OPŠTA INTERESOVANJA

U školi, igraonicama, na treninzima... deca se vrlo rano susreću s vršnjačkim nasiljem. U knjizi koja obuhvata šest kratkih priča u stripu prikazane su različite situacije, razlozi zbog kojih do njih dolazi i načini za njihovo rešavanje. Da li je moguće suprotstaviti se i prekinuti ćutanje? Kome se obratiti? Kako zaustaviti nasilje?

Psihološkinja Nadež Larše i novinarka Žilijet Sos daju dragocene savete za prevazilaženje ovakvih situacija, bilo da je reč o žrtvi, svedoku ili vinovniku nasilja. Ovo je delo od opšteg društvenog značaja i namenjeno je čitanju u krugu porodice.

Izvorna Kamasutra predstavlja traktat o ljubavi sa stotinama saveta i predloga kako da partneri dosegnu što potpuniju bliskost, uživanje i sklad. U ovom savremenom, inkluzivnom izdanju pronaći ćete izbor od 80 najlepših i najinspirativnijih saveta, dopunjenih senzualnim, zavodljivim i oniričnim ilustracijama.

Knjiga obiluje i nizom šarmantnih, pomalo nestašnih anegdota, pa se čita sa uživanjem – brižljivo osmišljen tekst, pun sitnih finesa, zasigurno će osvojiti svaku čitateljku i svakog čitaoca.



Uz ovaj mali ilustrovani vodič kroz Kamasutru poželećete da bez imalo zadrške podelite s partnerom nežne, razigrane i strastvene večeri.

Knjiga o fudbalu kao simbolu i opštem društvenom fenomenu.

Kao što nema dovoljno tačnog odgovora odakle dolazi ljubav prema fudbalu, tako nema ni dovoljno objektivnog mišljenja o tome šta sve fudbal jeste. Postoji samo bezbroj obrazaca i modela koje oblikuje ova igra što se simbolički odavno izlila iz fudbalskih arena. Zoran Avramović, dugogodišnji fudbalski analitičar, piše o fudbalu kao poslednjem globalnom fenomenu, koji istovremeno ujedinjuje i razjedinjuje savremeni svet.

Kada je mačka pripitomljena? Koje su egzotične pasmine mačaka? Kako se pas i mačka mogu slagati? Kada su izmišljene pasmine mačaka? Koje su najbolje priče o mačkama u literaturi? Mačke poznatih ljudi. Mačke i pisci. Mačke u poeziji i prozi. Mačke u slikarstvu. Zašto je mačka bila povezana sa đavolom tokom srednjeg veka? Koje su karakteristike sijama? ... Mala, bogato ilustrovana, biblija o mačkama odgovara na sva pitanja koja se tiču istorije, ponašanja, psihologije i brige koju treba pokloniti ovoj maloj životinji.

Kapitalno kartografsko-enciklopedijsko izdanje na kakvo se u Srbiji, okruženju i rasejanju čeka već decenijama.

U izradi je učestvovalo više desetina eminentnih autora. Sadržinski i stilski prilagođeno najširem krugu korisnika, ovo izdanje ostaje pouzdan priručnik geografa i drugih stručnjaka koji su zainteresovani za najšire shvaćene geografske teme.

Veliki atlas Srbije sadrži više od trideset topografskih karata, pedeset tematskih karata, preko dvadeset planova gradova i stotine fotografija prirodnih i društvenih znamenitosti, kao i QR kodove koji korisnika vode do tekstova s probranim zanimljivostima.

