Proizvodi

"Грешили смо, и испаштали смо.
Увредили смо Господа Бога, кажњени смо.
Укаљали смо се сваким неваљалством, опрали смо се крвљу и сузама.
Погазили смо све што је прецима било свето, зато смо били погажени.
Имали смо школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, државу без Божјег благослова. Отуда нам пропаст и школе, и политике, и војске, и државе.
Двадесет година патили смо се да не будемо своји, зато су нас туђинци поклопили својим мраком.
Двадесет година ругања прецима, што су се приволели царству небескоме, због тога губавог нам царства земаљског губитак. Каквом смо мером мерили Бога и своје претке, тако нам је одмерено. "

Nikola Živković je dugogodišnji saradnik Nin-a. Od 1978. do 2010. živeo je u Berlinu. Intervjuisao je mnoge poznate i uticajne ljude iz oblasti politike, književnosti, novinarstva.

Zbog svoje aktivnosti kao Hermann Neubacher, nemački diplomata i „posebni izaslanik za jugoistok“ (odnosno, „Specijalni izaslanik za Balkan“) od 1940. do 1945. i kao opunomoćeni ministar pri vojnom zapovedniku u Srbiji, od 1943. godine, u Jugoslaviji je 1947. bio osuđen na 20 godina zatvora.

Zbog bolesti godine 1952. bio je pušten na slobodu. Posle je radio kao građevinski poduzetnik u Salcburgu. Od 1954. do 1956. radio je u Etiopiji, u službi cara Haile Selasija kao savetnik pri stvaranju moderne državne uprave.

Nojbaher nije nepoznata ličnost. O njemu je čak sniman i film: „Das Neubacher – Projekt“, „Nojbaherov projekt“), koga je uradio Markus J. Karni Glavni savetnik režisera bio je istoričar Nikolaus Val.

Gde je Nojbaher izdržavao kaznu zatvora, bio je i zatvor Gestapoa, danas je to zgrada tehničkog univerziteta. Nemci u tom filmu nikako da se načude,
kako Srbi tako nemarno gledaju na svoju sopstvenu prošlost. Mesto, gde je Gestapo streljao mnoge Srbe ostalo je potpuno neobeleženo.

Posle je tu Titova policija streljala svoje političke protivnike. Danas je to popularni studentski disko-klub.

Najslavnije i najkontroverznije Ničeovo delo, najbogatija riznica misli ovog filozofa.

Veličanstveni roman koji opisuje pad Singapura pod japansku vlast u Drugom svetskom ratu, ispričan iz perspektive Kloda Lima, mladog Kineza koji je vaspitan tako da poštuje britanske kolonizatore i da prezire sopstveno azijsko nasleđe. Kako se ruši britanska odbrana, tako propada i Klodov svet, prisiljavajući ga na nova određenja svoje kulture i sebe samog.

Knjiga Vasilija Zajceva govori o drugom svetskom ratu. Vasilij Zajcev je najpoznatiji snajperista u istoriji ratovanja. Tokom Staljingradske bitke ubio je više od 200 nemačkih vojnika, čime je dao veliki doprinos ruskoj pobedi. On je najveći heroj najveće bitke u istoriji. Tokom te bitke je i ranjen. Njegova puška čuva se u muzeju u Volgogradu (bivšem Staljingradu), gde mu je podignut i spomenik. Vasilij Zajcev je rođen i odrastao na planini Ural. Umro je 1991. godine u Kijevu. Na početku knjige govori o detinjstvu, vaspitavanju i odrastanju. Bio je lovac i tako se izveštio da dobro nišani. Kasnije u knjizi piše o regrutaciji u vojsku, slanju na front i Staljingradskoj bici.

Remek-delo istorije kulture. Johan Hojzinga poetično, jezgrovito i pregledno oslikava čoveka i društvo, duh i život, umetnost i književnost, misao i veru burgundsko-flamansko-nizozemskog sveta četrnaestog i petnaestog veka, kad ratovi i bolesti, materijalne teškoće i sveprisutna smrt bude čežnju za lepim životom. Omiljena i izvan akademskih krugova, Jesen Srednjeg veka je klasik kom se sa zadovoljstvom iznova vraćamo.

