RELIGIJA I TEOLOGIJA

Kao što košuta žudi za izvor-vodom, tako duša moja čezne, Bože, za tobom.

S blagoslovom Njegovog Visokopreosveštenstva Gospodina Vasilija Mitropolita sremskog.Sutra da odem sa ovoga sveta, ja ću izaći pred Gospoda i reći - Možda se moje reči nekome nisu dopale, možda će me neko osuditi i reći da sam grešan, ali, Gospode, jedno ti kažem, živeo sam i govorio sam! Amin! Arhimandrit dr Kleopa (Stefanović)

"Crkva je jedan krov
Vidovdan jedan dan
Kosovo jedno jedino polje
Božur jedan jedini cvet
Pod taj krov
Na taj jedan dan
Gde god smo bili
Dolazili smo u sebe
Jednom u godini
A kad smo se posilili
Da možemo i bez tog jednog dana
I bez tog jednog jedinog polja
I bez tog jednog jedinog cveta
I bez tog jednog krova
Taj krov smo raskovali
Taj dan zaboravili
To polje napustili
Taj cvet iskorenili
I tako sebe raskopali
Poskitali se i pogubili
Da je taj dan i taj krov i to polje
I taj cvet
Nekome ko nema
Ni takav dan ni takav krov
Ni takvo polje
Ni takav cvet

Znao bi kakav je to dan
I kakav je to krov
I kakvo je to polje
I kakav je to cvet.
I ne bi se odvajao
Ni od takvog dana
Ni od takvog krova
Ni od takvog polja
Ni od takvog cveta
Ni od sebe sama
A mi koji imamo
I taj jedan jedini dan
I taj jedan jedini krov
I to jedino jedino polje
I taj jedan jedini cvet
Nismo imali sebe
A taj jedan dan
I taj jedan jedini krov
I to jedno jedino polje
I taj jedan jedini cvet
Nije imao nas
Da li nas ima ili nas nema
Najvidnije je na Vidovdan
Na taj jedan jedini dan
Pod tim jednim jedinim krovom
Na tom jednom jedinom polju
Sa tim jednim jedinim cvetom
Kad se vidi jasno kao dan
Je li se obistinila reč
Ima li vas nema
Rečena na taj jedan jedini dan
Na tom jednom jedinom polju"

Pred nama je jedna retka, neobična i veoma korisna knjiga. Retka, jer sabira preko potrebna nadahnuća iskazana u propovedima, tematskim tekstovima, pesmama, ali ne manje i ilustracijama fresaka i ikona, a sve to motivisano Strastnom, Velikom sedmicom i praznikom nad praznicima - Vaskrsom. Srpska Vaskršnja Čitanka je i neobična jer povezuje bezbrojne prostore, kao i vremena na kojima su i u kojima su pravoslavni Srbi živeli svoja raspeća ali i vaskrsenja. Ali, u isto vreme, ova knjiga je i retko korisna jer ona nije tek tu pred nama da bi se jednom otvorila i pročitala, nego je to jedna od, rekli bismo slobodno, nastolnih knjiga srpske pravoslavne sadašnjosti ali i budućnosti.

Autor i priređivač Srpske Vaskršnje Čitanke - Dejan Tomić je jedan od retkih poslenika srpske kulture, a posebno muzike i književnosti, koji ovom uistinu ne tek samo čitankom nego i antologijom obogaćuje opus mnogih knjiga koje je do sada napisao i, ili priredio. Marljivim ali i preciznim iščitavanjem bezbrojnih knjiga, časopisa, letopisa i posebno crkvenih kalendara iz XIX-og i XX-og veka Dejan Tomić je odabrao impresivan broj proznih i poetskih tekstova a u vezi sa značenjem, smislom ali i načinom obeležavanja Strastne ili Velike sedmice kao i samog Vaskrsa, i to u svim delovima našeg otačastva ali ne manje i srpskog rasejanja.

