Čitajući poeziju Violete Penić negde unaokolo glave motala mi se muzika Garavog sokaka, pronalazio sam u mislima sličnosti, kojih dakako nema, ali sam se svojski trudio, da je se oslobodim, a nisam umeo… Jer…
Jer, valjda ta ravničarska tuga iz koje potičemo, misli isto na ženski i na muški način.
Očigledno je da je Violeti čika doca nije preporučio da piše pesme…
Očigledno je da je Violeta imala potrebu da svoj život pretoči u stihove…
Očevidno je da je Violeta Penić po vokaciji pesnik, koja je smogla hrabrosti i volje da svoje emocije podeli sa širokom čitalačkom publikom. Pesnik po difoltu ima potrebu da multiplikuje sopstvene emocije, i ima pravo, da od onih koji je čitaju zahteva poistovećenje. Kod ove poezije, teško da ćete naći taj inpuls, tj. namernu želju autorke. No svakako želja, da se ta emocija podeli na papiru je ono čemu svi intimno težimo a to je toliko teško u ovom rogobatnom vremenu dobiti – malo ljubavi i razumevanja, čemu autorka stremi…
Violeta je nepretenciozni pesnik, koja svoje emocije pruža na dlan svakom dobronamernom čitaocu, jer, priznajem, u svojoj dugogodišnjoj karijeri nisam pročitao tako dobro “zbrkanu pesmu” kao ZBRKANU PESMU Violete Penić. Naprosto, u stihu “i gde počinjem ja, a završavaš ti?” - sve je rečeno o ljubavi, večitoj temi… Nađite bolje (sem, one Hristu pripisane Ljubav je zakon)!
A pročitao sam tonu zbrkanih pesama… I, nisam recenzent da bih Vam objašnjavao svu lepotu njene poezije, već skromni uvodničar.
Poruke koje Vam Violeta Penić šalje su univerzalne, Ljubav je kada ostanete bez voljene osobe i nosite je u srcu i mislima ponekad jača nego kada je manifestujete sa voljenom osobom tet a tet, prikrivena za sve druge sem za pesnika koji je rečju zna opisati i upisati za pokoljenja. Na Vama je dragi čitaoci da prepoznate ono na šta Vam Violeta ukazuje, i, da se dabome, Bože zdravlja i sreće, prepoznate u njenoj poeziji, bar Vi kojima je poezija bliska kao i život koji živite i vazduh koji udišete.
Preporučujem za čitanje i razmišljanje! - Stevan Krstec Starčinski