Neki istoričari smatraju da Bosna i Hecegovina, koja je prvi put objavljena 1925. godine, premaša njegovu Istoriju Jugoslavije i Istoriju Srba. Kao da je u ovu knjigu Ćorović utisnuo svoj beleg, svoju potrebu da se oduži rodnom kraju, da kaže svoju, i ne samo svoju, dakle istorijsku istinu o sudbini Bosne i Hercegovine, od neolita do Prvog svetskog rata.

Ova knjiga otvara Bosnu i Hercegovinu kao na dlanu.

Zašto kralj Tvrtko nije uspeo da u Bosni stvori trajniju srpskohrvatsku zajednicu?

Zašto Bosna nije dala ni jednu Maricu, a kamo li veličanstveno Kosovo?

Zašto je Stevan, sin hercega Stepana, otišao Turcima kao Ahmet Hercegović?

Ko je i zašto, krajem 19. veka, nametao bosanski jezik?

Kako je Turska satirala narod fizički a Austrija dohovno?

Zašto su jezuiti bili glavni nosioci bečke politike u Bosni, u kojoj je bilo više žandarma nego učitelja?

Zašto je pucao Gavrilo Princip?

Zašto...?

Setimo se samo koliko bi bilo čudesno i pomisliti da čvrsto ukorenjena biljka oseća i misli i da bi u nemogućnosti da se pomeri, morala mirno da čeka neki bol koji može da predvidi, ali od koga ne može nikako da se očuva; ili, kad bismo zamislili da biljka ima razum i slobodnu volju, dok je u isto vreme već unapred isključeno da bi ikada tu svoju volju mogla i upotrebiti.

Prošlo je osam decenija od kada se prvi put pojavila knjiga Poznavanje čoveka i sedamdeset pet godina od smrti Alfreda Adlera. Ova knjiga nastala je kao zbir predavanja održanih u Beču, pred publikom koja se susrela sa novim pogledom na samu srž ljudskog bića. Adler je jedan od prvih psihologa koji je isticao potrebu, razliku i značaj međuljudskih odnosa, kao i socijalnih činilaca koji učestvuju u formiranju ličnosti. Svaki pojedinac kao svesno, odgovorno, razumno, a društveno biće – socijalno formirano, mora i može da oblikuje svoju sudbinu.
Uticaj Poznavanja čoveka na psihologiju i danas je nemerljiv. Preko socijalne psihoanalize pa do humanističke, egzinstencijalne i personalističke psihologije, ostavlja veliki uticaj i neizbrisiv trag.
Oblikovanje ličnosti i interpersonalni odnosi stvaraju mogućnost za izgradnju sveta koji nam je neophodan.
Neverovatno, ali istinito je da je ova knjiga superiornija u odnosu na većinu knjiga popularne psihologije koje se danas objavljuju. Njegova humana i objektivna vizija rešavanja psiholoških problema omogućava shvatanje sveta i kreativnost koja se nalazi u pojedinačnoj ličnosti spremnoj da se oslobodi.
U svetu koji nas okružuje – ovakav način razmišljanja, objašnjenja i uputstava možda nam je potrebniji nego ikad ranije.

U središtu Unamunovih razmišljanja je čovek od krvi i mesa, jedinstven i nezamenjiv, unutar kog se bije tragična bitka između razuma i duše – tragična usled svoje nerazrešivosti, jer niti razum sa apsolutnom sigurnošću može ustvrditi da smrt znači kraj postojanja, niti vera izvesnost besmrtnosti. Prepuštanje takvim tragičnim suprotnostima, iz kojih je sastavljen život, uslov je čovekove celovitosti.

