FILOLOGIJA / LINGVISTIKA

Pogled na devetu umetnost iz ugla društvene teorije od strane internacionalnog strip autora koji je radio na nekim od najvećih filmskih i gejming franšiza iz sveta savremene popularne kuluture poput Ratova Zvezda, Robokapa, Gorštaka, Senke, Fantoma, Gospodara Pakla Klajva Barkera i drugih.

Doktorska disertacija iz psihologije poznatog lingviste Danka Šipke bavi se feonomenom opscenih reči u srpskom jeziku kroz feonomene razsprstrane nihove rasprostranjenosti u govoru, medijima, leksici i javnom diskursu. Ovaj teorijski sveobuhvatan rad se prvi put kad je izašao zvao samo Opscene reči u srpskom jeziku, a kasnije je naziv kod izdavača izmenjen zbog dominantnong rečničkog dela. Danas se ovo delo čita kao delo iz popularne lsihologije, sociologije i lingvistike.

Kada ovo naše vreme prođe – a proći će, kada njegovi glavni akteri siđu sa scene – a sići će, kada se vatre pogase – na neko vreme, kada se dim raziđe i prašina slegne, kad nastupi zatišje i kad potom novi akteri budu palili nova žarišta – jer plamen je večan, tada će jedina veza između nas sadašnjih i njih budućih biti Marko – sve ostalo je prolazno. U njemu ćemo se dotaći i prepoznati jer Marko je dete božanskog plamena u čoveku.
Održavajmo taj plamen da se ne bi ugasili, da nam se trag ne bi zatro, da ne bi nestali kao mnogi drugi nesrećnici što pre nas nestaše.

Pesnike prepoznajemo po unutrašnjoj svetlosti koja ih obasjava, i ne samo njih, negi i sav okolni svet, prirodu, prijatelje, sve na čemu se zaustavi njihov život... - iz pogovora Zorice Kuburović

Duca me uporno razgalјuje svojim pisanjem. Iz tog reda je i knjiga „Senke sećanja“. Prva mi je pomisao posle njenog čitanja: Teška vremena ublažavaj lepim vremenima. Ova zbirka priča lepo podučava: Mesto koje nazivate svojim je više od obične adrese ili naselјa. To su emocije koje dolaze iz toga što vam je tamo srce puno uspomena. To nije samo mesto na mapi.

Knjiga o kralјu Milutinu dr Snežane Milojević predstavlјa tematski usredsređenu i analitički pregnantnu monografiju o postupcima oblikovanja svetačke biografije kralјa Stefana Uroša Drugog Milutina Nemanjića u žitiju/hagiografiji kao najprominentnijem žanru srpske srednjovekovne književnosti.

Ova knjiga ne samo da ispravlјa nepravdu učinjenu Jovanu Steriji Popoviću, nego i baca jednu novu svetlost na istoriju nacionalne filologije. Studija obiluje novim podacima važnim za istoriju srpske kulture i filologije i iz tog razloga je važno što je objavlјena.

Istinski bol duše pesnik pretače u stihove sagledavajući našu današnju stvarnost. Ne štedi reči, nesebično ih daruje, i samo želi da lјudi imaju uši da čuju i da svoju dušu i telo ne truju, već da se živeći dostojno čoveka, udostoje života budućeg veka…

O Lazi Kostiću i njegovom delu je napisano mnogo knjiga. Gotovo da nema u panteonu slavnih istoričara i teoretičara književnosti, književnih kritičara, stvaralaca u kulturi i književnosti, ali i mnogim drugim oblastima koji se o ovom višestrukom talentovanom i nadarenom umetniku i jednom od najumnijih Srba svoga vremena, nije oglasio i po pravilu izrekao najviše ocene gotovo do apoteoze, senčeći io slikavajući njegovo delo.

Ovo pesničko delo je kosmički pristup bitisanju i eksplicitinoj, odabranoj ontogenezi lika i dela Nikole Tesle. Blistavi um predstavlјen kao kaleidoskop, je retorički oslikan u dva krucijalna pristupa: Dodir vremena u prostoru i Dijalog slike i tela nebeskih. Kroz delo su isklesane misli, emocije, snovi i vizije naučnika. I život se rađa iz mašte, te je pesnikinja prepustila bezbroj metaforički gajenih momenata iz izvora sreće, do nepresušnog intelektualnog sinergizma moći i svetlosti zvezda.

