Studije o zapadnoj "civilizaciji" uopšte, uključujući i američku i sovjetsku između kojih, po Evoli, nema neke suštinske razlike, i koje su u svom sadašnjem stanju - a to je vreme hipi pokreta i hipstera, u stalnom i neminovnom opadanju
Kako reče sam Evola: „Ova knjiga nije napisana kako bi se promovisao bu¬dizam, već iz želje da se ukaže na temeljne elemente sve¬obu¬hvatnog sistema askeze, koji su u budističkom učenju jasno izraženi. Savremeni svet, možda više od bilo ko¬je druge civilizacije, stoji na suprotnom polu od asket¬skog pogleda na život. Ovde se ne radi o religioznom pitanju jer ono, kao što je rečeno, nema direktnu vezu s višom askezom, već o suštinskim duhovnim orijenta¬ci¬jama.“ Dakle, cilj ove knjige je da ukaže na suštinu i smisao budističke askeze, da podvuče njen značaj za savremenog čoveka današnje zapadne civilizacije koji se s arijevskih visina srupio u blato današnje potrošačke kulture. Budistička askeza po Evoli, nema nikakve veze sa Evropljanima poznatim oblicima asketske prakse kao što su neki oblici religioznog uzdržavanja. Budistička asketika nema religiozni i filosofski smisao već pre nadfilosofski: budistički monah se bavi asketikom da bi se „probudio“ da bi jasno mogao da vidi istinu, baš da vidi, ne čak ni da je spozna što je stvar nearijevskog racionalističkog odnosa prema istini, koja je u najmanju ruku po učenju princa Gautame Sidarte – ateorijska. Zato je put buđenja „s one strane istine i laži“, „s one strane dobra i zla“, s one strane svake društvene podele, nagrade i kazne, svega zamislivog. Put askeze je put oslobađanja. Evola se u svojoj knjizi bavi svim varijantama budizma, istorijski nastalim, sve do „japanskog“ zena, izrazito ezoteričnog ali bliskog japanskom ratničkom plemstvu oblika „doktrine buđenja“. „Prema japanskom shvatanju, ako je čovek zaista čo¬vek, a ne životinja, on može biti samo Samuraj: hra¬bar, čestit, pouzdan, muževan, veran, nosilac kontro¬li¬sanog dostojanstva, spreman za svaku aktivnu žrtvu...“ Zbaciti sa sebe okove postojanja, osloboditi se i probuditi se to je cilj, to mora biti cilj!, svakog Arijevca...
Ruska misao u XIX veku najviše se bavila problemima filosofije istorije. Na temeljima filosofije istorije formirala se naša nacionalna svest. Zato i nije slučajno što su sporovi između slovenofila i zapadnjačka o Rusiji i Evropi, o Istoku i Zapadu bili u središtu našeg duhovnog interesovanja. Još su Čaadajev i slovenofili zadali ruskoj misli temu iz filosofije istorije jer je zagonetka Rusije i njene istorijske sudbine bila zagonetka filosofije istorije. Izgradnja religiozne filosofije istorije je, kao što vidimo, pozvanje ruske filosofske misli.
Samosvojna ruska misao obraća se eshatološkom problemu kraja, ona je obojena apokaliptički. U tome se ona razlikuje od misli Zapada. Ali to joj pre svega i daje karakter religiozne filosofije istorije. Ja sam se uvek naročito interesovao za probleme filosofije istorije. Svetski rat i revolucija pojačali su ovo interesovanje i usmerili moju aktivnost uglavnom u tom pravcu. U meni je sazreo plan knjige o osnovnim problemima religiozne filosofije istorije, plan koji se nalazio u osnovi mojih predavanja održanih u Moskvi u Slobodnoj akademiji duhovne kulture tokom zime 1919-1920. godine. Beleške s tih predavanja ušle su u osnovu ove knjige. Uz knjigu prilažem i članak „Volja za životom i volja za kulturom“, koji je napisan 1922. godine i koji je vrlo značajan za moju koncepciju filosofije istorije.
