Ja ne znam hoće li ovome doći kraj! Ovo što se dešava prelazi svaku granicu, nadmaša plamenu maštu jednoga Jovana, koji je spremao knjigu sedam pečata za čovečanstvo bez vere, i raskošnu fantaziju jednoga Dantea, koji je podigao veličanstvenu i strašnu arhitekturu jednoga Pakla. Oni nisu sve rekli, oni su rekli malo, jer nisu živeli u naše vreme, jer ne žive danas. [...] Na sreću ili nesreću njihovu, ljudi imaju tu čarobnu moć da zaborave: oni zaborave sve.
(Dragoljub Jovanović, dnevnička beleška iz 1915. godine)