Tekstovi na srpskom i engleskom jeziku pružaju čitaocu mnoštvo važnih znanja i činjenica o geologiji, reljefu, klimi, vodama, životnoj sredini, stanovništvu, privredi, kulturnom nasleđu…

Na stranicama deset posebnih poglavlja detaljno su prikazane regije Srbije čiju koloritnost posebno ističu brojne fotografije prirodnih i društvenih rariteta

Automobil je sloboda!
Ovaj tehnološki izum, koji je 1903. godine stigao u Srbiju, olakšao je i ulepšao život mnogima, ali i doprineo brojnim društvenim promenama. Knjiga o 120 godina automobila i automobilizma u Srbiji zbog toga je važan prilog političkoj, društvenoj i kulturnoj istoriji Srbije, ali i knjiga koja nas, automobilom, vozi kroz Kraljevinu Srbiju, Kraljevinu Jugoslaviju, socijalističku Jugoslaviju i savremenu Srbiju, kroz procese njihove modernizacije, ali i krize i ratove, pokazujući svu složenost, ali i sve bogatstvo jedne ovakve teme. Koristeći najraznovrsnije istorijske izvore – arhivsku građu, novinske članke, fotografije, delove automobila, reklame, pozivnice, postere, filmove i TV serije, popularnu muziku, sećanja savremenika…, Marko Miljković je modernom istoriografskom analizom objedinio tehnološki, društveni, ideološki, politički, estetski, sportski, hedonistički pristup automobilima i automobilizmu, prateći njihov razvoj od parnih do električnih automobila, od narodnih vozila do limuzina kraljeva i lidera, od vozila koja su služila i ženskoj emancipaciji do vozila koja su imala značajnu ulogu u ratovima. Na ovom putovanju kroz vreme Marko Miljković nas je, uz pomoć različitih vozača, vozio po razlokanim ali i modernim putevima, sipajući benzin nekad na prvim beogradskim pumpama, a nekad, u vreme sankcija, iz plastičnih flaša, zaustavljajući se na prvim semaforima, ali i u modernim garažama, uporno tražeći slobodno mesto za parking. Vežite pojas, i uživajte u ovoj vožnji!

Može se zaključiti da je istorija razvoja automobilizma, tačnije automobila, dobro izabrana da posluži za jedno mnogo šire i bogatije bavljenje svim važnim aspektima naše novije istorije. Monografija dr Marka Miljkovića svakako poseduje sve osobenosti originalnog naučnog doprinosa, imajući u vidu bogatu heurističku osnovu, odličnu problemsku organizaciju teksta (poglavlja sa potpoglavljima), dobro izabranu metodologiju. Napisana je jasnim, zanimljivim i preciznim jezi­kom, ali nikako nauštrb naučno-stručne strane monografije.

Monografija poseduje sve elemente komparativne istorije, pored već istaknutih karakteristika, i jeste rezultat uspešno kombinovane istorije tehničke kulture, društvene istorije, ekonomske i političke istorije. Tematskim bogatstvom, ana­litičkim pristupom, metodologijom i stilom pokazuje lepe odlike savremenog istoriografskog, naučnog štiva.

Knjiga „Moja ukusna Srbija” drugi je vodič u seriji „Balkanski putnik”. Autori knjige putuju po zemlji kako bi upoznali čitaoca sa srpskom kuhinjom. Put je pun avantura, susreta sa neobičnim ljudima i ukusne hrane. Zajedno sa tvorcima ovog neobičnog vodiča, čitalac će zaviriti u drevne kafane, saznati šta su srpski kraljevi večerali, ploviti gumenim čamcem duž Drine i ući u kuhinje poznatih beogradskih restorana. U knjizi je predstavljeno pedeset recepata: drevna i moderna, tipična i jedinstvena jela koja svako može da pripremi kod kuće.

Knjiga na ruskom jeziku.

... Autor je ispisao, nadahnuto, raskošno – najlepše sportske priče, prave ljudske, radosne i potresne, iskazao gotovo sve što se moglo o ljudskim sportskim sudbinama, o njihovoj snazi, njihovoj duši, preživljavanju, usponima, porazima, o najtežim životnim sukobima – sa samim sobom. - Miodrag Stojiljković

Kovačević znalački, preciznom vagom za vrednovanje postignutih rezultata, ali i zavidnim pripovedačkim umećem, demistifikuje svet sporta i biće sportista. Svi naši zlatni junaci atletskih arena, gledani kroz prizmu sećanja, rezultata i ličnih drama, u Kovačevićevom kazivanju postaju junaci savremenih epova i legendi. - Mirko S. Marković

Kako je pudla dobila ime? Zašto francuskog ptičara zovu i ptičar Šarla X? Kakva je veza između engleskog i francuskog buldoga?

