ESEJISTIKA I PUBLICISTIKA

Pogled na devetu umetnost iz ugla društvene teorije od strane internacionalnog strip autora koji je radio na nekim od najvećih filmskih i gejming franšiza iz sveta savremene popularne kuluture poput Ratova Zvezda, Robokapa, Gorštaka, Senke, Fantoma, Gospodara Pakla Klajva Barkera i drugih.

Duca me uporno razgalјuje svojim pisanjem. Iz tog reda je i knjiga „Senke sećanja“. Prva mi je pomisao posle njenog čitanja: Teška vremena ublažavaj lepim vremenima. Ova zbirka priča lepo podučava: Mesto koje nazivate svojim je više od obične adrese ili naselјa. To su emocije koje dolaze iz toga što vam je tamo srce puno uspomena. To nije samo mesto na mapi.

„Tekstovi u knjizi pred Vama nastajali su kao meditativni napori da se grad i njegovi elementi sačuvaju, makar ovako, u knjizi. Nekoliko godina objavlјujem ih na društvenim mrežama kao lamente povodom raznih vrsta nestajanja, sa želјom da ostanu u budućem vremenu kao beleška o nekadašnjem izgledu grada.

Verujem u reč. Iz nje je nastao čitav kosmos. Pitanjem: ko smo mi! Šta je večnost, beskraj i stvaralaštvo. Reč u sebi nosi miris Opstanka. U njoj je tiha vera šapata u trajanju. Čovek ne može bez reči.

Srpsko novinarstvo danas stoji između pritisaka vlasti, tabloidnih obmana i dubokih podela koje razaraju samu profesiju. U knjizi koja ne pristaje na ćutanje, doajen srpskog novinarstva Manja Vukotić govori otvoreno o medijima koji služe partijama, o redakcijama koje navijaju umesto da izveštavaju i o opasnoj podeli društva na „patriote“ i „izdajnike“.

SFRJ za ponavljače – Dejan Novačić

Kako je zaista izgledala svakodnevica u bivšoj Jugoslaviji? Kakav je bio život između pionirskih marama, radnih akcija, štafeta i letovanja na Jadranu? Knjiga „SFRJ za ponavljače“ donosi duhovit i nostalgičan povratak u svet jedne države koja je nestala, ali nikada nije potpuno iščezla iz sećanja.

Sa mnogo ironije, topline i britkog humora, Dejan Novačić vodi čitaoce kroz mali lični muzej jugoslovenske svakodnevice. Pred nama oživljavaju mirisi i ukusi jednog vremena – od kafanskih razgovora i porodičnih putovanja, do proizvoda, navika i običaja bez kojih se nekada „nije moglo“. Autor na duhovit način razotkriva mitove i legende o socijalističkoj Jugoslaviji i vraća nas u doba Josip Broz Tito, samoupravljanja i ideje bratstva i jedinstva.

„SFRJ za ponavljače“ je istovremeno leksikon, zbirka uspomena i satirični vodič kroz predmete, pojmove i rituale koji su obeležili jedno vreme – od sitnih svakodnevnih detalja do velikih društvenih simbola.

Za starije generacije ova knjiga je nostalgično putovanje kroz mladost i sećanja, dok će mlađi čitaoci u njoj pronaći duhovit i zanimljiv pogled na život u zemlji koja je oblikovala istoriju čitavog regiona.

U predgovoru književnica Dubravka Ugrešić ovu knjigu opisuje kao svojevrsni leksikon jugoslovenske svakodnevice – katalog stvari, običaja i fenomena ispričan sa ironijom, humorom i nežnošću.

„SFRJ za ponavljače“ je knjiga koja će vas nasmejati, podsetiti na prošlost i pokazati koliko se istorija ponekad najbolje razume kroz male, svakodnevne priče.

Ko nije počitao ništa od Valtera Benjamina, jednog od najoriginalnijih mislilaca i pisaca evropskog duha, može samo da se kaje. Ovo je prilika da se sa ovom knjigom uverite šta dobijate od njenog izuzetnog autora u horizontu teorije kulture. To vam je poklon bez premca. Dar od dalekosežnih uvida večito novih.

