MOJA VERA

Pre nego što je napisala Gordost i predrasudu, Emu i Razum i osećajnost, Džejn Ostin je već bila oštra posmatračica ljudskih slabosti, smela satiričarka i izuzetno duhovita pripovedačica.

Mladalačka dela otkrivaju razigrane početke jedne od najznačajnijih spisateljica engleske književnosti. U parodijskoj Istoriji Engleske, kao i u kratkim pričama Henri i Elajza, Avanture gospodina Harlija i Ser Vilijam Montagju, mlada autorka ismeva patetiku, neverovatne zaplete i idealizovane junake književnosti svoga doba.

Posebno mesto u knjizi pripada Ledi Suzan, kratkom romanu u pismima i jednom od njenih nešto zrelijih ranih dela. Glavna junakinja je lepa, inteligentna, samouverena i izuzetno vešta u upravljanju ljudima. Kroz njen lik već se jasno naziru ironija, psihološka pronicljivost i precizno razumevanje društvenih odnosa koji će obeležiti zrela dela Džejn Ostin.

Ovi tekstovi pokazuju kako se, od mladalačke književne igre i parodije do složenijeg sveta Ledi Suzan, oblikovao prepoznatljiv glas velike romansijerke – duhovit, pronicljiv i iznenađujuće moderan.

„Kritika američkog sna i duboko promišljanje o tamnoj strani uspeha.“ – Džona Raskin

Poče da poredi sebe sa studentima. Postade svestan mišićavog mehanizma svog tela i oseti da je telesno iznad njih. Ali njihove glave su pune znanja koje im omogućava da govore njenim jezikom. Oni su studirali o životu iz knjiga, dok je on bio zauzet proživljavanjem života.

Martin Idn je mlad mornar koji slučajno upoznaje devojku iz ugledne građanske porodice. Opčinjen njome, ali i svetom visokog obrazovanja i književnosti koji mu se iznenada otvara, odlučuje da promeni sopstvenu sudbinu. U godinama koje slede neumorno uči, piše i bori se protiv siromaštva, odbijanja i predrasuda, verujući da će ga književni uspeh dovesti do ljubavi i ispunjenog života.

Ali kada se konačno izbori za mesto o kojem je oduvek sanjao, Martin shvata da ga ono ne može usrećiti...

Jedan od najznačajnijih romana Džeka Londona, Martin Idn, istovremeno je uzbudljiva priča o ljubavi i ambiciji, snažna kritika klasnih podela u društvu i potresno promišljanje o ljudskoj usamljenosti.

„London je imao nešto od proleterskog Bajrona: vanbračno rođen, lep, neobuzdano romantičan, oblikovao je sebe kao buntovnika i revolucionara. Bio je oličenje prerano sagorelog genija koga su preterivanja u životu o kojima je pisao oterala u smrt već sa četrdeset godina. A kako je samo umeo da piše! Čitati ga znači susresti se sa zveri i sa čovekom, i taj susret ostaje neodoljivo privlačan.“
– Wall Street Journal

Meri Šeli je napisala Matildu između 1819. i 1820. godine, odmah posle čuvenog Frankeštajna, ali je svoje prvo izdanje čekala više od jednog veka.

U ovom opskurnom književnom dragulju, napisanom u klasičnom gotsko-romantičarskom stilu, glavna junakinja pripoveda svoju tragičnu priču na samrtnoj postelji. Matildina priča je puna bola, tuge, ludila i incestuozne ljubavi oca prema ćerci. Zbog poslednjeg motiva, i iz straha da će ga javnost za isto optužiti, Šelin otac, Vilijem Godvin, ju je namerno zakopavao sve do smrti.

Stoga je Matilda dospela u javnost tek 1959. godine, sto osam godina nakon Merine smrti.

Sam je priča o čežnji koja prerasta u opsesiju, o granici između stvarnosti i sećanja i o pitanju koje svako od nas, pre ili kasnije, mora sebi da postavi: da li volimo drugu osobu – ili predstavu koju smo o njoj stvorili? Jedan od najintimnijih romana finske književnosti, Sam ostaje podjednako snažan i više od jednog veka nakon što je napisan.

