KAKO SE KALIO ČELIK

Objavljen 1947. godine, roman Rimljanka jedno je od najznačajnijih ostvarenja Alberta Moravije i nezaobilazno delo evropske književnosti dvadesetog veka.

U središtu romana nalazi se Adrijana, mlada žena koja svoju sreću pronalazi u jednostavnim životnim željama — ljubavi, porodičnom miru i nadi u bolju budućnost. Međutim, odrastanje i život u Rimu pod Musolinijevim režimom suočavaju je sa surovom stvarnošću društva u kojem novac, moć i telesna požuda često imaju veću vrednost od ljudskog dostojanstva. Rastrzana između svojih osećanja, želje za ljubavlju i borbe za opstanak, Adrijana se kreće kroz svet pun iskušenja i razočaranja, nastojeći da sačuva ono najvrednije u sebi — sposobnost da voli, razume i saoseća s drugima.

Prožimajući intimnu priču o jednoj ženi s upečatljivom slikom Italije u vreme fašizma, Moravija razotkriva društvo obeleženo političkom represijom, licemerjem i moralnim kompromisima, u kojem se posledice istorijskih i društvenih okolnosti duboko odražavaju na najličnije aspekte ljudskog života. Kroz Adrijaninu sudbinu, Rimljanka postaje snažno svedočanstvo o ljudskoj ranjivosti, dostojanstvu i potrazi za srećom, a njena junakinja ostaje jedna od najupečatljivijih ženskih figura moderne evropske književnosti.

Učmalost mirne seoske sredine prekida se kada bogati vlastelin, udovac, isprosi mladu, veoma lepu guvernantu. Na drugom kraju sveta jedan mladić pronalazi bogatstvo na australijskim zlatnim poljima i kreće kući, svojoj voljenoj ženi, koju je ostavio i otisnuo se kako bi joj omogućio lepšu budućnost. Umesto njenih raširenih ruku, u Engleskoj ga dočekuje vest o njenoj smrti. Ove dve priče povezuje letargični mladi advokat, gospodin Robert Odli, na način koji će stravično i nepovratno izmeniti njegov život i živote svih koje voli i poznaje.

Meri Elizabet Bredon majstorski spaja psihološku dramu, porodičnu sagu, ljubavni roman i napetu misteriju, stvarajući delo koje je njene savremenike šokiralo, a današnje čitaoce osvaja neizvesnom radnjom i izuzetno modernim prikazom identiteta, ambicije i položaja žene u društvu.

Pseće srce Mihaila Bulgakova jedno je od najoriginalnijih književnih dela XX veka.

Ugledni moskovski naučnik, profesor Preobraženski, izvodi smeli eksperiment: uličnog psa Šarika pretvara u ljudsko biće, ali rezultat njegovog poduhvata daleko je od onoga što je očekivao. Novonastali (sovjetski) čovek poseduje najgore osobine – vulgarnost, sebičnost, bezobrazluk i lenjost.

U formi fantastične pripovesti sa obiljem crnog humora, groteske i satire, Bulgakov postavlja važno pitanje: šta nastaje kada pokušate da stvorite čoveka veštačkim putem, i koje odlike neko mora imati da bi uopšte bio čovek?

KKnut Hamsun 1859-1952 je najveći skandinavski pisac, rođen je 4. avgusta 1859. u malom mestu Lom na severu Norveške. Nakon nekoliko godina lutanja po Americi, počeo je da piše i ubrzo se proslavio romanima Glad (1890), Misterije (1892) i Pan (1894). Po rečima I. B. Singera: „Hamsun je u svakom pogledu otac moderne književnosti“. Nakon romana Plodovi zemlje, dobio je 1920. Nobelovu nagradu za životno delo. Svoj književni opus krunisao je velikim romanima Poslednje poglavlje, Lutalice, Avgust i Krug se zatvara.

U drugom periodu svog stvaralaštva, od 1904. do 1912. Hamsun je objavio romane Sanjari, Benoni, Roza, Pod jesenjom zvezdom. Romani Benoni i Roza čine celinu i nadovezuju se na roman Pan. Ljubav Benonija Hartvigsena prema Rozi Barfod jedna je od glavnih tema romana Benoni, kao i u drugim romanima iz ovog perioda, tema koju je započeo u Panu i Viktoriji.

