U ranom dvadesetom veku, umetnost i njene institucije našle su se pred kritikom novog demokratskog i egalitarnog duha. Nestaje shvatanje umetničkih dela kao „svetih predmeta“ i ona se doživljavaju samo kao predmeti. To je značilo napad na realizam, kao i na tradicionalnu misiju očuvanja muzeja. Poznati teoretičar umetnosti Boris Grojs tvrdi da je to dovelo do razvoja „direktnog realizma“, umetnosti koja neće stvarati predmete, već prakse (od umetnosti performansa do relacione estetike), koje ne mogu da prežive. Ali već više od jednog veka svaki napredak u tom pravcu brzo je praćen novim sredstvima za očuvanje prepoznatljivosti umetnosti.
U knjizi U TOKU Grojs navodi paradokse nastale usled te tenzije i istražuje umetnost u doba novog medija – interneta, tvrdeći da ako su nam tehnike mehaničke reprodukcije dale predmete bez aure, digitalna proizvodnja stvara auru bez predmeta, pretvarajući sve svoje materijale u iščezavajuće markere prolazne sadašnjosti.
„Knjiga prati kroz čitav jedan vek, pa i duže, složeni dijalog između umetnosti i filozofije, politike, masovnih medija, stila života, muzeja i, odnedavno – interneta. Neki tokovi su poznati, ali većina nije: od avangarde ruske revolucije do staljinističke države kao totalnog umetničkog dela, od Klementa Grinberga do Gugla, od Martina Hajdegera do Džulijana Asanža. Prepuni neverovatnih provokacija, lepršavih asocijativnih skokova i produktivnih paradoksa, ovi eseji predstavljaju izazov i zadovoljstvo ih je pročitati.“
Teri Smit, autor knjige What Is Contemporary Art?
.png){kind=logo}
