DRUŠTVENE NAUKE

Kapitalna studija Kultura renesanse u Italiji Jakoba Burkharta jedno je od najuticajnijih dela moderne kulturne istorije.

Ova knjiga nije samo prikaz epohe – ona je portret trenutka u kojem se rađa moderni čovek. Polazeći od izvornih latinskih i italijanskih tekstova, Burkhart u šest tematskih celina oslikava duhovni pejzaž renesansne Italije XIV–XVI veka.

Italijanske gradove-države prikazuje kao umetnička dela, oblikovana svesnom i racionalnom politikom; u razvoju pojedinca prepoznaje oslobađanje od srednjovekovne kolektivnosti – renesansni čovek izlazi iz anonimnosti staleža, razvija snažan osećaj lične odgovornosti, ambicije i težnje ka slavi; dok u humanizmu i obnovi antike vidi temelj novog obrazovanja i mišljenja. Po Burkhartu, ovo je i doba „otkrivanja sveta i čoveka” – geografska radoznalost, interesovanje za prirodne nauke, anatomiju i pejzaž označavaju početak modernog pogleda na stvarnost. Uz to, osvetljava svakodnevni život epohe – dvorsku kulturu, svečanosti, položaj žena, društvene običaje – gradeći slojevitu sliku vremena u kojem nastaje moderna evropska svest.

Tumačeći kulturu kao celinu u kojoj se umetnost, politika i filozofija međusobno prožimaju, Burkhart naglašava odlučujući zaokret u odnosu na srednji vek. Njegova interpretacija renesanse kao rodnog mesta modernog individualizma i sekularne države trajno je oblikovala evropsku misao. Esejistički široko i interpretativno smelo, ovo delo, u kojem se umetnost, moć i ideje stapaju u jedinstvenu kulturnu celinu, ostaje nezaobilazno polazište za svakoga ko želi da razume poreklo modernog sveta.

Masakr u Meksiko Sitiju opisuje pokolj koji se dogodio 2. oktobra 1968. godine na Trgu Tri kulture, u četvrti Tlatelolko, nakon mirnih studentskih demonstracija protiv tadašnjeg režima, svega nekoliko dana pred zvanično otvaranje Olimpijskih igara. Tačan broj žrtava nikada nije zvanično utvrđen, ali se procenjuje da je stradalo nekoliko stotina civila, među kojima su bili studenti, žene i deca.

U ovoj knjizi Elena Ponijatovska preuzima neobičnu i za svoje vreme revolucionarnu autorsku ulogu: bez ličnih komentara, ona bira, povezuje i pažljivo raspoređuje svedočanstva učesnika i žrtava, dopuštajući da njihova iskustva dođu u prvi plan. Kroz te glasove izranjaju strah, gnev i tuga, ali i trenuci solidarnosti, dok se pred čitaocem postepeno oblikuje zastrašujuća slika hapšenja, streljanja, zatvora i torture.

Knjiga je podeljena na dva dela – prvi oslikava studentski pokret i društvenu atmosferu koja je prethodila masakru, dok drugi donosi neposredna svedočanstva. Istorijski okvir postavlja najznačajniji meksički pesnik Oktavio Pas, koji je u znak protesta podneo ostavku na mesto ambasadora u
Indiji, pre nego što će se Ponijatovska upustiti u pisanje ove monumentalne hronike događaja u Tlatelolku, koja je postala deo kolektivne traume meksičke nacije.

U prvom delu knjige Antička filosofija obrađena je istorija kosmološkog perioda, počevši od jonske škole (Tales, Аnaksimen, Anaksimander), preko Heraklita i Pitagore, zatim elejaca, zaključno sa sofistima i Sokratom, kao začetnikom antropološkog perioda u razvoju helenske filosofske misli. U drugom delu Bogomolov se bavi klasičnim periodom koji je oličen u delima atomista, Platona i Aristotela, dok u trećem obrađuje helenistički period: epikurejce, stoike i skeptike. Antička filosofija III vodi čitaoca kroz tri ključne struje helenističke misli – epikurejstvo, stoicizam i skepticizam. Polazeći od života i učenja Epikura, kao i njegove radikalne ideje o nezavisnosti etike od religijskog i državnog autoriteta, Bogomolov pokazuje kako je jedan od najuticajnijih antičkih mislilaca oblikovao viziju moralnog društva bez bogova i gospodara. Prateći razvoj stoicizma od njegovih helenističkih početaka – od Zenona iz Kitiona, Kleanta i Hrisipa, do rimskih filosofa poput Seneke, Epikteta i Marka Aurelija – autor osvetljava kako se jedna teorijska doktrina postepeno preoblikovala u celovitu etiku života. Značajno mesto u knjizi zauzima i skepticizam. Bogomolov u svom tumačenju polazi od težnje ka saznanju, ali i od razočaranja koje proizlazi iz granica te težnje. Analitičkim i istorijski utemeljenim pristupom knjiga pokazuje kako su se ove tri filosofske tradicije razvijale, međusobno sukobljavale i prožimale, posebno ističući ulogu eklekticizma kao pokušaja pomirenja suprotstavljenih sistema i nagoveštaja prelaska antičke misli u novo doba. Bogomolov zaključuje da je baština ovih učenja postala trajni temelj evropske kulture i neiscrpan izvor ideja koje i danas oblikuju naše razumevanje sveta. One govore o tajnama čovekove prirode u procepima noći i dana, snova i jave; o onima skrhanim bolom zbog gubitaka bližnjih; o ljudima koji nisu uspeli da nađu svoje mesto u savremenom poretku stvari; o onima u potrazi za mestom mirnog sna, sreće, ispunjenja; o starijim generacijama koje svojim potomcima otvaraju vrata jednog magijskog sveta, gde je moguće pronaći odgovore i odagnati sumnje. Usmena tradicija i narodna kultura utkani su u samu srž ove knjige kroz pripovedanje o povratku korenima i održavanju bliskih veza s prirodom, zemljom i jezikom na kojem vekovima komuniciraju. Tematizujući vlaške običaje, rituale, kalendare, praznike, verovanja, mitove i legende, ova knjiga predstavlja ujedno i vodič kroz njihovo kulturno nasleđe.