U nameri da u ovom novom vremenu i njegovim promenljivim prilikama snažno ukaže na značaj i veličinu srpskog duhovnog luga koji je iznedrio svetitelje poput Svetog Vladike Nikolaja i Svetog Justina Ćelijskog, koji je dao veličanstveni Pokret srpske narodne duše kao jedinstvenu duhovnu pojavu i duboki izraz snažnog pokajanja, preumljenja i preporoda, Vladimir Dimitrijević nastoji da skrene pažnju čitaoca na goruće teme pravoslavlja, na proročke reči Svetog Vladike Nikolaja, osvrćući se i na danas aktuelna pitanja poput modernizma, ekumenizma i evropejstva.Pružajući jasne i nedvosmislene odgovore, autor odabira tekstove Svetog Justina kao polazište, upotpunjujući i bogateći pomenutu riznicu prepiskom sa njegovom duhovnom decom, kao i autentičnim svedočanstvima onih koji su duhovno stasavali u njegovoj blizini. Knjiga pred čitaocem zrači i ne toliko poznatim pripovestima o hilandarskim monasima koji su sačuvali ovu svetinju u vreme teških iskušenja u vreme komunizma, o ocu Andreju iz manastira Slanci, o episkopu Ruske zagranične crkve Savi Saračeviću, prvom životopiscu Svetog Jovana Šangajskog, o Svetom Jakovu Arsoviću, o ocu Joilu iz Ćirilovca, episkopu Hrizostomu i svima onima koji su nam, poput Svetog Justina, nedvosmisleno poručivali: „da se za Hrista držimo makar jednom suzom i makar jednim uzdahom”.

U nedostatku istinskih vrednosti, stihijski prihvatamo one koje nam se podmuklo nameću. U nedostatku znanja i iskustva, slepo pristajemo na neukost, nemar i neukus. U preimućstvu maloverja i krivoverja, u odsustvu drevne duhovnosti i lepote netaknutog pravoslavlja, ostajemo bez večnog spasenja.Knjiga Putovođe ka Carstvu Nebeskom - svetlonosci srpskog pravoslavlja dr Vladimira Dimitrijevića, izlazi iz štampe u času kada je sve manje onih koji su imali istinsku blagodat da duhovno stasavaju uz najveća imena srpske duhovnosti XX veka.Budući jedan od njih, autor u ovoj knjizi otpočinje živopisno i nadahnjujuće uspinjanje ka neslućenim visinama duhovnosti, prenoseći čitaocu svoja dragocena i upečatljiva lična iskustva i neposredan doživljaj duhovnih gorostasa XX veka kakvi su vladika Danilo Krstić, otac Mitrofan Hilandarac, starac Tadej Vitovnički i otac Sava iz manastira Vaznesenje pod Ovčarom.Lepotu ovih nesebično opisanih, i hrišćnskim primerima i poukama ukrašenih ličnih susreta, vešto upotpunjuju izvodi iz dnevnika, beležnica, prepiske, beseda, intervjua i razgovora sa pomenutim duhovnicima, koje je autor brižljivo priredio sa dubokom svešću o tome da, uprkos burama koje prete da uzdrmaju kolevku pravoslavlja, u njenim nedrima i dalje počiva istrajno i nepotkupljivo mnoštvo istinskih bogotražitelja.