Da li je nemački ovčar drevna pasmina? Je li baset zaista engleski?

Čime je Tintinov Sneško zadužio oštrodlakog foksterijera? Da li je bernardinac stvarno švajcarski pas?

Od apencelskog pastirskog psa, preko barbea, dalmatinca, engleskog hrta, pudle, pa do zlatnog retrivera, ova predivno ilustrovana džepna knjiga prava je mala enciklopedija 80 psećih rasa iz čitavog sveta

Škola je veliki stres za sve učesnike u obrazovnom procesu. Školski sistem je polјe na koje teško da možemo uticati da se promeni, ali smo zato sposobni da promenimo svoj odnos prema njemu.

Svedoci smo da ovako ili onako, i roditelјi moraju u školu. Roditelј treba da savlada gradivo: - Kako odabrati školu; - Kako se odnositi prema ocenama; - Kako bez napetosti i gublјenja živaca pomoći oko domaćeg (i da li pomagati?); - Šta činiti u slučaju maltretiranja u školi; - Kako se suprotstaviti učitelјu i nastavniku ako narušavaju granice detetove ličnosti; Najveći roditelјski uspeh tokom školovanja dece jeste osvajanje zlatne sredine između prezaštićenosti i zanemarivanja. Za to je potrebno uklјučivati „lenju“ mamu…

Ona je lenja da se nervira zbog svake sitnice. Lakše joj je da kroz đačko doba svoje dece prolazi: bez nervoze, bez nasilјa, bez kompleksa inferiornosti, bez kompleksa roditelјskog narcizma. Lenja „mama“ zna: Nije istina da ocene nisu važne. Istina je da nisu važnije od psihičkog zdravlјa cele porodice i dobrih međusobnih odnosa svih članova. "Roditelјska podrška u ovoj knjizi imaće glavnu ulogu. Zato što još nisam smislila kako bih mogla uticati na ceo obrazovni sistem, reformisati ga tako da svakom detetu u školi bude lepo.

Ali znam da će sve muke đačkog doba, sve mane sistema dete prevazići uz odgovarajuću podršku roditelјa." Ana Bikova

Bonvivan koji je uživao u dobrom zalogaju, slikar Anri de Tuluz-Lotrek strasno je voleo kuvanje – čak je napisao i mnogo originalnih i duhovitih uputstava za spravlјanje hrane. U knjizi se nalazi 80 izuzetnih, bogato ilustrovanih recepata u kojima je izražen duh ovog radoznalog umetnika, zalјublјenog u gastronomiju. Tu su i stare porodične fotografije, kao i mnogobrojni originalni radovi, plakati i njegove slike. Atmosfera Monmartra, francuskog kankana i mnogih bistroa evocira stil Pariza početkom XX veka, kada je život bio ispunjen preterivanjima: u stvaranju, u zadovolјstvima, bitkama vođenim četkicama, pametnim rečima, u prijatelјstvima... A Tuluz-Lotrek je bio čovek baš tog vremena!

Sport pamti pobednike i zaboravom kažnjava poražene. Često i pobednici iz različitih razloga, nekad slučajnih, nekad namernih, bivaju zaboravlјeni i zato su ovi pisani tragovi prepreka toj lјudskoj slabosti. Lako je i teško govoriti o Ranku Žeravici... Verujem da i njemu, kao i meni, zaigra srce kad na otvorenim košarkaškim terenima, ili u školskim salama, ili u dvoranama izgrađenih sportskih centara, vidi da grupe mladih čekaju na red da bi – ili trenirali ili igrali za prestiž i pobedu. - Borislav Bora Stanković

U svetu ima malo mesta koja suštinski oličavaju sve emocije jedne epohe. Gostionica Ravu, koja se nalazi u Over-sir-Oazu, maloj umetničkoj koloniji trideset pet kilometara severozapadno od Pariza, jedno je takvo mesto. Za Vinsenta van Goga to je bila poslednja stanica u životu – zamena za porodicu koju nikada nije imao, mesto ispunjeno životom u senci sopstvene izolacije.