U prvom delu knjige Antička filosofija obrađena je istorija kosmološkog perioda, počevši od jonske škole (Tales, Аnaksimen, Anaksimander), preko Heraklita i Pitagore, zatim elejaca, zaključno sa sofistima i Sokratom, kao začetnikom antropološkog perioda u razvoju helenske filosofske misli. U drugom delu Bogomolov se bavi klasičnim periodom koji je oličen u delima atomista, Platona i Aristotela, dok u trećem obrađuje helenistički period: epikurejce, stoike i skeptike. Knjiga Antička filosofija II donosi autorovo promišljanje o nerešenim pitanjima istorijske misli. Oslanjajući se na obilje tekstualnih izvora i doksografskih svedočanstava, Bogomolov prikazuje svoju periodizaciju antičke filosofije, koja značajno odstupa od tradicionalne. Na jedinstven način analizira starogrčku filozofiju i njen vrhunac oličen u Sokratu, Platonu i Aristotelu, otkrivajući na koji način antička misao i danas ostaje izuzetno značajna i tesno povezana sa savremenom filosofijom. Njena snaga leži u univerzalnosti ideja i misli koje prevazilaze vreme: „Pravednost je kada svako radi ono za šta je prirodno
sposoban”, piše Platon u svom delu Država; „Svrha je ono zbog čega nešto postoji ili se radi”, kaže Aristotel. „Za nerazumne je bolje da se njima vlada nego da oni vladaju”, zaključuje Demokrit.
Šest godina kasnije, u Glazgovu, nakon majčine smrti i požara u kojem im je izgorela kuća, Ajris počinje da traži svoje mesto u svetu. Samostalni život nije joj doneo odgovore koje je tražila, već samo nova pitanja. Osnivanje benda s Rupertom i potencijalni pronalazak oca pomažu joj da bolje upozna sebe. Međutim, dok se ne reši duhova prošlosti, Ajris neće moći da se okrene budućnosti.
Posle velikog uspeha romana Sistem toliko blistav da zaslepljuje (Blum, 2020), Amanda Svenson u svojoj novoj knjizi ispituje kompleksnost porodičnih odnosa, prokletstvo ljubavi i misteriju porekla koje može suštinski odrediti ljudski život. U okolnostima ekonomske krize u Velikoj Britaniji devedesetih godina prošlog veka, švedska autorka nas vodi kroz intimnu priču sve do današnjih dana, zaokruživši je velikom pandemijom koja je zadesila svet 2020. godine.

Nastajanje filozofije Stare Grčke (od Talesa do Sokrata).

Da li ste ambiciozni? Budite se noću okupani znojem zbog uzbudljivih snova u kojima vidite sebe na vrhu piramide, obučeni u blještavu uniformu na kojoj od ordenja nema mesta više ni za izviđačku značku? Savest vas ne muči često i susigurno se niste zbog nje probudili. Gajite snove o bezgraničnoj moći koja će vam omogućiti da vaš narod, (možda čak i pokoji susedni, što da ne!?) oslobodite bilo kakvih egzistencijalnih dilema o tome šta je najbolje za njih? Ne prezate od korupcije jer cilj, pogotovu onaj viši, opravdava sva moguća sredstva? Onda je ovo, bez ikakve sumnje knjiga za vas.