Božić je jedan od onih praznika koji se duboko urežu u srce svakog deteta, jer je obavijen, najpre, velikom tajnom - da se Sin Božiji ovaplotio i postao dete (čovek), a zatim i bogatom tradicijom i običajima, koji se razlikuju od mesta do mesta, od sela do sela, od grada do grada.Uz sve pomenuto, ukrašen je i zimskom idilom, koja na poseban način doprinosi njegovoj lepoti.Da bi čovek shvatio veličinu i vrednost Božića, zaista mora dušom da bude dete, na šta nas upućuje i sam Spasitelj, budući da su značenje i smisao Božića toliko bogati, poput najlepše knjige dočarane najraznovrsnijim ilustracijama.Srpski narod i njegova istorija oduvek su bili vezani za Božić. Najlepši običaji našeg naroda utkani su u ovaj praznik. Najlepše pesme, priče, bajke, izreke posvećene su upravo Božiću.Srpski narod je narod Božića, dok je srpska kolevka uvek uz Hristovu kolevku. Naš narod je živeo i u siromaštvu i progonstvu, ali je Božić bio i ostao njegova najveća riznica. U ovim teškim vremenima, pozvani smo da Božić duboko usadimo u svoje živote, a to znači da učinimo da se svakoga dana u nama rađa Bog, a tamo gde se rađa Bog, tamo je istinska radost, mir, blagoslov i spasenje.Ova čitanka koja je pred Vama, svakako će Vam u tome pomoći, osobito u odgoju naše dece, koja treba da shvate značaj i lepotu ovog velikog praznika za spasenje celog čovečanstva. Bilo bi, takođe, poželjno da je poseduju i stariji, budući da opterećeni problemima svakodnevnice, u njoj mogu pronaći odmor za um i dušu.

Arhimandrit dr Kleopa (Stefanović) danas je nastojatelj Manastira Vavedenja Presvete Bogorodice u Sremskim Karlovcima i profesor Bogoslovije. Po završetku fakulteta a po blagoslovu vladike Vasilija upućen je na doktorske studije u Rumuniju, gde je skoro sedam godina proveo pored kivota sa moštima Prepodobne Majke Paraskeve. Taj period obeležio je njegov život, moglo bi se reći za sva vremena, i njegov pastirski rad po povratku svom narodu zasnovan je na temeljima iskustva koje je tamo stekao.Spoj visokog nivoa obrazovanja, duhovne kulture, iskustva sa ljudima koji su dolazili na poklonjenje svetiteljki i odlično poznavanje Svetog Pisma i svetootačkog učenja, stvorio je sveštenoslužitelja sa izraženim darom besedništva. Razumljivim i jednostavnim rečima uvodi svakog čoveka u dubine tajne Jevanđelja Hristovog i otvara put razumevanja u meri u kojoj nam je dato da razumemo.Iz potrebe da se ove korisne i bogougodne reči zapamte, ponovo čuju ili čitaju nastala je i ova knjiga, koja je živu reč pretočila u pisanu. Pouke sadržane u rečima koje su ovde napisane mogu biti na korist i spasenje duše svakome ko to želi, i po svojo

U antologiji hrišćanskih priča Kod majstora za beskrajno i neshvatljivo, sabrane su priče o Bogu i ljudima namenjene mlađim i starijim osnovcima i srednjoškolcima. Ova nadasve važna i pažljivo priređena knjiga, pojavila se kao rezultat potrebe da se deci, njihovim roditeljima i veroučiteljima, ponudi odgovarajuće štivo na hrišćanske teme u vidu kratkih proznih zapisa, poučnih priča i pripovedaka sa snažnom i upečatljivom porukom, kojima se mladim naraštajima na vrlo prijemčiv i slikovit način mogu približiti tajne hrišćanske vere.

Pisci hrišćanske Evrope knjiga je kakvu dosad nismo imali prilike da nađemo u bogatoj izdavačkoj riznici. Ona zrači jednom plemenitom i odvažnom idejom da nas u vremenu svopšte dehumanizacije, u kome polako gubimo osećaj za dela lepe, klasične umetnosti i književnosti, podseti na činjenicu da su neka od najvećih imena evropske književnosti, pisci i stvaraoci poput Dostojevskog, Solženjicina, Šekspira, Sent Egziperija, Čestertona i Tolkina, pišući svoja vanvremenska dela, polazili upravo od hrišćanskih načela. I dok se sve što je hrišćansko dovodi u vezu sa anahronim, autor ove značajne knjige pažljivo razotkriva skrivenu podlogu omiljenih književnih ostvarenja mnogih generacija. Studiozno pristupivši velikanima literature, Vladimir Dimitrijević ukazuje se kao ozbiljan tumač i poznavalac evropskih pisaca i njihovih dela, koja tumači sa hrišćanskog stanovišta na kome ona zapravo i počivaju, a koja do ovog trenutka nismo čitali u pomenutom ključu.

