VEHABIJE

Knjiga „Rodoljublje i patriotizam“ Dragoslava Slovića razmatra razliku između iskrene ljubavi prema domovini (rodoljublja) i političko društvenog koncepta patriotizma, naglašavajući moralne, kulturne i istorijske temelje srpskog identiteta. Autor upozorava na opasnost da se patriotizam izrodi u nacionalizam ili šovinizam, dok rodoljublje vidi kao plemenitu i ličnu vezu sa narodom i tradicijom.
Glavne ideje knjige
1. Razlika između rodoljublja i patriotizma
• Rodoljublje: lična, emotivna i moralna povezanost sa domovinom, narodom, jezikom i tradicijom.
• Patriotizam: društveno politički oblik ljubavi prema otadžbini, koji se može tumačiti kao aktivno zalaganje za vrednosti zajednice.
• Autor naglašava da patriotizam mora da bude otvoren, tolerantan i ravnopravan, bez isključivosti prema drugim narodima i kulturama.
2. Patriotizam naspram nacionalizma
• Slović jasno razlikuje patriotizam od nacionalizma i šovinizma.
• Patriotizam je pozitivan oblik identifikacije sa sopstvenim narodom, dok nacionalizam i šovinizam predstavljaju negativne deformacije koje vode ka aroganciji i potcenjivanju drugih.
3. Srpski karakter i rodoljublje
• U okviru šireg dela o srpskoj karakterologiji, Slović analizira kako se rodoljublje oblikovalo kroz istoriju, seljačku tradiciju i moralne vrednosti.
• Posebno ističe neslogu, lakovernost i sklonost ka politikanstvu kao slabosti koje ugrožavaju zdravo rodoljublje.
• Rodoljublje se prikazuje kao izvor snage i identiteta, dok pogrešno shvaćen patriotizam može da vodi ka podelama i otuđenju.
4. Savremeni izazovi
• Slović u intervjuima naglašava da Srbija danas nema pravo na podele i da je nužno razvijati plemenitost, pomirenje i zajedništvo.
• Patriotizam se vidi kao odbrana demokratskih vrednosti i ljudskih prava, a ne kao zatvaranje u nacionalne mitove.
Zaključak
Glavna poruka knjige je da rodoljublje treba da ostane moralna i lična snaga pojedinca, dok patriotizam mora da se razvija kao demokratski i inkluzivan društveni ideal. Slović upozorava da se pogrešno shvaćen patriotizam lako pretvara u nacionalizam, pa je zadatak svakog pojedinca da neguje ljubav prema domovini bez isključivosti i mržnje.

"Istočna Azija: politika, ekonomija, istorija je zbirka novinskih tekstova
koja donosi obilje informacija i stručnih mišljenja o savremenoj politici
i ekonomiji država Dalekog istoka – prvenstveno Kine, Japana i
Republike Koreje, a onda i Rusije i Demokratske Narodne Republike
Koreje. U nastojanju da rasvetli njihove međusobne i odnose sa
Evropskom unijom i SAD, knjiga se naročito fokusira na spoljnu
politiku i trgovinu u postkovid dobu, ali, kao podlogu potrebnu za
razumevanje savremenog političkog i ekonomskog konteksta, pruža
i određen uvid u njihovu modernu istoriju."

Ulazeći u novu eru, sa fokusom na čvrste temelje za razvoj Kine i viziju budućnosti, generalni sekretar Komunističke partije i predsednik Kine Si Đinping predložio je „kineski san“, koji odražava zajedničke težnje, želju i volju kineskog naroda, okuplja najveći konsenzus ljudi svih etničkih grupa širom zemlje, uveliko inspiriše kineski narod za razvoj zemlje i revitalizuje entuzijazam nacije. Posle višegodišnjeg napornog rada Kine, ukupna kineska ekonomska proizvodnja je stabilno rangirana na drugom mestu u svetu, a njen bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika takođe je ušao u red zemalja sa višim srednjim dohotkom. Sazivanje 18. Nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine je početna tačka nove ere. Kineski san, koji uključuje nacionalni prosperitet, nacionalno podmlađivanje i narodnu sreću, pored toga što je san zemlje i nacije, san je i svakog Kineza. Kineski komentator vesti Bai Jiansun rekao je da je kineski san podrazumeva da svaki pojedinac ima veće dostojanstvo, veću sreću i da ima više podjednakih prilika da ostvari svoje snove.

Kada čoveka zadesi velika nesreća, ona otkriva koliko snage i dobrote ima u njemu. Kada nesrećna sudbina zadesi jednu naciju, ona otkriva njenu unutrašnju veličinu ili inferiornost. Samo ekstremna opasnost više ne dozvoljava bilo kakvu grešku kada je reč o istorijskom rangu određenog naroda.

