Nesvakidašnji prikaz ideja najznačajnijih ruskih pisaca i filoaofa 19. i 20. veka, od Puškona i Čaadajeva do Solženjicina i Loseva, inspirisan crtežima Jurija Seliverstova čije kopije čine sastavni deo ove knjige
Kapitalno Iljinovo, posthumno izdato delo u kome autor precizno i temeljno izlaže aklsiome religioznog iskustab: autonomnu religioznost, objektivnost i subjektivni doživqaj religioznog Predmeta, prihvatawe srcem itd.
Studije o zapadnoj "civilizaciji" uopšte, uključujući i američku i sovjetsku između kojih, po Evoli, nema neke suštinske razlike, i koje su u svom sadašnjem stanju - a to je vreme hipi pokreta i hipstera, u stalnom i neminovnom opadanju
Knjiga sadrži četiri „politička“ ogleda s posebnim osvrtom na Rusiju. Ogledi su pisani nakon Prvog svetskog rata i prevashodna ideja im je da se ukaže na probleme i mogućnosti ponovnog vaspostavljanja Nemačke kao ravnopravne sile u okviru evropske podele snaga. Odgovor na to je ocena politike nemačkih konkurenata Francuske i Engleske, koji ne žele jaku Nemačku, kao i pokušaj da se do razumevanja dovede malo poznata politika „džina sa Istoka“ Rusije, i njenih mogućnosti. Ocenjujući stanje u vreme kada su ovi eseji pisani Špengler se vraća i u prošlost, do Napoleonovskih ratova, ali daje i projekciju budućih događanja i odnosa opet s posebnim osvrtom na „istočnu nepoznanicu“ Rusiju gde se nada da petrovska evropska, a sada boljševička vlast moraju ustuknuti pred „drugim licem“ Rusije, onim „seljačkim“ beskrajno-stepskim mentalitetom Rusije ili onim nepredvidljivo-anarhičnim, koje u najvećoj meri pokazuju likovi iz romana Dostojevskog.
Knjiga poznatog ruskog filosofa, teologa, ekonomiste i sveštenika protojereja Sergeja Bulgakova (čija su dela prevođena na sve velike, ali i neke „male“ svetske jezike), donosi čitaocu temeljan uvid u Pravoslavlje, njegovu „teoriju i praksu“, samo učenje (bazirano na Svetom Pismu i Svetom Predanju: Vaseljenski Sabori, borba protiv jeresi, utvrđivanje kanona i dogmata), te samu liturgijsku praksu i odnos vernika prema Najvišoj Svetinji kroz molitvu, post i pričest. Bez imalo ostrašćenosti, autor govori o odnosu Pravoslavlja prema drugim verama, ali i prema onima koje sebe smatraju hrišćanskim: katolicizmu i protestantizmu, te o njihovom udaljavanju ili pak odstupanju (kao u slučaju „papske nepogrešivosti“) od istine hrišćanske vere. Posebnu vrednost knjige čine poglavlja gde se razmatra odnos Pravoslavlja prema kulturi ili ekonomiji.
Krajem XX veka odvijao se snažan proces kretanja nauka, kako u celini, tako i posebno, u jasno označenom pravcu – ka koncepciji Vernadskog. Navešćemo samo očigledne činjenice, dobijene tokom poslednjih godina. One se dele u četiri pravca:
Proučavanje geološke prošlosti Zemlje;
Proučavanje biosfere Zemlje;
Proučavanje tela Sunčevog sistema i otkrivanje egzoplaneta;
Traženje i nalaženje tragova života u kosmosu.
Neko, ko nije upoznat s koncepcijom Vernadskog, neće primetiti da sva ta, naizgled međusobno nepovezana dostignuća, bespogovorno potvrđuju kosmički smisao života i biosfere, i da ih ona objedinjuje.
Naprimer, poslednjih godina je u toj oblasti postalo senzacija otkriće minerala cirkona, čija se starost praktično podudara s takozvanom starošću Zemlje, koja je sada procenjena na 4,5 milijarde godina. Svi cirkoni nastaju u uslovima vlažne i hladne Zemlje, što potvrđuje međusobni odnos izotopa u njihovom sastavu. Upravo zato je istraživač australijskih cirkona starosti 4,38 milijardi godina, mineralog Džon Veli prinuđen da sve vreme pominje opšteprihvaćenu tačku gledišta o beživotnoj, vreloj, suvoj itd. zemlji, jer se postojeći nalazi nimalo ne uklapaju u te hipoteze.
