STRUČNA LITERATURA

Kapitalno Iljinovo, posthumno izdato delo u kome autor precizno i temeljno izlaže aklsiome religioznog iskustab: autonomnu religioznost, objektivnost i subjektivni doživqaj religioznog Predmeta, prihvatawe srcem itd.

Studije o zapadnoj "civilizaciji" uopšte, uključujući i američku i sovjetsku između kojih, po Evoli, nema neke suštinske razlike, i koje su u svom sadašnjem stanju - a to je vreme hipi pokreta i hipstera, u stalnom i neminovnom opadanju

Studije o ruskom kosmizmu i njegovom osnivaču Nikolaju Fjodorovu

Kako reče sam Evola: „Ova knjiga nije napisana kako bi se promovisao bu¬dizam, već iz želje da se ukaže na temeljne elemente sve¬obu¬hvatnog sistema askeze, koji su u budističkom učenju jasno izraženi. Savremeni svet, možda više od bilo ko¬je druge civilizacije, stoji na suprotnom polu od asket¬skog pogleda na život. Ovde se ne radi o religioznom pitanju jer ono, kao što je rečeno, nema direktnu vezu s višom askezom, već o suštinskim duhovnim orijenta¬ci¬jama.“ Dakle, cilj ove knjige je da ukaže na suštinu i smisao budističke askeze, da podvuče njen značaj za savremenog čoveka današnje zapadne civilizacije koji se s arijevskih visina srupio u blato današnje potrošačke kulture. Budistička askeza po Evoli, nema nikakve veze sa Evropljanima poznatim oblicima asketske prakse kao što su neki oblici religioznog uzdržavanja. Budistička asketika nema religiozni i filosofski smisao već pre nadfilosofski: budistički monah se bavi asketikom da bi se „probudio“ da bi jasno mogao da vidi istinu, baš da vidi, ne čak ni da je spozna što je stvar nearijevskog racionalističkog odnosa prema istini, koja je u najmanju ruku po učenju princa Gautame Sidarte – ateorijska. Zato je put buđenja „s one strane istine i laži“, „s one strane dobra i zla“, s one strane svake društvene podele, nagrade i kazne, svega zamislivog. Put askeze je put oslobađanja. Evola se u svojoj knjizi bavi svim varijantama budizma, istorijski nastalim, sve do „japanskog“ zena, izrazito ezoteričnog ali bliskog japanskom ratničkom plemstvu oblika „doktrine buđenja“. „Prema japanskom shvatanju, ako je čovek zaista čo¬vek, a ne životinja, on može biti samo Samuraj: hra¬bar, čestit, pouzdan, muževan, veran, nosilac kontro¬li¬sanog dostojanstva, spreman za svaku aktivnu žrtvu...“ Zbaciti sa sebe okove postojanja, osloboditi se i probuditi se to je cilj, to mora biti cilj!, svakog Arijevca...

Knjiga sadrži četiri „politička“ ogleda s posebnim osvrtom na Rusiju. Ogledi su pisani nakon Prvog svetskog rata i prevashodna ideja im je da se ukaže na probleme i mogućnosti ponovnog vaspostavljanja Nemačke kao ravnopravne sile u okviru evropske podele snaga. Odgovor na to je ocena politike nemačkih konkurenata Francuske i Engleske, koji ne žele jaku Nemačku, kao i pokušaj da se do razumevanja dovede malo poznata politika „džina sa Istoka“ Rusije, i njenih mogućnosti. Ocenjujući stanje u vreme kada su ovi eseji pisani Špengler se vraća i u prošlost, do Napoleonovskih ratova, ali daje i projekciju budućih događanja i odnosa opet s posebnim osvrtom na „istočnu nepoznanicu“ Rusiju gde se nada da petrovska evropska, a sada boljševička vlast moraju ustuknuti pred „drugim licem“ Rusije, onim „seljačkim“ beskrajno-stepskim mentalitetom Rusije ili onim nepredvidljivo-anarhičnim, koje u najvećoj meri pokazuju likovi iz romana Dostojevskog.