Vladalac Nikole Makijavelija najuticajniji je politički traktat renesanse i jedno od najprovokativnijih dela političke misli uopšte. Napisan u vreme dubokih potresa u Italiji, ovaj kratki priručnik otkriva kako se moć stiče, održava i gubi. Makijaveli bez ulepšavanja analizira mehanizme vlasti, prirodu ljudi i opasnosti dvorskih spletki, upozoravajući da vladar mora biti i hrabar lav i lukava lisica kako bi prepoznao zamke i nadvladao neprijatelje. Ovo je knjiga koja ne slavi okrutnost, već promišlja nužne, ponekad i neprijatne odluke koje vladar mora doneti radi stabilnosti države. Makijaveli ističe važnost podrške naroda, pouzdanih vojnika i odlučnosti pri sprovođenju reformi. Njegove poruke i danas izazivaju rasprave, jer otkrivaju surovu ali realističnu logiku politike.

De Kalijerovo klasično delo postalo je i ostalo uzor ne samo u školama diplomatije nego i na mnogim mestima na kojima se danas proučavaju teorije i tehnike raznih oblika pregovaranja, uključujući tu i poslovne škole.

U ratnoj Banjoj Luci 1990–1995, etnopolitika srpskih vlasti preoblikovala je demografiju, svakodnevicu, identitet i urbanu strukturu grada. Autorka precizno prati nastanak i nametanje „etničke matrice“ preko medija, obrazovanja, kulture, jezika i toponima, te crkvenih i državnih rituala, uz diskriminatorne politike „nivelacije radnih mjesta“ i „racionalizacije stambenog prostora“. Društvena stigmatizacija, administrativne mjere, propaganda, ciljano nasilje i podrška Srpske pravoslavne crkve novom poretku, izazvali su egzodus nesrba. Na temelju opsežne istorijske građe knjiga prvi put sistemski mapira „nevidljivi rat“ koji je, i bez direktnih ratnih dejstava, trajno promijenio grad. U svjetlu današnjih globalnih poli-kriza i povratka atavističkih diskursa, ova precizna, potresna, analitički hrabra i danas posebno relevantna studija nudi ključ za razumijevanje tihih transformacija moći, poziva čitaoca da ih prepozna i da im se suprotstavi. O autorki: Armina Galijaš je istoričarka koja se specijalizirala za savremenu istoriju jugoistočne Evrope, s posebnim fokusom na Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Hrvatsku. Rođena je 1974. godine u Banjoj Luci, gdje je završila osnovnu školu i gimnaziju. Ratne neprilike su uticale na to da studije nastavi u Minhenu, na Ludwig-Maximilians Univerzitetu, na kome je studirala istoriju jugoistočne Evrope, modernu istoriju i makroekonomiju. U toku studija bila je angažovana kao istraživačka saradnica na Sudost-Institutu u Minhenu, a po završetku radi na matičnom univerzitetu kao asistentica. Godine 2005. prelazi na Univerzitet u Beču, na kome je radila kao naučna saradnica na Institutu za istoriju istočne Evrope. Na istom univerzitetu je doktorirala pod mentorstvom Olivera Jensa Schmitta. Prelazi na Univerzitet u Grazu 2011, i priključuje se novoosnovanom interdisciplinarnom Centru za jugoistočne studije (Center for Southeast European Studies), na kome je i danas zaposlena. Proučava ratove 90-ih godina prošlog vijeka, poslijeratne političke i društvene transformacije na Balkanu, nacionalne ideologije, odnose između politike i istorije, kulturu sjećanja u postsocijalističkim društvima, migracije, kao i istoriju svakodnevice, kulture i sporta. Autorica je brojnih naučnih radova i aktivna učesnica međunarodnih istraživačkih projekata i akademskih debata.

Dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju, Daron Ačemoglu i Džejms Robinson, u „Uskom koridoru“ razotkrivaju složenu priču o moći, slobodi i društvenom napretku. Njihovo istraživanje razotkriva suštinsku dilemu našeg vremena: kako obuzdati Levijatana — stvoriti državu koja je dovoljno jaka da štiti, ali i dovoljno okovana da ne uguši slobodu.
„Uski koridor“ je priča o slobodi. Sloboda se ne osvaja jednim potezom, već kroz dugotrajan proces u kojem društvo mora aktivno da kontroliše državu kako bi obuzdalo njenu moć i sprečilo despotizam. Polazeći od bogate istorijske građe i primera iz različitih delova sveta, autori pokazuju da sloboda nije prirodno stanje, već krhko dostignuće koje zahteva stalnu borbu i institucionalnu ravnotežu. Kada je država prejaka — guši slobodu; kada je preslaba — ne može je zaštititi. Samo društva koja uspeju da se održe u „uskom koridoru“, prostoru između tiranije i anarhije, mogu dugoročno ostvariti prosperitet i stabilnost.
Ova knjiga izuzetno je relevantna za zemlje regiona, ali i za sve druge društvene i političke zajednice, jer pitanje ravnoteže između države i građana nije jednom zauvek rešeno. Naprotiv, i kada postoji, ta ravnoteža se lako može izgubiti. „Uski koridor“ pruža dubok uvid u to kako institucije oblikuju slobodu i moć, nudeći ne samo teorijski okvir već i praktične pouke o tome kako se slobodna društva mogu sačuvati i razvijati.

O autorima
Daron Ačemoglu (Daron Acemoğlu) je profesor ekonomije na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT). Diplomirao je matematičku ekonomiju na Univerzitetu u Jorku. Kasnije je pohađao Londonsku školu ekonomije i političkih nauka (LSE), gdje je stekao master diplomu (1990) i doktorat (1992). Nakon predavačkog angažmana na LSE-u, pridružio se Ekonomskom fakultetu na MIT-u, gdje je postao redovni profesor 2000. godine. Njegov akademski rad obuhvata širok spektar oblasti, uključujući političku ekonomiju, ekonomski rast i razvoj, tehnološke promjene, nejednakost i ekonomiju rada.
Džejms Robinson (James A. Robinson) je politikolog i ekonomista, profesor na Univerzitetu u Čikagu (Harris School of Public Policy). Diplomirao je ekonomiju na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE), magistrirao na Univerzitetu u Varviku i doktorirao na Univerzitetu Jejl (1993). Radio je kao predavač na Univerzitetu Harvard, Univerzitetu Kalifornija (Berkli) i na Univerzitetu u Melburnu. Sproveo je uticajna istraživanja u oblasti političkog i ekonomskog razvoja, kao i odnosa između političke moći, institucija i prosperiteta.
Daron Ačemoglu, Džejms A. Robinson i Sajmon Džonson dobitnici su Nobelove nagrade za ekonomiju za 2024. godinu – „za istraživanja o tome kako se institucije formiraju i kako utiču na prosperitet“.

„Možda je vreme da pokušamo da (pred)vidimo u kom smeru se kreće svet i mi sa njim i gde ćemo se u nekom sutrašnjem dnu naći, a ne samo da konstatujemo i poslovično bivamo zatečeni događajima. Ova nas knjiga uči kako da nam se to ne desi ili kako će nam se sve desiti ako ne shvatimo poruke i pouke iz prošlosti i adekvatno ne odgovorimo izazovima budućnosti.“ - Petar V. Arbutina (iz recenzija)

„Reč je o obimnom tekstu, koji je posvećen iako staroj, ali nikada aktuelnijoj, iako dobro poznatoj, ali nikada detaljno obrađenoj i elaboriranoj, iako veoma praktikovanoj, ali nikada do kraja spoznatoj, i uz to veoma dinamičnoj temi. Stoga je i „hvatanje ukoštac“ sa ovom temom smeo i veoma hrabar poduhvat, na čemu sam autoru čestitao i pre čitanja teksta knjige.

Autor dr Zoran Golubović je predmet ekonomske diplomatije istražio prvenstveno iz aspekata nauka o ekonomiji, nacionalne i međunarodne bezbednosti, političkih nauka, pa i komunikoloških i socioloških nauka. Pored toga, posebna vrednost knjige su ugrađena znanja i iskustva iz duge i bogate lične karijere pripadnika nacionalnog sistema bezbednosti. Dakle, knjiga je izvesni kolaž poslednjih dometa određenih nauka i bogate prakse.

To ovoj knjizi ne samo da daje nauči značaj, već i karakter izvesnog učila, koje će biti korisno pripadnicima obaveštajnih službi, diplomatskih organa, a pre svega organima za ekonomske odnose sa inostranstvom i privrednicima različitih profila.“ – iz recenzije Prof. dr Saše Mijalković, redovni profesor Nauka bezbednosti

Prošle su bezmalo tri decenije od pojavljivanja, prvo u Banjoj Luci, pa iste godine (2007) u Beogradu, knjige Nenada Kecmanovića „Nemoguća država”.

