PRIPOVETKE

Moderna turska spisateljica Ajfer Tunč, uprkos urbanom stilu pisanja, uspeva da prožme svoje likove krhkom humanošću i staromodnim osećajem za melanholiju savremenog života.
Aziz-beg je istovremeno najiskreniji i najtužniji književni junak. U priči je opisan život običnog čoveka iz Turske, protežući se od Istanbula do Bejruta, koji postaje opsednut ljubavlju prema Marjam.
S vremenom i promenom okolnosti postajemo svedoci nestajanja ove ljubavi, što nas približava ovom čoveku više nego drugim protagonistima. Uz blagi dodir savršene spisateljice, prikazan nam je ogoljen život jedinstvenog muzičara, majstora tamburaša, u svojoj slatkoći i prosečnosti, do te mere uverljiv da smo gotovo sigurni da ga možemo sresti kada posetimo živopisne noćne barove Istanbula.

Ko je onda bio tamo? Bibijano ne zna. Jedino što je u tom trenutku možda znao bilo je da želi da ode, da se oprosti od Ruis-Tagla i da se više nikad ne vrati u taj goli i krvavi stan. Tim rečima. Mada, tako kako ga opisuje, teško da je stan mogao da bude besprekornije sređen: čistih zidova, knjiga složenih u metalnu policu, fotelja pokrivenih sa dva južnjačka ponča. Na drvenoj klupici bila je Ruis-Taglova lajka, koju je jednog popodneva iskoristio da nas privoli da napravi fotografije svih članova radionice. Kuhinja, koju je Bibijano video kroz pritvorena vrata, izgledala je normalno, ništa od gomila prljavog posuđa svojstvenih kući studenta-samca. (Ali, Ruis-Tagl nije bio student.) Najzad, nije bilo ničega iole atipičnog, ako ne računamo buku koja je, ako hoćete, lako mogla da dopire i iz susednog stana. Dok je Ruis-Tagl govorio, navodno nije želeo da Bibijano ode; sudeći po Bibijanovim rečima, pričao je upravo da bi ga zadržao. Taj utisak, lišen iole pouzdanije podloge, doprineo je da nervoza mog prijatelja, po njemu samom sudeći, postane nepodnošljiva. Najzanimljivije je što je Ruis-Tagl izgledao kao da zapravo uživa: mogavši da uvidi da je Bibijano sve bleđi i uznojeniji, nastavio je da priča (pretpostavljam, o Bergmanu) osmehujući se. Stan je i dalje bio uokviren tišinom...