OFRLJE KROZ ITALIJU DNEVNIK S PUTOVANJA

Pariz je uvek dobra ideja!

Bez obzira na prilike, jer u svako doba nudi bogatu umetnost u najboljim svetskim muzejima, veliku istoriju, najlepšu arhitekturu i spomenike, kao prestonica mode, elegancije i vrhunske gastronomije, grad jedinstvene lepote i atmosfere iz koje izvire dobro raspoloženje i radost življenja.

ŠETNJE KROZ PARIZ, Dimitrija Nastića, je knjiga koju dugo nećete ispuštati iz ruku.

„Od Latinske četvrti do Monmartra“, nije običan vodič, to je intimna šetnja kroz duševnost Pariza.

Dobitnik nagrade „Ljubomir P. Nenadović“ za najbolju putopisnu knjigu

Putovanja koja menjaju pogled na svet

U knjizi Luke Vladimir Pištalo vodi čitaoca daleko izvan granica običnog putopisa. Svako putovanje postaje prilika za otkrivanje novih značenja, susret sa istorijom, umetnošću, književnošću i ljudima, dok se geografske mape pretvaraju u mape unutrašnjih doživljaja.

Od prostranstava Bocvane i Viktorijinih vodopada do užurbanog Njujorka, vulkana Etne i skrivenih kutaka sveta, autor povezuje različite kulture, epohe i civilizacije. Njegovi zapisi nastaju na spoju ličnog iskustva, istorijske perspektive i bogate književne erudicije, stvarajući jedinstven pogled na mesta kroz koja prolazi.

Pištalovi putopisi ne nude gotove odgovore niti turističke preporuke. Umesto toga, podstiču radoznalost, otkrivaju skrivene slojeve poznatih destinacija i pozivaju čitaoca da svet posmatra pažljivije, otvorenije i sa više mašte. Svaka priča gradi novu mrežu asocijacija u kojoj se susreću mitologija, umetnost, istorija i savremeni život.

Nagrađena knjiga Luke namenjena je svima koji veruju da pravo putovanje ne počinje dolaskom na novo mesto, već promenom načina na koji ga posmatramo. Ovo je delo koje inspiriše da ne putujemo samo da bismo videli svet, već da bismo ga istinski razumeli.

„Putuješ ne da bi video, već da bi naučio da gledaš... Čovek mora nešto znati da bi nešto video. I čovek ne sme sve znati da bi nešto video.“
— Nenad Šaponja

Grenland – zemlja kontrasta, veličine 23 Srbije

Otkrijte Grenland kroz oči putopisca Viktora L. – mesta gde beskrajna belina leda susreće uzburkano arktičko more, a gotovo napuštene naseobine kriju život prkosnih i srčanih ljudi. Boravak na brodu, šetnje po divljim predelima i susreti s lokalnim Inuitima omogućavaju čitaocu da razume ne samo geografske, već i kulturne i duhovne dimenzije ove posebne zemlje.

Ovaj putopis nije politički komentar, već posveta večnim vrednostima: neviđenoj lepoti ledenih gromada, snazi prirode i izdržljivosti ljudi koji su u skladu sa njom. Autor nas vodi kroz Grenland pažljivo i sa poštovanjem, beležeći autentična svedočenja i otkrivajući bogatstvo života u jednoj od najekstremnijih regija sveta.

Grenland Viktora L. je knjiga za sve koji žele:
da otputuju bez napuštanja doma
da razumeju kulturu i duševnost Inuit naroda
da dožive Arktik kroz inspirativnu, poetsku prozu

…I na Isto ku i na Zapadu upoznala sam ljude kojih želim da se sećam i zbog kojih znam da sve moje putešest vije nije bilo uzaludno – kako naše iseljenike u strogim svetovima razvijenih zapadnih drža va koji vole poeziju i danas, tako i stanovnike država sa minimalnim platama koji znaju da se raduju i da mašu na odlasku. Bogatstvo putovanja je priča koja se nikada ne završava.

– Mirjana Nikić

…Pisati o tako drugačijim svetovima punim magije kojom ih je priroda obdarila, kao što su Kuba, Maldivi ili Bali, nužno znači odbaciti svoje svetonazore i dozvoliti metafizici, para doksu i apsurdu da svojim često samouređujućim haosom ispune piščev doživljaj. Svesno ili ne, intuitivno ili znalački, ne znam, tek Mirja na Nikić prati taj obrazac, čak mu se, na zado voljstvo nas čitalaca i prepušta. Putovanje po svetu se završava povratkom u Srbiju, prona laženjem „Sremačkog Tajlanda” i „Karlovačkih Maldiva”, do nekih novih putovanja i svetova čiju će analognu sliku opet pronaći u svojoj zemlji.

