Zašto kupovati knjige?

U današnje vreme, kada se knjige objavljuju i u digitalnoj formi, može se učiniti mnogo praktičnije i jednostavnije čuvati ih na hard disku i osloboditi prostor u kome živimo za neke druge, „pametnije" stvari. Da li je, međutim, baš tako?

Možda je bolje pitanje - da li knjiga nakon što smo je jednom pročitali postaje samo „stvar“, predmet čija je svrha nadalje samo puka dekoracija enterijera ili je ipak nešto drugo u pitanju...

Naravno da ne zaslužuje svaka knjiga da se nađe u vašoj kućnoj biblioteci. Moglo bi se diskutovati o tome da li neke od njih zaslužuju uopšte da budu objavljene, ali to sada nije tema. Ono što je vreme do sada pokazalo, iako su neki očekivali drugačije, jeste da knjiga u štampanom izdanju ipak poseduje specifičnu „magiju“ koja jednostavno ne može da se prenese i očuva u pdf-u ili u nekoj drugoj digitalnoj formi ma koliko na prvi pogled izgledala kao praktičnije i bolje rešenje.

U čemu se krije „magija“ knjiga?

Čitanje je složen psiholingvistički proces koji od čitaoca zahteva aktivno učestvovanje u smislu imaginativnog i kritičkog razmišljanja. Ne čitamo na isti način vesti iz dnevne štampe, recepte iz nekog kuvara, enciklopedije, rečnike i umetničku literaturu.

Čitanje je vrsta komunikacije i odvija se uvek na dvosmernom nivou. Kada je u pitanju umetnička literatura (romani, priče, poezija...) čitanje ne izaziva u nama samo intelektualnu reakciju. Ono je u isto vreme interaktivan i kreativan proces koji kod čitaoca podstiče aktivnost na svim duhovnim planovima - emocionalnom, intuitivnom, kreativnom, etičkom... Da li će knjiga za nas imati „magiju“ ili ne, ne zavisi samo od pisca već i od naših ličnih iskustava, perioda života u kome se nalazimo dok je čitamo, od ličnih afirniteta i ukusa, od stavova kojima se rukovodimo, od sredine koja nas okružuje i sl.  

Kako napraviti ličnu biblioteku?

Knjige imaju moć da nas oraspolože, iznerviraju, rastužuju, teraju na razmišljanje, da nas izmeste iz svakodnevice koja nas okužuje i da nam omoguće da sagledavamo stvari sa nekih drugih, do tada nepoznatih aspekata. Mogu, naravno, i da nas ostave potpuno ravnodušnima.

Samim tim, one knjige kojima posvetimo određeno vreme svog života čitajući ih i koje na nas ostave autentičan utisak, postaju mnogo više od običnih „predmeta“ i svakako zaslužuju da se nađu u našoj ličnoj biblioteci.

Knjige poput prijatelja

Na neki način, takve knjige u sebi zauvek čuvaju i delić nas samih i nešto od one energije koju smo u njih uneli čitajući ih i razmišljajući o tome što smo pročitali. Njima uvek možemo da se vratimo kao prisnim prijateljima kada nam je potrebno da preispitamo svoje stavove, sagledamo problem ili prevaziđemo neku životnu situaciju.

To ne moraju biti, i najčešće nisu, isključivo klasici, knjige nagrađivanih autora ili naslovi koji su u trendu.

To može biti i neka stara dečija knjiga uz koju ste zavoleli čitanje i čije stranice kriju tragove vašeg detinjstva. Ili neki trivijalni roman koji nosi uspomenu na nekoga ko vam je drag. Ili knjiga koju nikada niste uspeli do kraja da razumete, ali koja vas uvek nanovo intrigira pri samom pogledu na njene korice. Ili ona koju ste danima nosili u torbi, loveći retke trenutke za čitanje. To može biti čak i knjiga koju ste kupili ko zna kad u nekom autobusu, lično od pisca koji je sedeo pored vas, i nikada je zapravo niste pročitali, ali je ipak čuvate... To je svaka knjiga koja za vas lično ima neko dublje značenje koje čuva među svojim koricama. 

Gledano na taj način, police u našem domu često mogu da kažu o nama mnogo više, nego bilo koja lična fotografija, diploma ili curriculum vitae. Samo od nas zavisi čime ćemo ih ispuniti.

A postoji li bolji način nego knjigama?