PRIPOVETKE

Njujork, prva polovina 20. veka. Taj stari Njujork u kojem postojiš jer „u njemu se živi” i ima mnogo zabave, čak i u doba prohibicije. U njemu je dražesni cinik Larošfuko kriv za nesanicu u pola četiri ujutru, a Bog ljut ako telefon ne zazvoni, u njemu grom ostaje iza vedra neba i ne udara iako je dovoljno izazvan i ima puno pravo na to, u njemu se čuje: „Slatka moja, bile smo ovakve – ovakve, kad ti kažem”. A onda se mir sa svetom ponovo uspostavi, svi se ušuškaju u pomisao da je sve popravljeno, baš onako kako samo ženska ruka može da popravi dodajući poneku sitnicu u stan, u pismo, u život.

Iako su napisane pre nepunog veka, u danima očajanja, užasa i svetskih promena, priče Doroti Parker su vanvremenske. Pune oštroumne duhovitosti i lakonske satire, uglavnom se bave ljudima i njihovim borbama, neretko unutrašnjim, potajnim. Pored toga što oživljavaju urbani milje, one i razotkrivaju neizvesnosti i razočaranja ljudi koji vode običan život, zadubljenih u sebe, s neveštom komunikacijom. I baš tu se i ogleda sva čar Dorotinog pisanja, da vidi i dočara nešto čemu će se smejati i u najuobičajenijim situacijama, najgorim tragedijama, u usamljenosti zbog starenja, ali i u rasnim predrasudama, uvek osetljiva na nepravdu i spremna da laganim stihovima obogati književni pejzaž.

Da li je moguće zavoleti čudnog, ćutljivog dečaka iz sibirskih dubina pogotovo ako ste usamljena majka čija su deca daleko?

Postoji li istinska ljubav, pravi, tačni spoj dva srca ili dve duše, dva odvojena života? Ili je sudbina niti sudbine da se neprestano kidaju i prekidaju?

Ovaj muškarac je ćutljiv, ali vidi i oseća sve. Da žena nema ljubavi prema njemu, da su deca odgajana bez ljubavi nespremna da ljubav daju. Njegov odgovor biće užasan i nenameran – da li baš?

Verujete li u princa iz bajke? On stoji u vašem dvorištu, prelep na jesenjem suncu. Ali zašto na kraju cela porodica plače?

Porodične veze su najraznovrsnije veze među ljudima. Tajne četiri zida nekad mogu sružiti sve zidove.

Priče Dajne Opolskajte primer su savremene litvanske književnosti, zanimljive su zbog izbora tema, još zanimljivije zbog načina sagledavanja i obrade tih tema, i veoma zanimljive zbog specifične atmosfere hladnog, žutog i uzburkanog unutrašnjeg nanosa, koja se širi zbirkom. Dajna nas uvodi u svoj svet gde se na neočekivan i napet način sučeljavaju realno i magično, gde obični ljudi prestaju da budu obični kad razbiju sve čaure koje ih navodno štite a u suštini onemogićavaje da žive punom snagom.

Zbirka priča Piramide dana, za koju je 2019. dobila Nagradu Evropske unije za književnost, prvo je delo Dajne Opolskajte prevedeno na srpski jezik.

Zelene voćke su književni portret seoskog života u komunističkoj Poljskoj sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, predstavljen iz perspektive devojčice Viole.

Devojčica živi u selu, vaspitavana je u duhu dobre katoličke devojke, a njena stvarnost protkana je maštom, bajkama i sujeverjem. Viola ima dve velike strasti: sakupljanje etiketa s kutija šibica i slikanje. Talenat za slikanje odvešce je do takmičenja na kom se predstavlja crtežom Moskve, koji neocekivano postaje predmet kontroverzi. Otkriće se da selo u kom Viola odrasta krije mnoge tajne i da se nad sudbinom stanovnika nadvija i nemačka i sovjetska senka.

Violeta Greg piše bogatim stilom, melodično i na pravi način dočarava vernu sliku rodne Poljske u veoma burnim vremenima.