Knjiga poznatog ruskog filosofa, teologa, ekonomiste i sveštenika protojereja Sergeja Bulgakova (čija su dela prevođena na sve velike, ali i neke „male“ svetske jezike), donosi čitaocu temeljan uvid u Pravoslavlje, njegovu „teoriju i praksu“, samo učenje (bazirano na Svetom Pismu i Svetom Predanju: Vaseljenski Sabori, borba protiv jeresi, utvrđivanje kanona i dogmata), te samu liturgijsku praksu i odnos vernika prema Najvišoj Svetinji kroz molitvu, post i pričest. Bez imalo ostrašćenosti, autor govori o odnosu Pravoslavlja prema drugim verama, ali i prema onima koje sebe smatraju hrišćanskim: katolicizmu i protestantizmu, te o njihovom udaljavanju ili pak odstupanju (kao u slučaju „papske nepogrešivosti“) od istine hrišćanske vere. Posebnu vrednost knjige čine poglavlja gde se razmatra odnos Pravoslavlja prema kulturi ili ekonomiji.

Krajem XX veka odvijao se snažan proces kretanja nauka, kako u celini, tako i posebno, u jasno označenom pravcu – ka koncepciji Vernadskog. Navešćemo samo očigledne činjenice, dobijene tokom poslednjih godina. One se dele u četiri pravca:

Proučavanje geološke prošlosti Zemlje;
Proučavanje biosfere Zemlje;
Proučavanje tela Sunčevog sistema i otkrivanje egzoplaneta;
Traženje i nalaženje tragova života u kosmosu.
Neko, ko nije upoznat s koncepcijom Vernadskog, neće primetiti da sva ta, naizgled međusobno nepovezana dostignuća, bespogovorno potvrđuju kosmički smisao života i biosfere, i da ih ona objedinjuje.

Naprimer, poslednjih godina je u toj oblasti postalo senzacija otkriće minerala cirkona, čija se starost praktično podudara s takozvanom starošću Zemlje, koja je sada procenjena na 4,5 milijarde godina. Svi cirkoni nastaju u uslovima vlažne i hladne Zemlje, što potvrđuje međusobni odnos izotopa u njihovom sastavu. Upravo zato je istraživač australijskih cirkona starosti 4,38 milijardi godina, mineralog Džon Veli prinuđen da sve vreme pominje opšteprihvaćenu tačku gledišta o beživotnoj, vreloj, suvoj itd. zemlji, jer se postojeći nalazi nimalo ne uklapaju u te hipoteze.

Tako iskreno čuđenje govori o dubini zablude savremene nauke u vezi s ranom Zemljom. Opštevažeće mišljenje da se biosfera na njoj pojavila približno pre 3,5 milijardi godina mora se, bez ikakve sumnje, revidirati, tačnije, prevazići pomoću koncepcije biosfere Vernadskog. Nije postojalo vreme za nastanak planete nekim spontanim putem. Već tada su na njoj bili okeani, zato što neki cirkoni imaju formu morskog šljunka, to jest dugo vremena su oblikovani na plažama drevnih vodenih površina.

Da se samo verom spasava i da nikakava dobra dela nemaju uticaja na naše spasenje, te da je ono isključivo Božja stvar, takoreći nela vrsta Božije "samovolje", ideja je koju, čini se, i sam Šestov zastupa.

Perspektive društvenih kretanja na fonu biblijskih proročanstava o "kraju sveta".

