Nesvakidašnji prikaz ideja najznačajnijih ruskih pisaca i filoaofa 19. i 20. veka, od Puškona i Čaadajeva do Solženjicina i Loseva, inspirisan crtežima Jurija Seliverstova čije kopije čine sastavni deo ove knjige
Studije o zapadnoj "civilizaciji" uopšte, uključujući i američku i sovjetsku između kojih, po Evoli, nema neke suštinske razlike, i koje su u svom sadašnjem stanju - a to je vreme hipi pokreta i hipstera, u stalnom i neminovnom opadanju
SADRŽAJ:
Umesto predgovora. O protivrečnostima u mom mišljenju
I 1.Ličnost
2. Gospodar, rob i slobodan čovek
II 1. Biće i sloboda. Čovekovo robovanje biću
2. Bog i sloboda. Čovekovo robovanje Bogu
3. Priroda i sloboda. Kosmička sablazan
i čovekovo robovanje prirodi
4. Društvo i sloboda. Socijalna sablazan
i čovekovo robovanje društvu
5. Civilizacija i sloboda. Čovekovo robovanje civilizaciji i sablazan kulturnih vrednosti
6. Čovekovo robovanje samom sebi i sablazan individualizma
III 1. a) Sablazan carstva. Dvostruki lik države
b) Sablazan rata i čovekovo robovanje ratu
s) Sablazan nacionalizma i čovekovo
robovanje nacionalizmu
d) Sablazan aristokratizma i čovekovo robovanje
aristokratizmu. Dvostruki lik aristokratizma
e) Sablazan buržoaznosti. Robovanje vlasništvu i novcu
2. a) Sablazan revolucije i čovekovo robovanje revoluciji. Dvostruki lik revolucije
b) Sablazan kolektivizma i čovekovo robovanje kolektivizmu. Sablazan utopije. Dvostruki lik socijalizma
3. a) Sablazan erotskog i čovekovo robovanje
erotskom. Polnost, ličnost i sloboda
b) Sablazan estetskog i čovekovo robovanje estetskom. Lepota, umetnost i priroda
IV 1. Duhovno oslobođenje čoveka.
Pobeda nad strahom i smrću
2. Sablazan istorije i čovekovo robovanje istoriji. Dvostruko shvatanje svršetka istorije. Aktivno-stvaralački eshatologizam
Aforizmi i fragmenti velikog ruskog filosofa-kosmiste u kojima su sažeto date sve najznačajnije njegove ideje i projekti "vaskrsavanja mrtvih" i "regulacije prirode"
Knjiga prva
RUŽA SVETA I NjENO MESTO U ISTORIJI
Glava prva
RUŽA SVETA I NjENI PRIMARNI ZADACI
Glava druga
ODNOS PREMA KULTURI
Glava treća
ODNOS PREMA RELIGIJAMA
Knjiga druga
O METAISTORIJSKOM
I TRANSFIZIČKOM METODU SPOZNAJE
Glava prva
NEKE OSOBENOSTI METAISTORIJSKOG METODA
Glava druga
O TRANSFIZIČKOM METODU
Glava treća
POLAZNA KONCEPCIJA
1. Višeslojnost
2. Poreklo Zla. Svetski zakoni. Karma
3. Pitanje slobode volje
4. Biće i svest
5. Raznomaterijalna struktura čoveka
6. Metakulture
Kultno delo najvećeg ruskog filozofa i jedinog autentičnog mislioca slobode u ovom veku, koji je uprkos iskupenjima pomodnih trendova u filozofiji i ideologiji prve polovine XX veka: egzistencijalističkom individualizmu i marksističkom kolektivizmu, ostao dosledan svom hrišćanskom i aristokratskom personalizmu, što ga je i učinilo jednim od najcenjenijih i najčitanijih filozofa danas!
INTELIGENCIJA. REVOLUCIJA. NACIONALNOST. LITERATURA.