Van Gog je došao u Over tražeći mir koji mu je bio preko potreban. I danas posetilac može u Overu da doživi taj isti spokoj. Tu su brda koja je Van Gog ovekovečio, kao i stare kamene kuće, crkva... U knjizi se nalaze i mnoge Van Gogove slike i crteži, stare crno-bele fotografije, mnogobrojni recepti i njihove ilustracije, što sve zajedno čini ovu knjigu snažnim dokumentom jednog vremena, koje je obeležio veliki slikar.

Ostala je i Gostionica Ravu, na kraju glavne ulice u Overu, u kojoj više od sto godina kasnije, i dalje ima mesta. Za vas kojima je stalo do Van Goga, uvek će se naći slobodna stolica za njegovom trpezom.
će se naći slobodna stolica za njegovom trpezom.

Dvostruki svetski šampion u kuvanju, Milovan Mića Stojanović, vodi vas kroz pet decenija kuvarskih čarolija koje su počele s Titom, Čerčilom, Staljinom, da bi se nastavile s carevima i kraljevima, Brežnjevom, Gadafijem i tri američka predsed-nika, s mnogim poznatim ličnostima poput Elizabet Tejlor i Sofije Loren, Rokfelera i Rotšilda. Svoje kuvarsko umeće začiniće vam partijom šaha s Karpovim, fudbalskom igrom sa Šekularcem i glumom s Ljubom Tadićem. Čovek koji je prome-nio istoriju srpskog i jugoslovenskog kuvarstva obradovaće vas sa 30 originalnih menija, preko 200 originalnih recepa-ta, desetak profesionalnih tajni i dve državne tajne.

Svaka priča o hrani mora da bude i priča o ljudima, pa ni ova knjiga nije izuzetak. Ona je samo deo fascinantne i malo poznate priče o poreklu italijanske kuhinje.

U svoje vreme, Leonardo je bio poznatiji po organizovanju raskošnih banketa i spektakularnih pozorišnih predstava nego po svom umetničkom geniju. Ironično je da je bio vegetarijanac i da nije učestvovao u gozbama. U knjizi Da Vinčijeva kuhinja na poseban način se prilazi italijanskoj kuhinji od renesanse do modernog doba, kroz beleške o kuvanju, pišu i kuhinjskim izumima. Tu su i originalni recepti ranih majstora kuvanja, kao i istraživački i istorijski prikaz transformacije, razvoja i značaja italijanske kuhinje.

Prirodno je što Knjiga o pirinču Zorana V. Popovića i Olivere Popović ima na počasnom mestu, u početku, stihove Konfučija o kineskoj osnovnoj hrani. Prva slika koja nam se pritom javlja približava stepenaste u vodi skrivene površine odakle zemlja s najviše stanovnika na svetu nalazi izvore života. Svestrano daroviti i radoznali Popovići, pisci jedinstvene knjige o pirinču, uputili su prvog čitaoca pažnju i na Ibzenove redove:

Najbolje knjige koje postoje su kuvari,
većinu ostalih nije ni trebalo pisati,
šteta samo što su pisci kuvara obično nepoznati.

Eto dovoljnih razloga da se ovaj pisac koji ume samo „jaje na oko“, u iznenadnoj i doista lepoj prilici, podseti kako je u detinjstvu rado jeo oriz, naročito kao sutlijaš, potom u gimnazijskoj menzi prečesto dobijao uvek na isti način spremljenu rižu, a tek u novobeogradskom Studentskom gradu, u okrugloj zgradurini gde je na plastičnoj tacni uzimao otvrdle gomilice pirinča, razumeo da su oriz, riža i pirinač imena za istu žitaricu što odvajkada pomaže zdravlju ljudi.