Čarls Bukovski (1920–1994), jedna od najneobičnijih i najkontraverznijih figura američke literature 20. stoleća, bio je tako plodan pisac da mnoga njegova značajna dela nisu nikada ušla u izbor za publikovanje tokom njegovog života. Delovi... su važan izbor njegovih radova širokog opsega, od kojih većina nije bila dostupna javnosti još od dana originalnog objavljivanja u andergraund štampi, književnim časopisima pa čak i porno magazinima. Među njima je i njegova prva štampana kratka priča, njegova poslednja kratka priča, njegov prvi i poslednji esej, i prvi nastavak njegove čuvene kolumne „Zapisi starog pokvarenjaka.“ Knjiga sadrži njegova razmišljanja o poznatim temama (piće, konjske trke, itd) kao i monologe o ličnostima kao što su Arto, Paund i Rolingstonsi. Drugi značajni radovi sadrže eksperimentalni deo, izmišljeni susret sa njegovim herojem Džonom Fanteom; jednu odličnu kritiku o Hemingveju; snažnu, autobiografsku „Ispovest starog pokvarenjaka“; nekoliko izlaganja o svojoj estetici, koja otkrivaju neočekivano obrazovan um iza na izgled ne preterano ozbiljne produkcije.Odlomci iz vinom isflekane beležnice je značajna knjiga kako za ljubitelje Bukovskog, tako i za nove čitače ovog inovativnog i nekonvecionalnog pisca.

Pedeset godina Srpskog pjevačkog društva Gusle u Mostaru : 1888-1938

Uredio Jovan Radulović

Fototipsko izd. Povodom 130 godina od osnivanja

prevod sa latinskog Darinka Grabovac

Nemilosrdni kritičar svakog oblika pritvornosti i netolerantnosti, protivnik srednjovekovne crkve i sholastike, Erazmo Roterdamski je prožet religioznošću koja teži da se vrati izvornoj čistoti jevanđeoske poruke, čega je posledica i njegova ideološka i društvena satira Pohvala ludosti (Morias Encomion), kao istinsko pesničko svedočanstvo čovečnosti u doba kada su najviše stradale prave ljudske vrednosti i kada je zdravom razumu izgledalo da se sav svet pretvorio u ludnicu, pa još jedino Ludost može da govori istinu. Zato nije ni čudo što se u takvo doba ukorenilo verovanje da najviše mudrosti ima onaj koji se najviše krije pod maskom ludosti.


Iako je stavljena na Spisak zabranjenih knjiga (Index prohibitorum), Pohvala ludosti je odmah donela Erazmu najveća priznanja. On postaje vođa svih humanista, za njega se počinju bukvalno da otimaju pape, vladari, kardinali, univerziteti i ugledni ljudi mnogih zemalja. Holbajn i Direr ga slikaju, gradovi priželjkuju da ih Erazmo poseti i da živi u njima. On je najveće svetsko ime, lumen mundi, postaje savest svoga vremena, kako bi se danas reklo, i svaka reč koju kaže dočekuje se sa poštovanjem, a svako slovo koje napiše usvaja se kao mudrost. Ukratko, on postaje najveći autoritet svoga vremena, najslavniji čovek svoje epohe.

Roman o ljudima sa ruba društva, gde ljubav, mržnja, odanost i izdaja postoje u svim svojim krajnostima.Sagledana očima čoveka koji je pobegao sa desetgodišnje robije u najstrožem australijskom zatvoru, Šantaram je priča o iskupljenju, ljubavi, prijateljstvu i ratu, zasnovana na istinitim događajima koje je autor proživeo tokom osam godina u Bombaju, gradu koji mu je velikodušno podario utočište i slobodu.

Tako je govorio Zaratustra je najzagonetnije filozofsko delo nemačkog filozofa, pesnika i klasičnog filologa Fridriha Ničea, koje zauzima središnje mesto u njegovom stvaranju. Ovo delo nastalo, između 1883. i 1885. godine je jedno od najčitanijih, ali najviše osporavanih dela u XX veku. Sva bića dosad stvorila su nešto više od sebe: a vi zar hoćete da budete oseka te velike plime, rađe još da se ponovo vratite k životinji nego da prevladate čoveka? Šta je majmun za čoveka? Stvor za podsmeh ili bolan stid. I isto to biće čovek za natčoveka: stvor za podsmeh ili bolan stid. Vi ste prešli put od crva k čoveku, ali je u vama mnogo još ostalo crv. Nekada ste bili majmuni, a čovek je još i sada više majmun nego ikoji majmun.