„Noću leži budan i misli o hiljadu stvari. Pa šta? govori sebi. Mogu da nađem drugu devojku! Onda misli o svim devojkama za udaju u okolini i siguran je da je dovoljno dobar za bilo koju od njih. Teško da bi neka rekla „ne“ Benoniju Hartvigsenu, ha-ha [. . .] Ali kako bi se svi naslađivali njegovim padom kad bi se spustio do neke devojke skromnog porekla! I Roza bi samo klimnula glavom i rekla: „Sada je dobio ono što mu priliči!“ Ne, ne sme da joj pruži to zadovoljstvo.

U svom očajanju Benoni je mogao da se okrene veri ili piću. Bio je to izbor između života i smrti. O, imao je tako malo dara za poroke; bio je sasvim običan čovek i dobra duša. A mogao je i da isplovi na more. Možda bi baš tako najbolje poslužio njoj, Rozi, toj ozloglašenoj mladoj dami bez srca.

Ne znam šta im je, rekao je čuvar Svend, nisu postojane. Kao kad im pokažeš osećanja i ostaneš praznih ruku. Ne, tu grešiš, nije baš tako, rekao je Benoni. ‘Što se Roze tiče, ona je postojana, ne mogu da kažem da nije.’
Čuvaru Svendu postajalo je jasno koliko je težak slučaj njegovog kapetana; Roza ga je očigledno odbacila, ali je svejedno bila bezgrešna, Roza je bila postojana, Roza je bila verna. - Benoni

Da, Roza je bila verna svojoj prvoj ljubavi, kakav god taj čovek postao.Romane Benoni i Roza Hamsun je pisao u punoj stvaralačkoj snazi; posebna priča su likovi trgovca Maka i njegove ćerke, hirovite Edvarde, uz niz drugih ljudi sa noveškog severa.

Budi tako dobar pa razmisli o pitanju: šta bi činilo tvoje dobro da nije zla i kako bi izgledala zemlja da sa nje nestanu senke?

Stvaran u doba Staljinove strahovlade, roman Majstor i Margarita izazvao je pravu književnu eksploziju čim se napokon pojavio pred čitaocima, postavši ujedno emblem slabljenja cenzurskih stega i ponovnog rađanja stvaralačke slobode u Sovjetskom Savezu. U ovoj raskošnoj parodiji sovjetske svakodnevice, sam nečastivi – ostavljajući iza sebe plamen i rasulo – jednog prolećnog popodneva izranja iz tame i stupa na ulice Moskve. Prožet čarolijom, iznenadnim preokretima i upečatljivim junacima, ovaj roman spaja čarobnice, pesnike, drevne monarhe i, iznad svega, zanosnu i odvažnu Margaritu, rešenu da učini i nemoguće kako bi izbavila svog voljenog pisca.

Zaveštanje koje je stvorio Mihail Bulgakov ni posle više od osam decenija od svog nastanka ne prestaje da intrigira čitalačku publiku i izmiče svakom konačnom objašnjenju. Kao jedan od dosegutih vrhunaca svetske beletristike dvadesetog stoleća, Majstor i Margarita sa svakim ponovnim prelistavanjem razotkriva sveže slojeve i iznova svedoči o tačnosti čuvene misli koja je uveliko prevazišla same korice knjige: „Rukopisi ne gore.”

„Ovo je misaono duboko, a istovremeno izuzetno zabavno štivo koje se bavi suštinskim pitanjima – upravo onakvo kakvo najviše cenim.“ — Salman Ruždi

„Delo veličanstvenog zamaha i briljantne mašte.“ — The New York Times

„Naizmenično neobuzdano duhovit, tajnovit, zamišljen i emotivan... Besprekoran dragulj svetske književne baštine.“ — Chicago Tribune

Anonimni „čovek iz podzemlja“, povučen iz društva i zarobljen u svetu sopstvenih misli, vodi neprestanu borbu sa okruženjem, ali pre svega sa samim sobom. Odbacujući lažne vrednosti, društvene norme i nametnutu umerenost, njegov mračni, ali istovremeno izuzetno pronicljiv glas postaje glas svih onih koji ne žele da se uklope u unapred određene obrasce. Iz svojevoljne izolacije on se suprotstavlja hladnom racionalizmu i ideji da se ljudska sreća može precizno izračunati, objasniti razumom i svesti na jednostavna pravila logike.