Sada, nakon čitanja Knjige o pirinču, gde je prvi put video slovo I od pirinča u boji, našao izvrsno ilustrovanu, osmišljenu i preglednu istoriju oriza, njegovu ulogu i značaj, gde je video da riža kao i sve blagorodne biljke nosi dar obnavljanja i ulepšavanja predela, odakle je na dvanaest puta deset kulinarskih načina doznao da nam je brižljivo prigotovljen pirinač mnogo bolji prijatelj no što obično mislimo, gde je našao čemu se nije nadao, ovaj pisac je razumeo koliko je malo pirinačno zrno zapravo – veliko.

Popovića knjiga o pirinču prigotovljena je tako da će mnogi poželeti da je pojedu odjednom. Ali, to nije samo knjiga za pojesti, to je i knjiga za čitati i knjiga za naučiti.

Miro Vuksanović

SVE ŠTO NISTE NI ZNALI DA ŽELITE DA ZNATE O RODITELjSTVU DANAS

Ako se jednoga dana i pretvorimo u bića mnogo manje misleća i umešna nego što smo danas – značiće da nismo uspeli. Ipak, mi ćemo makar znati da smo bili tu, i to ne kao kakvi puki posmatrači civilizacijske nezgode, već kao nepokolebljivi borci, na pravoj strani. Dak le, draga Jovana, sve ovo što činiš za dobrobit naše dece nije i ne može biti uzalud!

Uroš Petrović, književnik

Zbirka eseja Jovane Papan prati uticaje globalizacije i tranzicije na srpsko društvo kroz obično zanemarenu perspektivu roditeljstva i odrastanja, a zahvaljujući sočnim primerima i duhovitim opaskama, čita se u dahu. Originalnom sintezom ličnih iskustava, porodične istorije i najnovijih istraživanja, ova kolekcija tekstova Jovane Papan sadrži neke od najboljih eseja na srpskom jeziku.

Divna sećanja na život Alise i Kloda Monea u Živerniju, u njihovoj kući s dušom, okruženoj raskošnim vrtom. U knjizi se nalaze stare porodične fotografije, skoro 200 recepata i beležaka za jela koja je Mone voleo, prava svedočanstva autentične gurmanske prošlosti, fotografije rekonstruisane porodične atmosfere i različitih jela, uz predgovor, mnogi kažu, najvećeg svetskog kuvara, Žoela Robišona, koji je prilagodio sve recepte, tako da njihova priprema ne predstavlja teškoću. Uzbudljiva knjiga koja otkriva izuzetnu ličnost Kloda Monea, slikara koji je želeo da naslika način na koji ptica peva.

Prvi srpski twitt kuvar autora Slobodana Stojićevića sačinjen je od recepata gotovo zaboravljeih, starih srpskih jela, nijedan duži od 140 slovnih znaka, koliko ih ima twitt. Autor još ističe: „Postalo je neophodno da uz pojedine recepte napišem i priče koje su sa njima u dosluhu. I to literarne priče u kojima se mešaju mašta i stvarnost. Prirodno, nametnulo se da recepti starih jela i priče uz njih, budu ispisani starim srpskim jezikom“.

Otuda je knjiga za jezičke i kulinarske sladokusce opremljena i Rečnikom manje poznatih reči, a pisac preporučuje i koju bi muziku valjalo slušati. Ilustracije Koste Milovanovića još više dočaravaju bisere baštine naših predaka.

Stojićević ističe: „jednostavno je, ukusno, ali i više od jela: svaki recept je lek protiv nestajanja! Mi tako izvlačimo jelo iz zaborava, a ono nas spasava od bezličnosti“.

ATLAS BIZARNE GEOGRAFIJE je uzbudljiv, zabavan i potpuno neobičan vodič kroz najčudnija mesta i događaje na svetu.

Čudesni običaji, takmičenja i festivali koje možda i ne morate posetiti pre smrti, ali će vam svakako pomoći da shvatite granice života, uživanja, smeha i lucidnosti. Neobična mesta i još neobičniji rutuali, tradicija, magija i moderno vreme, karnevali i zabave, čudne navike i još čudnija verovanja – bizarna geografija je put ka magičnom životu koji ne pristaje na konvencionalnost i običnost.