DEKADENTIZAM I MISTIČKI REALIZAM
RUSKI BOGOTRAŽITELjI
O PSIHOLOGIJI REVOLUCIJE
IZ PSIHOLOGIJE RUSKE INTELIGENCIJE
BUNT I POKORNOST U PSIHOLOGIJI MASA
BOLESNA RUSIJA
PROTIV „MAKSIMALIZMA“
MEREŠKOVSKI O REVOLUCIJI
RUSIJA I ZAPAD
PITANjE INTELIGENCIJE I NACIJE
O „KNjIŽEVNOM RASULU“
PREVAZILAŽENjE DEKADENTIZMA
POVODOM JEDNE IZUZETNE KNjIGE
FILOSOFSKA ISTINA I INTELIGENTSKA PRAVDA
dva grofa: aleksej vronski i lav tolstoj
vladimir solovjov
protiv danilevskog
dobre vesti
nad grobom pazuhina
slovenofilstvo u teoriji
i slovenofilstvo u životu
dostojevski o ruskom plemstvu
I CRKVA
II CRKVA KAO PREDANjE
Sveto pismo i Sveto predanje
O kanonu
O crkvenom predanju
O pravoslavnoj hijerarhiji
O spoljašnjem nepogrešivom autoritetu u Crkvi
III JEDINSTVO CRKVE
IV SVETOST CRKVE
V UČENjE O VERI
VI O TAJNAMA
Moć svetosti crkve
VII POŠTOVANjE MAJKE BOŽIJE I SVETIH U PRAVOSLAVLjU
VIII BOGOSLUŽENjE U PRAVOSLAVLjU
IX IKONA I IKONOPOŠTOVANjE UPRAVOSLAVLjU
X MISTIKA U PRAVOSLAVLjU
XI ETIKA U PRAVOSLAVLjU
XII PRAVOSLAVLjE I DRŽAVA
XIII PRAVOSLAVLjE I EKONOMSKI ŽIVOT
XIV PRAVOSLAVLjE I APOKALIPSA
XV PRAVOSLAVNA ESHATOLOGIJA
XVI PRAVOSLAVLjE I INOSLAVLjE – HETERODOKSIJA
ZAKLjUČAK
U maju 2014. godine, u Moskvi se pojavilo drugo, dorađeno i znatno dopunjeno izdanje knjige Ruska filosofija – enciklopedija koja je kod nas prevedena i objavljena 2009. godine pod nazivom Enciklopedija ruske filosofije. Za drugo izdanje napisano je preko stotinu novih odrednica, a nekoliko starih je temeljno prerađeno. Ovaj dopunski tom donosi sve te odrednice koje su, pre svega, posvećene ličnostima čija imena iz raznih razloga nisu ušla u prvo izdanje, bilo da se radi o klasicima ruske filosofske i društveno-političke misli, bilo o savremenim autorima koji su se u međuvremenu dokazali kao dostojni naslednici velikih imena ruske filosofije. Jedan broj odrednica se odnosi na mislioce izvan Rusije, na potomke ruskih emigranata, koji su stasali na Zapadu, ali i na one istraživače neruskog porekla koji su dali značajan naučni doprinos u izučavanju ruske filosofije širom sveta. Drugo izdanje Enciklopedije je znatno dobilo na kvalitetu ubacivanjem odrednica koje se odnose na neka značajna dela ruske filosofske literature, ali i rasvetljavaju neke od suštinskih pojmova i tema, koji su bitno odredili karakter ruske filosofije: „ljubav“, „rat“, „revolucija“, „demokratija“, „smisao žita“, „monodualizam“, „zapadnizam“, „misticizam“, „neizvesnost“ i dr. Novo izdanje je dopunjeno i znatno obogaćeno odrednicama koje se odnose na ličnosti i dela velikih ruskih umetnika koji su, ovaploćujući svoje ideje u konkretnim umetničkim delima, ujedno pokušavali da ove i teorijski uobliče, čime su dali značajan doprinos ruskoj filosofskoj misli, posebno onoj koja se tiče filosofije umetnosti i estetzike.
Ova knjiga spada u jednu vrstu antologija filozofskih tekstova. Cilj predavača je bio da predstavi ruske mislioce u njihovim pokušajima da rešavaju pojedine filozofske probleme za koje se može reći da spadaju u najsloženije već zbog same činjenice da je reč o sintezama najvišeg reda. Naslov kao i podnaslov knjige ukazuju na komplekse problema koji imaju neobično mnogo aspekata. Osim toga, problemi kojima su se bavili ruski mislioci u svojim radovima, tradicionalno pripadaju disciplini koja se naziva filozofija istorije, za koju su mnogi, dosta naivno mislili da je završila svoj vek. Ali, boginja Klio i ovde je iznenadila ljude koji su odveć suviše verovali u svoje sheme i opšta objašnjenja stvarnosti.
