Istorija je kao pastorak religiozne svesti, određena je verom i neophodno joj je poslušanje. Činjenice ne stvaraju veru, već vera procenjuje činjenice. Ukoliko u svetu ne postoji univerzalna vera, onda nema ni univerzalne istorije. Viktor Jerofejev. Opisujući poznate događaje herojske odbrane smolenske tvrđave, čija je opsada trajala od 1609. do 1611. godine, Medinski vrlo profesionalno rešava detektivsku zagonetku: Pogodi ko je izdajnik? Roman pleni već nakon prvih pročitanih strana – u vrtlogu zavera i izdaja nije nimalo lako prepoznati glavnog neprijatelјa. Zaplet nije ograničen samo na Smolensk: on poprima međunarodne razmere, zadire u tajne moćne sekte, uzleće do razmišlјanja rimskog pape i misteriozne krstaške flote, spušta se u podrume krcate barutom i zlatom – što raspiruje maštu. A rat, utkan u intrigu izdaje, prikazan je iscrpno, od Sigismunda III Vase do ruskih bogatira – ratnika natoplјenih neprijatelјskom krvlјu, od razmetlјivih i nadmenih neprijatelјa do promišlјenog rodonačelnika sovjetskog NKVD, simptomatičnog imena i patronima, sa svetlucavim naočarima, od evropskog bordela do pravoslavnih asketa i shimnika. Medinski oživlјava u Rusiji gotovo nepoznat žanr… Tri musketara su Francuska s početka XVII veka, legenda poznata čitavom svetu. Svoj avanturistički roman Medinski je smestio baš u tu epohu. Međutim, istorija je za njega nešto drugo u odnosu na Dimu. Ako je ona za velikog francuskog romansijera ekser na koji je kačio svoju sliku, za Medinskog je to nešto potpuno suprotno: istorija je slika, a ekser i ram su ostavlјeni mašti, mada ruska istorija obiluje tako fantastičnim zapletima da se zapravo ništa i ne mora izmišlјati. Ruska intriga bila je sve bliža raspletu. U Moskvi su novi saveznici već očekivali kralјa. A saveznici su mu bili glupost, pohlepa i izdaja, a ponajviše – kukavičluk. Oni koji su stajali iza Sigismunda Trećeg objasnili su mu u dugim i vrlo iskrenim pismima na latinskom jeziku da je Ruse lakše pokoriti bez sile oružja. „Visoki cilј vraćanja u civilizacijsko leno ogromnih prostranstava, danas naselјenih šizmaticima, primorava nas da se oslanjamo na one najgore osobine slabog lјudskog roda, prema kojima bismo u drugačijim okolnostima pokazali prezir. Finis sanctificat media“ – pisalo je u tim pismima. U njima su bili otvoreno naznačeni kontakti: Saltikov, knez Rubec-Mosalski… Finalni deo spletke, koja je počivala pre svega na strahu razmažene bojarske elite da će doći novi Grozni, sam od sebe se složio u pasijans, najpovolјniji mogući za Sigismunda.