– Dijana Ivanović, novinarka Radio Beograda 2 i autorka emisije Dionis

Romaneskni vodič kroz Srbiju

Autorka romana Moja ljubav Nikola Tesla i Zmajeva žena

Sentimentalno putovanje kroz vreme i prostor srpskih prestonica od Beograda, Kruševca, Smedereva, preko Sremskih Karlovaca, Kragujevca, Debrca do Niša i Prizrena.

Gradove ne čine samo zgrade i ulice; oni su bića koja pamte naše nedoumice, kamenove spoticanja, radosti i nezaboravne trenutke. Kroz Anin otvoreni pogled i njeno duhovno povezivanje sa mestima gde se istorija prelama sa svakodnevicom shvatićemo da ih i sami nadograđujemo svakim svojim korakom, mišlju i sećanjem. Dve glavne junakinje ovog dela, Srbija i sama autorka, pozivaju nas da oslušnemo glasove predaka, da se setimo istorije, da prepoznamo sopstvene senke, a možda pronađemo i značajne putokaze.

„Ana Atanasković nas u formi putopisa i autobiografskih sećanja odvodi u srpske prestonice. Knjiga otkriva tajne Anine uspešne spisateljske radionice i izvore inspiracije za njene storije o herojima i heroinama naše prošlosti. O svemu o čemu piše, Ana piše iz srca, ljubavi, iz duboke emotivnosti.“
– Milisav Savić

„Dirljiva, životna, neobična knjiga obojena setom, ali i čežnjom. Ana nas navodi da zastanemo, pogledamo unazad, potom produžimo dalje. Gde god da se nađemo, pronaći ćemo tragove vremena vredne da se na njih osvrnemo. Ovo je putopis ljubavi, knjiga sa kojom ćete prošetati Srbijom i osetiti različite damare kojima je živela kroz vekove.“
– Jasenka Lalović

„Koliko ljudi ’boluju’ kada ih život presadi iz grada u grad? Šta čine sa uspomenama, akcentima, navikama, ima li u novom gradu mesta za njih ili ih moraju odbaciti i zauvek zaboraviti? Mnogo pitanja, ali na kraju sva stanu u jedno. Da li gradovi čine ljude ili ljudi čine gradove? Ova knjiga proniče u te tajne.“
– Bojan Ljubenović

U dvadeset priča koje nas vode od Mojsinjske gore i Pančeva, preko Egine, Venecije i Lisabona, pa do NJujorka, Sankt Peterburga i Jerusalima, autorka pripoveda o kulama, trščanim kolibama, pločnicima, spomenicima i galerijama, ali prvenstveno o ljudskim sudbinama i legendama, poetično i toplo, duhovito i sirovo. U njima će čitalac pronaći svedočanstva o mestima, vremenima i kulturama, bajkovitu prozu i pokoju istinu za koju nije ni znao da za njom traga, svojevrsnu kartu sveta u kojoj su svaki kraj, svaka reka i svaki grad zapravo unutrašnji pejzaž. Ovo nije turistički vodič niti putopis; u ovom prtljagu nema četkica za zube niti spiskova šta sve treba videti. Ali ima gusaka koje izdaju tvrđavu, vrbine kore koja isceljuje, flaminga koji boje nebo u ružičasto, zrikavaca koji horski prate pucketanje pistaća i vremena koje miriše na vosak i tamjan. Ovo je knjiga u koju je stalo više svetova nego u bilo koji atlas, lagani zavežljaj koji u sebi nosi kontinente, vekove i usude i koji putuje s nama čak i ako nigde nismo krenuli.

O Svetoj Gori čovek može da sazna bezbroj legendi, istorijskih i geografskih činjenica, ali to nije dovoljno. Ona mora da se upozna u neposrednom susretu. Sveta Gora nisu samo carski manastiri s predivnim freskama, ikonama i zlatnim i srebrnim ukrasima koji sjaje u polutami hramova ispunjenih mirisom egzotičnih aroma tamjana. Te zgrade i zidine su raskošni spomenici zemaljske moći njihovih ktitora. NJihov kamen može da odoleva vekovima, čak i kada ih ljudi napuste. Ipak, bez ljudi, oni su ništa. Priča o Svetoj Gori je priča o žudnji za otkrivanjem božanskog u čoveku. Zato je jedina istina o Atosu koju možemo saznati ona koju sami doživimo. Sveta Gora su sve njene boje, mirisi, tišine i zvukovi, utisci koji preplavljuju poklonika dok hoda šumama i kršem, a više od svega njegov unutrašnji dijalog. Miris svetogorskih duhovnih cvetova budi neodoljivu žudnju da se vratite, iznova se sretnete licem u lice s Atosom i prepoznate sopstveno lice u njegovom.