Najnovija knjiga poezije Beise Romanić naslovlјena je autentičnim naslovom ,,Vreme posle vremena“. Ovaj naslov nosi duboku filozofsku i poetsku simboliku, naročito ako se uzme u obzir da ga potpisuje autorka u zreloj dobi života… Prvi sloj značenja ukazuje na promišlјanje o prolaznosti – o trenutku kada se „vreme“, u lјudskom, svakodnevnom smislu, već na neki način iscrpelo.

„Tekstovi u knjizi pred Vama nastajali su kao meditativni napori da se grad i njegovi elementi sačuvaju, makar ovako, u knjizi. Nekoliko godina objavlјujem ih na društvenim mrežama kao lamente povodom raznih vrsta nestajanja, sa želјom da ostanu u budućem vremenu kao beleška o nekadašnjem izgledu grada.

Verujem u reč. Iz nje je nastao čitav kosmos. Pitanjem: ko smo mi! Šta je večnost, beskraj i stvaralaštvo. Reč u sebi nosi miris Opstanka. U njoj je tiha vera šapata u trajanju. Čovek ne može bez reči.

Ne samo srpska stručna (lingvistička) javnost nego i šira javnost – kako i treba da bude imajući u vidu obim i značaj poduhvata – upoznata je s kapitalnim radom saradnika Odseka sa standardni jezik Instituta za srpski jezik SANU predvođenih dr Svetlanom Slijepčević Bjelivuk na izradi Pojmovnika srpskih lingvističkih termina. 

Pre svega, ona nudi kritički uvid i stručno analizira savremene lingvisstičke pojave, leksičke inovacije, koje se lingvisti ne u suđuju tako često da procenjuju, upravo zbog njihovog nestabilnog i promenlјivog statusa u jeziku.

Pesme Miroja Burića donose poeziju duše čiji su ožiljci još sveži, a strast prema životu neizmerna. Miroje Burić je profesor srpskog jezika i književnosti. Njegovo stvaralaštvo utemeljeno je na književnom obrazovanju i sledi pesničku liniju naše poezije poslednjih dekada dvadesetog veka. Svojom poezijom pesnik svedoči o antagonizmu sopstvenog imena i velikim talasima emocija koje ga bacaju u stvaralačke vrtloge, pišući, kako je to lepo primetila Nevena Kamenar – poeziju kao meru ljudske emocije.

Srpsko novinarstvo danas stoji između pritisaka vlasti, tabloidnih obmana i dubokih podela koje razaraju samu profesiju. U knjizi koja ne pristaje na ćutanje, doajen srpskog novinarstva Manja Vukotić govori otvoreno o medijima koji služe partijama, o redakcijama koje navijaju umesto da izveštavaju i o opasnoj podeli društva na „patriote“ i „izdajnike“.

Zbirka poezije “Trag u srcu” Vesne Stanojković donosi autentične, iskrene i prepoznatljive slike unutrašnjeg sveta jedne žene koja ume da oslušne svoja osećanja i pretvori ih u reči. Svaki stih nastaje iz iskrenog trenutka proživljene emocije – ljubavi, nežnosti, čežnje, osećaja gubitka i nadanja.
U njenim pesmama nema pretvaranja ni ukrasa, samo čista, jasna misao i osećaj koji prelazi na čitaoca.
Autorka na suptilan način pokazuje kako jedno srce pamti, voli i oprašta, i kako se u najjednostavnijim rečima kriju najdublje istine.

SFRJ za ponavljače – Dejan Novačić

Kako je zaista izgledala svakodnevica u bivšoj Jugoslaviji? Kakav je bio život između pionirskih marama, radnih akcija, štafeta i letovanja na Jadranu? Knjiga „SFRJ za ponavljače“ donosi duhovit i nostalgičan povratak u svet jedne države koja je nestala, ali nikada nije potpuno iščezla iz sećanja.

Sa mnogo ironije, topline i britkog humora, Dejan Novačić vodi čitaoce kroz mali lični muzej jugoslovenske svakodnevice. Pred nama oživljavaju mirisi i ukusi jednog vremena – od kafanskih razgovora i porodičnih putovanja, do proizvoda, navika i običaja bez kojih se nekada „nije moglo“. Autor na duhovit način razotkriva mitove i legende o socijalističkoj Jugoslaviji i vraća nas u doba Josip Broz Tito, samoupravljanja i ideje bratstva i jedinstva.

„SFRJ za ponavljače“ je istovremeno leksikon, zbirka uspomena i satirični vodič kroz predmete, pojmove i rituale koji su obeležili jedno vreme – od sitnih svakodnevnih detalja do velikih društvenih simbola.

