POPULARNA NAUKA

Da li ste znali da možemo živeti duže i zdravije ako već sada napravimo jednostavne promene?

Profesorka Rouz En Keni ima trideset pet godina iskustva u samom vrhu medicine starenja. U knjizi se oslanja na sopstvena pionirska istraživanja i najnovije naučne dokaze kako bi razjasnila zašto starimo i pokazala da je osamdeset odsto biologije našeg starenja pod našom kontrolom. To znači da ne samo da možemo živeti duže već i da možemo biti srećniji i zdraviji duboko u poznim godinama. S lakoćom pretvarajući naučnu teoriju u praktične savete koje možemo primeniti u svakodnevnom životu, profesorka Keni ispituje uticaj ishrane, genetike, prijateljstava, životne svrhe, seksa, fizicke aktivnosti i smeha na način na koji naše ćelije stare. Ova inspirativna knjiga pokazaće vam koje korake možete preduzeti da biste duže ostali mladi – i dokazati da ste zaista mladi onoliko koliko se takvim osećate.

Autor bestselera Tajni život drveća

Kako instinkti oblikuju naše ponašanje i šta to znači za našu budućnost – duboko fascinantne spoznaje o životu u skladu s prirodom.

Do sada je Peter Voleben na svoj prepoznatljiv način otkrivao skrivene tajne prirodnog sveta. Sada se upušta u potragu za odgovorom na pitanje zašto ljudi često deluju tako nerazumno.

Da li zaista krojimo sopstvenu sudbinu ili, poput drugih životinjskih vrsta, uglavnom sledimo instinkte? Po svemu sudeći, ovo drugo: fokusirani na trenutna zadovoljstva, nesposobni da promisle dugoročne posledice, ljudi bezobzirno iscrpljuju resurse planete i kreću ka sopstvenoj propasti.

Kako je moguće da biće koje se smatra „najrazvijenijim“ uništava sopstveni životni prostor?

U svojoj novoj, izuzetno intrigantnoj knjizi, Peter Voleben prvi put pruža uvid u tajanstveni kosmos ljudske prirode. Upoređujući nas sa životinjskim i biljnim svetom i potkrepljujući tvrdnje mnoštvom zadivljujućih primera, on pokazuje da nismo „kruna evolucije“ – evolucija i dalje deluje kroz nas i u nama. Samo ako naučimo da ukrotimo svoju prirodu i razumemo njenu suštinu, moći ćemo da krenemo novim putem koji nam garantuje budućnost vrednu života.

Od zaleđenih prostranstava naših polova do skrovitih kutaka toplih mora, Dejvid Atenboro je kamerom zabeležio mnoge delove jedinstvenog okeana planete Zemlje.

U ovom trenutku, vi kružite oko crne rupe.

Zemlja se okreće oko Sunca, Sunce oko središta Mlečnog puta: supermasivne crne rupe, najzagonetnijeg i najneshvaćenijeg fenomena u našoj galaksiji.

U Kratkoj istoriji crnih rupa, nagrađivana istraživačica sa Univerziteta Oksford, dr Beki Smeterst, vodi nas na fascinantno putovanje kroz pet vekova astronomskih otkrića. Od prvih osmatranja svemira i kolapsa masivnih zvezda, preko ikoničnih prvih fotografija crne rupe, pa sve do njenih sopstvenih revolucionarnih otkrića.

U ovoj kosmičkoj priči o istraživanju, Beki nam otkriva da crne rupe nisu onoliko „crne“ koliko mislimo, da se nikada ne želite naći u stanju špagetifikacije, da su crne rupe više nalik udobnim jastucima nego neumoljivim usisivačima, i zašto, s one strane horizonta događaja, budućnost nije pravac u vremenu, već u prostoru. Ispričana sa duhovitošću i dubokim uvidom, ova očaravajuća knjiga razotkriva tajne nekih od najdubljih pitanja o našem svemiru—sve skrivene unutar crnih rupa.

Jedna od najboljih knjiga godine po izboru: Time, BBC Science Focus, Daily Mail, Geographical, Times, Telegraph, New Statesman, London Evening Standard, Science Friday

Kako gljive stvaraju naše svetove, menjaju naše umove i oblikuju našu budućnost

„Prekrasna knjiga o prirodi. Hrana za dušu.“ – Wall Street Journal

Što više saznajemo o gljivama, svet bez njih ima sve manje smisla. One nisu ni biljke ni životinje, a nalaze se svuda – u zemlji, vazduhu i našim telima. Mogu biti mikroskopske, ali neke gljive su i najveći živi organizmi na Zemlji. Omogućile su život na kopnu, mogu preživeti nezaštićene u svemiru, a rastu i napreduju u uslovima povećanog nuklearnog zračenja. U stvari, gotovo sav život se na neki način oslanja na gljive.

Ovi beskrajno iznenađujući organizmi nemaju mozak, ali mogu da rešavaju probleme i manipulišu ponašanjem životinja sa razornom preciznošću. Dajući nam hleb, alkohol i lekove koji spasavaju živote, gljive su oblikovale ljudsku istoriju, a njihova psihodelična svojstva su nedavno pokazala da ublažavaju brojne mentalne bolesti. Sposobnost da svare plastiku, eksplozive, pesticide i sirovu naftu koristi se u revolucionarnim tehnologijama, a otkriće da povezuju biljke u podzemnim mrežama transformiše način na koji razumemo ekosisteme. Ipak, više od devedeset posto njihovih vrsta i dalje je nedovoljno istraženo.

Prepleteni život je putovanje u spektakularan i zanemaren svet, i pokazuje da gljive pružaju ključ za razumevanje i planete na kojoj živimo i samog života.