„Stakleno zvono“, kultni roman velike američke pesnikinje Silvije Plat, prvi put je objavljen 1963. godine pod pseudonimom Viktorija Lukas. Delimično zasnovan na autorkinom životnom iskustvu, roman je vremenom prerastao u jedan od klasika književnosti 20. veka. Posebno je cenjen zbog oštrog, inteligentnog i crnohumornog prikaza američkog društva pedesetih godina, a širom sveta prodat je u milionima primeraka. Samo mesec dana nakon objavljivanja romana, Silvija Plat je izvršila samoubistvo.

Godine 1953. Ester Grinvud osvaja konkurs za studente koji organizuje časopis Ženski dan i dobija priliku da mesec dana provede u Njujorku kao jedna od dvanaest odabranih gostujućih urednica. Za Ester je to ostvarenje velikog sna – veruje da će joj ovo iskustvo otvoriti vrata sveta književnosti i približiti je želji da postane spisateljica.

U početku, Njujork joj donosi uzbuđenje, glamur i osećaj slobode. Večere, kokteli, pokloni i život u središtu društvenih događanja deluju kao ostvarenje svega što je zamišljala. Međutim, iza privlačne fasade počinje da se nazire svet koji od nje zahteva sve više. Ester postepeno gubi kontrolu nad sopstvenim životom i tone u duboku depresiju i psihičku krizu.

Njen unutrašnji slom neraskidivo je povezan sa pritiscima i protivrečnostima društva konzervativne Amerike pedesetih godina, naročito sa ograničenim i često međusobno suprotstavljenim očekivanjima koja su se postavljala pred žene.

Silvija Plat izuzetnom književnom veštinom vodi čitaoca kroz Esterin psihički pad, prikazujući njenu krizu sa takvom neposrednošću i intenzitetom da njen unutrašnji svet postaje gotovo opipljiv. Upravo zbog toga „Stakleno zvono“ nije samo priča o jednom ličnom slomu, već i snažno promišljanje o identitetu, društvenim očekivanjima, položaju žene i granici između stvarnosti i ludila.

„Prikazujući ludilo i svet ludila, ova knjiga nas prisiljava da razmotrimo velika pitanja koja postavlja svaka realistička književnost: šta je stvarnost i kako se suočiti s njom?“
— New York Times Book Review

Umorne od neprekidnog iskorišćavanja, životinje na farmi dižu pobunu protiv svog nesposobnog i večito pijanog vlasnika. Nakon što preuzmu vlast, nastoje da izgrade pravednije društvo zasnovano na jednakosti i zajedništvu. Međutim, revolucionarni ideali ubrzo ustupaju mesto pohlepi i zloupotrebi moći. Predvođene svinjom Napoleonom, nove vođe postepeno uspostavljaju surovu diktaturu u kojoj životinje ponovo postaju žrtve nepravde i ugnjetavanja.


Iako na prvi pogled deluje kao jednostavna priča o životinjama, Životinjska farma je oštra politička satira i jedno od najznačajnijih dela XX veka – snažna kritika totalitarizma, manipulacije i korupcije vlasti.


„To je istorija revolucije koja je pošla po zlu i svih sjajnih izgovora koji su nicali na svakom koraku izvrtanja originalne doktrine“, zapisao je Džordž Orvel povodom prvog izdanja romana 1945. godine.


Zbog otvorene kritike staljinizma, knjiga je u početku nailazila na odbijanje brojnih izdavača, budući da je Sovjetski Savez tada bio saveznik Velike Britanije. Ipak, Životinjska farma je ubrzo stekla status svetskog klasika i ostala jedno od najuticajnijih dela političke književnosti.

Izabrane priče i pesme Knuta Hamsuna:

Odabrane priče:
Među životinjama
Jedna sasvim obična muva srednje veličine
Na obalama Njufaundlenda
Na ostrvu
Zahej
Revolucija
Aleksandar i Leonarda


Izbor iz poezije:
Za stotinu godina, sve je zaboravljeno
Greben
Moj grob
Pesma groznice

Roman o bekstvu od života u igru, fantaziju i stvaralaštvo.