Za starije generacije ova knjiga je nostalgično putovanje kroz mladost i sećanja, dok će mlađi čitaoci u njoj pronaći duhovit i zanimljiv pogled na život u zemlji koja je oblikovala istoriju čitavog regiona.

U predgovoru književnica Dubravka Ugrešić ovu knjigu opisuje kao svojevrsni leksikon jugoslovenske svakodnevice – katalog stvari, običaja i fenomena ispričan sa ironijom, humorom i nežnošću.

„SFRJ za ponavljače“ je knjiga koja će vas nasmejati, podsetiti na prošlost i pokazati koliko se istorija ponekad najbolje razume kroz male, svakodnevne priče.

On je pesnik bez kože. I maslačak kad ga dodirne – boli. To nisu pesme. To je lelek. Lelek nad mrtvima koje niko olelekao nije… Bol je, lopovi moji, privatna svojina, zato ga ne zloupotrebljavajte. On je sam. Noći provodi kao čuvar u privatnoj neuropsihijatriji. Za njega drugog mesta nema. Sam sa ranama svoga roda. To su i njegove rane. Društvo mu prave poklana deca. 

Ko nije počitao ništa od Valtera Benjamina, jednog od najoriginalnijih mislilaca i pisaca evropskog duha, može samo da se kaje. Ovo je prilika da se sa ovom knjigom uverite šta dobijate od njenog izuzetnog autora u horizontu teorije kulture. To vam je poklon bez premca. Dar od dalekosežnih uvida večito novih.

Rilke je rekao da su "pesme iskustva". Nastale u krajnjoj egzensticijalnoj situaciji, pesme Radomira Uljarevića u knjizi Intezivna nega, u strogoj versifikacijskoj formi, potvrđuju koliko je iskustvo važno za poeziju i kako se neka iskustva mogu kazati još samo poezijom. Povezujući poeziju i iskustvo u životnu simbiozu, neposredno iskustvo posle koga čovek ne može biti isti i potrebu da se ono ispuni istinskim razumevanjem, ove pesme veruju kako se zemaljske drame i udesi moraju prosvetliti metafizičkim uvidima. Tako susret sa sovom postaje intezivni susret s prvim i poslednjim pitanjima. - Gojko Božović

Premda naizgled heterogena, zbirka poezije Suteren je knjiga koja svoju unutrašnju koherenciju ostvaruje uvezivanjem ekspresivnih pesničkih slika, lajtmotivima i aktiviranjem imaginarne ravni, posebno kroz, pavlovićevskim jezikom govoreći, "čitanje zamišljenog". Zbirka je rezultat srećnog susreta pesnika i vajara u jednoj ličnosti, pa se stoga njegova poezija, kako navodi recenzent Želidrag Nikčević, "ne umiljava rutinskom pogledu".

Izbor iz poezije Branislava Brane Petrovića.

Jeste mnogi pamte moje pjane zore
jeste o meni se priča sve najgore
al
tebe više do jutra ne čeka
pesnik koji te za noć voleo dva veka

Branislav Brana Petrović (1937−2002) bio je srpski pesnik i novinar. Gimnaziju je završio u Čačku a diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radio je kao novinar u „Borbi“, kolumnista u NIN-u, bio je urednik u časopisima „Vidici“ i „Srpski književni glasnik“ i urednik u Izdavačkom preduzeću „Prosveta“. Njegove pesme, poeme i priče nalaze se u brojnim antologijama i zbornicima. Dobitnik je i mnogih književnih nagrada među kojima se izdvajaju nagrada „Isidora Sekulić“ (O prokleta da si ulico Rige od Fere, 1970.), nagrada „Branko Miljković“ (Predosećanje budućnosti, 1973.), Oktobarska nagrada grada Beograda (Izabrane pesme, 1987.), Zmajeva nagrada (Da vidiš čuda, 1990.), nagrada „Desanka Maksimović“ (2000. god.) za celokupan doprinos srpskom pesništvu, itd. Osnovna škola u Slatini kod Čačka nosi njegovo ime.