Kako pisci biraju odeću za svoje likove?
Zašto im je ona važna?
Da li je njihov izbor slučajan ili se iza njega krije ozbiljna namera?

Knjiga Goli i obučeni Ljubice Arsić razotkriva postupke „maske“ značajnih pisaca nastojeći da preko odeće, kao svojevrsne „futrole“, pokaže složenost književnih likova. Drugačije čitanje književnosti dovodi se u vezu sa modom i njenim značenjem u određenoj epohi, staležu, društvenoj grupi; kako odeća oblikuje karakter, zašto prikriva određena svojstva lika, kako utiče na postupke i šta saopštava ostalim „glumcima“ na velikoj književnoj i životnoj pozornici.

Čitaoci će se, između ostalog, upoznati sa tajnom Anine crvene torbice i razumeti opsesiju dendija za doterivanjem, otkriti kakva je priroda fatalne privlačnosti koju je Hemingvej osećao prema toreadorima a Bora Stanković prema tesnoj odeći, šta je sve ispisano na kimonu Kavabatine i Mišimine gejše, zašto je Mali Princ obučen kao Napoleon, koji je Andrićev sultan omrznuo somot.

Zalazeći u istoriju rukavica, pantalona, mundira, džinsa, cipela i seksi donjeg veša surovo prognanog iz srpske književnosti, autorka analizira čovekov odnos prema telu, preporučujući da se drugačijim čitanjem i tumačenjem, kako klasika tako i savremenih pisaca, pronikne u alhemiju književnog postupka, koji se pojavljuje u zadivljujućem i prikrivenom vidu.

Osim što na obuhvatan i analitičan način tumači dela Gogolja i Čehova, Mihiza i Pekića, likove Falstafa i Šajloka, kao i domete velikih glumaca poput Lorensa Olivijea i Bate Stojkovića, autor će se pozabaviti kako pojedinim tabu temama u proslavljenim dramskim delima, kao što je pitanje antisemitizma u Mletačkom trgovcu, tako i novijom istorijom političkih zabrana u pozorištu ili zanemarenim zadacima pozorišne kritike.

Ali, iznad svega, ova knjiga nastoji da potkrepi i jedno uverenje koje se tiče rediteljskih sloboda u odnosu na originalan dramski tekst. Ono, kao što je rečeno, glasi da su zaista velika dramska dela poput rimskog Koloseuma: iz njega je vekovima, kao iz majdana, svako uzimao kamenih blokova koliko je hteo, pola renesansnog Rima sagrađeno je tim materijalom, ali ova flavijevska građevina i danas stoji skladna i moćna, a od njenih delova nastajale su i blistave palate i padu sklone čatrlje. Upravo kao i u slučajevima neprolaznih dramskih dela i njihovih slavnih ili promašenih scenskih postavki.

Jedinstvena i preko potrebna knjiga ogleda i kritičkog promišljanja o drami i pozorištu univerzitetskog profesora i dugogodišnjeg predavača uporedne istorije evropske drame.

Poslednjih letnjih dana, izašla je iz štampe nova knjiga o Branku Ćopiću, iz pera književnika Dragana Lakićevića, gotovo pola veka izdavačkog urednika, tumača i priređivača srpske književnosti.

Na početku knjige stoji da knjiga izlazi o 110. godišnjici rođenja Banka Ćopića i o 55. godišnjici izdanja Bašte sljezove boje, Ćopićeve duhovne biografije, čiji su motivi opsedali velikog pisca do kraja života, knjige s nizom antologijskih priča.

Kao što u uvodnoj reči piše. Dragan Lakićević se gotovo pola veka bavio Ćopićem, od prikaza novih knjiga i pojedinih pesama, pa do analitičkih pogleda na pojedine pripovetke i žanrove, u studijama, izborima i sinntezama o Ćopićevoj poeziji, kao što je izbor i predgovor poeziji velikog pisca u Kolu Srpske književne zadruge.