„Sažet pogled na gljive kao ključne igrače u biološkim procesima, lečenju i još mnogo čemu. Nikada više nećete gledati pečurke na isti način.“
– People

„Prepleteni život me je podsetio da su gljive, poput univerzuma, uzvišene.“ – Science

„Zapanjujuća knjiga.“ – Observer

„Potpuno oduzima dah.“ – Sunday Times

U ovoj fundamentalnoj knjizi, dr Dejvid Sinkler, profesor sa Harvarda, vodeći svetski genetičar i stručnjak za dugovečnost, iznosi radikalnu tezu: starenje je bolest, i ta bolest je izlečiva. Sinkler osporava uvreženo mišljenje da je starenje nezaustavljiv proces, pozivajući na promenu fokusa moderne medicine – sa pojedinačnih oboljenja na starenje kao osnovni uzrok svih bolesti.
Knjiga otkriva nove mehanizme koji mogu da uspore ili preokrenu proces starenja. Autor nudi jasan pregled kliničkih istraživanja i daje precizne, praktične savete za produženje životnog veka. Ovo je optimističan i naučno zasnovan pogled na budućnost u kojoj zdrav i dug život postaju izbor, a ne pitanje genetike.
Zašto starimo? Sinklerova teorija kaže da je u pitanju loš prenos informacija, koji se može popraviti pojačanom funkcijom sirtuina. Zašto ne moramo da starimo? On kaže da možemo da uzimamo aktivatore sirtuina svakog jutra, a uskoro ćemo imati i tablete koje će bezbedno reprogramirati naše gene kako bi im povratile mladalačku snagu.
PubMed Central

Šta nam mozak otkriva o budnom stanju dok spavamo.

„Inspirativan vodič u svet snova – izuzetno zanimljiva knjiga!“
– Dr Karan Radžan

San, zanemarena moć ljudskog uma, stub je našeg opstanka. U knjizi Zato sanjamo, doktor Rahul Džandajl, istaknuti neurohirurg i neuronaučnik, vodi nas kroz tajanstvene predele podsvesti, osvetljavajući najnovija dostignuća u istraživanju snova i u neurologiji. Otkrivamo zašto je čovečanstvo kroz vekove zadržalo dar sanjanja i kako možemo da iskoristimo njegovu neiscrpnu snagu da oplemenimo i san i javu.

San je više od puke fiziološke potrebe. On je čuvar emocija, skladište sećanja, rasadnik kreativnosti i katalizator učenja. U njemu pronalazimo utehu nakon trauma, a pomaže nam i da se pripremimo za životne oluje. Štaviše, snovi ponekad pružaju nejasne, ali zagonetne naznake budućih mentalnih i fizičkih tegoba, poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.

Autor nas podučava kako da ovladamo moćnim alatom lucidnog sanjanja, vežbajući veštine koje će nam koristiti u budnom životu, kako da preoblikujemo noćne more u simbole nade i kako da dešifrujemo skrivene poruke naših snova, otkrivajući najdublje želje našeg srca. Zato sanjamo otvara vrata jednom od najstarijih i najznačajnijih procesa ljudskog uma, otključavajući njegov potencijal da revolucionarno promeni naše živote.

„Duboko i raznovrsno istraživanje snova koje nudi neprocenjive uvide u naše biće, naše veze sa drugima i smisao ljudskog života.“ – Sendi Nunez

„Zato sanjamo je fascinantan i prosvetljujući uvid u najnovija otkrića neuronauke.“ – BookPage

Da nema ljudi kao što je kolega Radovanović, trebalo bi ih stvoriti. On je već decenijama neumorno angažovan na prosvećivanju građana u domenu složenih pitanja u vezi sa medicinom i javnim zdravljem. Ova knjiga nudi, na jednom mestu, njegove tekstove koji su pomagali građanima da se snađemo u složenim i često ideološki zatrovanim raspravama o medicini i javnom zdravlju. Na razumljiv i argumentovan način, ovi tekstovi raskrinkavaju mitove, razbijaju zablude i vraćaju poverenje u nauku.

U vremenu u kojem raste privlačnost anti-intelektualizma i teorija zavere, koji zarad pažnje ugrožavaju zdravlje zajednica i građana, ovi tekstovi nam omogućavaju da bolje razumemo obrađivane teme i da se odupremo različitim manipulacijama. Čitanjem ove knjige možete da se još jednom uverite zašto je naučno znanje, sa svim svojim nesavršenostima, uvek bolji vodič u životu od raznih zabluda koje često mogu da nam budu veoma privlačne.

– Prof. dr Aleksandar Baucal, psiholog


Zoran Radovanović, naučnik i humanista, voli znanje i ljude. Odmereno i ubedljivo protivi se neznanju i neljudima. Eseji u ovoj knjizi poučni su i zanimljivi. Koriste mi zbog sadržaja. Prijaju mi zbog jezičkog stila – sažetog, konkretnog, krepkog. Svaki list knjige vakciniše čitaoce protiv epidemije stila uvreženog u našem javnom diskursu. Ne znam< nikoga ko piše i bolje i brže od profesora Radovanovića.

– Prof. dr Nenad M. Kostić, hemičar


Pripremite se da zavirite u svet medicine iz potpuno nove perspektive ! U kratkim pričama, radoznali laici ovde saznaju brojne stvari – o tome treba li piti probiotike, je li C vitamin precenjen, koje će zarazne bolesti nestati u budućnosti, pa sve do dileme: pušiti do poslednje daha, ili - zašto moramo da ostavimo cigarete? Neke će zanimati da vide koji sve dobitnici Nobelove nagrade iz medicine nisu bili u pravu… Vredno štivo!

– Prof. dr Danica Popović, ekonomista


Pripoveda nam Zoran Radovanović velike priče o zdravlju, bolesti, lekarima, lekovima i o još mnogim sličnim temama, razotkrivajući predrasude, namerno proširena pogrešna uverenja, istorijske i metodološke zablude. Doslovno svaka priča ima zaplet, gotovo kao da je fikcija, a čitaoca ipak ne napušta svest da čita pripovesti iz čiste zbilje. Nije teško razumeti ove priče i vratiti im se, jer one navode na preispitivanje i kad niste lekar.

