ROMAN

Farangis Hajdapur je iranka koja je u vreme iransko-iračkog rata (1980-1988), kao osmnaestogodišnjakinja stala na branik svoje otadžbine. Breneći svoje selo pred iračkom vojskom ona je uspela da likvidira jednog, zarobi drugog iračkog vojnika, čime je stekla zvanje naridnig heroja i postala poznata kao „iranska lavica“. U knjizi su opisana njena sećanja i podvizi o kojem su više govorili drugi nego sama junakinja a koje je zabeležila iranska spisateljica Mahanaz Fatahi.

Jurij Vitaljevič Mamlejev (1931−2015) potpuno je osobena pojava u ruskoj književnosti. Njegovo književno delovanje, počev od pedesetih godina dvadesetog veka, odvija se u samizdatu, jer ono što je pisao nije moglo biti objavljeno u Sovjetskom Savezu. Nije se, međutim, radilo o političkim razlozima, nego o estetskim. Njegov stan u Južinskoj ulici u Moskvi postaje mesto okupljanja intelektualaca koje su zanimale ezoterična i okultna učenja i filozofija tradicionalizma (takozvani „Južinski kružok“). Iz ovog „salona“ potekle su mnoge pojave i pokreti od značaja za rusku kulturu. Mamlejev se 1974. našao u emigraciji (SAD, Francuska), pre svega, kako je pisao u „Uspomenama“, da bi promovisao svoju književnost. Na Zapadu i u ruskim emigrantskim krugovima Mamlejev je dobio priznanje kao jedan od najznačajnijih i najoriginalnijih pisaca nezvanične književnosti. Uprkos tome što je bio etabliran u Francuskoj (a pre toga u SAD), kada je došlo do političkih promena za vreme perestrojke, među prvima se vratio u Rusiju. Devedesetih godina i kasnije objavio je skoro sva svoja dela, uključujući i filozofska.
Po jednom tumačenju, roman „Besani“ prikazuje pakao na zemlji (Džejms Makonki). Junaci romana su čudni likovi koji listom čine nemotivisane postupke u suprotnosti s društvenim normama i zdravim razumom. Glavni junak Fjodor Sonov je serijski ubica. Drugi tok je sredina moskovskih intelektualaca metafizičara, koji opet imaju svoja zastranjenja. Svesno ili nesvesno, svi junaci traže odgovore na ključna pitanja. Svi su u dodiru sa onostranim ili nastoje da prodru u njega. To se uglavnom ostvaruje preko seksa ili smrti. Dolazi do kontakta prizemnog narodnog života i istančanih duhovnih traganja. Izmešani su elementi kriminalnog romana, pornografije, naturalistički opisi, filozofska razmišljanja, komika… ukratko, neobično delo, koje ne liči ni na jedno drugo u ruskoj i svetskoj književnosti (pa ni na druge Mamlejevljeve romane). I koje i dalje deluje šokantno.

Za čitaoce Apolon Grigorjev (1822-1864) ostaje u istoriji književnosti poznat pre svega kao pesnik, koji je, između ostalog, uticao na Aleksandra Bloka. Najpoznatiji je, svakako, po romansama, kao što su „Dve gitare" i „Popričaj bar sa mnom ti, gitaro sedmožičana". „Poslednji romantičar", kako je sam sebe karakterisao, napi- sao je i jedno prozno remek-delo - nezavršene uspomene „Moja književna i moralna lutanja". Ostavio je traga i kao književni prevodilac („Antigona", „Škola za muževe", „San letnje noći", „Romeo i julija", „Parizina" i dr.).

Upečatljivi su i rečiti njegova biografija i karakterni sklop, zbog kojih je zaslužio da postane prototip Dmitrija Karamazova. Kao nezakonito dete (rođen je pre braka svojih roditelja) dobio je („povratio") plemićko zvanje tek kada je stekao čin titularnog savetnika (1850). Njegov deda, poreklom seljak, stekao je plemstvo, a majka je bila kćerka kmeta-kočijaša. Najbolji student Pravnog fakulteta Moskovskog univerziteta odbacio je započetu akademsku karijeru, opredelivši se za neizvestan poziv književnika.

Sudbinu su mu obeležile neuzvraćene ljubavi i neuspešne ljubavne veze. Često je menjao mesto boravka (Moskva, Peterburg, Pariz, Firenca, Orenburg) i vodio neuredan život, koji je uključivao kafanske pijanke i boravke u dužničkom zatvoru. Umro je dva dana posle izlaska iz dužničkog zatvora od moždanog udara.

Prus je svoje juiake nalazio među ljudimo iz stvarnog života, pa je tako i romon “Povratmi talas” bio motivisan istinitim događajem iz jedne tekstilne fabrike, gde je gazda - Nemac, naredio da se kotao, kako bi jače pokretao veliki broj vretena, naloži toliko da je ovaj pukao, pri čemu je pognulo desetak radnika zajedno sa vlasnikom.

Radnja se odvija na sličan način; vlasnik fabrike Adler - Nemac - smanjuje plate radnicima kako bi tako nadokmadio ono što je potrošio njegov rasipni sin. Pošto je usled „štednje” iz fabrike otpustio lekara, kada se dogodi nesrećan slučaj, nema nikoga da povređenom majstoru pruži prvu pomoć pa ovaj umire. Međutim, povratni talas iz naslova odnosi se na davno iniciranu spiralu zla koja utiče na sve i neminovno vodi ka uništenju. Tema dela mogla bi se potrožiti i u motivima zločina i kazne, mada Prus ne pokozuje miogo vere u postojanje pravde na svetu.

U savremenom prevodu Jovane Žovanović, ovo spiritualno delo svojevrstan je vodič kroz život formalno koncipitan kao zbirka eseja prestavljenih kao obraćanje proroka Alimustafe.