Zbirku čini dvanaest priča koje prikazuju svetlo i mrak Irske devedesetih godina prošlog veka. Od uspavanih irskih sela prekrivenih mahovinom, velikih kuća, rustičnih odmarališta, i tajni iza gluvih porodičnih zidova, do gradova koji ubrzano pulsiraju ka budućnosti i neumitnoj dehumanizaciji. Protagonisti su, samo naizgled, sasvim jednostavni i obični ljudi, koji oličavaju istinsku lepotu i surovost irske svakodnevnice. Ipak, kao i u celom svom opusu, najvažnija tema Edne O’Brajen i u ovim pričama jeste žena u različitim fazama usamljenosti, žudnje, ljubavi i žaljenja.
„Edna O’Brajen je otpočela zbirku pričom koja opisuje selo i njegove izopačenosti, sirotinju i njene moralne krutosti i licemerje, a završila je s gradom i društvenim kremom čije su izopačenosti možda fleksibilnije u smislu licemerja, ali zato ne manje odvratne i podvodačke. Na taj način, celina predstavlja niz pokretnih slika koje vrlo jasno i na književno upečatljiv način dočaravaju ono što jeste tipično za Irsku i njeno društvo, ali i mnogo šire. Biti žena nije nikad i nigde lako, a biti žena koja je zašla u određene godine tek je teško.“

Iz pogovora Vladimira Arsenića

Edna O’Brajen (1930) irska je književnica, piše romane, priče, drame, scenarija za filmove i televiziju i eseje. Doživela je sličnu sudbinu kao i njen prethodnik Džejms Džojs jer su joj neke knjige zabranjene u domovini.
Nakon strogo religioznog obrazovanja, stečenog pri katoličkom manastiru, studirala je farmaciju u Dablinu. Krajem 50-ih seli se u London, gde joj pisanje postaje primarna okupacija. Među najpoznatijim delima Edne O’Brajen jesu Provincijalke (roman je bio zabranjen zbog
prikazivanja ženske seksualnosti), Avgust je grešan mesec, Jedva sam te poznavala Džoni, The House of Splendid Isolation, Dole kraj reke, In the Forest, Devojka sa
zelenim očima, Sveci i grešnici, Pokretne slike, Crvene stoličice. Rad Edne O’Brajen hvaljen je zbog prikazivanja autentičnog ženskog iskustva, sugestivnih opisa i tretmana seksualnog ponašanja. U svojim romanima izražava protest zbog položaja žena danas, naročito zbog represivnog odgajanja. Važi za jednu od najznačajnijih hroničarki ženskog iskustva u dvadesetom veku. Dobitnica je brojnih značajnih priznanja: Nagrade Frenk O’Konor za priče, Evropske nagrade za književnost, Nagrade PEN/Nabokov, Nagrade irskog PEN-a za književnost, Irske književne nagrade, kao i Nagrade za životno delo Irske književne akademije. Edna O’Brajen živi u Londonu.

Zbirka Dvadeset stepenika donosi jedanaest pripovedaka koje su sve napisane zbog nečije želje. Uhvaćena je, recimo, „drugi pogled“ na Ugledanje na ružu čuvene brazilske spisateljice Klaris Lispektor, dok je Noć u Ladendenu omaž Emili Bronte, a Jedinstvena dama lična posveta autorke samoj književnosti.

U svim pričama glavne su junakinje, smeštene u grotesknom univerzumu gde se dobro i zlo jedva razlikuju. „U pitanju je čudovišna, htonska ženstvenost, u nevidljivom vremenu. Začarane, osakaćene, žene obeležene fatalnom sudbinom, daleko od snova i uhvaćene u svoje priče, uz muškarce koji su tu gotovo uvek da potcrtaju tragičnu ženstvenost.“ (iz pogovora Ane Kuzmanović Jovanović)

Elija Koreja je značajna, upečatljiva, originalna i višestruko nagrađivana portugalska autorka koja prvi put pred srpskom čitalačkom publikom rasprostire svoj autentični književni univerzum.