– Prof. dr Vesna Rakić Vodinelić, pravnica

Postoje knjige koje se čitaju, i postoje knjige koje nas menjaju. Knjiga Da li postoje stvari koje ne postoje? Vodič za kritičko razmišljanje Voje Antonića u kategoriji je ovih drugih. Kada je 2000. godine prvi put objavljena, ova knjiga bila je pionir među delima koja na srpskom jeziku razotkrivaju svet prevara, paranormalnog, pseudonauke i mistifikacija. Nakon dvadeset pet godina, dopunjena i osavremenjena, ona je možda važnija nego ikada ranije.

Živimo u vremenu u kojem informacije mogu da posluže kao sredstvo za manipulaciju, a kritičko razmišljanje postaje najdragocenije oružje protiv onih koji bi da profitiraju na našoj lakovernosti. Antonić nam pruža ključ za prepoznavanje i raskrinkavanje raznih vidovnjaka, nadrilekara, astrologa i drugih prevaranata, istovremeno pokazujući koliko je lako čak i inteligentnim ljudima da poveruju u „stvari koje ne postoje“.

Ova knjiga nije samo priručnik za razumevanje metoda obmane, već je svojevrstan poziv na buđenje. Antonić duhovito, jasno i oštroumno razotkriva trikove kojima nas varaju i zloupotrebljavaju, pružajući alate za samostalno prepoznavanje manipulacija u svakodnevnom životu. U vremenu kada raste nepoverenje u nauku, a društvene mreže podstiču širenje teorija zavere, kritičko mišljenje koje ova knjiga promoviše postaje neophodno. Novo izdanje donosi posebno važne dopune u poglavljima o veštačkoj inteligenciji i političkoj manipulaciji, oblastima koje danas, više nego ikada, oblikuju naš svet. Autor ne ulazi samo u domen paranormalnog već analizira i savremenie manipulativne tehnologije, otkrivajući kako one utiču na naše odluke i živote.

Pored svoje informativnosti i edukativnog pristupa, Antonićeva knjiga obiluje zanimljivim primerima i živopisnim anegdotama koje čitaoca drže u stalnoj pažnji. Njegov jasan stil i neposredan ton čine da se o kompleksnim temama razmišlja lako i razumljivo.

Da li postoje stvari koje ne postoje? je za one koji biraju da misle svojom glavom, koji ne prihvataju slepo ponuđene istine, već žele jasno, precizno i kritički da sagledaju svet oko sebe. Voja Antonić nas podseća da je stvarnost mnogo zanimljivija od iluzija, a racionalno razmišljanje moćnije od svake mistifikacije. Ovo delo je važna i zabavna knjiga koju ćete teško ispustiti iz ruku, a još teže zaboraviti.

Ako danas postoji regionalno tržište u kulturi, ono je ograničeno
na pop i narodnjačke muzičare. Tek poneki pisac pređe granice
novih država. Možda je ključ u tome što je Jugoslavija, već po
svojoj složenoj višenacionalnoj i multikulturnoj strukturi, bila
neka vrsta globalne sredine. Svako delo koje bi se probilo na
opštejugoslovensko tržište, već je prevazilazilo uske nacionalne
okvire. Tako je i jugoslovenska kultura bila svetska kultura u
malom. Otuda, na primer, to dobro poznavanje geografije kod
danas starijih Jugoslovena. A to je, znamo, deo opšte kulture.
Ovako je legendarni pobednik „Kviskoteke“, istoričar i čovek koji
je, po sopstvenom priznanju, „25 godina pravio kvizove okružen
kubikom rečnika, enciklopedija i leksikona“, pisao krajem 2020.
godine. Povoda za knjigu Predraga J. Markovića – jer o njemu
je reč, naravno – bilo je tada nekoliko: preminuli su tada i Lazo
Goluža, simbol opšte (jugoslovenske) kulture, i Aleks Trebek,
voditelj „Džepardija“, simbol opšte (američke) kulture.
Ono što Peđa Marković tada nije mogao da zna, mada su se
obrisi te ideje poodavno krčkali – jeste da će već drugu godinu
provesti „praveći kvizove“. Tačnije, ovaj jedan kviz, „Uhvati
zeca“, koji je sa prvog velikog regionalnog sajta velikeprice.
com sada dostupan i kao ova knjiga.

Tkanje od koga je sačinjen svet nema ničeg zajedničkog sa onim kako nam stvarnost izgleda. Razumevanje superstrukture kosmosa je cilj istraživanja u oblasti kvantne gravitacije, a jedan od glavnih protagonista ove naučne avanture je svetski poznati fizičar Karlo Roveli, koji je ujedno i vrhunski popularizator nauke. U knjizi Stvarnost nije kao što izgleda Roveli govori o rađanju i umiranju svemira, iznosi pretpostavku da vreme možda i ne postoji, predočava moderna shvatanja relativnosti, kvantne mehanike i crnih rupa. U elegantnoj prozi podseća nas i na evoluciju naših saznanja o suštini prirode, od antičkog doba do današnjih dana. Roveli nas poziva da zamislimo čudesan svet u kome je struktura prostora diskretna, gde na najsitnijim skalama vreme nestaje, a crne rupe eksplodiraju – svet koji je još neotkriven i prepun tajni.

Odlučio sam da u pauzi između planiranih predavanja u Bolonji i Sijeni na dva dana skrenem sa rute i odem u Pizu kako bih pokušao da saznam nešto o Leonardu Fibonačiju, misterioznom matematičaru iz XIII veka koji je očigledno odigrao ključnu ulogu u stvaranju savremenog sveta, i čije sam matematičke korake, u jednom važnom smislu, pratio poslednjih dvadeset godina.

Da li je na raspolaganju bilo dovoljno informacija da se o njemu napiše knjiga? Niko drugi je nije napisao, pa sam posumnjao u to. S druge strane, postojanje tog ogromnog jaza u istoriji nauke značilo je da je Fibonači bio najpoznatiji i najkompletniji naučnik svih vremena čija biografija nikada nije bila napisana. Želeo sam da pokušam.