Ova knjiga, koju su zbog negativnog naslova mnogi kritikovali, a autora optuživali za primordijalni neprijateljski odnos prema državnosti Bosne (i Hercegovine), postala je, u međuvremenu, najpouzdaniji uvod za svakoga ko želi da se upozna sa suštinom prekodrinske (ne)jednačine.

Vođen naučničkom vokacijom i ljudskom bliskošću temi Bosne, ugledni politikolog, ali i istaknuti učesnik političkog života pre i početkom uzbudljivih devedesetih, a pre svega rođeni Sarajlija, Nenad Kecmanović je nastavio da prati i analizira fenomenologiju društvenih i političkih zbivanja u BiH, radeći na prostranijim studijama, ali i redovno se, kao čitani kolumnista, oglašavajući kratkim, jezgrovitim komentarima u medijima. Njegove uverljivo i duhovito saopštene pregnantne ocene i predviđanja očekivali su se sa nestrpljenjem, jer stvarnost koju je slikao i tumačio bila je (i ostala) složena, opterećena teško prozirnom hipotekom i zastorima ideološke laži, tako da je neupućenima, a zainteresovanima, bio neophodan siguran putokazac i vodič. - Darko Tanasković

Ova knjiga je svojevrstan čas anatomije, kojim je tako samouvereno i precizno ovladao Nenad Kecmanović, jedan od naših najznačajnijih savremenih politikologa i političkih mislilaca, čiji politički i geopolitički ogledi odjekuju ne samo kod Srba s obe strane Drine, već bezmalo čitavom Bosnom i Hercegovinom.

Prokleta avlija naših dana je pred nama, i kao da sva tri naroda sami sebe iznova utvrđuju u toj prokletosti, dok „antidejtonska fantazija jedinstvene i cjelovite Bosne“ i dalje stoji kao višedecenijska agenda svih visokih i nižih predstavnika Evrope i bošnjačkih političara. Kecmanović ju je demistifikovao argumentovano i kritički, postavljajući smelu dijagnozu – agenda će završiti kao međunarodna deluzija uprkos sili koja je tako zdušno podupire.

U tome je najveća snaga ove izvrsne knjige. - Marko Krstić

Politika kao praktična ljudska delatnost nastajala je iz potrebe da stvara, a ne da razara ljudske zajednice. Cilj i smisao politike je da povezuje ljude u veće zajednice radi osiguranja i garantovanja reda, sigurnosti, stabilnosti i kvalitetnijeg života. Politika je slika i prilika kosmičkog poretka, ali usmerena na stvaranje zemaljskog poretka. Kosmički poredak i politički poredak suprotstavljaju se kosmičkim i zemaljskim haosima. Kao što se u kosmosu odvija borba između reda i haosa tako se i u zemaljskom prostoru međusobno bore politički poredak i politički haos. Politika u sebi nosi paradoks – ona može da uredi ljudski život u zajednici, ali i da ga razori zloupotrebom sredstava politike. Politika, kao praktična delatnost, bavi se opštom korišću (interesima) svih u zajednici, a njome se zadovoljavaju i posebne i pojedinačne koristi. Politika se vrednosno utemeljuje na pravdi, dobru i slobodi svih u zajednici, društvu i državi. Na tim univerzalnim vrednostima temelji se stvaralaštvo politike. Kada se ove vrednosti u političkom životu ne praktikuju nastaje stanje haosa i razaranja.

Pored posebnih i pojedinačnih interesa u rušenju političkog života učestvuju i ideologije. Udruženi interesi i ideologije mogu biti pogubni po politiku i politički život. Njihovo zajedničko učešće u rušenju ostavlja i materijalnu i emocionalnu, duševnu i duhovnu pustoš. Pustinja i pepeo su metafore rušilačke politike. Treći rušilački potencijal u politici su neograničene vladavine.

Knjiga Rat ili mir Đulija Tremontija, predsednika Odbora za spoljne poslove italijanskog Parlamenta, donosi provokativne misli i duboke paralele između prošlosti i sadašnjosti. On ističe važne događaje iz XVI veka, kao što su otkriće Amerike i izum štampe, koji su oblikovali današnju geopolitičku sliku sveta.

Tremonti izdvaja četiri savremena izazova: „otkriće“ Azije, uspon interneta, ponovne sukobe na Istoku i globalnu finansijsku nestabilnost. Ovi faktori dovode do nove krize, a autor poziva na dijalog i uspostavljanje novih pravila u međunarodnim odnosima.

Knjiga predstavlja poziv na akciju i ističe da ujedinjenje i saradnja predstavljaju put ka očuvanju evropskih vrednosti i stabilnosti. Tremonti nas upozorava na posledice sukoba ako ne prepoznamo svoje unutrašnje slabosti.