U okviru ličnog odnosa prema književnosti Branka Ćopića, ranog čitanja omiljenog pisca njegove generacije i ranog susreta sa Brankom Ćopićem, nalaze su dublji, i tananiji pristupi delima, najviše pesmama i pripovetkama ovog pisca. Lakićević se najviše zadržao na poemama i na dvema kultnim knjigama: Doživljaji Nikoletine Bursaća i Bašta sljezove boje.

Jednaku pažnju tumač posvećuje delima za decu i za odrasle, tvrdeći da uzmeđu jedne i druge književnosti nema stroge razlike. Poznati i nepoznati motivi i značenja, fenomeni pojedinih knjiga, osvetljenja manje poznatih priča ("Poslednji potomak Velikog Borca", "Učitelj, razbojnik i ptice", "Bata i milicioneri").

Na kraju knjige daje se prilog o Nagradi koju je Dragan Lakićević dobio od Zadužbine Branka Ćopića u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, tako da se ova knjiga može smatrati i izrazom zahvalnosti za to visoko priznanje.

Recenzent knjige je Radivoje Mikić, urednici Aleksandra Žeželj i Branislav Matić

Knjige. Video sam ih kako su spavale. Jedna do druge, u večitom polumraku police smeštene između zidova, zauvek. Tako smeštene nisu se mnogo razlikovale jedna od druge, i nisu obraćale pažnju na svakodnevni život koji se odvijao u dvorištu, gde su šumele grane kao nebo, beskrajno, lepo. Knjige. Jedan do drugog, spojeni zajedničkom sudbinom, prebivaju Makrobije, Origen, Svetonije i Frensis Bekon, Agripa, Ptolomej, Plinije, Paracelzus, Juvenal i Horacije, Herodot i Ovidije, Avgustin, Petronije Arbiter, novoplatoničari Porfirije, Simplicije i Olimpiodor, božanski Apulej, Filostrat, Vergilije i Kornelije Tacit, Hesiod i Homer, Kalimahove himne, Platon, Plutarh i Teofrast, jedna do druge „Malleus Maleficarum” i Solomonov ključ i Mojsijev mač, a sâm i neponovljiv čeka moju željnu ruku rukopis „Arcana Celestia” Svedenborga. Moje knjige... Laku noć!

Ni ne znamo više koje je ovo iznenađenje po redu koje nam stiže od Gojka Tešića, ovoga puta koautorski sa kćerkom Ivom Tešić. Obasuli su nas priređivači onim više od dadaizma, koliko obilato, još više OBILATNO. Odavno smo, kako kultura, umorni, ostareli, sve više teški i spori, često mišljenja da su pisci iz prošlosti zaokruženi i priređivački i hermeneutički, apatični toliko da smo pristali na to da ni ne pomislimo čega još ima neobjavljenog, nesabranog, negledanog. Apatični i melanholični toliko da nam novo, pronalazak sve više smetaju, jer otkriće zahteva i budnost duha i volju za promenom, i spremnost na rizik. A onda nas takve zatekne ovakva knjiga koju su priredila dva „nemirana duha“, u kojoj se raskriva ne samo onaj koga znamo nego jedan drugi Dragan Aleksić, i pred nas se postavljaju i pojedini tekstovi za koje nismo znali. OBILATNOST je prava riznica Aleksićeve poezije, proze, eseja, kritika, članaka, književnih razgovora, hronikalnih zapisa, koja svedoči o i više nego razuđenom Aleksićevom opusu, kao što „svedoči o stvaraocu koji u svakoj formi, ipak, donosi izvesnu novinu“. Iznanađeni ovakvim bogatstvom, ovakvim darom, „novinom“, ovako retkim izdavačkim poduhvatom, priređivači nam ne daju da ostanemo time i zadovoljeni nego nam najavljuju da je ovo tek prva od četiri knjige odabranih dela Dragana Aleksića. Ostajući, dakle, u iščekivanju, makar znamo da će do nas doći još tri knjige. A šta je sa onim što će posle toga doći, što još ne znamo? To Tešići znaju, a nas će samo i opet – po ko zna koji put, kao i ovaj put – i više nego prijatno i OBILATNO iznenaditi. Prof. dr Dragan Bošković Prva knjiga sabranih spisa Dragana Aleksića, Obilatnost, pruža obilje tekstova koji se po prvi put nalaze pred širim čitalačkim krugom. U njoj ćemo, njenog protagonistu, Dragana Aleksića, osnivača srpskog dadaizma, moći da sagledamo kao polivalentnu ličnost, kao pravog multiklasa, koji je u periodu između dva svetska rata izuzetno vešto balansirao između beletristike i publicistike. Čitajući do sada neobjavljene kritičarske tekstove sa vrcavim pamfletističkim primesama, dobićemo novi pogled na srpsku međuratnu književnost. U tom smislu, od posebne važnosti su i tekstovi-svedočanstva o Aleksićevim književnim prijateljstvima sa I. Vojnovićem, B.Tokinom, S. Krakovim i drugim književnim akterima. Delujući kao vezni igrač u književnim poljima Kraljevine Jugoslavije, on je kroz uporedne prikaze žanra u razvoju – putopisa (R.Petrović, M. Crnjanski), kroz podršku prevodilaštvu (N. Jovanović), koje je zbog autorskih prava bilo u ozbiljnoj krizi, pokazao da je bio pionirska i više nego značajna figura srpske književnosti. Stoga ova knjiga predstavlja uvod u zasluženu, konačnu, zaokruženu, višestruku demarginalizaciju Dragana Aleksića. dr Vladimir B. Perić