Nisam se interesovao kao istoričar, jer to nisam. Matematičar sam. Ono što me je najviše zaintrigiralo u vezi s Leonardom jeste ta značajna sličnost moje i njegove matematičke karijere. Osetio sam da smo srodne duše.

Dok sam se zaklanjao pod kišobranom čekajući taksi, kratko sam razmišljao o tome kako je moja matematička karijera bila drugačija od budućnosti koju sam zamišljao daleke 1968, kada sam završio postdiplomske studije na Londonskom univerzitetu i kada sam se zaputio na Bristolski univerzitet kako bih pripremio doktorat.

U to vreme, na samom početku svoje karijere, o Fibonačiju sam jedino znao da je on matematičar koji je otkrio čuveni, po njemu nazvan, Fibonačijev niz (nije to uradio – nisam bio u pravu), za koji sam znao da je duboko povezan sa ljudskom estetikom (nije – nisam bio u pravu). Tek mnogo kasnije otkrio sam da je on bio jedan od najuticajnijih ljudi svih vremena. I još, da njegova veličina nije posledica njegovih matematičkih otkrića – iako je bez sumnje bio najsposobniji matematičar među svojim savremenicima – već njegove moći objašnjavanja. Bio je sposoban da shvati matematičke ideje koje su u njegovo vreme bile nove i komplikovane i učini ih dostupnim širokom sloju ljudi. Štaviše, posedovao je instinkt da to uradi na način koji bismo današnjim rečnikom opisali kao „dobru marketinšku strategiju“.

Dok sam bio mlad diplomac, moji uzori nisu bili ljudi poput Leonarda Fibonačija, već matematičari koji su došli do značajnih matematičkih otkrića – matematički divovi koji su živeli bliže današnjici, kao što su Leonard Ojler, Karl Fridrih Gaus, Pjer de Ferma i Kurt Gedel. Poput mnogih mladih koji izaberu da postanu matematičari, sanjao sam da se pridružim nizu najvećih – tako što bih dokazao važnu teoremu ili rešio težak zadatak koji je decenijama mučio najveće umove.

Neki od mojih savremenika uspeli su u tome. Mladi američki matematičar Pol Koen, samo nekoliko godina stariji od mene, rešio je 1963. Kantorov problem kontinuuma, zagonetku koja je više od 60 godina uporno odolevala svima koji su pokušavali da je reše. Ali kao što je to slučaj s većinom matematičara, morao sam da se zadovoljim značajno manjim uspesima.

[...]Ali usput sam, skoro igrom slučaja, otkrio još jedan talenat, možda moj istinski poziv: sposobnost da običnim ljudima objasnim često nejasne, složene matematičke ideje. Shvatio sam da pomoću reči mogu da oživim matematiku onima koji nisu baš upućeni u taj predmet.

„Ne znam da li je ideja da crne rupe na kraju svog dugog života postaju bele rupe tačna. To je fenomen koji sam proučavao poslednjih godina. Uključuje kvantnu prirodu vremena i prostora, koegzistenciju različitih perspektiva i shvatanje razlike između prošlosti i budućnosti. Istraživanje ove ideje je avantura koja je još u toku. Ispričaću vam je kao izveštaj sa terena. Šta su tačno crne rupe koje preplavljuju svemir? Šta su bele rupe, njihova neuhvatljiva mlađa braća? I pitanja koja me oduvek prate: kako možemo razumeti ono što nikada nismo videli? Zašto uvek želimo da vidimo malo dalje...?“

Italijanski fizičar Karlo Roveli je posvetio svoju karijeru ujedinjavanju ideja o iskrivljenju vremena u opštoj relativnosti i zbunjujućih neizvesnosti kvantne mehanike. U Belim rupama otkriva um naučnika na delu. Prati tekuću avanturu svog najnovijeg istraživanja, istražujući mogućnost da se sve crne rupe na kraju pretvore u bele rupe, podjednako kompaktne objekte u kojima je strelica vremena obrnuta.

Roveli piše podjednako uverljivo o radu naučnika kao i o čudima svemira. Deli strah, neizvesnost i česta razočaranja istraživanja hipoteza i nepoznatih svetova, kao i zadovoljstvo koje donosi traganje za novim idejama i nepredviđenim zaključcima. Vodeći nas dalje od horizonta, poziva nas da iskusimo groznicu i nemir nauke i čudan i zapanjujući život bele rupe.

U eri kada su dezinformacije i pseudonauka sveprisutne, Vodič kroz vasionu za skeptike predstavlja pravi svetionik jasnoće i razuma. Ova knjiga, čiji je autor dr Stiven Novela sa svojim saradnicima, sveobuhvatan je vodič za razvoj kritičkog mišljenja, navigaciju kroz lavirint popularnih dezinformacija i razlikovanje činjenica od izmišljotina.

Sa mešavinom humora, duhovitosti i rigorozne naučne analize, autori obrađuju širok spekar tema, od teorija zavere do alternativne medicine i paranormalnih pojava. Oni opremaju čitaoce alatima za preispitivanje tvrdnji, procenu dokaza i kritičko razmišljanje o savremenom svetu. Knjiga se ne bavi samo razotkrivanjem mitova već i negovanjem mentaliteta koji ceni dokaze, logiku i skepticizam.

U doba kada lažne vesti i sumnjive tvrdnje vrebaju na svakom koraku, knjige poput Vodiča kroz vasionu za skeptike važnije su nego ikada. Služe kao putokaz za snalaženje u svetu u kojem su granice između stvarnosti i zabluda sve nejasnije. Bez obzira da li ste iskusni skeptik ili novajlija na polju kritičkog mišljenja, ova knjiga nudi dragocene uvide i praktične savete za doba postistine.