Kritika marksisitičke i liberalističke ekonomije

Pogled jednog socijaliste na budućnost Evrope nakon poraza revolucije 1848. godine

Analiza ruskog kulturno-istorijskog tipa na osnovu "karaktera" ruskih prestonica: Kijeva, Moskve i Peterburga

Rasprava o kultu s posebnim osvrtom na pravoslavnu liturgiju

Istorija hrišćanstva i pravoslavne crkve

Homjakov i drugi slovenofili, upućuju Srbima poslanicu u kojoj ih "mole" da se ne odriču svoga identiteta i da ne hrle za evropskim vrednostima. Ta poslanica je pisana 1860. godine i dijagnostifikuje iste probleme srpske zajednice kakvi su oni i danas

Ogledi se bave semiotičko-istarijskim aspektima kulturnih fenomena: filma, slikarstva, kwiževnosti

Istraživanje bogoslovskog i filosofskog nasleđa čuvenog isihaste Grigorija Palame

Traganje za smislom istorije

Ruska misao u XIX veku najviše se bavila problemima filosofije istorije. Na temeljima filosofije istorije formirala se naša nacionalna svest. Zato i nije slučajno što su sporovi između slovenofila i zapadnjačka o Rusiji i Evropi, o Istoku i Zapadu bili u središtu našeg duhovnog interesovanja. Još su Čaadajev i slovenofili zadali ruskoj misli temu iz filosofije istorije jer je zagonetka Rusije i njene istorijske sudbine bila zagonetka filosofije istorije. Izgradnja religiozne filosofije istorije je, kao što vidimo, pozvanje ruske filosofske misli.

Samosvojna ruska misao obraća se eshatološkom problemu kraja, ona je obojena apokaliptički. U tome se ona razlikuje od misli Zapada. Ali to joj pre svega i daje karakter religiozne filosofije istorije. Ja sam se uvek naročito interesovao za probleme filosofije istorije. Svetski rat i revolucija pojačali su ovo interesovanje i usmerili moju aktivnost uglavnom u tom pravcu. U meni je sazreo plan knjige o osnovnim problemima religiozne filosofije istorije, plan koji se nalazio u osnovi mojih predavanja održanih u Moskvi u Slobodnoj akademiji duhovne kulture tokom zime 1919-1920. godine. Beleške s tih predavanja ušle su u osnovu ove knjige. Uz knjigu prilažem i članak „Volja za životom i volja za kulturom“, koji je napisan 1922. godine i koji je vrlo značajan za moju koncepciju filosofije istorije.

Tri studije, objedinjene u ovoj maloj knjizi, napisane su u razno vreme tokom poslednjih godinu i po dana. One nisu samo unutrašnje jedinstvene, već se u njima ponavljaju i razvijaju osnovne misli u novoj vezi. „Razmišljanje o ruskoj revoluciji“ i „Demokratija, socijalizam i teokratija“ napisane su prevashodno u kritičkoj formi i imaju za cilj razotkrivanje negativnih načela. Novo srednjovekovlje je napisano u pozitivnoj formi i u toj studiji ja pokušavam da označim moguće puteve izlaska iz svetske krize. Moje misli biće shvaćene ispravno samo ako budu shvaćene dinamički. Svako statičko shvatanje biće uvek lažno. Mene zanima sudbina ljudskog društva u njegovoj dinamici.

knjiga se bavi problemima hrišćanskog vaspitanja dece i omladine.

Filosofsko-teološke studije o veri i nauci, smrti i besmrtnosti, slobodi i nužnosti, kreacionizmu i evolucionizmu.

Sadržaj:
Biće i vera
Saznanje sveta
Na pragu poslednje tajne
Čovek pred Bogom
Stvaranje, evolucija, čovek
Obraz i podobije
Noosfera: smrt i besmrtnost
Progres i pali čovek
Veliki raskid
Na izvorima religije

Studije o narodnim bajkama, običajima, pesmama

SADRŽAJ:
Umesto predgovora. O protivrečnostima u mom mišljenju

I 1.Ličnost
2. Gospodar, rob i slobodan čovek

II 1. Biće i sloboda. Čovekovo robovanje biću
2. Bog i sloboda. Čovekovo robovanje Bogu
3. Priroda i sloboda. Kosmička sablazan
i čovekovo robovanje prirodi
4. Društvo i sloboda. Socijalna sablazan
i čovekovo robovanje društvu
5. Civilizacija i sloboda. Čovekovo robovanje civilizaciji i sablazan kulturnih vrednosti
6. Čovekovo robovanje samom sebi i sablazan individualizma

