POEZIJA

Nova anotolija poezije Biljane Đoković, ilustrovana fotografijama umetničkih dela slikara Stanka Janjuševića.

„Ona ne piše mnogo, ali kada se okrene svetu poetike, onda ono što kaže ima i težinu (mislono-semantičko značenje) i lepotu (poetika slike i prefinjenost samog jezičkog iskaza).

Sve je jasno u ovoj poetici i ovim pesmamam. Nema misterije nedorečenosti, pesnikinja se ne krije iza „pouka“, koje ispisuje kao zavetnu izvesnost. Njena reč odslikava kristalno jasnu misao, nenametljivu i toplu pesničku sliku, brušenu lepim i moćnim poetskim slikama bez ijedne mane.“ – iz recenzije Veselina Mišnića

Najčuvenija poema Matije Bećkovića “Kada dođeš u bilo koji grad” prevedena na italijanski, francuski, engleski, nemački, španski, ruski, grčki, rumunski, japanski.
• Кад дођеш у било који град
• When you come to any city
• Lorsque tu arrives dans n’importe quelle ville
• Wenn du in eine Stadt kommst
• Quando arrivi in una città qualsiasi
• Al llegar a cualquier ciudad
• Όταν φτάσεις σε μια πόλη
• Когда приедешь в какой-нибудь город
• Când ajungi în oricare oraş
• どの町であろうと君が来るとき

Povodom 85. rođendana akademika i pesnika Matije Bećkovića, Udruženje valjevski gimnazijalaci i izdavačka kuća Partenon objavili su antologiju ljubavne poezije po izboru Vere Vaš, a pod nazivom 85 Matijinih o ljubavi.

Među ovim koricama nalaze se najznačajnije pesme i poeme ovog „univerzalnog pesnika“ kako ga je Dragan Lakićević nazvao u svom pogovoru, među kojima su:
• Vera Pavladoljska
• Najnajnija
• Moja je kuća puna seni
• Takva je i ostala
• Na kraju
• Kad dođeš u bilo koji grad
• Nezamislivo
• Završna ljubavna pesma pre nego što se ponovo rodim
...i još 77 drugih!

„Pesma nad pesmama“ je ljubavna pesma. Otud su i sve ljubavne pesme pesme nad pesmama. U svakom slučaju zauzimaju posebno mesto ne samo u poeziji i životu svakog pesnika, nego i u ukupnoj književnoj istoriji. Bog je ljubav i Ljubav je Bog, zato Boga najčešće srećemo u drugim ljudima i u svojim ljubavima.

Ljubav je religiozna reč s bezbrojnim značenjima. Ljubavna lirika je jedina u kojoj pesnik nikad ne upotrebljava zamenicu mi nego uvek ja, a to ja uvek čitamo kao mi. Ljubav ne zna za smrt, za ovaj i onaj svet. I najtužnija ljubavna pesma ispevana je u slavu života.“ - Matija Bećković

Izabrane pesme četiri kubanska autora odabrane
Ronel Gonsales Sanćes
Rikardo Riveron Rohas
Valdo Lejva
Virhilio Lopes Lemus
Prevod sa španskog Silvija Monros Stojaković

Nova zbirka poezije, ovog velikog pesnika, pripovedača i romansijera, upotpunjuje njegov opus koji u našoj ponudi čini zbirku od dvadesetak naslova. Ljubitelji poezije će još jednom imati prilike da uživaju u ovoj, po malo, skrajnutoj firmi.

„U neku ruku ove pesme su moj svakodnevni dnevnik, ali pisan u onim trenucima kada ja prestajem da budem posmatrač, a budem nastavljač tih predmeta, stvari i pojava, stabala, imena i ličnih doživljaja. U ovim pesmama ima i mojih memoara, ima i moje osetljivosti, i moje opšte tuge koja je i moja i tuga ovoga vremena. Otud plačem u tami“ – Dragan Lakićević.

Još jedna dvojezična zbirka poezije u Partenoenovoj Hispania biblioteci!

Prvi put prevedeno na srpski! Ovaj pesnik, mislilac i dramski pisac, jedno je od najvećih imena španske književnosti XX veka. Maćadovo delo teško je svrstati u književne tokove epohe tokom koje stvara. Sintretički odsjaji simbolizama, modernizma, avangardnih pokreta te bekerovskog romantizma u njegovoj poeziji su združeni s živim uvidima iz emotivnog iskustva mislioca humaniste. Jedan složen, ali paradoksalno, i vrlo jednostavan, koherentan poetsko-filozofski idearijum praktično predstavlja ogledalo pesnikove ličnosti.

Neumorna potraga za autentičnošću izraza autora zbirki Samoće i Polja Kastilje, uz Huana Ramona Himenesa, učinile su kamenom temeljcem i nadahnućem španske poezije XX veka.

Antonije Maćado je bio uzor i nadahnuće pesicima poput Lorke, Herarda Dijega, Rafaela Albertija, generaciji koja će označiti neku rstu novog „zlatnog doba“ španske književnosti.

.

Jedan od najznačajnijih pesnika zlatnog doba španske književnosti, Luis de Gongora i Argote, rođen u Kordobi (1561-1627), na raskršću renesanse i baroka, svojim pesničkim inovacijama, ustalasao je tadašnji književni svet Španije. Najznačajnije pesničko ostvarenje de Gongore je upravo poema Samoće.

Izbor ljubavne poezije, od Alekse Šantića, Branka Ćopića, Branka Miljkovića, Radičevića, Desanke Maksimović, Jovana Dučića do Puškina, Ane Ahmatove, Džona Miltona, Lorke, Nerude, Tagore, Prevera...

Romanse su najautentičniji i najtipičniji deo španske narodne poezije. Stari romansero, koji je služio kao osnova i inspiracija pesnicima od Zlatnog doba do danas, nikada do sada nije prevođen na srpski jezik. Antologija, objavljena kao dvojezično izdanje na španskom i srpskom jeziku, a uz podršku Generalne direkcije za knjigu, arhiv i biblioteke Ministarstva kulture Španije, namenjena je kako zainteresovanim čitaocima, tako i hispanistima, istraživačima i studentima španskog jezika i književnosti.