Čitanjem ovog izuzetno zanimljivog štiva naučićete kako da razmišljate kao naučnik, pristupate tvrdnjama uz potragu za dokazima i donosite informisane odluke u svakodnevnom životu. To je neophodno za svakoga ko želi da jasnije razume turbulentni 21. vek i hrabro se nosi sa preopterećenjem informacijama koje definiše naše vreme. Naoružajte se znanjem i veštinama koje će vam pomoći da razumete događaje, pojave i promene koje vas okružuju.

Dr Stiven Novela, tvorac i producent podkasta Vodič kroz vasionu za skeptike, međunarodno je priznati naučni edukator. Dr Novela je klinički neurolog na Medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl. Kada ne snima podkast, piše tekstove za nagrađivani blog Neurologica, a uz to je i glavni urednik časopisa Science-Based Medicine. Njegovi saradnici i koautori su Bob Novela, Kara Santa Marija, Džej Novela i Ivan Bernstin. Oni zajedno čine dinamičnu i angažovanu grupu prijatelja koja voli da raspravlja o najnovijim naučnim dostignućima, filozofiji i kontroverznim temama.

Šta je to vreme? Jel moguće manipulisati protokom vremena? Jel moguće putovati kroz vreme? Jel to neko ostvario? Pokušaj dolaska do odgovora, nalazi se u ovoj knjizi.

U knjizi Poreklo čoveka, dr Tomislav Tezin suprotstavlja ideje teorije evolucije mnoštvom primera iz prirode i preciznim logičkim argumentima. Čitajući knjigu, imaćete priliku da preispitate svoja verovanja o poreklu čoveka i nastanku života i iznenadite se savršenom organizacijom i različitim načinima delovanja životinjskog sveta.

ako životinjska čula otkrivaju skrivena carstva svuda oko nas

„Jedno od najkvalitetnijih dela savremene publicistike.“
– Oprah Daily

Svaka životinjska vrsta, kao i ljudi, zatvorena je unutar sopstvenog, jedinstvenog senzornog mehura u kom opaža samo delić našeg ogromnog sveta. Ed Jang nas vodi van granica naših čula, pa tako u knjizi srećemo kornjače koje prate Zemljina magnetna polja, ribe koje ispunjavaju reke električnim porukama, čak i ljude koji koriste sonar kao slepi miševi. Otkrivamo da je lice krokodila prekriveno krljuštima osetljivim poput vrhova prstiju ljubavnika, da su oči gigantske lignje evoluirale tako da vide svetlucave konture kitova, da biljke vibriraju od nečujnih ljubavnih pesama buba i da čak obične školjke imaju složen vid.

Saznajemo šta ptice pevačice čuju u svojim melodijama i šta psi njuše na ulici. Slušamo priče o značajnim otkrićima u svetu životinja dok su, s druge strane, pred nama brojne misterije koje još nisu razjašnjene.

Zabavna, detaljna i prožeta radošću koje donosi otkriće, knjiga Ogroman svet vodi nas na ono što je Marsel Prust nazvao „jedino pravo putovanje… ali ne u posetu nepoznatim zemljama, već na ono koje nam omogućava pogled kroz tuđe oči“.

„Autor nam pokazuje da se prava čuda prirode ne nalaze samo u dalekoj divljini ili nekim čarobnim predelima. Pod zemljom u bašti iza kuće krije se jednako veličanstven svet kao i u kišnim šumama.“ – New York Times

„Ljubavlju protkan putopis o čudnovatom svetu životinjskih čula. Ed Jang nas podstiče da se osećamo ponizno i uzvišeno pred sposobnostima bića koja s nama naseljavaju Zemlju.“ – Wall Street Journal

Autor svetskog bestselera i u Srbiji nagrađivane knjige Gen

Istraživanje medicine i novog čoveka

„Smelo. Očaravajuće. Neodoljivo privlačno.“
– Wall Street Journal

Otkriće ćelija – prihvatanje činjenice da su složeni živi organizmi zapravo skupovi sićušnih, samodovoljnih i samoregulatornih jedinica i da su srce, krv, mozak sagrađeni upravo od ovih majušnih komora – dovelo je do rođenja nove vrste medicine utemeljene na manipulisanju ćelijama u terapijske svrhe. Fraktura kuka, srčani zastoj, Alchajmerova bolest, sida, kancer, bubrežna insuficijencija, artritis, upala pluća – sve se to može redefinisati kao rezultat nenormalnog funkcionisanja ćelija ili ćelijskih sistema. I sve je predmet ćelijske terapije.

Ispripovedana toliko slikovito, lucidno i napeto da kompleksna nauka postaje uzbudljiva poput najboljeg romana, Pesma ćelije kazuje priču o tome kako su naučnici otkrili ćelije, kako su počeli da proniču u njihovo funkcionisanje i kako to znanje sada koriste da nam pomognu. Prožeta Mukardžijevim ličnim iskustvom kao istraživača, lekara i strastvenog čitaoca, Pesma ćelije istovremeno je remek-delo o tome šta znači biti čovek.

„Informativan i zabavan uvod za sve koji žele da shvate funkcionisanje osnovnih građevinskih blokova od kojih je sazdano njihovo telo.“
– Economist

„Pesma ćelije objedinjuje najnovija istraživanja, vrhunski naučni rad, neustrašivo izveštavanje, veličanstvenu prozu i enciklopedijsku studiju koja se čita žudno poput napetog krimića.“
– Oprah Daily

„Mukardži prepliće zanimljive priče o naučnicima sa kompleksnom naukom koja proučava funkcionisanje ćelija.“
– Financial Times

Knjiga Zora svega: Nova istorija čovečanstva predstavlja dramatično i novo razumevanje ljudske istorije, koje dovodi u pitanje naše osnovne pretpostavke o ljudskoj evoluciji – od razvoja poljoprivrede i gradova do porekla države, demokratije i nejednakosti – i otkriva nove mogućnosti za ljudsku emancipaciju.

