Knjiga sadrži tužne i savremenom čitaocu jezivo bliske životne ispovesti o ekstremnoj bedi londonskih skitnica i modernom ropstvu pomoćnih kuhinjskih radnika u hotelima Pariza. Ove priče-reportaže o pukom preživaljavanju u tadašnjim najluksuznijim evropskim prestonicama su proistekle izu neobičnih eksperimenata u kojima se autor lično okušao kako bi preispitao predrasude i zablude o siromaštvu i teškom radu. "Masu bogatih i siromašnih razdvajaju njihovi prihodi i ništa drugo, a prosečni milioner je samo prosečni perač sudova odeven u novo odelo". Orvel je smatrao da je veliki problem to što se inteligentni, kultivisani ljudi, baš oni ljudi od kojih bi se moglo očekivati da imaju liberalne stavove, nikada ne druže sa siromašnima. Upravo taj jaz je pokušao da premosti ovom, a i svojim kasnijim knjigama: Burmanski dani, Sveštenikova kći, Samo nek aspidistre lete, U borbi za vazduh.