Sveta Petka, istočnik ljubavi i milosrđa.

Kao možda najreprezentativniji deo pravoslavnog hrama, ikonostas odvaja oltarsku apsidu od ostataka bogomolje, definišući je kao simbol onostranog i tajanstvenog. Na taj način, naša Sveta Crkva uči svoje verne da nebeske visine nedostupnosti i transcendentnosti, koje u arhitekturi hrama predstavlja oltarski prostor, možemo spoznati kroz Svete u Gospodu, izobražene na ikonostasu, odnosno kroz život i podvig izuzetnih ličnosti koje su svojom najvišom žrtvom, istinski posvedočili Boga i Njegovu ljubav prema čitavoj Vaseljeni.

Tražeći način da što jasnije komuniciraju sa svojim, većinom nepismenim stadom, Oci Pravoslavne Crkve jasno su razumeli tek kasnije formulisanu maksimu da „slika govori hiljadu reči“ i tako su freskopisom i ikonopisom, kao i samom arhitekturom hrama, vernima uputili poruku kako Sveti u Gospodu predstavljaju oboženog čoveka i projavljivanje života budućega veka. Među plejadom tih vidljivih svedoka sveta nevidljivog, svojim posebnim sjajem, Carstvo nebesko projavljuje i Prepodobna naša majka Paraskeva. Tiha i nenametljiva, skromna i smerna, ona je bila silna u spremnosti na žrtvu i ljubavi prema svojima bližnjima.

Nakon teškog, stradalničkog života kojim je obožila svoju besmrtnu dušu, Sveta Petka je ljubav i milosrđe prema ljudskom rodu nastavila da izobilno izliva i nakon tihog, monaškog upokojenja. Njene svete mošti svakako spadaju među najveće svetinje Pravoslavne Crkve, koje pružaju ne samo pomoć i utehu nebrojenim nevoljnicima koji im se klanjaju sa verom i nadom, već im kreiraju i mogućnost da sopstvenim čulima, još na ovom svetu, osete predokušaj Rajskog naselja.

Odričući se sveta i odbacujući njegovo bučno i varljivo blještavilo, ona je postala pouzdana zaštitnica upravo onih koji joj se iz sveta molitveno obraćaju. Odbacujući putenost pale ljudske prirode i doslovno živeći anđeoskom čistotom, Sveta Petka nam je kao glavnu pouku svog trajanja ostavila dirljivi ideal smernosti i skromnosti. Čak i sada, nakon što se u snovima pobožnih ljudi pojavljivala kao sjajna i uzvišena carica, za ovu svetiteljku Božiju vezuju se oni skrajnuti i odbačeni, slabi i siromašni, koji od nje očekuju i primaju pomoć i utehu.

Po Božijem promislu, Prepodobna Paraskeva hrani i dobre i rđave, bogate i siromahe, ljude svih nacija i vera, i svojim blagoslovom isceljuje telesne i duhovne rane svima onima koji pred njenim moštima uzdišu Gospodu, pružajući joj kao uzdarje samo svoju veru i iskreno pokajanje. U tom smislu, nije slučajno da su mnogi izvori koje je narodno predanje prepoznalo kao lekovite i čudotvorne, upravo njoj posvećeni, kao i da svetiteljki koja je toliko volela tišinu pustinje ljudi rado upućuju molitve u takvim jednostavnim, prirodnim svetilištima.