Generacijama su naši preci bili prikazivani kao primitivni, detinjasti i ratoborni. Civilizacija se, kako nam je rečeno, može dostići ili žrtvovanjem navedenih prvobitnih sloboda, ili pak kroćenjem našeg nižeg instinkta. Dejvid Grejber i Dejvid Vengrou pokazuju na koji su se način ovakve teorije prvi put pojavile u XVIII veku kao konzervativna reakcija na snažne kritike evropskog društva. Ponovno razmatranje ovog susreta ima zapanjujuće implikacije na naše današnje shvatanje ljudske istorije, uključujući poreklo poljoprivrede, imovine, gradova, demokratije, ropstva i same civilizacije. Oslanjajući se na revolucionarna arheološka i antropološka istraživanja, autori pokazuju kako istorija postaje daleko zanimljivije mesto onda kada naučimo da se oslobodimo konceptualnih okova. Ako ljudi nisu proveli 95 odsto svoje evolucione prošlosti u malim grupama lovaca-sakupljača, šta su radili sve vreme? Ako poljoprivreda i gradovi nisu podrazumevali poniranje u hijerarhiju i dominaciju, do kakvog su društvenog i ekonomskog uređenja onda doveli? Odgovori na ova pitanja često su neočekivani, te nagoveštavaju mogućnost da je tok ljudske istorije možda u manjoj meri urezan u kamenu, a da u većoj meri predstavlja put razigranih izgleda i nade. Ova knjiga suštinski transformiše naše razumevanje ljudske prošlosti, i nudi put ka zamišljanju novih oblika slobode i novih načina organizovanja društva. Ovo je monumentalno delo nemerljivog intelektualnog dometa, inspirisano radoznalošću, moralnom vizijom i verom u moć akcije.

„Ova knjiga je bomba koja donosi eksploziju našeg dosadašnjeg verovanja o istorji ljudske vrste.“ – Ken Folet, Dejli mejl

„Nijedna knjiga objavljena u skorije vreme trenutno ne dobija brže pažnju u svetu umetnosti. Umetnici, obratite pažnju.“ – Art rivju

„Izazovno i prosvetljujuće.“ – Noam Čomski

Bestseler u oblasti kulturne antropologije, kao i istorije civilazije i kulture.

Knjiga za ljubitelje popularne nauke, naročito za one koje interesuje antropologija i arheologija, ali i sociologija.

Dejvid Grejber (1961–2020) bio je američki antropolog. Diplomirao je na Univerzitetu u Njujorku. Predavao je antropologiju na Univerzitetu Jejl sve do 2007. godine, a nakon toga socijalnu antropologiju na londonskom Univerzitetu Goldsmits. Kako je bio poznati aktivista, učestvovao je i na protestima protiv Svetskog ekonomskog foruma u Njujorku. Bio je jedan od osnivača pokreta Zauzmimo Volstrit. Njegov naučni i intelektualni rad, kao i njegova društvena angažovanost, učinili su ga jednim od najistaknutijih antropologa i mislilaca svog vremena.

Dejvid Vengrou je britanski arheolog i profesor komparativne arheologije na Institutu za arheologiju Londonskog univerzitetskog koledža. Rođen je 1972. godine. Diplomirao je i doktorirao na Univerzitetu u Oksfordu. Svoje eseje o društvenoj nejednakosti i klimatskim promenama objavljivao je u Gardijanu i Njujork tajmsu. Časopis Art rivju postavio ga je na deseto mesto na svojoj listi 100 najuticajnijih ljudi u svetu umetnosti. Dobitnik je brojnih naučnih nagrada i priznanja.

Knjiga Može li čitava stara Grčka da stane u jedan lift? donosi uzbudljivo putovanje kroz vreme i prostor, od najranije praistorije do kraja klasične antike. Njena priča počinje kada se dva potpuna stranca zaglave u liftu – jedan je arheolog, a drugi nije…

Dr Teodor Papakostas – u ulozi zabavnog arheologa naratora – ne odgovara samo na najčešće postavljana pitanja iz oblasti arheologije, već otkriva velike i male magične trenutke starogrčke istorije. Među temama koje pokreće nalaze se i mnoga spektakularna i zanimljiva pitanja: Kako je razuzdani ples doveo do rođenja demokratije? Zašto je filozof Heraklit smatrao da Homera treba bičevati? Zašto se Kikladi zovu baš tako? Kako su skupili toliko knjiga za Aleksandrijsku biblioteku? Šta je po zanimanju bio pobednik prvih Olimpijskih igara?

Arheologija i antika u celini, smatra Papakostas, pripadaju svima nama. One su prijatne, uzbudljive, zastrašujuće i šaljive. Inspirišu nas i ukazuju nam na to šta je oduvek značilo biti čovek. Na svojevrstan način, pročuvanje arheologije i antičkog sveta jeste jedinstvena vrsta kolektivne psihoterapije kroz koju spoznajemo sami sebe. Stoga je ponovno povezivanje s antikom, pre svega, ponovno povezivanje i sa nama samima.

„Ova knjiga mi je pomogla da sasvim jasno razumem istoriju stare Grčke. Bonus: autor ima odličan smisao za humor!“ – Katerina S.

Knjiga je prodata u više od 30.000 primeraka u Grčkoj.

Autor vodi Instagram stranicu Archaeostoryteller, gde na zanimljiv način donosi priče iz grčke istorije.

Knjiga za ljubitelje popularne nauke, naročito za one koje interesuje arheologija, grčka istorija i kultura.

Dr Teodor Papakostas je rođen u Solunu, gde je i odrastao. Diplomirao je arheologiju, a magistrirao praistorijsku arheologiju na Univerzitetu u Notingemu. Doktorirao je klasičnu arheologiju na Aristotelovom univerzitetu u Solunu. Učestvovao je u iskopavanjima u Grčkoj i Velikoj Britaniji i radio je u Arheološkom muzeju u Solunu.

Nastavljajući prirodan tok svojih razmatranja iz bestselera Budućnost uma, eminentni fizičar i futurolog Mičio Kaku detaljno izlaže jasnu i uverljivu viziju razvoja održive civilizacije daleko od matične planete. Kaku nam predočava najnovija dostignuća u robotici, nanotehnologiji i biotehnologiji koja bi trebalo da nam omoguće teraformiranje i izgradnju naseljivih gradova na Marsu i drugim planetama.