U svetu koji veruje u moć razuma, nauke i neprekidnog napretka, Dostojevski ukazuje na iracionalnu i često protivrečnu stranu ljudske prirode — onu koja odbija da bude deo unapred osmišljenog sistema i koja, čak i po cenu sopstvene patnje, insistira na slobodi izbora. Ovo duboko filozofsko delo, prožeto temama usamljenosti, pobune i unutrašnje krize, suočava nas sa gorkom istinom: kada je svet uređen prema savršenim pravilima i idealima, očuvanje slobodne volje može zahtevati veoma visoku cenu.

Šta se događa kada država više ne traži samo poslušnost, već i pravo da određuje šta čovek sme da misli?

Profesor Adam Krug, najugledniji filozof u svojoj zemlji, postaje jedna od poslednjih prepreka totalitarnom režimu na čijem je čelu Paduk, njegov nekadašnji školski drug. Vlast želi da Krug svojim ugledom legitimiše novi poredak, ali on odbija da se prikloni sistemu zasnovanom na prisili, strahu i ideološkoj poslušnosti.

Kada ubeđivanje ne uspe, režim pojačava pritisak. Krugovi prijatelji i kolege bivaju hapšeni, univerzitet zatvoren, a birokratska mašinerija pretvara se u oruđe represije. Kako se granica između groteske i užasa sve više briše, Krug ostaje pred pitanjem koliko daleko čovek može da ide da bi sačuvao slobodu savesti i lično dostojanstvo.

Prelomljeni zrak je jedan od politički najangažovanijih romana Vladimira Nabokova. Objavljen dve godine pre Orvelove 1984, pripada velikoj tradiciji distopijskih romana koji istražuju mehanizme totalitarizma, kult vođe, ideološku kontrolu i nasilje države nad pojedincem.

Nabokov pritom ne piše klasičan politički roman. Njegov stil ostaje ironičan, precizan i jezički inventivan, pa se apsurd vlasti, birokratska nesposobnost i lična tragedija neprestano prepliću. Upravo ta kombinacija satire, intelektualne provokacije i mračne vizije društva daje romanu snagu koja i danas deluje uznemirujuće savremeno.

Prelomljeni zrak je knjiga za čitaoce koji vole distopiju, političku književnost i romane o sukobu pojedinca sa sistemom, ali i za sve koji žele da otkriju manje poznatu, izrazito političku stranu Nabokovljevog stvaralaštva.

Prevod sa engleskog: Zoran Paunović.

„Kritika američkog sna i duboko promišljanje o tamnoj strani uspeha.“ – Džona Raskin

Poče da poredi sebe sa studentima. Postade svestan mišićavog mehanizma svog tela i oseti da je telesno iznad njih. Ali njihove glave su pune znanja koje im omogućava da govore njenim jezikom. Oni su studirali o životu iz knjiga, dok je on bio zauzet proživljavanjem života.

Martin Idn je mlad mornar koji slučajno upoznaje devojku iz ugledne građanske porodice. Opčinjen njome, ali i svetom visokog obrazovanja i književnosti koji mu se iznenada otvara, odlučuje da promeni sopstvenu sudbinu. U godinama koje slede neumorno uči, piše i bori se protiv siromaštva, odbijanja i predrasuda, verujući da će ga književni uspeh dovesti do ljubavi i ispunjenog života.

Ali kada se konačno izbori za mesto o kojem je oduvek sanjao, Martin shvata da ga ono ne može usrećiti...

Jedan od najznačajnijih romana Džeka Londona, Martin Idn, istovremeno je uzbudljiva priča o ljubavi i ambiciji, snažna kritika klasnih podela u društvu i potresno promišljanje o ljudskoj usamljenosti.

„London je imao nešto od proleterskog Bajrona: vanbračno rođen, lep, neobuzdano romantičan, oblikovao je sebe kao buntovnika i revolucionara. Bio je oličenje prerano sagorelog genija koga su preterivanja u životu o kojima je pisao oterala u smrt već sa četrdeset godina. A kako je samo umeo da piše! Čitati ga znači susresti se sa zveri i sa čovekom, i taj susret ostaje neodoljivo privlačan.“
– Wall Street Journal

Meri Šeli je napisala Matildu između 1819. i 1820. godine, odmah posle čuvenog Frankeštajna, ali je svoje prvo izdanje čekala više od jednog veka.

