„Uticaj Austrougarske na stvaranje albanske nacije“, rad rano preminule bugarske istoričarke Teodore Toleve (1968–2010), pionirsko je delo. Polazeći od dokumenata slučajno pronađenih u bečkom Dvorskom arhivu, autorka prva razotkriva postojanje odeljenja austrougarskog Ministarstva spoljnih poslova koje je u periodu 1896–1908 temeljno finansiralo čitav mehanizam delovanja svojih konzularnih predstavništava na teritoriji Osmanskog carstva, u cilju pomaganja razvoja autentične albanske pismenosti. Usput, to odeljenje intenzivno radi i na stvaranju nacionalne svesti Albanaca. Aneksijom Bosne i Hercegovine, Beč dobija novo „pleme“ za suseda. Albanci su geografski, plemenski, a naročito verski razjedinjeni, pa je procena da nemaju jedinstvenu nacionalnu svest. Beč pažljivo vodi politiku neizazivanja Turske, predstavljajući se kao prijatelj naroda na istočnoj obali Otrantskih vrata, pošto konkurentkinja sa Apenina već uveliko koristi uticaj Vatikana na Albance katolike.
Od 1875. i Srbi su u nadiranju protiv Turaka. Austrougarski planeri utvrdili su (što je u pogovoru istakao dr Aleksandar Raković) da Albance rimokatolike i Albance muslimane na severu – nemajući nikakvu zajedničku etičku svest – spaja „mržnja“ prema susednim Slovenima.
Austrougarska će tokom intenzivnog sprovođenja ove akcije uočiti svu težinu sticanja poverenja razjedinjenih albanskih plemena, spoznavši i nepouzdanost samih Albanaca. Sa Mladoturskom revolucijom (1908) ova akcija praktično biva obustavljena i Austrougarska je neće upamtiti kao uspešnu.