Nakon kultne „Lolite“, Lužinova odbrana je najprepoznatljivije i najemotivnije remek-delo Vladimira Nabokova koje je osvojilo čitalačku publiku širom sveta i doživelo uspešnu filmsku ekranizaciju.

Uđite u um Lužina, ekscentričnog i povučenog šahovskog genija. Za njega šah nije samo igra – to je utočište, opsesija i ceo njegov svet. Međutim, kada se na šampionskom meču njegova savršeno razrađena odbrana sruši, stvarnost ga primorava na sudbonosni potez. U život mu ulazi lepa žena opčinjena njegovim umom, njeni uplašeni roditelji i brak koji menja sve pravila igre.

Ovo je psihološki triler i vrhunska drama o tankoj granici između genijalnosti i ludila. Nabokov je stvorio priču punu neočekivanih preokreta i zamki koja vas drži u neizvesnosti do poslednje stranice – čak i ako ne znate ni jedno jedino šahovsko pravilo.

„Knjiga provocira, uznemirava i oduševljava kolebljivog čitaoca jer se poigrava sudovima koje on, uronjen u ovo delo, neminovno donosi. Stoga priča o Lužinu postaje igra, ispunjena autorovim preokretima, zamkama i neočekivanim ishodima.“ – New York Review

„Putovanje kroz um genijalca koji je ispao iz koloseka.“
– Guardian

„Nabokov je savladao sve tehničke trikove u pisanju romana, a izmislio je i nekoliko novih.“ – Piter Akrojd

Besmrtno remek-delo svetske književnosti

„Vi što ulazite – ostavite svaku nadu!“

Pakao, prvi deo Danteove Božanstvene komedije, jedno je od najuticajnijih dela evropske i svetske književnosti. U ovom bezvremenom epu Dante Aligijeri vodi čitaoce na izuzetno putovanje kroz devet krugova Pakla, gde svaka kazna odražava težinu i prirodu počinjenog greha.

Vođen rimskim pesnikom Vergilijem, Dante susreće istorijske ličnosti, mitska bića i duše osuđene na večnu kaznu. Njihove sudbine postaju povod za promišljanje o pravdi, odgovornosti, ljudskim slabostima i posledicama izbora koje donosimo.

Mnogo više od vizije zagrobnog sveta, Pakao istražuje večna pitanja dobra i zla, slobodne volje, moralnosti i ljudske prirode. Istovremeno predstavlja snažan odraz društvenih i političkih prilika vremena u kojem je nastao, zbog čega i danas ostaje izuzetno aktuelno delo.

Više od sedam vekova nakon nastanka, Danteovo stvaralaštvo nastavlja da inspiriše čitaoce, umetnike i mislioce širom sveta. Zahvaljujući izuzetnoj poetskoj snazi, filozofskoj dubini i upečatljivim prizorima, Pakao zauzima mesto među najvećim klasicima svetske književnosti, rame uz rame sa delima Homera, Vergilija, Šekspira i Miltona.

„Dante i Šekspir dele između sebe moderan svet; trećeg nema.“

Novo izdanje u prevodu Maje Anastasijević

„Kafka je jedan od najvećih pisaca našeg veka.“
— Vladimir Nabokov

Sadržaj: Presuda · Preobražaj · Neženja Blumfeld · Izveštaj jednoj Akademiji · U kaznenoj koloniji · Umetnik u gladovanju · Pevačica Jozefina ili mišji rod · Jazbina

Više od jednog veka nakon nastanka, proza Franca Kafke i dalje ostaje nezaobilazna literatura za razumevanje moderne književnosti i čovekovog mesta u svetu. Zbirka Preobražaj i druge priče okuplja osam njegovih najznačajnijih pripovedaka koje su trajno obeležile svetsku književnost.

U novom prevodu Maje Anastasijević, čitaoci ulaze u prepoznatljiv kafkijanski svet u kojem su junaci suočeni sa otuđenošću, osećajem krivice, nemoći i neobjašnjivim silama koje oblikuju njihove živote. Svaka priča predstavlja zasebnu književnu celinu, ali zajedno grade snažnu sliku čoveka koji pokušava da pronađe smisao u svetu punom apsurda i neizvesnosti.