Tri studije, objedinjene u ovoj maloj knjizi, napisane su u razno vreme tokom poslednjih godinu i po dana. One nisu samo unutrašnje jedinstvene, već se u njima ponavljaju i razvijaju osnovne misli u novoj vezi. „Razmišljanje o ruskoj revoluciji“ i „Demokratija, socijalizam i teokratija“ napisane su prevashodno u kritičkoj formi i imaju za cilj razotkrivanje negativnih načela. Novo srednjovekovlje je napisano u pozitivnoj formi i u toj studiji ja pokušavam da označim moguće puteve izlaska iz svetske krize. Moje misli biće shvaćene ispravno samo ako budu shvaćene dinamički. Svako statičko shvatanje biće uvek lažno. Mene zanima sudbina ljudskog društva u njegovoj dinamici.
SADRŽAJ:
Umesto predgovora. O protivrečnostima u mom mišljenju
I 1.Ličnost
2. Gospodar, rob i slobodan čovek
II 1. Biće i sloboda. Čovekovo robovanje biću
2. Bog i sloboda. Čovekovo robovanje Bogu
3. Priroda i sloboda. Kosmička sablazan
i čovekovo robovanje prirodi
4. Društvo i sloboda. Socijalna sablazan
i čovekovo robovanje društvu
5. Civilizacija i sloboda. Čovekovo robovanje civilizaciji i sablazan kulturnih vrednosti
6. Čovekovo robovanje samom sebi i sablazan individualizma
III 1. a) Sablazan carstva. Dvostruki lik države
b) Sablazan rata i čovekovo robovanje ratu
s) Sablazan nacionalizma i čovekovo
robovanje nacionalizmu
d) Sablazan aristokratizma i čovekovo robovanje
aristokratizmu. Dvostruki lik aristokratizma
e) Sablazan buržoaznosti. Robovanje vlasništvu i novcu
2. a) Sablazan revolucije i čovekovo robovanje revoluciji. Dvostruki lik revolucije
b) Sablazan kolektivizma i čovekovo robovanje kolektivizmu. Sablazan utopije. Dvostruki lik socijalizma
3. a) Sablazan erotskog i čovekovo robovanje
erotskom. Polnost, ličnost i sloboda
b) Sablazan estetskog i čovekovo robovanje estetskom. Lepota, umetnost i priroda
IV 1. Duhovno oslobođenje čoveka.
Pobeda nad strahom i smrću
2. Sablazan istorije i čovekovo robovanje istoriji. Dvostruko shvatanje svršetka istorije. Aktivno-stvaralački eshatologizam
Aforizmi i fragmenti velikog ruskog filosofa-kosmiste u kojima su sažeto date sve najznačajnije njegove ideje i projekti "vaskrsavanja mrtvih" i "regulacije prirode"
Knjiga prva
RUŽA SVETA I NjENO MESTO U ISTORIJI
Glava prva
RUŽA SVETA I NjENI PRIMARNI ZADACI
Glava druga
ODNOS PREMA KULTURI
Glava treća
ODNOS PREMA RELIGIJAMA
Knjiga druga
O METAISTORIJSKOM
I TRANSFIZIČKOM METODU SPOZNAJE
Glava prva
NEKE OSOBENOSTI METAISTORIJSKOG METODA
Glava druga
O TRANSFIZIČKOM METODU
Glava treća
POLAZNA KONCEPCIJA
1. Višeslojnost
2. Poreklo Zla. Svetski zakoni. Karma
3. Pitanje slobode volje
4. Biće i svest
5. Raznomaterijalna struktura čoveka
6. Metakulture
Kultno delo najvećeg ruskog filozofa i jedinog autentičnog mislioca slobode u ovom veku, koji je uprkos iskupenjima pomodnih trendova u filozofiji i ideologiji prve polovine XX veka: egzistencijalističkom individualizmu i marksističkom kolektivizmu, ostao dosledan svom hrišćanskom i aristokratskom personalizmu, što ga je i učinilo jednim od najcenjenijih i najčitanijih filozofa danas!
Pismo prvo
O RUSKOJ REVOLUCIJI
Pismo drugo
O RELIGIJSKO-ONTOLOŠKIM OSNOVAMA DRUŠTVENOG ŽIVOTA
Pismo treće
O DRŽAVI
Pismo četvrto
O NACIJI
Pismo peto
O KONZERVATIVIZMU
Pismo šesto
O ARISTOKRATIJI
Pismo sedmo
O LIBERALIZMU
Pismo osmo
O DEMOKRATIJI
Pismo deveto
O SOCIJALIZMU
Pismo deseto
O ANARHIZMU
Pismo jedanaesto
O RATU
Pismo dvanaesto
O PRIVREDI
Pismo trinaesto
O KULTURI
Pismo četrnaesto
O CARSTVU BOŽJEM
INTELIGENCIJA. REVOLUCIJA. NACIONALNOST. LITERATURA.