U ovom opskurnom književnom dragulju, napisanom u klasičnom gotsko-romantičarskom stilu, glavna junakinja pripoveda svoju tragičnu priču na samrtnoj postelji. Matildina priča je puna bola, tuge, ludila i incestuozne ljubavi oca prema ćerci. Zbog poslednjeg motiva, i iz straha da će ga javnost za isto optužiti, Šelin otac, Vilijem Godvin, ju je namerno zakopavao sve do smrti.

Stoga je Matilda dospela u javnost tek 1959. godine, sto osam godina nakon Merine smrti.

„Čitao sam i iznova čitao Molijera i voleo ga još od detinjstva“, zapisao je Bulgakov.

„Imao je veliki uticaj na moje formiranje kao pisca. Privukla me je ličnost tog učitelja mnogih generacija dramskih pisaca – komičara na sceni, ali neuspešnog, melanholičnog i tragičnog čoveka u privatnom životu.“

Bežeći od muka koje mu je donosilo njegovo vreme i okruženje, Bulgakov će u toku šest godina, između 1929. i 1936. godine, pripremiti četiri različita dela koja su povezana sa imenom francuskog komediografa: biografski roman Život gospodina de Molijera, i njegova drama Bratstvo licemera ili Molijer i Maloumni Žurden i prevod na ruski Molijerove drame Tvrdica.

U ovo izdanje uključeni su Bulgakovljeva biografska knjiga Život gospodina De Molijera i njegova drama Bratstvo licemera ili Molijer koji predstavljaju svojevrstan omaž životu i delima besmrtnog francuskog stvaraoca iz XVII veka, prikazan iz ugla jednog od najznačajnijih pisaca XX veka.

Sam je priča o čežnji koja prerasta u opsesiju, o granici između stvarnosti i sećanja i o pitanju koje svako od nas, pre ili kasnije, mora sebi da postavi: da li volimo drugu osobu – ili predstavu koju smo o njoj stvorili? Jedan od najintimnijih romana finske književnosti, Sam ostaje podjednako snažan i više od jednog veka nakon što je napisan.

„Stakleno zvono“, kultni roman velike američke pesnikinje Silvije Plat, prvi put je objavljen 1963. godine pod pseudonimom Viktorija Lukas. Delimično zasnovan na autorkinom životnom iskustvu, roman je vremenom prerastao u jedan od klasika književnosti 20. veka. Posebno je cenjen zbog oštrog, inteligentnog i crnohumornog prikaza američkog društva pedesetih godina, a širom sveta prodat je u milionima primeraka. Samo mesec dana nakon objavljivanja romana, Silvija Plat je izvršila samoubistvo.

Godine 1953. Ester Grinvud osvaja konkurs za studente koji organizuje časopis Ženski dan i dobija priliku da mesec dana provede u Njujorku kao jedna od dvanaest odabranih gostujućih urednica. Za Ester je to ostvarenje velikog sna – veruje da će joj ovo iskustvo otvoriti vrata sveta književnosti i približiti je želji da postane spisateljica.

U početku, Njujork joj donosi uzbuđenje, glamur i osećaj slobode. Večere, kokteli, pokloni i život u središtu društvenih događanja deluju kao ostvarenje svega što je zamišljala. Međutim, iza privlačne fasade počinje da se nazire svet koji od nje zahteva sve više. Ester postepeno gubi kontrolu nad sopstvenim životom i tone u duboku depresiju i psihičku krizu.

Njen unutrašnji slom neraskidivo je povezan sa pritiscima i protivrečnostima društva konzervativne Amerike pedesetih godina, naročito sa ograničenim i često međusobno suprotstavljenim očekivanjima koja su se postavljala pred žene.

Silvija Plat izuzetnom književnom veštinom vodi čitaoca kroz Esterin psihički pad, prikazujući njenu krizu sa takvom neposrednošću i intenzitetom da njen unutrašnji svet postaje gotovo opipljiv. Upravo zbog toga „Stakleno zvono“ nije samo priča o jednom ličnom slomu, već i snažno promišljanje o identitetu, društvenim očekivanjima, položaju žene i granici između stvarnosti i ludila.

„Prikazujući ludilo i svet ludila, ova knjiga nas prisiljava da razmotrimo velika pitanja koja postavlja svaka realistička književnost: šta je stvarnost i kako se suočiti s njom?“
— New York Times Book Review