''Dok Isak krči šume, razorava njive i na svojim širokim plećima dovlači balvane za buduću kuću, Inger brine o stoci, pravi sireve, gotovi jela i održava red u zemunici. Oni hvale i bodre jedno drugo, nalaze načina da prevaziđu sušu, nerodnu godinu i svaku drugu nevolju, zajedno dižu čak i glomazne grede za buduću kuću i raduju se kao deca svakoj pobedi. Tako priča o Isaku i Inger izrasta u epopeju o nastanku imanja, doma, porodice, u obnovljenom jedinstvu čoveka i prirode, u atmosferi rada i stvaranja, daleko od pomodnih hirova zahuktale civilizacije.
Plodovi zemlje predstavljaju vrhunac Hamsunove proze, gde se najpotpunije spaja njegova izrazita osećajnost, osoben ironijski podtekst i realistički odnos prema modernom društvu i njegovim konvencijama. Roman za koji je Hamsun nagrađen Nobelovom nagradom i koji ga je učinio jednim od najznačajnijih norveških i svetskih pisaca.
Prateći sudbinu Isaka sa Selanroa Hamsun je izgradio gromadni književni lik, verovatno jedan od najznačajnijih u literaturi HH veka. Lik svevremenog i celovitog – večnog čoveka – na kome počiva život i koji stoji naspram „ekonomskog čoveka”, „prosečnog građanina” i drugih obeskorenjenih individuuma na kojima se uspostavljaju moderne civilizacijske forme. Osim što je na realističan i ubedljiv način ukazao na iluzornost tih formi, romanom Plodovi zemlje Hamsun je otvorio pitanja kojima naše doba, sa poraznim rezultatima na polju duha, morala, privrede, ekologije, daje važnost i aktuelnost u većem stepenu nego i u vreme kada je roman nastao.''

Autobiografija jednog od najvecih svetskih naucnika naseg doba, nagradjena prestiznpm Pulicerovovom nagradom! Knjiga koja se u SAD izucava kao obavezna lektira!

Istinita prica o srpskom pastiru iz malog sela Idvor koji je postao jedan od preteca ere telekomunikacija.

"Reci koliko možeš da upoznaš jednog čoveka sa fotografija i iz onoga što čuješ o njemu?
U pravu si. Možda vrlo malo... Tako da moram reći ovako: Malo te poznajem... Malo...
Da li si i ti primetio? Kada kažeš malo, to je tako kratka reč. Sastoji se od A i Z. Čine je samo
dva slova. Ali između njih je čitav jedan alfabet. Tim alfabetom napisano je na desetine hiljada reči i stotine hiljada rečenica. Između ta dva slova nalaze se čak i reči koje sam htela, ali nisam mogla da ti kažem. Jedno je početak, a drugo kraj. Ali kao da su stvoreni jedno za drugo. Da stanu jedno do drugog i da se čitaju zajedno. Kao da su stigli jedno do drugog preskačući pojedinačno svako slovo koje se našlo između njih. Kao ja i ti..."
Priča u kojoj se ukrštaju životni putevi Derde, jedanaestogodišnje devojčice koju na silu udaju za šejhovog sina, i njenog vršnjaka Derde, dečaka s groblja, sina jednog otimača na robiji. Šibana svim vrstama nasilja, ova dva deteta se četrdeset godina spremaju jedno za drugo. Jedan spis je ono što će ih povezati. Ovo je oštrim jezikom napisan roman o nasilju nad decom, o nasilnoj ljubavi, nasilnom životu, nasilnoj veri, nasilnoj ambiciji, o nasilju od A do Z...