Dorte Nors je jedan od najsnažnijih savremenih književnih glasova, a najbolji dokaz za to upravo je njena zbirka kratkih priča Posle udarca. Svaka priča je o udarcu: nevidljivom ili vidljivom, unutrašnjem ili spoljašnjem, psihoemocionalnom ili fizičkom. Udarcu koji nam zadaje drugo biće ili društvo i posle kog dolazi do suštinskih promena u čoveku i nepredvidljivih reakcija: od prezrenja oca do ubistva. Kao kad preciznim i snažnim zahvatom karatista ivicom šake iskrcka naređane predmete, tako i ovaj poseban udarac slomi pršljenove emotivne, duhovne ili moralne kičme bića, pa su naši potonji postupci tek posledica krivog srastanja. Priče počinju običnim događajima: odlaskom kod frizera, na jezero, sedenjem s tetkom u poslastičarnici, gledanjem TV-a. S tog sporednog puta Nors nas lagano vodi na glavni, gde duboka duševna stanja jure poput besnih automobila. Taj put treba preći, tim putem treba voziti, i uz to i preživeti.
Dorte se u svojim pričama kafkijanski ne čudi pred čudnim, kao Mopasan voli šokantne krajeve, harmsovski je duhovita, i cinična na autentičan norsovski način. A sve to skupa obavijeno je plavom danskom tugom i čistotom koja istovremeno dira i uznemiruje.
Dorte Nors je majstor kratke proze.
Jelena Lengold

Snažan novi glas evropske književnosti.
Buktrast

U ovoj zbirci priča danaska fikcija pomalo podseća na danski nameštaj: elegantna je i lepa. Dorte Nors ume da opiše tanane trenutke i učini ih nezaboravnim.
Opra

Kratke, kratke priče u uzbudljivoj i snažnoj zbirci priča Posle udarca... govore o uvrnutim i čudnim pojava digitalnog doba.
Vog

Pisati o strahu i smehu zahteva precizan osećaj za doziranje, a Dorte Nors ga ima.
Čikago tribjun

Dorte Nors beleži samo detalje nečijeg života, poput online pretrage... I nudi izuzetan i istinit uvid u to kako svi ti detalji ilustruju našu dušu.
Pablišers vikli

Posle udarca je jednostavno veličanstvena knjiga. Pripremite se da vas oduševi.
Dagbladenes Bureau

Nors prikazuje uznemirujuće svetove ljudi koji ne osećaju da igde pripadaju u trenucima dok pokušavaju da shvate kako je do tog udaljavanja došlo. Posle udarca vas voli i želi da vas nauči, ali će vas i povrediti.
Los Anđeles tajms

O AUTORKI
Dorte Nors (1970) predstavlja jedan od najoriginalnijih glasova savremene danske književnosti. Diplomirala je književnost i istoriju umetnosti, a piše eseje, priče, novele i romane. Međunarodnom uspehu Dorte Nors svakako su doprinele njene priče koje su objavljene u bezbrojnim publikacijama od Harpers magazina, Boston rivjua, AGNI-ja, do Gernike. Dorte Nors je prva među danskim književnicama i književnicima čija je priča objavljena u prestižnom časopisu Njujorker.
Nagrađena je stipendijom Danske umetničke fondacije za „nesvakidašnji i vanserijski talenat“. Njena zbirka priča Posle udarca dobila je prestižnu nagradu P. U. Enkvist, a roman Retrovizor, rame žmigavac bio je u najužem izboru za nagradu Međunarodni Buker 2017.
Piše i na danskom i na engleskom, na danskom romane i priče, a na engleskom eseje. Eseje je, između ostalog, pisala za Radio BBC, Gardijan, Elektrik litričer, Pablic spejs, Literari hab.

U Uzgoju južnog bilja Mičurinovom metodom Murekova se žestoko poigrava sa savremenim mitovima, tradicijom, religijom i sujeverjem.
Ova zbirka govori o svakodnevnom životu predstavljenom na iščašen način, uz obilato korišćenje nadrealnog. Apstraktne kratke forme na kojima su priče građene zapravo su savršeno osmišljeni delići alternativne i groteskne stvarnosti, pune apsurdnih situacija dijaloga i likova.

Kritika smatra da za ovom knjigom treba da posegnu ljubitelji apstrakcije, crnog humora, književnosti na granici jave i oni koji se suprotstavljaju opšteprihvaćenim šablonima, dok čitaoci koji očekuju klasičnu formu priče (kako bog zapoveda – s uvodom razradom i zaključkom) i oni koji u književnosti traže  jasnu poruku ili, ne daj bože – pouku, ovu knjigu treba da zaobiđu.

Zbirku priča Uzgoj južnog bilja Mičurinovom metodom Poljska kritika i čitaoci proglasili su za najzanimljiviji književni debi 2015. Pored toga, ova knjiga dobila je nagradu Vitold Gombrovič i bila u najužem izboru za prestižne književne nagrade u Poljskoj Politikin pasoš, Nike i Gdinjska književna nagrada.