Verno, vojnički, kamenorezačkom Darinom rukom, od iste očeve građe sazdanoj - zapisane i čitaocu prenesene, reči mnogopoštovanog roditelja koje ona ume ne samo da prenese, nego ih iste zaista ponovo čudesno stvori i na duhovnu trpezu otmeno prinese.

Motiv žene u Bibliji, čini se, nije dovoljno opisan u literaturi. Tu prazninu veoma uspešno popunjava Miroslava Pašić Gagović svojom knjigom. Ona opisuje sudbine biblijskih žena koje su, ravnopravno sa muškarcima, ako ne i više, podnele žrtvu stradanja za

U ovoj knjizi su sabrani tekstovi (objavljeni ranije u tekućoj periodici i ovom prilikom u određenoj meri modifikovani) koje, iako su nastajali u različitim razdobljima tokom prethodnih deset godina i to raznovrsnim povodima i u specifičnim i izdiferenciranim problemskim kontekstima, povezuje načelna posvećenost pitanjima spektakla i estetskog uopšte. Pisanim u duhu negativne, kritičke i dijalektičke tradicije, u senci rane kritičke teorije društva i određenih situacionističkih impulsa čiji današnji značaj po nama nije tek istorijskog karaktera, tim člancima se u elementarnim i svedenim crtama pretežno pokušava naznačiti društveni položaj estetskog u poznomoderno ili postmoderno doba „apsolutnog”, „globalnog” kapitalizma.

Književnost i radio

Drugo dopunjeno izdanje zbornika „Književnost i radio“ objavljeno je u čast 100 godina Radio Beograda

Cilj izdanja je da pokaže bogatstvo odnosa dva medija – knjige i radija – tokom proteklih sto godina. Autori tekstova su književnici i, u manjem broju, književni kritičari koji su bili zaposleni u Radio Beogradu ili su sarađivali. Neki od njih već su pisali, u formi eseja ili memoara, o iskustvima, sećanjima i razmišljanjima o predstavljanju književnosti na radiju (na primer, poezija) ili rađanju nove radiofonske književnosti (na primer, radio-drama). Od drugih je priređivač tražio da napišu tekstove i tako „prikupe papiriće“ koji su, metaforično govoreći, već kružili oko njih u vazduhu. Scripta volant.