Nikola Tesla je jedan od najoriginalnijih mislilaca u istoriji ljudskog roda. Ne postoji nijedno područje tehničke civilizacije na kojem on nije radio kao preteča ili na kojem njegov rad nije ubrzao rad ostalih naučnika, pa se sa razlogom smatra stubom civilizacije.
Biografi i obožavaoci Aristotela kažu da je civilizacija upravo onda počela kada se rodio ovaj veliki filozof. Nešto slično tome može se slobodno reći i za Teslu, jer je u savremenoj civilizaciji napravljen džinovski korak tek onda kada je Tesla dao rešenje problema obrtnog magnetnog polja i polifaznog sistema naizmeničnih struja i time omogućio prenos električne energije na velike daljine.
Imajući u vidu da je knjiga Džona O’Nila do sada služila kao najviše citirana u spisku literature mnogim domaćim i stranim autorima, ona, bez svake sumnje, predstavlja “pravi traktat” za mnoge čitaoce koji vole i poštuju Teslu i njegovo istinsko delo.

Šta ako je sve na svetu nesporazum, šta ako je smeh zapravo plač?

Jedan od najglavnijih problema postavljenih u početku ovoga dela, bio je: Otkuda dolazi da su verovanja, koja se ne bi mogla pravdati nikakvim racionalnim argumentom, bez teškoća usvajali i najprosvećeniji duhovi svih vekova.
Dokle god je psihologija smatrala verovanje voljnim i racionalnim, s proučavanjem ovakvog problema se nije moglo početi.
Izvršiti analizu elemenata iz kojih se stvara vero-vanje, pokazati da je ono nesvesno i da se zasniva pod uti-cajem mističnih i afektivnih elemenata, nezavisnih od razuma i volje, značilo bi dati traženo rešenje u njegovim glavnim potezima.
No nije samo ovo objašnjenje dovoljno. Ako razum ne stvara verovanje, on o njemu može barem diskutovati i otkriti njegove zabludne strane. Zašto, međutim, i pored najsjajni-jih dokaza, verovanje uspeva da se nametne?

Kraj 1600. godine. Snažnim vihorom ratova otrgnut sa rodne zemlje, mladić iz Kluža dospeva u „grad kroz koji protiče more.” Uprkos okolnostima koje se menjaju iz dana u dan, brojnim patnjama i nemaštini, u mladiću ne prestaje da raste zamisao da otvori štampariju... U svom šestom romanu, Solmaz Kamuran vodi čitaoce na putovanje kroz vreme koje predstavlja svojevrsnu igru mašte i stvarnosti. Tokom ovog putovanju opisanog živopisnim jezikom i sa upečatljivim zapletom skoknućete u osamnaesti vek i obići gradove Srednje Evrope, bićete potreseni užasima ratova, raznežiće vas podsećanje na slovo „džim” iz klasične ljubavne poezije. Ponekad ćete se peti Galatom i strmim brežuljcima „grada kroz koji protiče more” i dok čamcem budete krstarili Zlatnim rogom udisaćete atmosferu nekadašnjeg Carigrada. Potom se vraćate u sadašnjost, uzdišete u parkovima Budimpešte oživljavajući životne priče zaboravljene na prašnjavim rafovima moskovske starinarnice, odlazite u Carigrad gde vas dočekuju ljubav i uzbuđenje...
Mađar je u osnovi priča o upečatljivom unutrašnjem putovanju Ibrahima Muteferike.

Gorski vijenac (u prvom izdanju: Gorskıй vıenacъ) je refleksivno-herojska poema u obliku narodne drame Petra II Petrovića Njegoša, nastala u doba srpskog romantizma.

Njegoš je, u „Gorskom vijencu“, ispleo čitavu crnogorsku istoriju, opevao najvažnije događaje iz prošlosti, od vremena Nemanjića do početka XVIII veka, naslikao svakodnevni crnogorski život, njihove praznike i skupove, dao narodne običaje, verovanja i shvatanja, prikazao susedne narode, Turke i Mlečane. U stvari, u „Gorskom vijencu“, u njegovih 2819 stihova (deseteraca, izuzev jedne umetnute pesme u devetercu i jedne tužbalice u dvanaestercu), našla su mesto tri sveta, tri civilizacije, koje su se dodirivale i preplitale na crnogorskom tlu. Prva je crnogorska herojsko-patrijarhalna civilizacija, čiji je najviši izraz klasična Crna Gora. Druga, turska orijentalno-islamska civilizacija, i treća, zapadnoevropska civilizacija, koju oličavaju Mlečani. Toj otvorenosti prema drugim narodima i kulturama, kojoj nije stala na put ni činjenica što su ti narodi bili iskonski neprijatelji Crne Gore, treba dodati i drugu otvorenost speva, otvorenost prema prirodi i kosmosu. Ona dobija različite oblike, od folklornih posmatranja nebeskih prilika, preko makrokosmičkih vizija vladike Danila, do razmišljanja igumana Stefana o kosmičkom poretku, u kojima se hrišćanska tradicija dodiruje s modernim prirodnonaučnim predstavama.