Ekstremno peglanje na opasnim liticama, rolanje sira u Kuper hilu, svetsko prvenstvo u nošenju supruga, preskakanje beba u Španiji, rvanje kamila u Turskoj... samo su neke odrednice ovog Atlasa – vodiča kroz sve ono što um i mašta mogu da smisle a hrabrost, posvećenost, inventivnost i ludost da učine.

I zato – otkrijte granice života!

„Ravna gora nikada nije imala bilo kakvu skupinu manastira, a u fizičkom pogledu čak nije ni planina. Ako se posmatra samo reljef, Ravna gora predstavlja ne previše široku zaravan planine Suvobor, koja po svom fizičkom obliku i položaju nije dominantna ni u odnosu na venac Podrinjsko-valjevskih planina kojima pripada, ni u odnosu na obližnji Rudnik, niti na većinu planina u okruženju. Ni sam naziv Ravna gora nije vezan samo za ovu lokaciju. Taj toponim čest je na mnogim planinama naseljenim južnoslovenskim stanovništvom. Ipak, sam pojam Ravna gora u savremenoj srpskoj javnosti ima ulogu i značaj svojevrsnog mitskog mesta. (...) Ali, šta je zapravo Ravna gora? Odgovor na ovo pitanje mora se potražiti u geografiji i istoriji planine Suvobor. Površinski izgled nekog predela obuhvata kako fizičku sredinu, tako i mnoge promene koje je uneo čovek u borbi za opstanak u nastojanju da unapredi materijalne i kulturne uslove života, pri čemu se istraživanja svode na analizu tri glavna pitanja: prirodne sredine, prostora i ljudskih naselja.“

Miloš Timotijević

Knjiga predstavlja jedinstveno izdanje na našem tržištu. Autor je vođen idejom da fizičko vežbanje i nadmetanje predstavlja osnov čovekovih duhovnih i telesnih vrednosti, sa Duhom i Misijom sporta, kao osnovom tih vrednosti.

U životu sam pola veka proveo krstareći planetom uzduž i popreko, vođen svojim želucem, a još uvek me nije napustila želja da o tome pripovedam. Ali ne kao profesor „gastronomije“ (oh, gadne li reči!), već kao gurman, kao ljubitelj dobrih i lepih stvari, susreta i otkrića. Da bih sa čitaocem podelio svoja ushićenja, nedaće ili nalete srdžbe, ušao sam u lik pripovedača, kao da sam u društvu okupljenom za stolom. Kad mu ponudim da proba zečetinu na kraljevski način, eto nas u Pale Rojalu kod gospođe Kolet. Zajedno udišemo mirise kuvane govedine gospođe Milor, moje kućepaziteljke, neprimetno se uvlačimo u tajanstvene kuhinje slobodnog zidarstva, sedamo za sto kod najvećih šefova kuhinje veka i izvrgavamo ruglu smešne strane izvesne savremene gastronomije. (Kristijan Mijo)

Rečnik zaljubljenika u mačke vodi nas u čudesan i očaravajući svet mačaka. To je neodoljivo zabavna knjiga, napisana pristupačnim stilom i krcata anegdotama. Frederik Vitu nas, kroz mnoštvo odrednica ovog rečnika, vodi kroz literaturu (od Lafontena do Selina, od Alise u zemlji čuda do Kolet, od Patriše Hajsmit do Radjarda Kiplinga) u društvu pisaca koji su voleli mačke, pisali o mačkama i živeli s njima; podseća nas na mačke ovekovečene u slikarskim i muzičkim delima; prenosi nam vlastita iskustva, budući da o mačkama može da govori jedino osoba koja je s njima dugo bila prisna; upoznaje nas sa poreklom takozvane domaće mačke, koja se pre otprilike deset hiljada godina odrekla života u divljini da bi se približila ljudima; vodi nas kroz različite istorijske epohe, tokom kojih je mačka bivala obožavana ili pak omrznuta i progonjena kao otelovljenje đavola; daje nam izbor najlepših misli izrečenih o mačkama; opisuje različite rase mačaka.
Ovo je knjiga koju bi trebalo prelistavati natenane, otkrivajući u njoj uvek nova iznenađenja. Pisac nas poziva da mu se pridružimo u toj neobaveznoj, ali i poučnoj šetnji, jer čovek je postao civilizovano biće u pravom smislu te reči tek kada je prihvatio mačku kraj sebe.