Nastao je zbornik koji obuhvata više od sto radova. Namera ovog Zbornika je nova valorizacija radio kulture – ovoga puta u njenom odnosu saradnje sa književnošću. Radio se tu pojavljuje u mnoštvu uloga: kao ustanova, mecena, ogledna laboratorija, naručilac tekstova, prenosnik literature, podsticaj koji menja književni stil, mesto nastanka novih literarnih žanrova... Tokom veka postojanja deo Radio Beograda su bili kao novinari, urednici ili saradnici, gotovo svi najbolji srpski književnici. To je garancija vrednosti ovde objavljenih tekstova.

Knjiga ima dvanaest delova. Posle predgovora priređivača slede poglavlja: Pred(istorija) radija, Književnik pred prostranstvom etera – rana ogledanja, Huk i grmljavina istorije, Književni radio u političkom okruženju, Literarna redakcija Radio Beograda, Ka poetici radio drame, Detinjstva – Dubine zelenog oka, Iskre humora, Posvete radiju, Radio i govorna kultura, Eseji i Iskustva i svedočenja.

Uz tekstove u ovom izdanju je priloženo više od 150 QR kodova sa audio zapisima iz bogate arhive Radio Beograda.

Dobro jutro, deco: Kako su se veliki kad su bili mali budili uz radio

Ja ne znam šta bih radio da nemam radio, kaže pesnik, a u 34 priče poznati ljudi iz sveta muzike, pozorišta, filma, književnosti, sporta i medija, govore o ulozi Radija u sopstvenom odrastanju.

Novinarka Slađana Bušić tonski je zabeležila ova, nekad setna, nostalgična, nekad duhovita, u svakom slučaju iskrena sećanja i, sa rediteljkom Aleksandrom Urošević, dala im radijski oblik. Slušamo ih u emisiji Dobro jutro deco svakog ponedeljka ove, slavljeničke godine. A putem QR kodova, koji prate svaku priču, i u knjizi koja čitaocima daje da osete neko drugačije vreme, kada je Radio bio glavni lik u odrastanju generacija.

Udbina ubistva u srcu Evrope

Priča o ubistvima jugoslovenskih emigranata u poslednje tri decenije 20. veka, koja je organizovala Služba državne bezbednosti SFRJ, poslužila je piscu ove jedinstvene hronike da u maniru uzbudljivog dokumentarnog romana, na osnovu temeljnog istraživanja, dopuni priču o hladnom ratu u Evropi – među izbeglicama poreklom iz Jugoslavije. Rat između starih neprijatelja, četnika i ustaša, dobio je posle 1945. novu stranu u sukobu, jugoslovensku Udbu, koja je političku emigraciju smatrala za opasnog predvodnika antijugoslovenske propagande.

Sedamdesetih i osamdesetih godina propagandni rat ove dve zaraćene strane pretvorilo se u pravi okršaj sa oružanim obračunima, kada su ostrašćeni politički emigranti napadali jugoslovenske ambasade i službenike u Evropi, a Udba uzvraćala slanjem svojih tajnih agenata i likvidiranjem najistaknutijih pripadnika emigrantskih organizacija, bili oni srpski, hrvatski ili albanski emigranti sa Kosova. U tom „neutralisanju“ državnih neprijatelja, Udba je pored slanja svojih tajnih agenata ubacivala među redove ekstremnih emigrantskih udruženja egzekutore iz kriminalnog jugoslovenskog miljea, čime je otvorila vrata službe bezbednosti plaćenicima i zlikovcima, i taj komplot s vremenom je jačao i produbljivao se, pružajući svoje pipke u srpskoj Udbi, preko ratova 1990-ih, do današnjih dana…

Vixere, čuvena lapidarna Ciceronova izjava koja je dala naslov ovoj knjizi, zapravo je odgovor na pitanje gnevnih Rimljana poznatom senatoru šta se dogodilo sa zaverenicima koji su uhvaćeni u pokušaju državnog udara, a koji u prevodu na srpski glasi: Živeli su!

Knjiga Milane Babić Rusko pitanje na prelomu epoha sadrži razgovore autorke s nekim od ključnih mislilaca današnje Rusije, kao i s misliocima iz Srbije koji razumeju ono što se danas zbiva u Rusiji i oko Rusije.