Luča mikrokozma
Luča mikrokozma je poema Petra II Petrovića Njegoša nastala u proleće 1845, koja pripada epohi romantizma. Prvo izdanje je objavljeno u Beogradu iste godine.
U ovom filozofsko-religijskom spevu duša, vođena „iskrom božanstvenom", traga za uzrocima čovekovog pada sa neba i lepotom božanstva. Pesnik opisuje kosmičҝe i rajske predele kao i Sataninu pobunu protiv Boga koja je dovela do izgnanstva čoveka na Zemlju.

Dr Rudolf Arčibald Rajs (8. jul 1875 — 8. avgust 1929) je bio švajcarski kriminolog koji se istakao radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata. U Srbiju dolazi na poziv srpske vlade 1914. godine. Zavoleo je srpskog vojnika i srpski narod i do kraja života ostao u Srbiji. Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, Solunski front i sa Moravskom divizijom umarširao u oslobođeni Beograd, novembra 1918. godine.

Klasici horor-priča,

Priča o duhu Mark Tven,

Smrtni besmrtnik Meri Šeli,

Žena koja je odjahala D.H. Lorens,

Izveštaj o čudnim neprijatnostima u Ulici Ongijer
Džozef Šeridan le Fanu,

Portret Edvarda Randolfa Natanijel Hotorn,

Tajni saputnik Džozef Konrad,

Velečasni dr Radl, Lanston, Kornvol
Duh Doroti Kingli Objavio Danijel Defo,

Prikaza gospođice Vil Danijel Defo,

Skretničar Čarls Dikens,

Gospa od imanja Glenvit Vilki Kolins

Posetilac gospodina Testejtora Čarls Dikens

Duh iz Gudvuda Nepoznati autor

Spremite se! Idemo u neko drugo vreme, u 18. vek i vladavinu Abdul Hamida I... Vodimo vas u osmanski harem, mesto u kome prebiva mnoštvo tajni i večna magija koja uzdiže ljubav iznad ponosa...

U petnaestom veku, mladi sultan, nameravao je da promeni sudbinu čitavog sveta...
Aleksandar koji beži iz Konstantinopolja, centra Istočnog rimskog carstva, mora, kako bi preživeo, da se odvoji od svoje ljubavi iz detinjstva. Aleksandar koji je obećao svojoj voljenoj da će ponovo biti zajedno, na potpuno neočekivan način vraća se na tlo na kojem je rođen. Kao janičar koji je u drugoj zemlji našao pravdu koju je tražio, ali koji nije zaboravio svoju prvu ljubav... U isto vreme, i u istoj geografskoj tački, Italijan Alberti Balbi koji od izaslanika radije postaje putnik, oplakujući svoju voljenu suprugu koju je izgubio, zaljubljuje se u muslimansku devojku Nilufer koja prepisujući umnožava rukom pisana dela. Tajna Albertijeva beležnica u koju red po red, beleži ovu nomoguću ljubav koja se, zapravo, pretvorila u prirodni nastavak njegove stare ljubavi i žala, polako će postati jedan od najvažnijih svedoka istorije. Takođe, u istom periodu, devetnaestogodišnji sultan, mladi Mehmed, namerava da sprovede u delo događaj koji neće promeniti samo Aleksandrovu i Albertijevu sudbinu, već sudbinu celog sveta. Namerava da osvoji Konstantinopolj...