Zanimljivo i duhovito opisana putovanja po tri najveće, najmnogoljudnije i ekonomski najsnažnije države Azije: Indiji, Kini i Japanu. Posebno je istaknuta kulturna osobenost ovih zemalja, i pokazana njihova nesamerljivost i neuporedivost sa evropskim kulturnim obrascima. Poruka ovih „putopisa“ je da nema mesta nikakvom evropocentrizmu i bilo kakvom osećanju superiornosti evropskog čoveka nad ljudima Azije. Čak i nad onim najsiromašnijim stanovnicima, koji bukvalno žive po ulicama velikih indijskih gradova. Njihova nasmejana lica, moraju kod iole otvorenog Evropljanina dovesti u pitanje njegov sopstveni način života i opravdanost njegove žudnje za sticanjem materijalnih ili nekih drugih bogatstava. Jer čemu konačno sva ta bogatstva, čemu jurnjava za njihovim sticanjem kada osmeha na licu nema. Kao kod siromašnog, ali zadovoljnog Indusa.

Vreme darova je Patrik Li Fermorov blistavi opis njegovih avantura koje su ga dovele sve do Mađarske tokom njegovog epskog putovanja pešice od Londona do Konstantinopolja. Putovanje započinje u Nizozemskoj i stiže do srednje Evrope, preko tevtonskog i slovenskog središta, gotskog severa, bojišta Rimskog carstva, sve do Rajne, pa zatim naniže Dunavom do starog Balkana i postvizantijskog prostora.

S „kukavnim“ iznosom od jedne funte nedeljno planirao je da „živi kao skitnica, hodočasnik ili lutajući učenjak“, da spava u prihvatilištima, manastirima i štalama. Ali slučajni susret u Bavarskoj omogućio mu je da taj vid putovanja povremeno prekida ležernim boravcima u dvorcima.

Pred nama su vesele letnje slike. Nekad je to krš oblika brodova. Nekad su to restorani nad vodom. Tende i njihove senke, filtrirano sunce, čamci, oblaci i voda. Crvene, žute i oranž boje koje krvare na zapadu. Ljubičasto nebo nad silosima. Tu je plavet oblaka, odžaka, splavova, prelaznih mostova.

Vladimir Pištalo

O autoru:

Stanislas Pjere je rođen u Lilu. Nakon studija filozofije, književnosti i orijentalnih jezika, započinje izuzetnu diplomatsku karijeru u centralnoj i istočnoj Evropi kao diplomatski savetnik u Pragu, Budimpešti, Ankari, Istanbulu, Bukureštu, Varšavi, Valeti i Beogradu. Uporedo s diplomatskom karijerom, razvija strast prema crtežu i slikarstvu, istovremeno obogaćujući svoja dela putopisnim tekstovima.

Kada nam je s proleća 2020. godine pandemija onemogućila putovanja i smanjila svet na dimenzije naših domova, rešio sam da napišem knjigu eseja o Italiji. Okružen knjigama i uspomenama koje sam s lakoćom dozivao u pamćenje, predano sam prionuo na posao da bih tokom pisanja tekstova uvideo da se iza Italije o kojoj sam želeo da pišem pojavljuje, opirući se zaboravu, i jedna druga koja je poput vodenog žiga uporno provirivala iz svih tekstova.

Ova knjiga nastajala je u fotelji, ali autor nije zapisivao eseje pregledajući svoje fotografije iz Italije, već listajući knjige, kao što je to godinama redovno činio pre svojih putovanja. Vodič je, sasvim očekivano, u skladu sa svojim pozivom, nastojao da pokaže i objasni, dok je putnik želeo da podeli sa drugima ono što je doživeo, možda i da ukaže na jedan mogući način gledanja”. Tako su se senke minulih putovanja ukazale kao nehotične fusnote onome pročitanom u knjigama, možda kako bi pokazale da je u međuvremenu iskustvo postalo važnije od obrazovanja.