Čitalac će videti da je mnogi od ovih Milaninih sagovornika, na osnovu visprenih analiza sadašnjosti, bio u stanju da ukaže na ono što tek predstoji. A to je nekada bilo moguće i čitanjem samo nagoveštaja - kao znakova budućeg.

Kada je 2014. godine papa Franjo u Vatikanu pustio „dva goluba mira za Ukrajinu“, svi se sećamo kako su golubove napali jedna vrana i jedan galeb - i raščerupaše ih. Bilo je to znamenje.

Rukopis profesora književnosti i teologa iz Trebinja Milane Babić Srpsko pitanje na prelomu epoha, plod je autorovog desetogodišnjeg pasioniranog traganja za uzrocima poraznog bilansa srpskog naroda u 20. veku. Kao teolog Milana Babić zna da svaki preobražaj počinje ispovešću, svođenjem računa sa sobom. Zato se u intervjuima koje je vodila sa zabrinutim zatočnicima „srpskog stanovišta“ i u svojim autorskim tekstovima, Milana Babić spušta u najmračnije bezdane srpskih grešaka i zabluda, poraza i pogibija, izdaja i bratskih omraza. Pri tome ona ne ostaje na nivou faktografije lokalnog značaja, već zajedno sa svojim sagovornicima pokušava da srpsku tragediju 20. veka protumači u globalnim okvirima viševekovnog „sukoba civilizacija“.

Ova zbirka članaka i eseja, koji su ranije objavljivani u raznim časopisima i bave se temama u rasponu od rase preko književne kritike do filozofije istorije, više je nego dobrodošla. Tom Sunić je važan intelektualac, tim pre što ima tako malo intelektualaca, posebno u Evropi, spremnih da se suprotstave standardnim stavovima levice koji su dominirali intelektualnim diskursom po pitanjima kao što su rasa, multikulturalizam i Drugi svetski rat.

Pred čitaocima je kapitalna knjiga iz pera značajnog književnika i filmskog reditelja Živojina Pavlovića koja na sasvim originalan način, svojstven velikom duhu, tematizuje odnos stvarnosti i umetničkog dela. Reč je o drugom, proširenom izdanju knjige Belina sutra koje sačinjavaju tekstovi koji su u celosti preuzeti iz izdanja prvobitno objavljenog u beogradskoj „Prosveti” 1983. godine (posvećenog umetnicima Tomislavu Mijoviću, Ljubi Popoviću, Vitomilu Zupanu, Aleksandru Tišmi, Dušanu Makavejevu, Ljubodragu Jankoviću Jaletu), kao i naknadno dodati: tekst „Zračenje iz senke” (posvećen Milanu Kašaninu) i četiri teksta u okviru celine Paleta posvećene značajnim ličnostima iz domena slikarske umetnosti, u kojoj se kao glavni junaci pojavljuju Ratko Lalić, Petar Omčikus, Rade Marković i Uroš Tošković. * „I kao što prema sredstvima izražavanja raznorodnih, umjetničkih ličnosti Pavlović nema predrasuda, pošto se ne radi ni o umjetnicima koji se služe sličnim izražajnim sredstvima (likovna umjetnost, literatura, film), niti sličnim duhovnim pristupima životu i umjetnosti, autor nema predrasuda ni prema životno-spoznajnim određenjima onih o kojima meditira. Međutim, problem stvarnosti i određivanja te stvarnosti u umjetničkom delu, Pavlović shvata kao izuzetno složen fenomen koji u svakog od ovih umjetnika dobija nove dimenzije zavisno od snage talenta i duhovne moći. (…) Autor je, kao što je poznato, i sam, i na filmu i u literaturi, tragao za onim slojevima stvarnosti koji su dugo bili u našoj umjetnosti potisnuti u drugi plan: njegovo usmjerenje bilo je i ostalo u bici sa podsvjesnim… Pavlović smatra da su i svi ovi umjetnici doprineli da se taj svijet zaturenog i potisnutog života legalizuje u našem umjetničkom stvaralaštvu uprkos mnogim konvencijama. Pa i društvenim.” Vuk Krnjević