Snežana Samardžija, vodeći srpski folklorista, u trotomnoj knjizi „Bitije i ime srpsko. Iz istorije beleženja i tumačenja epike“ čitaocima nudi sintezu svojih dugogodišnjih istraživanja naše usmene književnosti. Treća knjiga („Tumačenje epike“) donosi prikaz doprinosa srpskih, južnoslovenskih i evropskih proučavalaca srpske epike, u rasponu od prve Vukove „Pjesnarice“ (1814) pa sve do 2014. godine. Na kraju svake knjige data je bibliografija. U trećoj knjizi se nalazi i popis odabranih antologija epskog pesništva. Kad se sve to ima u vidu, može se reći da je ova trilogija Snežane Samardžije kapitalno delo srpske folkoristike i nezaobilazna osnova za sva buduća proučavanja našeg epskog pesništva.

Objavivši niz knjiga o najvažnijim morfološkim i poetičkim odlikama srpske usmene književnosti, Snežana Samardžija, vodeći srpski folklorista, u trotomnoj knjizi „Bitije i ime srpsko. Iz istorije beleženja i tumačenja epike“ čitaocima nudi sintezu svojih dugogodišnjih istraživanja naše usmene književnosti. U drugoj knjizi („ Junačka vremena“) prikazani su najvažniji tematski krugovi srpske epike, uz adekvaztan osvrt na osobenosti muslimanske i graničarske epike i ukazivanje na postfolklorne vidove trajanja epskog pesništva.

Objavivši niz knjiga o najvažnijim morfološkim i poetičkim odlikama srpske usmene književnosti, Snežana Samardžija, vodeći srpski folklorista, u trotomnoj knjizi „Bitije i ime srpsko. Iz istorije beleženja i tumačenja epike“ čitaocima nudi sintezu svojih dugogodišnjih istraživanja naše usmene književnosti. U prvoj knjizi („Srpski način“) Snežana Samardžija prikazuje pomene i beleženje stihova i analizira najstarije zapise epskih pesama. posebnu pažnju posvećujući „Erlangenskom rukopisu“, Vukovim zbirkama junačkih pesama, ali i zbirkama S. Milutinovića, Njegoša i B. Petranovića.

Osnove modernog srpskog pripovedanja nezaobilazna je knjiga ne samo za one koji se bave proučavanjem književnosti već i za sve njene ljubitelje, jer se u njoj autor, univerzitetski profesor, ali i vrsni pisac, duboko i temeljno, ali istovremeno lako, zavodljivo i pitko, bavi pitanjem književnog kanona, te, shodno datim određenjima, rekonstruiše istorijski put srpskog umetničkog pripovedanja – od začetaka u delima Dositeja i Vuka, preko protomodernog Sterijinog eksperimenta, zatim dela osnivača novog srpskog romana J. Ignjatovića i temeljnih pripovedača realizma L. Lazarevića, S. Matavulja i S. Sremca, do B. Stankovića, čiji romani i pripovetke predstavljaju završetak konstituisanja tradicionalno shvaćenih oblika pripovedanja i ujedno snažnu najavu epohe moderno shvaćene i realizovane umetničke naracije.

Zlatni prah je snažna i potresna pesnička knjiga o pamćenju, identitetu i opstanku. Zbirku čine pesme koje istovremeno deluju kao lična svedočanstva i kao zapisi o jednom vremenu – vremenu rasutih vrednosti, istorijskih lomova i svakodnevnog istrajavanja.

Posebno mesto u "Zlatnom prahu" zauzimaju pesme-posvete – prijateljima, pesnicima, intelektualcima i duhovnim srodnicima koji su obeležili autorovo iskustvo i kulturni prostor kojem pripada. Među njima su istaknute ličnosti srpske književnosti i kulture, poput Matije Bećkovića, Milovana Danojlića, Ivana V. Lalića, Duška Trifunovića, Petra Handkea i drugih, ali i figure iz porodičnog i intimnog kruga. Te posvete nisu puki omaži, već poetski portreti u kojima se lično pamćenje ukršta sa širim istorijskim i duhovnim kontekstom.

Kako jedan stih kaže, „reči u duši brane da svet se sruši“. Upravo u toj poruci Zlatni prah pronalazi svoj smisao – da sabere rasuto, imenuje ono što preti da bude zaboravljeno i potvrdi da poezija, i danas, ostaje poslednje utočište trajanja.

„U ovoj sabranoj poeziji deskripciju je nadjačao oset, zvukove-unutrašnje arije, vid-dodir, a istorija je isprovocirala pesnikinjinu prozorljivost. Ipak, uprkos svemu pobrojanom, ovo ostaje istinita putopisna zbirka jer je hrabro i bez prikrivanja napisana. I to je, rekla bih, najočigledniji i najvredniji atribut Dušičine poetike.” odlomak iz recenzije Gordane Vlajić