Tatjana Vrećo, spisateljica i pesnik, posle četiri romana najzad se oglašava i zbirkom pesa¬ma.Nekako je postalo uobičajeno u našoj književ¬noj praksi da se pisci najpre pojavljuju sa zbirka¬ma pesama, kao svojevrsnim pilot-projektima, če¬sto u obliku prvih nesigurnih koraka u bojažlji¬vom opipavanju književnog terena (što je pomalo apsurdno, s obzirom na neospornu činjenicu da je poezija „kraljica pisane reči“).Utoliko je ne¬uobičajena situacija sa ovoliko „okasnelim“ po-javljivanjem Tatjaninog poetskog prvenca, imajući u vidu da se ona već uveliko profilisala kao vrs¬ni pesnik na mnogim književnim tribinama, kao i na društvenim mrežama.
Najnovija knjiga Bećira Vukovića, je još jedna u nizu bezvremneskih. Vuković, kao majstor pesničke reči, svojim stihovima nudi čitaocu iskrenu i snažnu refleksiju o modernom čoveku i njegovom mestu u svetu.
Zli dusi su najsloženiji roman Dostojevskog. Pisac priznaje da je roman pisao s naporom, često prepravljao, iz straha da nije dorastao temi. Uprkos teškoćama, stvorio je kompleksno romaneskno delo koje svojim idejama, zapletima, radnjom i čudesnim likovima pleni pažnju čitalaca i u našoj savremenosti. Velikan ruske književnosti je estetski upečatljivo iskazao refleksije o najvažnijim pitanjima ljudskog života. Predočio nam je univerzalne istine o čoveku, ljudskoj sudbini, međuljudskim odnosima, smislu postojanja u društvenim zajednicama. Spisateljica Sonja Tomović Šundić, u delu Zli dusi u viziji Dostojevskog sugeriše da Dostojevski veruje u mogućnost harmonije između čoveka i Boga. Sloboda je prekoračenje granica, mogućnost činjenja zla, ali i moć stvaranja veličanstvenih tvorevina ljudskog duha - umetnosti, kulture, filozofije, nauke - zaključuje Sonja Tomović Šundić u delu Zli dusi u viziji Dostojevskog.
Poezija Gordane Sarić je intimistička i metafizička. Nema ni jedne profane reči koja upada iz vulgarne ravni, svaka reč je probrana, može se reći astralna, ima oko sebe auru čistote i lepote, a sve to uliveno u skladnu formu vezanog stiha. Ja sam se divio toj neizmernoj energiji ljubavi koja zrači iz njene poezije. Ljubav je tu kao u "Pesmi nad pesmama, kao u svetim spisima iz najstarijeg doba, kao kod Despota Stefana. Ona je kosmička kategorija koja se prožima sa istočnim konceptima onako kao kod Tina Ujevića, Sime Pandurovića, kao kod velikana našeg stiha. Gordana Sarić je nastavljač te velike, dominantne linije u našoj poeziji. Njena poezija je apsolutno čista i podseća na alabasterne antičke ili renesansne biste kako fino odnegovana, fino izvajana od jednog komada.
Srba Ignjatović, pesnik i književni kritičar
Eseji u knjizi Negde između epoha predstavljaju neke od ključnih pisaca i knjiga, poetike i pripovedačke prakse u srpskoj prozi druge polovine 20. i prvih decenija 21. veka. Polazeći od ideje da se moderna srpska proza neprestano stvarala na društvenim i epohalnim granicama, negde između epoha, od kojih su neke nedovršene, a druge jedva započete, Gojko Božović prati raspon od Aleksandra Tišme i Milorada Pavića do Jelene Lengold i Gorana Petrovića. , od Borislava Pekića i Miodraga Bulatovića do Radoslava Petkovića i Mihajla Pantića, od Dragoslava Mihailovića i Svetlane Velmar-Janković do Davida Albaharija i Vojislava Despotova, od Živojina Pavlovića i Slobodana Selenića do Vide Ognjenovića i Milisava Savića, od Danila Kiša do Dobrila Nenadića i Judite Šalgo.
