i nasilja koje je već stigmatizovano i nasilja koje je već postalo društveno normalizovano, Mikelson nas poziva da taj svet spoznamo i razumemo, ali i ispunimo smislom kritičkog mišljenja i ljudskog protesta.

Pesme u knjizi Viđeno u snegu nastajale su tokom nekoliko decenija i predstavljaju izbor Rihterovog pesničkog iskustva.
Duboko proživljeno iskustvo stoji u osnovi ove poezije koja se kreće u rasponu od kamerne intime do poetičkih rasprava, od prizora svakodnevne stvarnosti sveta do racionalizovane ili iskustvom iskupljene lirike, od slika umnoženog sveta predstavljenog kroz susreta sa kulturama, gradovima i pesnicima do smrti bližnjih, od ljubavne imaginacije do socijalnog verizma.
Rihterova poezija se menjala, ali te promene su svedočanstvo o tome kako se menjao svet u kome ta poezija nastaje i s kojim ostaje u neprestanom dijalogu.

Nova knjiga pesama jednog od vodećih savremenih pesnika.
Ispunjene snažnim i upečatljivim slikama, po kojima i znamo ovog pesnika, pesme u knjizi Bogzna oglašavaju i jednu zanimljivu promenu u ovom pesništvu.
S jedne strane, ta promena se može pratiti u naglašenoj narativnosti ovih pesama dugog daha, vrlo često bliskih poemi. U svakoj od ovih pesama Blašković polazi od nekog događaja da bi potom, pričajući priču o njemu, taj događaj stavio u širi imbolički poredak.
Na drugoj strani, nove Blaškovićeve pesme otkrivaju složen rad u jeziku, zbog čega zvukovna dimenzija njegovih pesama dobija na snazi i upečatljvosti. Karakteristične slike ove poezije sada su ozvučene.

Izabrane pesme jednog od najvećih srpskih pesnika XX veka.
Okosnicu knjige predstavljaju poema Rastka Petroviča Veliki drug, kao i njena docnije napisana istoimena verzija. Njima su u ovom izboru pridružene Petrovićeve pesme nastale u prvoj polovini dvadesetih godina, kao i pesme nastale tridesetih u kojima preovlađuje tema pokrenuta u Velikom drugu.
Kako sam pesnik kaže, Veliki drug je nastao „za spomen na trideset hiljada mojih vršnjaka koji pomreše u Albaniji“ tokom povlačenja srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
Ovo izdanje izabranih pesama Rastka Petrovića objavljuje se povodom 100 godina od kraja Prvog svetskog rata i 120 godina od pesnikovog rođenja.

Mrak predstavlja svojevrstan pesnički roman s gotovo jasnim i određenim porukama i uočljivim značenjem, čiju simboliku svako od nas živi noseći je na svoj način.
Stvari izgubljene u lepim vremenima, poput godina koje su pojeli skakavci, ne vraćaju se; posle njih osećajnost postaje refleks stvari koje su prošle.
U slučaju ove nove knjige Riste Lazarova stvari izgubljene u lepim vremenima leže u pesmama kao tuga i rezignacija jednog pesnika koji ne želi da zavarava ni sebe ni svog čitaoca.
Oblikujući snažnu pesničku hroniku, Risto Lazarov u izrazito angažovanim pesmama u knjizi Mrak svedoči kako o globalnim izazovima savremenog trenutka, tako i o onim izazovima i dramama koje potresaju balkansku i makedonsku stvarnost.

Nova knjiga pesama Vladimira Kopicla u kojoj ovaj pesnik na ubedljiv način istražuje modele pesničkog govora u novim tehnološkim, socijalnim i istorijskim okolnostima.

Sažete i promišljene, nove pesme Saše Jelenkovića predstavljaju rekapitulaciju njegovog pesničkog iskustva i vrlo smeo prodor u nove teme i izazove jedne pesničke avanture.
Pesme u kojima se individualno iskustvo svakodnevice pretače u stihove nesvakidašnje preciznosti i lapidarne strukture.