DEKADENTIZAM I MISTIČKI REALIZAM
RUSKI BOGOTRAŽITELjI
O PSIHOLOGIJI REVOLUCIJE
IZ PSIHOLOGIJE RUSKE INTELIGENCIJE
BUNT I POKORNOST U PSIHOLOGIJI MASA
BOLESNA RUSIJA
PROTIV „MAKSIMALIZMA“
MEREŠKOVSKI O REVOLUCIJI
RUSIJA I ZAPAD
PITANjE INTELIGENCIJE I NACIJE
O „KNjIŽEVNOM RASULU“
PREVAZILAŽENjE DEKADENTIZMA
POVODOM JEDNE IZUZETNE KNjIGE
FILOSOFSKA ISTINA I INTELIGENTSKA PRAVDA
dva grofa: aleksej vronski i lav tolstoj
vladimir solovjov
protiv danilevskog
dobre vesti
nad grobom pazuhina
slovenofilstvo u teoriji
i slovenofilstvo u životu
dostojevski o ruskom plemstvu
I CRKVA
II CRKVA KAO PREDANjE
Sveto pismo i Sveto predanje
O kanonu
O crkvenom predanju
O pravoslavnoj hijerarhiji
O spoljašnjem nepogrešivom autoritetu u Crkvi
III JEDINSTVO CRKVE
IV SVETOST CRKVE
V UČENjE O VERI
VI O TAJNAMA
Moć svetosti crkve
VII POŠTOVANjE MAJKE BOŽIJE I SVETIH U PRAVOSLAVLjU
VIII BOGOSLUŽENjE U PRAVOSLAVLjU
IX IKONA I IKONOPOŠTOVANjE UPRAVOSLAVLjU
X MISTIKA U PRAVOSLAVLjU
XI ETIKA U PRAVOSLAVLjU
XII PRAVOSLAVLjE I DRŽAVA
XIII PRAVOSLAVLjE I EKONOMSKI ŽIVOT
XIV PRAVOSLAVLjE I APOKALIPSA
XV PRAVOSLAVNA ESHATOLOGIJA
XVI PRAVOSLAVLjE I INOSLAVLjE – HETERODOKSIJA
ZAKLjUČAK
U maju 2014. godine, u Moskvi se pojavilo drugo, dorađeno i znatno dopunjeno izdanje knjige Ruska filosofija – enciklopedija koja je kod nas prevedena i objavljena 2009. godine pod nazivom Enciklopedija ruske filosofije. Za drugo izdanje napisano je preko stotinu novih odrednica, a nekoliko starih je temeljno prerađeno. Ovaj dopunski tom donosi sve te odrednice koje su, pre svega, posvećene ličnostima čija imena iz raznih razloga nisu ušla u prvo izdanje, bilo da se radi o klasicima ruske filosofske i društveno-političke misli, bilo o savremenim autorima koji su se u međuvremenu dokazali kao dostojni naslednici velikih imena ruske filosofije. Jedan broj odrednica se odnosi na mislioce izvan Rusije, na potomke ruskih emigranata, koji su stasali na Zapadu, ali i na one istraživače neruskog porekla koji su dali značajan naučni doprinos u izučavanju ruske filosofije širom sveta. Drugo izdanje Enciklopedije je znatno dobilo na kvalitetu ubacivanjem odrednica koje se odnose na neka značajna dela ruske filosofske literature, ali i rasvetljavaju neke od suštinskih pojmova i tema, koji su bitno odredili karakter ruske filosofije: „ljubav“, „rat“, „revolucija“, „demokratija“, „smisao žita“, „monodualizam“, „zapadnizam“, „misticizam“, „neizvesnost“ i dr. Novo izdanje je dopunjeno i znatno obogaćeno odrednicama koje se odnose na ličnosti i dela velikih ruskih umetnika koji su, ovaploćujući svoje ideje u konkretnim umetničkim delima, ujedno pokušavali da ove i teorijski uobliče, čime su dali značajan doprinos ruskoj filosofskoj misli, posebno onoj koja se tiče filosofije umetnosti i estetzike.