Kafkina dela i danas podstiču nova tumačenja, jer univerzalne teme slobode, identiteta, odgovornosti i odnosa pojedinca prema autoritetu ostaju jednako aktuelne kao i u vreme kada su nastala. Njegova proza spoj je filozofske dubine, simbolike i jedinstvene atmosfere koja je književnosti podarila pojam „kafkijanski“.

Ova zbirka predstavlja nezaobilazno štivo za ljubitelje klasika, studente književnosti i sve čitaoce koji žele da upoznaju jednog od najuticajnijih autora 20. veka.

„Kafka je jedan od retkih koji su zaista izrazili teskobu našeg vremena.“
— Herman Hese

„Kafkino delo je univerzalno; ono izražava tragičnu sudbinu čoveka u svetu bez Boga i bez nade.“
— Alber Kami

„Kad sam pročitao Kafkin Preobražaj, shvatio sam da je moguće pisati na drugi način.“
— Gabrijel Garsija Markes

Kako da izbegnete budućnost pod čizmom? Kakva nam još zla spremaju i kako da se izbavimo?
Ovo nije običan roman. Ovo je mračna prognoza koja se, stranicu po stranicu, ostvaruje pred našim očima. Ako osećate da svetom vladaju sile koje ne možete da kontrolišete, dugujete sebi da saznate kako je London znao da će se to desiti još pre više od 100 godina. London ne piše o malim nepravdama. On piše o totalnom preuzimanju vlasti od strane nekolicine pohlepnih moćnika. Ali, najvažnije, piše kako da se odupremo.
Gvozdena peta – roman o otporu i preživljavanju tiranije, koji predviđa pad kapitalizma kom se svi nadamo. Jedna je od prvih savremenih distopija ikada napisanih, sa velikim uticajem na Orvela, Hakslija, Zamjatina, Margaret Atvud i mnoge druge.
Čitajte na sopstvenu odgovornost.

Svaki život je mnogo dana, dan za danom. Hodamo kroz sebe, srećemo razbojnike, duhove, džinove, stare ljude, mlade ljude, supruge, udovice, pobratime, ali uvek srećemo same sebe.



Moli Blum, žensko biće koje je Džojs stvorio u romanu Uliks, izgovara svoj unutrašnji monolog u Penelopi, poslednjem poglavlju romana, i to je postao jedan od najuticajnijih pasaža u modernoj književnosti. Moli se priseća svoje mladosti i svojih ljubavi, i taj duh prožima čitavo finale romana. K. G. Jung je nakon čitanja Penelope, fasciniran, napisao Džojsu da „samo đavolova baba zna toliko o ženskoj psihi“, dok je Džojsova Nora na to rekla da Džojs „baš ništa ne zna o ženama“. Džojs je u svakom slučaju znao ponešto o samoj Nori, s kojom je nerazdvojno živeo od svoje 22. godine, i kojoj je pisao potpuno nesvakidašnja ljubavna pisma.

"Navela sam ga tog dana da me zaprosi prvo sam mu iz usta dala zalogaj čajnog kolača bila je prestupna godina kao ova da pre šesnaest godina o Bože posle tog dugog poljupca skoro sam ostala bez daha da rekao mi je da sam planinski cvet da sve smo mi cvetovi žensko telo da jedini je put u životu rekao istinu i za tebe danas sunce sja da zato mi je bio drag jer sam videla da razume i oseća šta je žena i znala sam da ću uvek moći da ga motam kako hoću i pružila sam mu svu radost koju sam mogla da mu dam i dovela ga tako daleko da me molio da kažem da nisam odmah odgovorila samo sam gledala daleko u more i nebo na toliko sam toga mislila o čemu on ništa nije znao [. . .] i onda sam ga očima pitala da me opet pita da i onda me pitao da hoću li da kažem da moj planinski cvete i prvo sam ga zagrlila da i povukla ga dole k sebi da oseti moje mirisne grudi, a srce mu je tuklo kao ludo i da rekla sam da hoću da."