U knjizi Budućnost čovečanstva Mičio Kaku osvaja čitaoce neodoljivim entuzijazmom i vrhunskim poznavanjem aktuelnih dometa u oblasti svemirskih putovanja. Fascinantno je i ujedno inspirativno ovo istraživačko krstarenje po budućnosti u kojoj će se ljudska vrsta možda zaputiti ka svom dugoočekivanom odredištu u dubinama nebeskog prostranstva.

„Ovo remek-delo omogućava spektakularan pogled na bogatstvo živog sveta.“ – Scientist

Ne postoji na Zemlji mesto lišeno života. Biljke i životinje uspevaju ili opstaju u svim ekstremnim klimatskim uslovima i staništima. Pojedine vrste, pa čak i čitave zajednice, prilagođavaju se i maksimalno iskorišćavaju ono što ledene kape i tundre, šume i nizije, pustinje, okeani i vulkani imaju da ponude. Ta prilagođavanja znaju da budu istinski čudesna: ribe koje hodaju ili polažu jaja iskačući do listova nad vodom, leteće zmije, ptice neletačice koje brste lišće poput jelena, ili medvedi sa tabanima obraslim krznom.

Oštro oko, neumorna znatiželja i zarazni entuzijazam Dejvida Atenboroa u Živoj planeti objašnjavaju i rasvetljavaju složeni život različitih biljaka i životinja, od onih na samotnim vrhovima Himalaja pa do divljih stvorenja koja su sebi napravila dom u velikom gradu. Teško je reći šta će više zadiviti čitaoca – domišljatost s kojom se pojedinačne vrste dovijaju da prežive ili složenost njihove međusobne zavisnosti i zavisnosti od uslova staništa koje pruža naša planeta.

Autor je, uz pomoć zoologa Metjua Koba, u ovo novo izdanje ubacio sva najnovija otkrića u oblasti ekologije i biologije, kao i šezdeset četiri stranice sa fotografijama u boji. Takođe, pozabavio se velikim problemima s kojima se naša živa planeta upravo suočava: klimatskim promenama, zagađenjem i masovnim izumiranjem živog sveta.

„Predivno delo veoma širokog spektra sa neverovatnim, fascinantnim rasponom obuhvaćene prirodne istorije.“
– New Scientist

„Čudesna, opčinjavajuća, izuzetno zanimljiva knjiga.“ – Telegraph

„Prava poslastica, Živa planeta je veličanstveno delo.“ – Guardian

Zvezdani glasnik nudi način da se naša emocionalna i intelektualna energija raspodeli tako da se uskladi s biologijom, hemijom i fizikom poznatog
univerzuma.

Zvezdani glasnik menja kontekst za neke od tema o kojima se u ovom trenutku najviše diskutuje i debatuje – rat, politika, lepota, rod, rasa, svaka od ovih stavki je veštačko bojno polje na pejzažu života – i vraća ih čitaocu na način kojim se podstiču odgovornost i mudrost u službi civilizacije.

Mestimično takođe razmatram kako bismo delovali vanzemaljcima koji bi došli na Zemlju bez predrasuda o tome ko smo ili šta smo mi – niti kakvi bi trebalo da budemo.

Mislite o Zvezdanom glasniku kao o riznici uvida koji se temelje na univerzumu, a koje su pred vas izneti metodama i alatima nauke.

Živimo u vremenu zapanjujuceg tehnološkog razvoja – narocito u oblasti komunikacije. A ipak, strah se širi svetom kao nikada ranije – slušamo o
teroristickim napadima i ratu u Evropi, politickoj nestabilnosti u Americi, siromaštvu u Africi, sukobima u Aziji, požarima u Australiji… Veštacka inteligencija je u porastu, ali šta je sa ljudskom moralnom inteligencijom?

Zašto nam se cini da polako ali sigurno gubimo ljudskost?

Mnogi među nama više nisu sigurni u svoj vlastiti identitet. Neprestano nam se kazuje da ne postoji objektivna istina ili moralnost, što za posledicu ima da je sve oko nas postalo fluidno i relativno da više nemamo siguran temelj za izgradnju života.

Stondirani lenjivci, ljubavni jadi nilskih konja i druge nesvakidašnje priče iz divljine

„Neizmerno opčinjavajuće.“
– Bil Brajson

„Moderni, zabavni bestijarijum.“
– Ričard Dokins

Kad vas na društvenim mrežama oduševi video-snimak beba pandi koje se igraju, ili kada vidite sliku pingvina koji se „drže za ruke“, teško vam je da ne projektujete na njih sve ono čemu sami pripisujete vrednost – nevinost, vernost, marljivost. Verovatno nikada niste razmišljali o tome opijaju li se losovi i varaju li pingvini svoje partnere. Zato nas Lusi Kuk vodi na putovanje širom sveta da bi razotkrila često urnebesno smešne navike žitelja životinjskog carstva i naše predrasude o njima. Očaravajuća i mestimično uvrnuta knjiga savršeno je štivo za sve one koji ne sumnjaju u bogatstvo, lepotu i raznolikost prirode.

„Naučno potkovana, a vrckavo napisana istorija najpogrešnijih tumačenja, zabluda i mitova koje smo smislili o životinjskom carstvu sve od Aristotela pa do Volta Diznija.“ – Nature

„Lusi Kuk izvodi na svetlost dana mnoge životinje o kojima vlada pogrešno mišljenje, otkrivajući iznenađujuće i često smehotresne istine koje uveliko nadilaze maštu.“
– Scientific American

„Autorkino znanje o raznoraznim stvorovima, krznatim, sluzavim i krljuštavim, naprosto je zaprepašćujuće.“ – Sun

„Čisto uživanje od početka do kraja.“ – Guardian

Problem porekla svemira je ono na šta su se naučnici uvek iznova vraćali, posebno od nastanka modernih prirodnih nauka.

