FILOZOFIJA

U prvom delu knjige Antička filosofija obrađena je istorija kosmološkog perioda, počevši od jonske škole (Tales, Аnaksimen, Anaksimander), preko Heraklita i Pitagore, zatim elejaca, zaključno sa sofistima i Sokratom, kao začetnikom antropološkog perioda u razvoju helenske filosofske misli. U drugom delu Bogomolov se bavi klasičnim periodom koji je oličen u delima atomista, Platona i Aristotela, dok u trećem obrađuje helenistički period: epikurejce, stoike i skeptike. Antička filosofija III vodi čitaoca kroz tri ključne struje helenističke misli – epikurejstvo, stoicizam i skepticizam. Polazeći od života i učenja Epikura, kao i njegove radikalne ideje o nezavisnosti etike od religijskog i državnog autoriteta, Bogomolov pokazuje kako je jedan od najuticajnijih antičkih mislilaca oblikovao viziju moralnog društva bez bogova i gospodara. Prateći razvoj stoicizma od njegovih helenističkih početaka – od Zenona iz Kitiona, Kleanta i Hrisipa, do rimskih filosofa poput Seneke, Epikteta i Marka Aurelija – autor osvetljava kako se jedna teorijska doktrina postepeno preoblikovala u celovitu etiku života. Značajno mesto u knjizi zauzima i skepticizam. Bogomolov u svom tumačenju polazi od težnje ka saznanju, ali i od razočaranja koje proizlazi iz granica te težnje. Analitičkim i istorijski utemeljenim pristupom knjiga pokazuje kako su se ove tri filosofske tradicije razvijale, međusobno sukobljavale i prožimale, posebno ističući ulogu eklekticizma kao pokušaja pomirenja suprotstavljenih sistema i nagoveštaja prelaska antičke misli u novo doba. Bogomolov zaključuje da je baština ovih učenja postala trajni temelj evropske kulture i neiscrpan izvor ideja koje i danas oblikuju naše razumevanje sveta. One govore o tajnama čovekove prirode u procepima noći i dana, snova i jave; o onima skrhanim bolom zbog gubitaka bližnjih; o ljudima koji nisu uspeli da nađu svoje mesto u savremenom poretku stvari; o onima u potrazi za mestom mirnog sna, sreće, ispunjenja; o starijim generacijama koje svojim potomcima otvaraju vrata jednog magijskog sveta, gde je moguće pronaći odgovore i odagnati sumnje. Usmena tradicija i narodna kultura utkani su u samu srž ove knjige kroz pripovedanje o povratku korenima i održavanju bliskih veza s prirodom, zemljom i jezikom na kojem vekovima komuniciraju. Tematizujući vlaške običaje, rituale, kalendare, praznike, verovanja, mitove i legende, ova knjiga predstavlja ujedno i vodič kroz njihovo kulturno nasleđe.

U prvom delu knjige Antička filosofija obrađena je istorija kosmološkog perioda, počevši od jonske škole (Tales, Аnaksimen, Anaksimander), preko Heraklita i Pitagore, zatim elejaca, zaključno sa sofistima i Sokratom, kao začetnikom antropološkog perioda u razvoju helenske filosofske misli. U drugom delu Bogomolov se bavi klasičnim periodom koji je oličen u delima atomista, Platona i Aristotela, dok u trećem obrađuje helenistički period: epikurejce, stoike i skeptike. Knjiga Antička filosofija II donosi autorovo promišljanje o nerešenim pitanjima istorijske misli. Oslanjajući se na obilje tekstualnih izvora i doksografskih svedočanstava, Bogomolov prikazuje svoju periodizaciju antičke filosofije, koja značajno odstupa od tradicionalne. Na jedinstven način analizira starogrčku filozofiju i njen vrhunac oličen u Sokratu, Platonu i Aristotelu, otkrivajući na koji način antička misao i danas ostaje izuzetno značajna i tesno povezana sa savremenom filosofijom. Njena snaga leži u univerzalnosti ideja i misli koje prevazilaze vreme: „Pravednost je kada svako radi ono za šta je prirodno
sposoban”, piše Platon u svom delu Država; „Svrha je ono zbog čega nešto postoji ili se radi”, kaže Aristotel. „Za nerazumne je bolje da se njima vlada nego da oni vladaju”, zaključuje Demokrit.
Šest godina kasnije, u Glazgovu, nakon majčine smrti i požara u kojem im je izgorela kuća, Ajris počinje da traži svoje mesto u svetu. Samostalni život nije joj doneo odgovore koje je tražila, već samo nova pitanja. Osnivanje benda s Rupertom i potencijalni pronalazak oca pomažu joj da bolje upozna sebe. Međutim, dok se ne reši duhova prošlosti, Ajris neće moći da se okrene budućnosti.
Posle velikog uspeha romana Sistem toliko blistav da zaslepljuje (Blum, 2020), Amanda Svenson u svojoj novoj knjizi ispituje kompleksnost porodičnih odnosa, prokletstvo ljubavi i misteriju porekla koje može suštinski odrediti ljudski život. U okolnostima ekonomske krize u Velikoj Britaniji devedesetih godina prošlog veka, švedska autorka nas vodi kroz intimnu priču sve do današnjih dana, zaokruživši je velikom pandemijom koja je zadesila svet 2020. godine.