Tekstovi u ovoj knjizi nastali su u protekle skoro tri decenije, a knjige opisane u njoj u vremenskom periodu od skoro sedam decenija.Nastali u vremenu i plod vremena, ovi tekstovi čuvaju tragove čitanja kao i tragove okolnosti u kojima su knjige nastale, a zatim čitane i shvaćene.
Slavica Marić, u knjizi Nemojte meni o ljubavi, ispisuje stihove oslobađajući ih prenapregnutosti i suvišnih značenja, svodeći pesničke slike na najčistije forme, na etičku, pravoslavnu dimenzionalnonost, i pri tome nužno, isključuje sva druga sredstva koja postmodernim autorima stoje raspolaganju - crni humor, sarkazam, ironiju i dr.
Slavica Marić prosto teži čistim, uzvišenim osećanjima iznijansiranim do najfinijih drhtaja duše koji se u ovim stihovima čitaju... ova poezija želi da sačuva izvorna osećanja, prvobitnu zanesenost, da sačuva izgubljeni svet, koji je preplavljen novim sadržajima i drugačijim nazorima.
Pesnikinja ne dopušta tom svetu da isčezne - zanos o poeziji je toliko snažan i tako uverljiv. Pesnikinja ima neograničeno poverenje u tu osećajnost koja je pokreće i koja je spiritus movens ove pesničke avanture.
Poverenje u poeziju je osnova postojanja, i poeziji daje smisao koji je neupitan. To je osnovni orijentir i polazište i ishodište vapijućeg pesničkog glasa koji samo želi da dopre do srca onih koji su još sačuvali nepatvorenu osećajnost, i koji će prepoznati i razumeti drhtaje vlastite duše, i koji će vlastitu osećajnost upodobiti sa osećajnošću koja prožima poeziju Slavice Marić čiji osobeni glas ima svoje slušaoce.
Milutin Bojić pjesnik moderne i vjesnik avangarde. Knjiga Prof. dr Jovana Delića o poeziji i poetici Milutina Bojića, samo potvrđuje posvećenost ovog suptilnog tumača savremene srpske književnosti, jednog od najboljih čitalaca i tumača srpske poezije.
Posle tačno tri decenije izlazi novo izdanje „Književnosti prestupa", koje je prvi put objavljeno pod naslovom „Pad Hiperbatona". Deceniju ranije, na prestižnom Univerzitetu Prinston objavljena je na engleskorn jeziku.Bila je to prva ozbiljna studija Džejmsa Džojsa kod nas, i zasnovana ne samo na originalnom engleskom tekstu. Autorka je imala čast da prva u svetu piše na osnovu kritičkog izdanja „Uliks" jer je njen mentor ser Volton Lik, bio medu 5 medunarodnih urednika tog izdanja, i doneo je poglavlja u tajnim dosijeima na uvid i pre nego što je kritičko izdanje ugledalo svetlost dana.Značaj kritičkog izdanja u slučaju Džojsovog „Uliksa", koji večina naših čitalaca čita samo u prevodu originalnog izdanja, izuzetno je veliki - naime, njegovi prvi štampari u Parizu uopšte nisu znali engleski, pa su mnoge ključne reči izostavljene. Ova knjiga sadrži prvu ozbiljnu studiju „Petrograda" Andreja Belog u našoj zemlji, kao i novi pristup problemu parodije u modernizmu, posebno kod Mana i Eliota.
Ovo je obnovljeno i dopunjeno izdanje knjige intervjua ”Skice za portrete", knjige koja je postala priručnik i obavezna literatura na mnogim odeljenjima za komparativnu književnost i anglistiku.Prva serija intervjua je redovno objavljivana na engleskom jeziku u međunarodnom izdanju Književne reči, krajem 80-ih i početkom 90-ih.Reč je o jedinstvenoj zbirci portreta nekih od najznačajnijih imena svetske i američke književne scene.Ono što je dodato sada, u 21. veku, uglavnom su čitulje, jer su skoro svi autori predstavljeni u ovoj knjizi otišli u bolji svet sa izuzetkom Boba Dilana i Breta Istona Elisa
Ona kniga nije samo novo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije, već jedan na mnogo čemu izvi Vujaklija namenjen novom vremenu i novim generacijama čitalaca. Ovo je novo, značajno dopunjena, temeljno pregledano i ispravlljeno izdanie najpoznatijeg Leksikona strana reči i izraza koji se ikada pojavio na srpskom jeziku. U odnosu na dosadašnja izdanja Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije, ovo izdanje donosi veliki broj novih reči i termina.
