Knjiga „U potrazi za zaštnikom” je kapitalno delo jednog od naših najistakutnijih istoričara, akademika Dragoljuba Živojinovića u kojem naš ugledni naučnik raspravlja o srpsko-američkim vezama od 1878-1920. godine.
Naime, burni događaji na Balkanu s početka prošlog veka, bili su dobro poznati i u SAD. Nesumnjivo, najveće zasluge za njihovo dublje razumevanje u američkoj javnosti toga vremena, pripada našem velikom naučniku Mihajlu Pupinu. Živojinović vrlo upečatljivo pokazuje kako je Pupin, zahvaljujući svom velikom naučnom autoritetu i javnom ugledu, kao i ličnom prijateljstvu sa predsednikom Vilsonom – postao najveći lobista za interese tadašnje Srbije.
Nakon okončanja Prvog svetskog rata i formiranja Kraljevine SHS, SAD odlučno ustaju u odbranu interesa novonastale države. Predsednik Vudro Vilson ovakvoj politici daje presudan uticaj. Američki predsednik odbacuje znameniti Londonski pakt kao obavezujući za SAD, oštro se suprotstavlja nastojanjima Vatikana, Italije i Republikanske stranke u vlastitoj zemlji da Kraljevina SHS ustupi delove svoje teritorije Italiji.
Konačno, američki predsednik je odbacio i Rapalski sporazum kojim su V. Britanija i Francuska želele da nametnu neprihvatljiva rešenja za Kraljevinu SHS u sporu sa njenim južnim susedom…