Nastajanje filozofije Stare Grčke (od Talesa do Sokrata).

Da li ste ambiciozni? Budite se noću okupani znojem zbog uzbudljivih snova u kojima vidite sebe na vrhu piramide, obučeni u blještavu uniformu na kojoj od ordenja nema mesta više ni za izviđačku značku? Savest vas ne muči često i susigurno se niste zbog nje probudili. Gajite snove o bezgraničnoj moći koja će vam omogućiti da vaš narod, (možda čak i pokoji susedni, što da ne!?) oslobodite bilo kakvih egzistencijalnih dilema o tome šta je najbolje za njih? Ne prezate od korupcije jer cilj, pogotovu onaj viši, opravdava sva moguća sredstva? Onda je ovo, bez ikakve sumnje knjiga za vas.


De Meskita i Smit, dva ugledna univerzitetska profesora, politkologa stručnjaka za međunarodne odnose, napisali su ovaj kultni priručnik, preveden na brojne svetske jezike, za sve ambiciozne i beskrupulozne ljude koji neće prezati ni od čega da bi ostvarili svoju osnovnu fiziološku potrebu: da se dočepaju vlasti. I to je tek lakši deo posla. Ostati na tronu mnogo je teže i nijedna žrtva nije dovoljno velika da bi se taj cilj i ostvario. Naravno, ovo je knjiga i za sve nas koji se i posle toliko preživljenih diktatura i dalje učimo kako da ih prepoznamo i da se efikasno borimo njih.

Priručnik za diktatore ogoljava jedan od najstarijih zanata i ne, nije u pitanju onaj časniji, koji vam je prvo pao na pamet, već onaj vladarski. Veoma stručno, ali u isto vreme sa puno humora i ironije, pred vama se odigrava drevna predstava uzurpiranja vlasti, samo što ovog puta ne dobijamo informacije iz medija koje kontrolišu interesne grupe, već od stručnjaka koji precizno mapiraju i definišu istinsku prirodu diktature.

Šta se dešava iza kulisa velikih državnih udara, revolucija pa čak i demokratskih izbora koji neretko izrode diktatore? Kako su to radili vrhunski majstori svog zanata, oni poznatiji poput Mobuta Seseka, Lenjina, Mugabea, Huseina, Kim Džong Una, Mao Cedunga, Fidela Kastra, pa do onih manje poznatih mešetara sa Volstrita i izvršnih direktora megakorporacija poput Karli Fjorine, ili pak onih mikrodiktatora kao što je izvesni Robert Rizo, gradski menadžer kalifornijskog gradića Bela koji je uspeo da iskoristi svoju naizgled beznačajnu poziciju i nezakonito stekne ogromna materijalna sredstva. Pravila su jednostavna i treba ih uporno slediti bez mnogo preispitivanja.

PRAVILO 1
Pobrini se da ti pobednicka koalicija bude što manja.
PRAVILO 2
Potrudi se da ti nominalni selektorat bude što veci.
PRAVILO 3
Kontroliši tokove prihoda.
PRAVILO 4
Kljucne ljude koji te podržavaju placaj taman toliko da ti ostanu verni.
PRAVILO 5
Ne uzimaj novac iz džepa svojih pristalica kako bi narodu omogucio bolji život.


Ovde je važan keš. Vođi su potrebni novac, zlato i dijamanti da održava stotine svojih dvoraca, hrani hiljadu svojih žena, kupuje automobile za milione ulizica pod svojom čizmom, pojačava kraljevske vojne snage i da mu pritom ostane dovoljno sitniša da ga deponuje na svoje brojne račune u švajcarskim bankama.

Mobutu Sese Seko, predsednik Zaira