Delo Dantea Aligijerija (1265-1321), jednog od najvećih svetskih pisaca, nastaje u onom periodu Srednjeg veka kada se već pomalja nova i otvorenija civilizacija, ali još opstaju krute dogmatske i skolastičke šeme. Na mesto pisaca doktrinarne književnosti dolaze novi pesnici. Dante je jedan od najznačajnijih tvoraca tog novog talasa kojim se završava Srednji vek u književnosti i otvara prostor renesanse. Danteova “Božanstvena komedija” koja se sastoji od tri dela - Pakao, Čistilište i Raj -ta „sveta poema" koja je obeležila italijanski XIV vek, prerasla je svoje vreme i postala blago, po mnogima do sada neprevaziđeno, sveg čovečanstva. U ovom delu pesnik silazi u tamu ljudskog greha i stiže do svetlosti oslobođenja od njega, a na svome putu kroz tri zagrobna carstva on obuhvata nebo i zemlju, vreme i večnost, božansko i ljudsko. To je traganje ljudske duše za apsolutnom srećom, slobodom, mirom i konačnim prosvetljenjem.
