DOMAĆE KNJIGE

Kapitalno Iljinovo, posthumno izdato delo u kome autor precizno i temeljno izlaže aklsiome religioznog iskustab: autonomnu religioznost, objektivnost i subjektivni doživqaj religioznog Predmeta, prihvatawe srcem itd.

Povest o razvoju svesti kod novorođenčeta, ali i još "drskiji pokušaj" Belog, da uđe u prenatalni svet, u doživljaje i osećawa detetu pre njegovog rođenja i to pre nego što je savremena nauka uopšte "potegla" taj problem.

Biografski roman o nekim ključnim momentima iz Puškinovog života, uključujući dvoboj sa Dantesom koji je pesnika koštao života, tj. o onim skrivenim razlozima zbog kojih je do njega došlo, u čemu je ruski dvor igrao značajnu ulogu

Studije o zapadnoj "civilizaciji" uopšte, uključujući i američku i sovjetsku između kojih, po Evoli, nema neke suštinske razlike, i koje su u svom sadašnjem stanju - a to je vreme hipi pokreta i hipstera, u stalnom i neminovnom opadanju

Studije o ruskom kosmizmu i njegovom osnivaču Nikolaju Fjodorovu

Kako reče sam Evola: „Ova knjiga nije napisana kako bi se promovisao bu¬dizam, već iz želje da se ukaže na temeljne elemente sve¬obu¬hvatnog sistema askeze, koji su u budističkom učenju jasno izraženi. Savremeni svet, možda više od bilo ko¬je druge civilizacije, stoji na suprotnom polu od asket¬skog pogleda na život. Ovde se ne radi o religioznom pitanju jer ono, kao što je rečeno, nema direktnu vezu s višom askezom, već o suštinskim duhovnim orijenta¬ci¬jama.“ Dakle, cilj ove knjige je da ukaže na suštinu i smisao budističke askeze, da podvuče njen značaj za savremenog čoveka današnje zapadne civilizacije koji se s arijevskih visina srupio u blato današnje potrošačke kulture. Budistička askeza po Evoli, nema nikakve veze sa Evropljanima poznatim oblicima asketske prakse kao što su neki oblici religioznog uzdržavanja. Budistička asketika nema religiozni i filosofski smisao već pre nadfilosofski: budistički monah se bavi asketikom da bi se „probudio“ da bi jasno mogao da vidi istinu, baš da vidi, ne čak ni da je spozna što je stvar nearijevskog racionalističkog odnosa prema istini, koja je u najmanju ruku po učenju princa Gautame Sidarte – ateorijska. Zato je put buđenja „s one strane istine i laži“, „s one strane dobra i zla“, s one strane svake društvene podele, nagrade i kazne, svega zamislivog. Put askeze je put oslobađanja. Evola se u svojoj knjizi bavi svim varijantama budizma, istorijski nastalim, sve do „japanskog“ zena, izrazito ezoteričnog ali bliskog japanskom ratničkom plemstvu oblika „doktrine buđenja“. „Prema japanskom shvatanju, ako je čovek zaista čo¬vek, a ne životinja, on može biti samo Samuraj: hra¬bar, čestit, pouzdan, muževan, veran, nosilac kontro¬li¬sanog dostojanstva, spreman za svaku aktivnu žrtvu...“ Zbaciti sa sebe okove postojanja, osloboditi se i probuditi se to je cilj, to mora biti cilj!, svakog Arijevca...

Knjiga sadrži četiri „politička“ ogleda s posebnim osvrtom na Rusiju. Ogledi su pisani nakon Prvog svetskog rata i prevashodna ideja im je da se ukaže na probleme i mogućnosti ponovnog vaspostavljanja Nemačke kao ravnopravne sile u okviru evropske podele snaga. Odgovor na to je ocena politike nemačkih konkurenata Francuske i Engleske, koji ne žele jaku Nemačku, kao i pokušaj da se do razumevanja dovede malo poznata politika „džina sa Istoka“ Rusije, i njenih mogućnosti. Ocenjujući stanje u vreme kada su ovi eseji pisani Špengler se vraća i u prošlost, do Napoleonovskih ratova, ali daje i projekciju budućih događanja i odnosa opet s posebnim osvrtom na „istočnu nepoznanicu“ Rusiju gde se nada da petrovska evropska, a sada boljševička vlast moraju ustuknuti pred „drugim licem“ Rusije, onim „seljačkim“ beskrajno-stepskim mentalitetom Rusije ili onim nepredvidljivo-anarhičnim, koje u najvećoj meri pokazuju likovi iz romana Dostojevskog.

