DRAME, POSLOVICE, IZREKE

Misli o dubini vere
Izabrao i priredio Dragan Lakićević
„Zrelost jednog naroda se mjeri zrelošću njegove duhovne poezije i njegove duhovne muzike.“

Sveti vladika Nikolaj (Velimirović), bio je bogoslov, teolog, hrišćanski mislilac, svestrani pisac. Iz ogromnog obilja njegovog dela – pisao je studije, rasprave, romane, pripovetke, crtice, epistole, članke, besede, pesme, aforizme – izabrao je književnik Dragan Lakićević one misli koje, izdvojene iz konteksta, mogu da stoje same za sebe, kao poslovice, izreke, mudrosti o pojmovima o kojima ljudi misle otkako misle: Bog, Hristos, čovek; priroda, pravda, sloboda, dobro, zlo; vera, molitva, ljubav, moralni zakon; duša, brat, brak, žena, Evropa… Na kraju knjige je Registar pojmova na koje se misli odnose – da se lakše pronađe strana na kojoj je stav o traženom pojmu.
„Kada božanstvena ljubav dođe u srce čovečije, s njom dolazi sve, sve, kćeri moja: i mudrost, i moć, i čistota i milosrdnost i pravednost i hrabrost i izdržljivost i jasnovidost i spokojstvo i veselost i svaka dobrota.“ – Vladika Nikolaj Velimirović

„Vrelo mudrosti ili pravila za život“ su izvod iz dvanaest dela Baltazara Gracijana, velikog katalonskog filosofa i pisca. Odabir je načinio njegov prijatelj, poznati aragonski numizmatičar i učenjak, Don Vicencio Huan de Lastanosa i milionima čitalaca približio mudrosti ovog slavnog mislioca.
16.
Sagledavanje suštine zajedno s poštenom namerom jemči za siguran uspeh. Dobar razum spojen sa zlobnom voljom od vajkada je bio odvratno čudovište. Zlobna namera je otrov svake savršenosti, a pomognuta znanjem kvari savršenost na istančan način. Neka je prokleta svaka ona nadmoćnost koja se upotrebljava za ono što je odvratno! – Znanost bez razuma dvostruka je ludost.
118.
Postići glas učtiva čoveka, jer je on dovoljan da nas zavole. Učtivost je jedan od glavnih delova vaspitanja i jedna vrsta čarolije koja zadobija svačiju naklonost, isto kao što neučtivost izaziva na sve strane prezrenje i odvratnost. Ako neučtivost potiče iz gordosti, onda je gnusna, a ako iz neotesanosti, onda se prezire...
240.
I glupost znati upotrebiti. Najveći mudrac baca katkad tu kartu, a ima slučajeva gde se najbolje znanje sastoji u tome da se pričinjavamo kao da ne znamo. Ne valja biti neznalica, ali je slobodno prikazivati se neznalicom. Biti mudar među glupima, a pametan među ludama, malo bi pomoglo...

„Veličina čoveka je u njegovoj odluci da bude jači od svoje sudbine“.
Ova riznica dragocenog duhovnog blaga predstavlja zbirku vrednih i mudrih misli. Svi izabrani autori u ovoj knjizi, živeći svoj život na sopstveni način, jedinstveni su. Sinergija njihovih večno umnih i dubokih reči oblikuje i odslikava zrelost ljudske civilizacije. Njihova dela govore umesto njih. Njihove reči mogu da nas inspirišu, podstaknu, zamisle, da nam otkriju nove vidike, uglove i putanje koje do tada nismo uočavali, da bolje spoznamo i razumemo sebe, druge i svet oko nas. Zato, mudre misli nadživljuju svoje tvorce i ostaju kao večno nadahnuće za buduće generacije. Ova knjiga ima za cilj da doprinese toj misiji mudrosti, čineći ih dostupnim što širem krugu ljudi.
„Osećaj da si na pravoj strani, zadovoljstvo što imaš pravo, radost što možeš sama sebe poštivati, dragi gospodine, to su moćni pokretači koji nam pomažu da koračamo uspravno ili da idemo napred. Ako ljude toga lišite, pretvorićete ih u besne pse. Koliko je zločina počinjeno samo zato što počinitelji nisu mogli podnostiti što greše“ - A.Kami
„Nesreća je ne biti voljen, ali je još veća nesreća ne voleti“ - A.Kami

Kroz različite kratke forme vladika smešta čoveka u probleme svakodnevnice, sa osvrtom na prolaznost zemaljskog života i budnu misao na večni život. On pokazuje razumevanje za slabosti i mane čovekove, te nas uči kako da ih savladamo. Putokazi srpskom narodu u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
“Najveći srpski greh, onaj iz koga kasnije proizlazi sve zlo, sva strava i užas naše istorije i svakodnevice, jeste nestrpljenje”.
“Nije dovoljna samo jačina volje, niti samo jačina osećanja, niti samo jačina uma. Niti je sve ovo ukupno dovoljno bez svetlog cilja. Šta vredi atletu brzina nogu i jačina pluća, ako se svak u strahu sklanja od njega i ako niko ne želi pomoć njegovu?

Sve silne i burne stihije prirodne, obučene u mrak noćni, ispunjavaju putnika strahom. No, kad ih jutarnje Sunce osvetli, putnik se prijatelji s njima. Takvi su i takozvani jaki duhovi. Obučeni u tamu egoizma i sujete oni su strašilo i ljudima i prirodi oko sebe. No, kada se osvetle božanskom svetlošću, oni postaju istočnik radosti za sve oko sebe. Jači je grad od kiše, ali zato ipak grad nema prijatelja na zemlji”.
“Naše oči, same po sebi, vide onoliko koliko i naše naočari. Naše uši, same po sebi, čuju onoliko koliko i metalna slušalica na njima. Naš jezik, sam po sebi, govori onoliko koliko i klatno u zvonu. No, zato što naša duša vidi, oči naše vide. I zato što duša čuje, uši čuju. I zato što duša nosi smisao, jezik govori smisleno. Da su oči naše kao jezero, bez duše one bi videle kao i jezero što vidi. Da su uši naše kao pećine, bez duše bi one čule koliko i pećine čuju. Da je jezik naš zvučan kao klatno u zvona, bez duše on bi govorio koliko i klatno govori”.

U svim delima velikog ruskog i svetskog književnika nalaze se poučne izreke i piščeva razmišljanja, koje je Dragan Lakićević sakupio u ovoj knjizi.