Ove izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije rezultat je dugogodišnjeg predanog i brižljivog rada dr Draga Ćupića koji je, u saradnji sa timom sastavljenim od najboljih savremenih srpskih lingvista, nekim od postojećih termina dodao nova značenja koria ranije nije bilo u Vujaklijinom
Rečniku, dok je novim terminima značajno proširno obim i tematske prostore kapitalnog Vujaklijinog dela.Nove reči u Leksikonu stranih reči i izraza Milana Vujaklije potiču iz različitih oblasti, od nauke do svakodnevice, od filozofije do politička teorije, od antropologije do medicine, od psihologije do informatike, od kniževnosti do teorije kulture, od ekonomije do politike, od sociologije do umetnosti, od obrazovanja do marketinga.
Vujaklija za XXÍ vek donosi najbolje osobine ovog dugovekom Leksikona stranih reči i izraza, ali čitaocimapredstavllja i objašnjava i čitav niz novih reči koje su se u međuvremenu pojavile u našoj svakodnevnci.
Dobre i pouzdane knjige dugo traju i njih je moguće dopunjavati novim iskustvima i saznanjima. Tako je nastao novi Vujaklija za XXI vek.
Ovo je kniga koja će trajati i koja je nezamenljiva na policama privatnih i javnih biblioteka.
Kao što je Njegoš, kako kaže Kašanin, poslednji epičar u srpskoj književnosti, Bećirović je poslednji epičar u srpskoj narodnoj književnosti, koji je izrastao na našoj patrijarhalnoj mudrosti i verskom osećanju sveta. Njegovi stihovi nisu samo recitacija istorije, već poetska interpretacija događaja o kojima peva. Bećirović ima i poseban zadatak koji ispunjava sa punom svešću, peva o savremenom stradanju i bratoubistvu, o jamama koje niko pre njega u poeziji ne spominje.
Prerano se razvio i u dušom i uzrastom.U šesnaestoj godina izgledao je kao koji mu je drago savršeni mladić: visok, gojan i ugledan. Imao je na pretek vremena noćno i dnevno pohoditi vesele sastanke, đe momci i đevojke igraju i pjevaju, ali sveđ krijući se od nastavnika svog o.Josifa. Kad ovo Josif ipak dočuje, uboja se da Rade ne bi u čemgod pokvario , a i vidio je da, kod njega stojeći, nema šta više naučiti, usilovan bude javiti vladici da je njegov sinovac naučio onoliko koliko je dosta za jednog popa ili kaluđera, i zato da bi ga k sebi primio na Cetinje. -Vuk Vrčević
Dostojevski je genije jedne misli. On je pisac jedne teme. Kao francuski osuđenik, koji je bio prikovan za stub, da se samo oko tog stuba okreće, tako se i Dostojevski ceo život vrteo u svojim mislima i radovima oko misli o životnim patnjama. Oko razmišljanja o uzrocima i značenju patnje, o borbi sa njom.
Ova knjiga ima za cilj da raskrinka jučerašnje i današnje manipulacije oko crpskog književnog jezika, i da srbistikuvrati sa nenačnih političkih stazana staze naučnih činjenica, istorijskih i lingvističkih.
Metak lutalica je prva knjige Matije Bećkovića iz 1963. godine. Knjigom Metak lutalica vas vodimo na nostalgično putovanje kroz poeziju ovog velikana naše pisane reči, omogućavajući vam ponovni susret sa nekim od njegovih prvih pesama, grupisanim u četiri tematske celine: Dežurno uvo sveta, Muke po Matiji, Propaganda poezije, Ona koju volim...
