KLASICI, DRAME, MISLI

Misli o dubini vere
Izabrao i priredio Dragan Lakićević
„Zrelost jednog naroda se mjeri zrelošću njegove duhovne poezije i njegove duhovne muzike.“

Sveti vladika Nikolaj (Velimirović), bio je bogoslov, teolog, hrišćanski mislilac, svestrani pisac. Iz ogromnog obilja njegovog dela – pisao je studije, rasprave, romane, pripovetke, crtice, epistole, članke, besede, pesme, aforizme – izabrao je književnik Dragan Lakićević one misli koje, izdvojene iz konteksta, mogu da stoje same za sebe, kao poslovice, izreke, mudrosti o pojmovima o kojima ljudi misle otkako misle: Bog, Hristos, čovek; priroda, pravda, sloboda, dobro, zlo; vera, molitva, ljubav, moralni zakon; duša, brat, brak, žena, Evropa… Na kraju knjige je Registar pojmova na koje se misli odnose – da se lakše pronađe strana na kojoj je stav o traženom pojmu.
„Kada božanstvena ljubav dođe u srce čovečije, s njom dolazi sve, sve, kćeri moja: i mudrost, i moć, i čistota i milosrdnost i pravednost i hrabrost i izdržljivost i jasnovidost i spokojstvo i veselost i svaka dobrota.“ – Vladika Nikolaj Velimirović

„Vrelo mudrosti ili pravila za život“ su izvod iz dvanaest dela Baltazara Gracijana, velikog katalonskog filosofa i pisca. Odabir je načinio njegov prijatelj, poznati aragonski numizmatičar i učenjak, Don Vicencio Huan de Lastanosa i milionima čitalaca približio mudrosti ovog slavnog mislioca.
16.
Sagledavanje suštine zajedno s poštenom namerom jemči za siguran uspeh. Dobar razum spojen sa zlobnom voljom od vajkada je bio odvratno čudovište. Zlobna namera je otrov svake savršenosti, a pomognuta znanjem kvari savršenost na istančan način. Neka je prokleta svaka ona nadmoćnost koja se upotrebljava za ono što je odvratno! – Znanost bez razuma dvostruka je ludost.
118.
Postići glas učtiva čoveka, jer je on dovoljan da nas zavole. Učtivost je jedan od glavnih delova vaspitanja i jedna vrsta čarolije koja zadobija svačiju naklonost, isto kao što neučtivost izaziva na sve strane prezrenje i odvratnost. Ako neučtivost potiče iz gordosti, onda je gnusna, a ako iz neotesanosti, onda se prezire...
240.
I glupost znati upotrebiti. Najveći mudrac baca katkad tu kartu, a ima slučajeva gde se najbolje znanje sastoji u tome da se pričinjavamo kao da ne znamo. Ne valja biti neznalica, ali je slobodno prikazivati se neznalicom. Biti mudar među glupima, a pametan među ludama, malo bi pomoglo...

Prevelika ljubav da ne bi bila tragična. Jedna od najprevođenijih i najizvođenijih drama širom sveta.

„Veličina čoveka je u njegovoj odluci da bude jači od svoje sudbine“.
Ova riznica dragocenog duhovnog blaga predstavlja zbirku vrednih i mudrih misli. Svi izabrani autori u ovoj knjizi, živeći svoj život na sopstveni način, jedinstveni su. Sinergija njihovih večno umnih i dubokih reči oblikuje i odslikava zrelost ljudske civilizacije. Njihova dela govore umesto njih. Njihove reči mogu da nas inspirišu, podstaknu, zamisle, da nam otkriju nove vidike, uglove i putanje koje do tada nismo uočavali, da bolje spoznamo i razumemo sebe, druge i svet oko nas. Zato, mudre misli nadživljuju svoje tvorce i ostaju kao večno nadahnuće za buduće generacije. Ova knjiga ima za cilj da doprinese toj misiji mudrosti, čineći ih dostupnim što širem krugu ljudi.
„Osećaj da si na pravoj strani, zadovoljstvo što imaš pravo, radost što možeš sama sebe poštivati, dragi gospodine, to su moćni pokretači koji nam pomažu da koračamo uspravno ili da idemo napred. Ako ljude toga lišite, pretvorićete ih u besne pse. Koliko je zločina počinjeno samo zato što počinitelji nisu mogli podnostiti što greše“ - A.Kami
„Nesreća je ne biti voljen, ali je još veća nesreća ne voleti“ - A.Kami

Gavran
Morela
Pad Kuće Ušer
Ćutanje
Senka
Svetislav Vinaver: Poov nervni sistem
Dragan Lakićević: Ljubav i smrt

’Ko mrzi ceo svet,taj ne može ni voleti sebe.’’

U svim delima velikog ruskog i svetskog književnika nalaze se poučne izreke i piščeva razmišljanja, koje je Dragan Lakićević sakupio u ovoj knjizi.

Godine 1823. pesnik u pismu prijatelju ovako karakteriše svoje novo delo: „Ja sada ne pišem roman, nego roman u stihovima - đavolska razlika. Nešto kao Don Žuan". Poređenje “Evgenija Onjegina” sa Bajronovim delima nimalo ne ide na štetu Puškinovog romana. Naprotiv, to poređenje može samo da bude korisno, piše Milorad Pavić i dodaje: Ono pomaže da se “Evgenije Onjegin” sagleda i oceni sa jedne šire platforme u njegovoj povezanosti sa strujanjima u evropskoj književnosti onog vremena. Još u početku romana Puškin je u jednoj napomeni uporedio svog junaka sa Bajronovim “Čajld Haroldom”. Zahvaljujući srodnim političkim i socijalnim uslovima u gotovo svim evropskim državama početkom XIX veka, Aleksandar Puškin (1779-1837) mogao je da iskoristi i stvaralački pretopi sve ono umetnički novo u formi i sadržini što je Bajron uneo u kretanje evropskih književnosti - a da pri tome ne izneveri rusku stvarnost. Puškin je, šta više, stvorio jedan od najboljih romana ruske književnosti, prvi roman u nizu velikih dela toga roda na tome jeziku.

Traženje smisla života pojedinca i života uopšte tema je “Fausta”, Geteovog najzanačajnijeg dela, na kome je sa prekidima radio punih šest decenija. Polazeći od legende o čoveku koji je prodao dušu đavolu, Gete (1749-1832) je stvorio dramu čovečanstva. Relevantna pitanja filozofije i religije, politike, nauke i etike pokrenuta su u ovom najznačajnijem književnom delu na nemačkom jeziku. Šta je “Faust” značio pesniku, rekao je on sam neposredno po njegovom završetku: „Na svoj dalji život mogu od sada da gledam kao na čist dar, i sada je u stvari sasvim svejedno hoću li uopšte i šta ću možda još stvoriti".

Jedan od najvećih svetskih pripovedača pisao je ljubavne i erotske pripovetke. U ovom izboru nalaze se upravo te dve vrste pripovedanja, u kojima su glavni junaci-one,heroine ljubavnih odnosa, strasti, zanosa, sudbina. Svaka ljubav ovih dama predstavlja njenu sudbinu. Snaga ljubavi ostavlja snažan pečat na ličnostima i životima ovih nesvakidašnjih portreta.

Molijer, jedan od najpoznatijih komediografa. Grandiozna je i zamršena kao kakav lavirint palata Molijerove komike. U njenim galerijama, odajama i najskrivenijim kutovima odjekuju svi tonovi njegove izvanredno bogate skale smeha.