Autor pokušava da „isprati“ razvoj nauke o književnosti, književnih rodova i vrsta polazeći od antičkih osnova, postavljenih pre svega u delima Platona i Aristotela (s posebnim osvrtom na Aristotelov pojam katarze i njegovo kasnije tumačenje), kroz srednji vek sve do naših dana. U tom pokušaju on i uspeva: naime, erudicija i lucidnost, ništa manje i zavidna pismenost i „načitanost“, te dar da na razumljiv i sažet način izloži tuđe i svoje ideje, omogućuju mu da da pregledan i precizan opis tog razvoja, zbog čega će ova knjiga svakako biti nezaobilazan priručnik za sve studente koji imaju nameru da se bave teorijom i istorijom književnosti uopšte, ili pak nekih njenih posebnih vrsta i žanrova

Zanimljivo i duhovito opisana putovanja po tri najveće, najmnogoljudnije i ekonomski najsnažnije države Azije: Indiji, Kini i Japanu. Posebno je istaknuta kulturna osobenost ovih zemalja, i pokazana njihova nesamerljivost i neuporedivost sa evropskim kulturnim obrascima. Poruka ovih „putopisa“ je da nema mesta nikakvom evropocentrizmu i bilo kakvom osećanju superiornosti evropskog čoveka nad ljudima Azije. Čak i nad onim najsiromašnijim stanovnicima, koji bukvalno žive po ulicama velikih indijskih gradova. Njihova nasmejana lica, moraju kod iole otvorenog Evropljanina dovesti u pitanje njegov sopstveni način života i opravdanost njegove žudnje za sticanjem materijalnih ili nekih drugih bogatstava. Jer čemu konačno sva ta bogatstva, čemu jurnjava za njihovim sticanjem kada osmeha na licu nema. Kao kod siromašnog, ali zadovoljnog Indusa.

Knjiga poznatog ruskog filosofa, teologa, ekonomiste i sveštenika protojereja Sergeja Bulgakova (čija su dela prevođena na sve velike, ali i neke „male“ svetske jezike), donosi čitaocu temeljan uvid u Pravoslavlje, njegovu „teoriju i praksu“, samo učenje (bazirano na Svetom Pismu i Svetom Predanju: Vaseljenski Sabori, borba protiv jeresi, utvrđivanje kanona i dogmata), te samu liturgijsku praksu i odnos vernika prema Najvišoj Svetinji kroz molitvu, post i pričest. Bez imalo ostrašćenosti, autor govori o odnosu Pravoslavlja prema drugim verama, ali i prema onima koje sebe smatraju hrišćanskim: katolicizmu i protestantizmu, te o njihovom udaljavanju ili pak odstupanju (kao u slučaju „papske nepogrešivosti“) od istine hrišćanske vere. Posebnu vrednost knjige čine poglavlja gde se razmatra odnos Pravoslavlja prema kulturi ili ekonomiji.

Krajem XX veka odvijao se snažan proces kretanja nauka, kako u celini, tako i posebno, u jasno označenom pravcu – ka koncepciji Vernadskog. Navešćemo samo očigledne činjenice, dobijene tokom poslednjih godina. One se dele u četiri pravca:

Proučavanje geološke prošlosti Zemlje;
Proučavanje biosfere Zemlje;
Proučavanje tela Sunčevog sistema i otkrivanje egzoplaneta;
Traženje i nalaženje tragova života u kosmosu.
Neko, ko nije upoznat s koncepcijom Vernadskog, neće primetiti da sva ta, naizgled međusobno nepovezana dostignuća, bespogovorno potvrđuju kosmički smisao života i biosfere, i da ih ona objedinjuje.

Naprimer, poslednjih godina je u toj oblasti postalo senzacija otkriće minerala cirkona, čija se starost praktično podudara s takozvanom starošću Zemlje, koja je sada procenjena na 4,5 milijarde godina. Svi cirkoni nastaju u uslovima vlažne i hladne Zemlje, što potvrđuje međusobni odnos izotopa u njihovom sastavu. Upravo zato je istraživač australijskih cirkona starosti 4,38 milijardi godina, mineralog Džon Veli prinuđen da sve vreme pominje opšteprihvaćenu tačku gledišta o beživotnoj, vreloj, suvoj itd. zemlji, jer se postojeći nalazi nimalo ne uklapaju u te hipoteze.

Tako iskreno čuđenje govori o dubini zablude savremene nauke u vezi s ranom Zemljom. Opštevažeće mišljenje da se biosfera na njoj pojavila približno pre 3,5 milijardi godina mora se, bez ikakve sumnje, revidirati, tačnije, prevazići pomoću koncepcije biosfere Vernadskog. Nije postojalo vreme za nastanak planete nekim spontanim putem. Već tada su na njoj bili okeani, zato što neki cirkoni imaju formu morskog šljunka, to jest dugo vremena su oblikovani na plažama drevnih vodenih površina.

Autor u ovoj „književno-teorijskoj“ studiji razmatra „ulazak Rusije u Boga“ kroz tumačenje dela Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Za središnju se uzima ideja Dostojevskog, koju inače izriče starac Zosima u romanu „Braća Karamazovi, da su „svi krivi za sve“. I da je sve povezano, kao okean. „Na jednom kraju sveta se podižu talasi, na drugom – udaraju“, takođe su reči starca Zosime. Ovu ideju autor potkrepljuje svojom ispovešću, to jest pričom o Velikom sudiji, koji se u sudnici suočava sa dvostrukim ubicom, koga na prvom ročištu prepoznaje – tog ubicu je on, kao malog dečaka, naučio da puca...