Stiven Vajnberg, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku i jedan od najznačajnijih teorijskih fizičara, u knjizi Prva tri minuta, sada već klasičnom delu popularne nauke, opisuje najraniji razvoj univerzuma od trenutka Velikog praska, u periodu od prva tri minuta koja su bila najznačajnija za celokupni dalji razvoj univerzuma.

U ovoj izuzetnoj knjizi, zahvaljujući popularnom i prihvatljivom pristupu, čitalac može da se upozna sa fundamentalnim problemima kosmologije kroz opis i atraktivna objašnjenja koja se odnose na izgled i pojave karakteristične za sam nastanak i najraniji stadijum razvitka univerzuma.

Ako je za razumevanje pojedinih delova teksta neophodno izvesno predznanje, autor se pobrinuo da na samom kraju knjige obezbedi rečnik stručnih izraza i objašnjenja određenih pojmova i formula, kako bi čitaocu bilo omogućeno komfornije i lakše čitanje.

Posle obimnijeg uvodnog dela u okviru prva četiri poglavlja i detaljnijeg objašnjenja fizičkih pojmova neophodnih za pripremu čitaoca za dalje praćenje teksta, Vajnberg u Petom poglavlju opisuje prva tri minuta univerzuma kroz vrlo lep i jasan prikaz faza njegovog razvitka, od trenutka kad je bio jedna beskrajno mala i ekstremno vrela i gusta plazma, pa sve do današnjih dana, posle enormne ekspanzije i 13,7 milijardi godina kasnije.

Knjiga koju svi treba da pročitamo

Jedna od najvrednijih investicija, koja traži malo ulaganja a donosi mnogo dobiti je da naučite da osećate i razmišljate pozitivno. Psihijatar Rohas Markos razmatra sve aspekte pozitivnog razmišljanja i opisuje dokazane strategije za promovisanje optimističnog ali realnog raspoloženja. Autor istražuje razlike optimizma i pesimizma, ukazuje na trovače pozitivnog pogleda na svet, ali i podvlači uticaj koji optimizam ima na međuljudske odnose, zdravlje i posao. On ga ne shvata kao mentalnu ili intelektualnu vežbu, već kao alat koji će vam pomoći da postignete svoje ciljeve, da se bolje povežete sa drugima, pobedite bolest i vodite srećan i zdrav život.

„Tokom godina, kako u životu tako i u svetu medicine, psihijatrije i narodnog zdravlja, nebrojeno puta sam se uverio da način na koji gledamo na situacije u koje nas život dovodi i na koji ih tumačimo ima ogroman uticaj na naša osećanja, odluke, postupke i sudove. Da bismo uživali u zdravom i ispunjenom životu, nije dovoljno da lečimo boljke koje nas muče; podjednako je važno da upoznamo i jačamo povoljne vidove svoje prirode koji nam pomažu u motivaciji, prevazilaženju izazova i dostizanju ciljeva.“ – Dr Luis Rohas Markos

Kroz uzbudljive lične priče i najnovija istraživanja, naučnica Kerol Huven objašnjava kako testosteron oblikuje ljudsko telo, um i ponašanje, i kako razumevanje nauke koja stoji iza ovog hormona deluje osnažujuće na oba pola.

Učeći o biološkom i društvenom uticaju testosterona, stičemo znanja koja nam omogućavaju da bolje razumemo sebe i druge – a upravo to je ono što nam je neophodno da bismo izgradili pravednije i bezbednije društvo.

Knjiga intervjua Krešimira Mišaka redak je novinarski poduhvat čak i u svetskim okvirima, jer Mišak je na jednom mestu okupio četrdesetak najpoznatijih svetskih autora iz područja popularne nauke i duhovnosti. Ova knjiga nije običan zbroj razgovora iz emisije „Na rubu znanosti“, već njena proširena i produhovljena verzija, samostalno delo na temu transformacije svesti.

Krešimir Mišak je hrvatski novinar, rok muzičar i pisac naučne fantastike. Mišak je autor i voditelj poznate TV emisije „Na rubu znanosti” na Hrvatskoj radio-televiziji koja se bavi teorijama zavere i pseudonaukom.

Jedan je od istaknutih zagovornika pseudoistorije i raznih globalnih teorija zavere u Hrvatskoj.

„Zanimljivo, pravovremeno, misaono podsticajno.“ – Booklist

Neke moderne bajke i otvorene laži slušamo toliko često da ih smatramo istinom: „Civilizacija je najveće dostignuće ljudskog roda. Napredak je neporeciv. Imate sreće što živite upravo ovde i sada.“ Možda zbilja i imamo sreće. Možda i nemamo. Autor se protivi shvatanju da je napredak sam po sebi dobar i tvrdi da je „napredak“ koji obeležava naše doba nešto slično bolesti koja se razvija.

Preistorijski život, naravno, nije bio pošteđen ni nedostataka ni opasnosti. Mnogo novorođenčadi je umiralo. Polomljena kost, inficirana rana, zmijski ujed – sve je to ugrožavalo život, ali postavlja se pitanje da li su zaista sve te opasnosti smrtonosnije od saobraćajnih nesreća, raka ili epidemije kardiovaskularnih bolesti. Budući da su naša ekologija i društvo sve ugroženiji, postavlja se pitanje o konačnom vrednovanju civilizacije – i cene koju za nju plaćamo. Da li možemo i hoćemo li tu nešto da promenimo?

„Sve je jasnije da naš dosadašnji način života nije više održiv, barem ako želimo da nas planeta nadživi, a ovo je važan vodič u razgovorima o tome.“ – Psychology Today

„Rajan s pravom naglašava aspekte našeg savremenog života koji su potpuno iskočili iz šina.“ – Undark

„Civilizovani do bola će vas podstaći da sagledate naš takozvani napredak u sasvim novoj svetlosti.“ – Book Riot