De Meskita i Smit, dva ugledna univerzitetska profesora, politkologa stručnjaka za međunarodne odnose, napisali su ovaj kultni priručnik, preveden na brojne svetske jezike, za sve ambiciozne i beskrupulozne ljude koji neće prezati ni od čega da bi ostvarili svoju osnovnu fiziološku potrebu: da se dočepaju vlasti. I to je tek lakši deo posla. Ostati na tronu mnogo je teže i nijedna žrtva nije dovoljno velika da bi se taj cilj i ostvario. Naravno, ovo je knjiga i za sve nas koji se i posle toliko preživljenih diktatura i dalje učimo kako da ih prepoznamo i da se efikasno borimo njih.

Priručnik za diktatore ogoljava jedan od najstarijih zanata i ne, nije u pitanju onaj časniji, koji vam je prvo pao na pamet, već onaj vladarski. Veoma stručno, ali u isto vreme sa puno humora i ironije, pred vama se odigrava drevna predstava uzurpiranja vlasti, samo što ovog puta ne dobijamo informacije iz medija koje kontrolišu interesne grupe, već od stručnjaka koji precizno mapiraju i definišu istinsku prirodu diktature.

Šta se dešava iza kulisa velikih državnih udara, revolucija pa čak i demokratskih izbora koji neretko izrode diktatore? Kako su to radili vrhunski majstori svog zanata, oni poznatiji poput Mobuta Seseka, Lenjina, Mugabea, Huseina, Kim Džong Una, Mao Cedunga, Fidela Kastra, pa do onih manje poznatih mešetara sa Volstrita i izvršnih direktora megakorporacija poput Karli Fjorine, ili pak onih mikrodiktatora kao što je izvesni Robert Rizo, gradski menadžer kalifornijskog gradića Bela koji je uspeo da iskoristi svoju naizgled beznačajnu poziciju i nezakonito stekne ogromna materijalna sredstva. Pravila su jednostavna i treba ih uporno slediti bez mnogo preispitivanja.

PRAVILO 1
Pobrini se da ti pobednicka koalicija bude što manja.
PRAVILO 2
Potrudi se da ti nominalni selektorat bude što veci.
PRAVILO 3
Kontroliši tokove prihoda.
PRAVILO 4
Kljucne ljude koji te podržavaju placaj taman toliko da ti ostanu verni.
PRAVILO 5
Ne uzimaj novac iz džepa svojih pristalica kako bi narodu omogucio bolji život.


Ovde je važan keš. Vođi su potrebni novac, zlato i dijamanti da održava stotine svojih dvoraca, hrani hiljadu svojih žena, kupuje automobile za milione ulizica pod svojom čizmom, pojačava kraljevske vojne snage i da mu pritom ostane dovoljno sitniša da ga deponuje na svoje brojne račune u švajcarskim bankama.

Mobutu Sese Seko, predsednik Zaira

Od 1933. do 1945. Gestapo je bio glavno oruđe nacističke Nemačke u kontraobaveštajnim aktivnostima, političkim progonima i zavođenju nezapamćenog terora. Autor ovog kapitalnog dela, i sam zarobljenik nacista u okupiranoj Francuskoj, pokušava da otkrije kako je zemlja Betovena uspela da uzdigne sadizam na pijedestal vrhovnog umeća. Kroz razgovore sa bivšim agentima Gestapoa, on gradi slojevitu istorijsku sliku sile koja je hirurški precizno koristila sistematične metode likvidacije neistomišljenika, bez obzira na godine, u nameri da stvori arijevsko eugenističko društvo zasnovano na konceptu koji su sami nazvali konačno rešenje. Ova knjiga predstavlja analitički osvrt na jednu od najstrašnijih organizacija koje je ljudsko društvo ikada stvorilo, zaokružujući spisak najodgovornijih fanatika i megalomana koji su od nje stvorili tako uspešnu i zlokobnu mašineriju – od Hajdriha, Ajhmana, Milera, i mnogih drugih, pa sve do samog vrhovnog egzekutora Himlera, desne Hitlerove ruke koja je 12 godina držala kosu u čijem strašnom otkosu će stradati milioni nevinih.

U širokom istorijskom rasponu od prvih papa pa sve do Bordžija i protestantskog raskola, profesor Baraklaf posmatra srednjovekovno papstvo kao istorijski fenomen koji se razvija i menja u skladu sa datim istorijskim okolnostima. Cilj mu je da pokaže kako se uspeh u izgradnji autoriteta i pravna i administrativna mašinerija nisu slagale sa duhovnim vođstvom jedne institucije koja se posle reforme uzdigla, a kasnije i sama postala prepreka reformama. Posle dva velika raskola u XI i XV veku proistekla je potreba za velikim promenama.

Ključno delo nauke o piramidama koje već decenijama privlači pažnju, kako akademaca tako i šire čitalačke publike, prvi put objavljeno na srpskom jeziku. Izdanje je obogaćeno sa čak 150 crnobelih ilustracija i fotografija, a knjiga dolazi i sa 3D dodatkom spakovanim ispod korice koji prikazuje dijagram egipatskih dinastija po periodima.