Kapitalno Iljinovo, posthumno izdato delo u kome autor precizno i temeljno izlaže aklsiome religioznog iskustab: autonomnu religioznost, objektivnost i subjektivni doživqaj religioznog Predmeta, prihvatawe srcem itd.
Knjiga poznatog ruskog filosofa, teologa, ekonomiste i sveštenika protojereja Sergeja Bulgakova (čija su dela prevođena na sve velike, ali i neke „male“ svetske jezike), donosi čitaocu temeljan uvid u Pravoslavlje, njegovu „teoriju i praksu“, samo učenje (bazirano na Svetom Pismu i Svetom Predanju: Vaseljenski Sabori, borba protiv jeresi, utvrđivanje kanona i dogmata), te samu liturgijsku praksu i odnos vernika prema Najvišoj Svetinji kroz molitvu, post i pričest. Bez imalo ostrašćenosti, autor govori o odnosu Pravoslavlja prema drugim verama, ali i prema onima koje sebe smatraju hrišćanskim: katolicizmu i protestantizmu, te o njihovom udaljavanju ili pak odstupanju (kao u slučaju „papske nepogrešivosti“) od istine hrišćanske vere. Posebnu vrednost knjige čine poglavlja gde se razmatra odnos Pravoslavlja prema kulturi ili ekonomiji.
Da se samo verom spasava i da nikakava dobra dela nemaju uticaja na naše spasenje, te da je ono isključivo Božja stvar, takoreći nela vrsta Božije "samovolje", ideja je koju, čini se, i sam Šestov zastupa.
Filosofsko-teološke studije o veri i nauci, smrti i besmrtnosti, slobodi i nužnosti, kreacionizmu i evolucionizmu.
Sadržaj:
Biće i vera
Saznanje sveta
Na pragu poslednje tajne
Čovek pred Bogom
Stvaranje, evolucija, čovek
Obraz i podobije
Noosfera: smrt i besmrtnost
Progres i pali čovek
Veliki raskid
Na izvorima religije
1. Predgovor
2. Detinjstvo
3. Licej
4. Peterburg (1829-1836)
5. U inostranstvu i u Rusiji (1836-1842)
6. Ponovo u inostranstvu (1842-1847)
7. „Odabrana mesta iz prepiske s prijateljima
8. Religiozna kriza (1847-1848)
9. Duhovno prosvetljenje (1848-1851)
10. Smrt
11. Zaključak
Prvi deo
RELIGIJA U ŽIVOTU I STVARALAŠTVU DOSTOJEVSKOG
1. U očinskom domu
2. Evropski liberalizam
3. Ruska ideja
4. Preporod čoveka – Raskoljnikov
5. Lik Božji
6. Preobraženi čovek
7. Zli dusi – Stavrogin
8. Sredina
9. Vlas
10. Mladić
11. Smešni čovek
12. Sveti Tihon Zadonski
13. Na izvorima religioznih
pogleda Dostojevskog
14. Optina Pustinja
15. Braća Karamazovi
16. Starac Zosima
17. K. N. Leontjev
18. K. P. Pobedonoscev
19. Poslednja faza
20. Smrt i sahrana
21. Vladimir Solovjov i Dostojevski
Drugi deo
DOSTOJEVSKI U RUSKOJ CRKVENOJ I RELIGIJSKO-FILOSOFSKOJ KRITICI PRE REVOLUCIJE
1. S. Levicki
2. Jeromonah Antonije (Hrapovicki)
3. Religiozna renesansa
4. Protojerej P. J. Svetlov
5. Protojerej Sergej Bulgakov
6. Profesor V. Malinjin
7. Profesor M. M. Tarejev
8. N. D. Kuznjecov
9. Profesor L. A. Sokolov
10. Arhimandrit Ilarion
POSLE REVOLUCIJE
11. Mitropolit Antonije (Hrapovicki)
12. Protojerej Georgij Florovski
13. Protojerej Vasilij Zenjkovski
14. Profesor Lav Zander
15. Arhiepiskop Jovan (Šahovskoj)
Vladimir Solovjov je značajno doprineo razumevanju Zapada ukazavši u delu Predavanja o bogočovečanstvu na to da Zapad ustaje protiv Boga i odmeće se od njega, dok Istok uspeva da sačuva bliskost sa Bogom: "Zapadna civilizacija je oslobodila ljudsku svest svih spoljnih ograničenja, ona je prihvatila negativnu bezuslovnost ljudske ličnosti i proglasila bezuslovna prava čoveka. Međutim, kako je ova civilizacija istovremeno odbacila svaki, pozitivno bezuslovni, princip, koji je u stvari već po prirodi u potpunosti savršen, kako je život i svest čoveka ograničila na područje uslovljenog i prolaznog, ta civilizacija je, dakle, istovremeno potvrdila večitu težnju čoveka i nemogućnost da je zadovolji."