Marfijevi zakoni nisu bez predistorije. Ti paradoksalni aforizmi koji nam dočaravaju neočekivana pravila našeg sveta postojali su i pre pedesetih godina prošlog stoleća kada se datuje pojava koju danas svi zovu Marfijevi zakoni, po imenu izvesnog kapetana Eda Marfija. Ali, oni su naišli na sveopšti odziv među ljudima tek pre nekoliko decenija kad smo najzad saznali da ako nešto može da krene loše – onda će to neizbežno krenuti loše. U ovoj izvanrednoj zbirci sakupljeni su svi „zakoni“ te vrste iz raznih oblasti čovekovog života i delanja. Kada poznajemo Marfijeve zakone, život nam je prihvatljiviji, mada nimalo lakši. To je više nego dovoljan razlog da ih neprestano imamo na umu i podsećamo se na njih. Uostalom, ako postoji i najmanja šansa da nešto pogrešno razumemo, onda ćemo to obavezno razumeti pogrešno. To važi i za razumevanje Marfijevih zakona.

Prva autorska knjiga Latifa Adrovića, dugogodišnjeg foto-reportera „Politike” uvodi čitaoca počev od istorijskog Kalemegdana, zidina beogradske tvrđave, kapije i kule, crkve Ružica i Sveta Petka, Damad Ali-pašinog turbeta, Sahat kule i Pobednika. Potom se od Spomenika zahvalnosti Francuskoj, s Kalemegdana, pored Biblioteke grada i Akademije likovnih umetnosti ide ka Knez Mihailovoj i dalje terazijskim grebenom i Ulicom kralja Milana preko Slavije do Hrama Sv. Save na Vračaru.
Skrećući, povremeno, levo i desno s te putanje, čitaoci će videti zgrade Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve, Saborne crkve, Konaka knjeginje Ljubice i kafane „Znak pitanja”, zapravo čitav Beograd, sve do Zemuna, novog Mosta na Adi, Ade Ciganlije, Topčiderskog parka, Banovog, Julinog i Petlovog brda, Rakovice, Konjarnika...

U Rečniku zaljubljenika vina prisećam se samo onoga što znam, što volim, i što u meni budi strast. Ima u njemu autobiografi je, štiva, uspomena na vrenja, podrume, stolove i šankove... Ipak, evo šta je najvažnije: vino je kultura. Kultura gajenja vinove loze, ali i gajenja duha. Težnja ove knjige je da tu kulturnu dimenziju jednog univerzalnog proizvoda široke potrošnje približi vremenu koje vinu ne pridaje značaj nimalo veći nego alkoholu dobijenom iz kukuruza ili iz krompira. Možda će izgledati čudno što često s lakoćom i sa zabavom govorim o nečemu što škropi naša usta i naše duše. Meni je vino radost. Zašto bi, onda, moje mastilo bilo kiselo, oporo ili tupo. Ima jedan izraz koji na pravi način iskazuje društvenu ulogu vina u Francuskoj: časno vino. Ovaj Rečnik zaljubljenika vina želi da bude radosno, časno vino. – Bernar Pivo Radijski i televizijski novinar Bernar Pivo je punih dvadeset osam godina, na drugom programu Francuske televizije (France 2), uređivao i vodio emisije posvećene književnosti: Otvorite navodnike, Apostrofi , Kulturna čorba. Knjiga je ilustrovana crtežima Alena Bulduira