Tako iskreno čuđenje govori o dubini zablude savremene nauke u vezi s ranom Zemljom. Opštevažeće mišljenje da se biosfera na njoj pojavila približno pre 3,5 milijardi godina mora se, bez ikakve sumnje, revidirati, tačnije, prevazići pomoću koncepcije biosfere Vernadskog. Nije postojalo vreme za nastanak planete nekim spontanim putem. Već tada su na njoj bili okeani, zato što neki cirkoni imaju formu morskog šljunka, to jest dugo vremena su oblikovani na plažama drevnih vodenih površina.
Da se samo verom spasava i da nikakava dobra dela nemaju uticaja na naše spasenje, te da je ono isključivo Božja stvar, takoreći nela vrsta Božije "samovolje", ideja je koju, čini se, i sam Šestov zastupa.
Homjakov i drugi slovenofili, upućuju Srbima poslanicu u kojoj ih "mole" da se ne odriču svoga identiteta i da ne hrle za evropskim vrednostima. Ta poslanica je pisana 1860. godine i dijagnostifikuje iste probleme srpske zajednice kakvi su oni i danas
Svojevrsna enciklopedija japanske kulture i raskošan primer ruske naučno-popularne literature. Jednostavnom rečenicom i neposrednim načinom kazivanja, a u suštini efektno i duhovito, dato je more znalački odabranih podataka koji osvetljavaju japansku kulturu u njenom istorijskom trajanju. Japanski pogled na svet autor je predstavio izborom reprezentativnih japanskih civilizacijskih pojmova, prosledio njihov nastanak i mesto u savremenom japanskom društvu.
U okviru jednih korica ovde su praktično spojene dve knjige. Prva od njih – Knjiga japanskih simbola, postupno upoznaje čitaoca s najvažnijim japanskim simbolima počev od svima poznatih državnih obeležja, preko simbola iz biljnog i životinjskog sveta (ovde treba ukazati na iznenađujuću činjenicu da riba u duhovnoj kulturi ove ostrvske zemlje, ima daleko manji značaj nego što bi se očekivalo; mnogi važni zaključci o istoriji Japana mogu se izvesti iz činjenice da su u njegovoj kulturnoj simbolici prisutne jedino slatkovodne ribe kao što su šaran i som) pa sve do simbola iz predmetnog sveta kao što su ogledalo, kišobran, hartija i lepeza, ili onih vezanih za predah i odmor poput čaja i duvana. Poslednje poglavlje ove knjige predstavlja kratke kulturološke osvrte na preostale japanističke teme, koje autor nije nigde klasifikovao i u kojima je, po sopstvenim rečima, pokušao da nađe neke nove pristupe japanskoj kulturi.
Druga knjiga – Knjiga japanskih običaja – ima za cilj da čitaocima približi Japan iz ugla o kojem se u knjigama ovakve vrste po pravilu ne govori. Reč je o tzv. «kulturnoj fiziologiji», o tome na koji način Japanci gledaju i vide okolni svet (zašto npr. japanski umetnici umesto šume ili drveta više obraćaju pažnju na granu i list), kako mere vreme, kako jedu i piju i zadovoljavaju svakovrsne fiziološke potrebe. Rečju, obuhvaćene su sve one životne radnje i shvatanja o funkcionisanju tela, koje zaobilazi hrišćanski vaspitana evropska japanistika (s uvreženom podelom na čisto – duhovno, i prljavo – telesno), ali na kojima u suštini počiva čitava japanska duhovna nadgradnja.
Filosofsko-teološke studije o veri i nauci, smrti i besmrtnosti, slobodi i nužnosti, kreacionizmu i evolucionizmu.