Za ovaj roman Leonid Juzefovič je dobio nagradu čitalaca «Jasna Poljana» za 2024. godinu. Dakle, po mišljenju čitalaca, ali i mnogih književnih kritičara, to je najbolji roman napisan u Rusiji u 2024. godini. Autor je naš savremenik, spada u red najpopularnijih i najboljih ruskih pisaca današnjice, zajedno sa Prilepinom, Sorokinom, Peljevinom i drugima, ali potpuno drugačijeg stila. Budući istoričar, on vrlo uspešno kombinuje istorijske činjenice sa izmišljenim junacima i njihovim sudbinama. Fikcija i faktografija su spojeni u živu, «realističku» celinu i u romanu «Pohod na Bar Hoto» u kome Juzefovič opisuje pohod mongolske revolucionarne vojske na kinesko vojno utvrđenje Bar Hoto (bivši budistički manastir) uz značajnu ulogu u tom pohodu Borisa Antonoviča Solodovnjikova, ruskog kapetana, upućenog u Mongoliju kada se ona odvojila od Kine, a koji je od 1912. godine službovao kao vojni savetnik u mongolskoj armiji, čija sudbina i čini onu a-istorijsku, fiktivnu okosnicu radnje ovog romana...

Roman govori o životu i običajima Burjata među kojima je opstao jedan manji broj sledbenika šamanizma. Tradicija šamanizma i boravak na ostrvu Oljhon na Bajkalskom jkezeru nadahnuli su Ajurzanu da napiše ovaj roman.

Roman govori o periodu života velikog ruskog pisca od objavljivanja njegovog romana "Jedan dan Ivana Denisoviča" do poslednjih susreta sa Vladimirom Putinom

Da se samo verom spasava i da nikakava dobra dela nemaju uticaja na naše spasenje, te da je ono isključivo Božja stvar, takoreći nela vrsta Božije "samovolje", ideja je koju, čini se, i sam Šestov zastupa.

Ovaj moderni platonovski dijalog prava je antologija produbljenih analiza filmova sa verskom tematikom, od XIX do XXI veka. Nisu izostavljeni ni militantno ateistički filmovi, kao ni, istina malobrojni, filmovi srpskih sineasta koji se religije dotiču. Posebno poglavlje posvećeno je i nepravedno zaboravljenim delima eminentnih svetskih režisera o vaskrsenju mrtvih. Knjigu završava pregled čuvenih arthaus filmova koji nisu direktno religiozni, ali zato očigledno žude za apsolutom

Kratke priče, uspomene, crtice - "prozaide" - autora iz detinjstva i mladosti provedenih u rodnom gradu Valjevu i studija u Beogradu

pripovetke iz vremena građanskog rata i vremena izgradnje socijalizma u Rusiji

Među 7 istorijskih događaja koje je Nostradamus predskazao unapred navodeći buduću godinu u svojim stihovima bilo je i NATO bombardovanje Srbije, i godina 1999. Četvrt veka posle tog ratnog zbivanja australijski hermeneutičar srpskog porekla Voker Jang objavljuje prevod i tumačenje ne samo tog tajanstvenog pesnikovog katrena, nego i većine ostalih, koji još u XVI v. predvideše svrgavanja kraljeva, revolucije i ratove (Napoleonove, lokalne i svetske), rođenje, javljanje i mauzolej antihrista, fašizam i komunizam, gromobran i struju, parobrod, podmornicu, avion i druga naučno-tehnička  dostignuća. Knjiga je snabdevena detaljnim rečnikom vidovnjakovih kodnih imena i pojmova – kriptonima, metafora, personifikacija i metonimija.

Savremeni ruski filosofski roman koji kroz rusku provinciju opisuje mogući put do spoznaje ništavila.

Perspektive društvenih kretanja na fonu biblijskih proročanstava o "kraju sveta".

Kritika marksisitičke i liberalističke ekonomije

Kratki romani i priče tvorca modernog ruskog zauma, Vladimira Kazakova

Pogled jednog socijaliste na budućnost Evrope nakon poraza revolucije 1848. godine

Analiza ruskog kulturno-istorijskog tipa na osnovu "karaktera" ruskih prestonica: Kijeva, Moskve i Peterburga

Umetnost u SSSR-u . Avangarda i zvanična socijalistička umetnost i umetnost u post sovjetskom periodu: neformalne umetničke grupa

Prfvi put na srpskom jeziku jedno delo iz mongolske književnosti uopšte. Preko dvadeset autora, kroz kratke i efektne priče predočuju srpskom čitaocu duh savremene Mongolije

Birsov leksikon odabranih pojmova osvetljen kroz ironijsku prizmu

Rasprava o kultu s posebnim osvrtom na pravoslavnu liturgiju