III 1. a) Sablazan carstva. Dvostruki lik države
b) Sablazan rata i čovekovo robovanje ratu
s) Sablazan nacionalizma i čovekovo
robovanje nacionalizmu
d) Sablazan aristokratizma i čovekovo robovanje
aristokratizmu. Dvostruki lik aristokratizma
e) Sablazan buržoaznosti. Robovanje vlasništvu i novcu
2. a) Sablazan revolucije i čovekovo robovanje revoluciji. Dvostruki lik revolucije
b) Sablazan kolektivizma i čovekovo robovanje kolektivizmu. Sablazan utopije. Dvostruki lik socijalizma
3. a) Sablazan erotskog i čovekovo robovanje
erotskom. Polnost, ličnost i sloboda
b) Sablazan estetskog i čovekovo robovanje estetskom. Lepota, umetnost i priroda

IV 1. Duhovno oslobođenje čoveka.
Pobeda nad strahom i smrću
2. Sablazan istorije i čovekovo robovanje istoriji. Dvostruko shvatanje svršetka istorije. Aktivno-stvaralački eshatologizam

Aforizmi i fragmenti velikog ruskog filosofa-kosmiste u kojima su sažeto date sve najznačajnije njegove ideje i projekti "vaskrsavanja mrtvih" i "regulacije prirode"

SADRŽAJ:

Knjiga prva
RUŽA SVETA I NjENO MESTO U ISTORIJI
Glava prva
RUŽA SVETA I NjENI PRIMARNI ZADACI
Glava druga
ODNOS PREMA KULTURI
Glava treća
ODNOS PREMA RELIGIJAMA

Knjiga druga
O METAISTORIJSKOM
I TRANSFIZIČKOM METODU SPOZNAJE
Glava prva
NEKE OSOBENOSTI METAISTORIJSKOG METODA
Glava druga
O TRANSFIZIČKOM METODU
Glava treća
POLAZNA KONCEPCIJA
1. Višeslojnost
2. Poreklo Zla. Svetski zakoni. Karma
3. Pitanje slobode volje
4. Biće i svest
5. Raznomaterijalna struktura čoveka
6. Metakulture

Kultno delo najvećeg ruskog filozofa i jedinog autentičnog mislioca slobode u ovom veku, koji je uprkos iskupenjima pomodnih trendova u filozofiji i ideologiji prve polovine XX veka: egzistencijalističkom individualizmu i marksističkom kolektivizmu, ostao dosledan svom hrišćanskom i aristokratskom personalizmu, što ga je i učinilo jednim od najcenjenijih i najčitanijih filozofa danas!

GOGOLjEV DUHOVNI PUT

1. Predgovor
2. Detinjstvo
3. Licej
4. Peterburg (1829-1836)
5. U inostranstvu i u Rusiji (1836-1842)
6. Ponovo u inostranstvu (1842-1847)
7. „Odabrana mesta iz prepiske s prijateljima
8. Religiozna kriza (1847-1848)
9. Duhovno prosvetljenje (1848-1851)
10. Smrt
11. Zaključak

Pismo prvo
O RUSKOJ REVOLUCIJI
Pismo drugo
O RELIGIJSKO-ONTOLOŠKIM OSNOVAMA DRUŠTVENOG ŽIVOTA
Pismo treće
O DRŽAVI
Pismo četvrto
O NACIJI
Pismo peto
O KONZERVATIVIZMU
Pismo šesto
O ARISTOKRATIJI
Pismo sedmo
O LIBERALIZMU
Pismo osmo
O DEMOKRATIJI
Pismo deveto
O SOCIJALIZMU
Pismo deseto
O ANARHIZMU
Pismo jedanaesto
O RATU
Pismo dvanaesto
O PRIVREDI
Pismo trinaesto
O KULTURI
Pismo četrnaesto
O CARSTVU BOŽJEM