Sadržaj:
Biće i vera
Saznanje sveta
Na pragu poslednje tajne
Čovek pred Bogom
Stvaranje, evolucija, čovek
Obraz i podobije
Noosfera: smrt i besmrtnost
Progres i pali čovek
Veliki raskid
Na izvorima religije
SADRŽAJ:
Umesto predgovora. O protivrečnostima u mom mišljenju
I 1.Ličnost
2. Gospodar, rob i slobodan čovek
II 1. Biće i sloboda. Čovekovo robovanje biću
2. Bog i sloboda. Čovekovo robovanje Bogu
3. Priroda i sloboda. Kosmička sablazan
i čovekovo robovanje prirodi
4. Društvo i sloboda. Socijalna sablazan
i čovekovo robovanje društvu
5. Civilizacija i sloboda. Čovekovo robovanje civilizaciji i sablazan kulturnih vrednosti
6. Čovekovo robovanje samom sebi i sablazan individualizma
III 1. a) Sablazan carstva. Dvostruki lik države
b) Sablazan rata i čovekovo robovanje ratu
s) Sablazan nacionalizma i čovekovo
robovanje nacionalizmu
d) Sablazan aristokratizma i čovekovo robovanje
aristokratizmu. Dvostruki lik aristokratizma
e) Sablazan buržoaznosti. Robovanje vlasništvu i novcu
2. a) Sablazan revolucije i čovekovo robovanje revoluciji. Dvostruki lik revolucije
b) Sablazan kolektivizma i čovekovo robovanje kolektivizmu. Sablazan utopije. Dvostruki lik socijalizma
3. a) Sablazan erotskog i čovekovo robovanje
erotskom. Polnost, ličnost i sloboda
b) Sablazan estetskog i čovekovo robovanje estetskom. Lepota, umetnost i priroda
IV 1. Duhovno oslobođenje čoveka.
Pobeda nad strahom i smrću
2. Sablazan istorije i čovekovo robovanje istoriji. Dvostruko shvatanje svršetka istorije. Aktivno-stvaralački eshatologizam
Aforizmi i fragmenti velikog ruskog filosofa-kosmiste u kojima su sažeto date sve najznačajnije njegove ideje i projekti "vaskrsavanja mrtvih" i "regulacije prirode"
Knjiga prva
RUŽA SVETA I NjENO MESTO U ISTORIJI
Glava prva
RUŽA SVETA I NjENI PRIMARNI ZADACI
Glava druga
ODNOS PREMA KULTURI
Glava treća
ODNOS PREMA RELIGIJAMA
Knjiga druga
O METAISTORIJSKOM
I TRANSFIZIČKOM METODU SPOZNAJE
Glava prva
NEKE OSOBENOSTI METAISTORIJSKOG METODA
Glava druga
O TRANSFIZIČKOM METODU
Glava treća
POLAZNA KONCEPCIJA
1. Višeslojnost
2. Poreklo Zla. Svetski zakoni. Karma
3. Pitanje slobode volje
4. Biće i svest
5. Raznomaterijalna struktura čoveka
6. Metakulture
Kultno delo najvećeg ruskog filozofa i jedinog autentičnog mislioca slobode u ovom veku, koji je uprkos iskupenjima pomodnih trendova u filozofiji i ideologiji prve polovine XX veka: egzistencijalističkom individualizmu i marksističkom kolektivizmu, ostao dosledan svom hrišćanskom i aristokratskom personalizmu, što ga je i učinilo jednim od najcenjenijih i najčitanijih filozofa danas!
1. Predgovor
2. Detinjstvo
3. Licej
4. Peterburg (1829-1836)
5. U inostranstvu i u Rusiji (1836-1842)
6. Ponovo u inostranstvu (1842-1847)
7. „Odabrana mesta iz prepiske s prijateljima
8. Religiozna kriza (1847-1848)
9. Duhovno prosvetljenje (1848-1851)
10. Smrt
11. Zaključak
INTELIGENCIJA. REVOLUCIJA. NACIONALNOST. LITERATURA.
DEKADENTIZAM I MISTIČKI REALIZAM
RUSKI BOGOTRAŽITELjI
O PSIHOLOGIJI REVOLUCIJE
IZ PSIHOLOGIJE RUSKE INTELIGENCIJE
BUNT I POKORNOST U PSIHOLOGIJI MASA
BOLESNA RUSIJA
PROTIV „MAKSIMALIZMA“
MEREŠKOVSKI O REVOLUCIJI
RUSIJA I ZAPAD
PITANjE INTELIGENCIJE I NACIJE
O „KNjIŽEVNOM RASULU“
PREVAZILAŽENjE DEKADENTIZMA
POVODOM JEDNE IZUZETNE KNjIGE
FILOSOFSKA ISTINA I INTELIGENTSKA PRAVDA
