Slaveći i sam Svetoga Jovana kao svoje krsno ime, želeo sam odavna da za svoje sasvečare, kao i za sve dobre pravoslavne Srbe, napišem život našega velikog sveca. S toga sam već od više godina pročitavao što god sam u raznim književnostima nalazio napisano o Svetom Jovanu. I ova knjižica, koju sad predajem u ovom obliku javnosti, plod je toga pročitavanja i proučavanja. Nisam ni nameravao da pišem učeno delo, puno navoda iz mnogobrojnih drugih dȇla. Želeo sam da čitaocima iz šireg našega čitalačkog kruga pružim knjigu, u kojoj će jasno i razumljivo biti izloženi glavni događaji iz života Svetoga Jovana, i da time podmirim jednu potrebu, za koju mi je izgledalo da doista postoji.
Neka je Slava našem velikom svecu! Neka se njegovo sveto ime slavi u srpskome narodu kroz sve vekove, dokle traje sunca i meseca!
Na Sv. Nikolu, 1901. u Beogradu.
Čeda Mijatović, akademik.
O autoru:
Čedomilj Mijatović je rođen 1842. godine u Beogradu. Otac, rodom iz Jaska u Sremu, bio je profesor zemljopisa i istorije u Kragujevcu i Prvoj beogradskoj gimnaziji u Beogradu, a majka Kristina-Rahela bila je iz Velikog Bečkereka i imala je špansko poreklo. Krstila ga je sestra kneginje Perside Karađorđević u Sabornoj crkvi u Beogradu i dala mu ime Čedomilj. Majka ga je uvek zvala Čedomir. Tako se oba oblika imena nalaze na njegovim spisima, kao i ime kojim su mu tepali - Čeda ili Čedo. Osnovnu školu, gimnaziju i Licej završio je u Beogradu, na Velikoj školi studirao je pravne nauke, da bi zatim studirao političko-ekonomske nauke na univerzitetima u Minhenu, Lajpcigu, Cirihu i Beču. Na studijama se upoznao i oženio Engleskinjom Elodijom Loton. Po povratku u Srbiju radi neko vreme kao profesor Velike škole, a zatim se uključuje u politički život.
U srpsku politiku politiku uveo ga je Jovan Ristić, vođa liberala i veliki rusofil. Pod njegovim patronatstvom Mijatović 1873. prvi put ulazi u vladu kao ministar finansija, ali je i sekretar mladom knezu Milanu s kojim će se u to vreme zbližiti. Nakon Berlinskog kongresa Čedomilj Mijatović postaje politički protivnik Jovanu Ristiću, a na spoljnu politiku počeće da gleda potpuno različito od njega. U nekoliko koraka, Mijatović je prešao put od rusofilije, preko mađarofilije – pri čemu je značajnu ulogu u tome imalo i njegovo iskustvo s grofom Andrašijem - do austrofilije.
„Imao je lakoću govora i brzinu zaključivanja koja se nije sviđala ljudima iz naroda“, zapisao je o njemu Slobodan Jovanović. Sam je jednom rekao da bolje poznaje Englesku nego Srbiju. Divio se Gledstonu, pisao o Kosovu, potpisao Tajnu konvenciju sa Austrougarskom. Bio je univerzitetski profesor, predsednik Srpske kraljevske akademije, književnik, prevodilac, jedan od osnivača Srpske centralne banke, ministar spoljnih poslova, srpski poslanik u Londonu, austrofil i anglofil.
.png){kind=logo}