Ovu knjigu, naizgled, sačinjava prosti i slučajni zbir tekstova koji su već objavljivani u elektronskoj formi, skoro svi na portalu Novi standard. Ipak, samo naizgled se čini da je tako, jer se radi o selekciji tematski povezanog štiva. Vezivno tkivo svih tekstova bilo bi pobuna protiv fenomena koji i danas caruje u mnogim segmentima naše stvarnosti, a koji bismo u širem kontekstu mogli nazvati "avnojevskim svetoma". Jer danas, iako je prošlo više od četiri decenije od smrti Josipa Broza, njegov kult u Srbiji još uvek živi, posebno u vladajućim delovima našeg društva.

Uvek je bilo prestupa I kradja,ali,eksplodiralo je 80 godina proslog veka. Istovremeno krece kriminal u drzavi I javnim preduzecima.Jedno preduzece iz Zagreba prebacuje jednu milijardu u Minhen na svoj racun.

Nema plemenitije stvari nego kad čoveku omogućiš da zabeleži sebe.

Dok je radio kao profesionalni novinar, Miroslav Antić je u novosadskom Dnevniku pisao kolumnu „Obično petkom“, u kojoj je donosio reportaže, anegdotska razmišljanja, prikaze, svedočanstva i opaske. Ali ne treba tražiti u tim tekstovima prozaičan novinarski opis ili puko prenošenje informacija – Antić i u novinskom tekstu uvek ima zrno poetske pobune i lirski komentar.

U lepoti ovih tekstova treba tražiti pre svega istinu da u našem trajanju nailazimo na razna pitanja, a pesnik u ulozi novinara na njih uvek ima odgovor: neočekivan, nužan, nepobitan...

„’Obično petkom’ bio je moj pokušaj da sa malo tuge i osmeha imitiram Čehova. Ja sam drukčiji temperament, pa to nije ni nalik na njega, mada bih bio ponosan da jeste... Mislim da sam u novinarstvu stvorio nešto između informacije i književnosti – nekakav hibrid koji je potreban čitaocima, koji smo mi zvali feljtonistika. Novine su, iz dana u dan, pune vesti, informacija, a čoveku je to malo. Voli da pročita tekst koji ne pripada šemi, liči na život. To sam našao.“ – Miroslav Antić

U knjizi Emira Kusturice Kad mrtve duše marširaju postavljaju se neka od osnovnih pitanja našeg vremena. Njene teme predstavljaju ilustracije osnovnog stava koji se razgranavao u različitim pravcima i sadržajima, da bi − pojavivši se u obliku knjige – postale deo polimorfnog kulturno-političkog eseja. To bi bila njena žanrovska odrednica, jer je knjiga sastavljena od raznorodnih sadržaja.
Kao prvi utisak, pojavljuje se zanimljivost pripovedanja, koja se ogleda u promeni teme, motiva i izraza; kao drugi utisak, naznačuje se da raznorodni rukavci vode ka jednom ishodištu, koje otkriva angažovanu suštinu knjige. Umetnik stoji naspram sveta: njegova opažanja stvaraju luk između njega i čitaoca, kao i između sveta i čitaoca.
Središnja tema Kusturičinih razmišljanja je četvrta tehnološka revolucija. Ona se poima kao ideja koja će, u izvesnom smislu, tehnički izazvati preobražaj ljudskog postojanja do samog njegovog ukidanja.
Iz pogovora Milo Lompara

Knjiga Jovana Delića Hodočašća uz Uspravnu zemlju je celovita studija o poeziji i poetici Vaska Pope.
Stavljajući u središte svog kritičkog istraživanja Popinu knjigu pesama Uspravna zemlja,¸koju definiše kao „lirski spev“, i pesnikovu knjigu autopoetičkih eseja Kalem, Delić pokazuje osnove i vrhove Popinog pesništva, kao i njegove odjeke u novim pesničkim vremenima.