ROMAN

Virtuozni roman u kom se logika susreće sa magijom, Anomalija istražuje onaj deo nas koji nam izmiče.

Erve Le Telije je za ovaj roman dobio prestižnu francusku nagradu za književnost Gonkur.

Tibor Deri (Tibor Dery, 1894–1977) znatan deo svog života provodi po zatvorima i u emigraciji. U progonstvu, u koje odlazi posle komune 1919, živi neko vreme i u Dalmaciji. Prvim novelama i ekspresionističkim stihovima javlja se posle Prvog svetskog rata, a svoje prvo značajno delo Nedovršena rečenica, snažnu sliku komunističkog pokreta i građanskih intelektualnih krugova između dva svetska rata, objavljuje tridesetih godina.
Po povratku u domovinu, posle oslobođenja; stvara punim poletom. Pripovetka Podzemne igre je veličanstveni dokumenat o opsadi Budimpešte, odnosno o iskrenom otkrivanju karaktera pod izvanrednim prilikama. Uskoro se pojavljuje i njegov drugi veliki roman Odgovor u kojem, kroz sudbinu slavnog naučnika, slika Mađarsku između dva svetska rata.
Deri se sve manje slaže sa Rakošijevim režimom i početkom pedesetih godina gotovo ne piše, no zato u pokretu, nastalom u krugu Petöfi (Petefi), koji igra znatnu ulogu u kritici Rakošijeve birokratske diktature, uzima veoma vidno učešće. U tom periodu piše svoje malo remek-delo Niki, u kome prikazuje nečovečan, pseudorevolucionaran, na strahu i sili zasnovan režim koji je neminovno morao dovesti do događaja 1956. godine. Uz Nedovršenu rečenicu ovaj mali roman je Derijev najveći međunarodni uspeh.

Od 1993. godine, kada je prvi put objavljen, ovaj roman je doživeo čak sedam izdanja. Sam naslov u sebi nosi ironiju, budući da svi znamo kakva sudbina očekuje diplomirane književnike u ovim vremenima. Ovo je ujedno i prvo delo Alesandra Karere koje prevedeno na srpski jezik. Urnebesna, zamršena priča zasnovana na komici situacije počinje kada Renato, sredovečni profesor književnosti, zaposlen u školi, odluči da promeni svoj život, tako što će završiti kurs za prodavca lekovitom glinom, te angažuje Rina, nezaposlenog mladog dioplomiranog profesora literature, da se preseli u njegov stan i zauzme njegovo mesto kao lažni bolesnik. U priču se zatim upliću bliznakinje Rozamarija i Marijaroza, doktorka i diplomirana književnica-striptizeta, koje na nesvakidašnji način postaju deo Rinovog života, živeći u ubeđenju da je on Renato… Šta će se dogoditi kada Renatovi prijatelji dođu u posetu bolesnom kolegi, a ne zateknu ga u stanu, i kada šef kineskog restorana dođe po svoju porudžbinu, 2000 ''poruka sreće'', koje jedan od diplomiranih književnika treba da sastavi, saznaćete ako pročitate do kraja ovaj roman, pun smeha, zabave, intrige...

Svet bez odraslih je moguć. Hiljadama kilometara daleko od Francuske, živi narod koji nikada nije ubeležen ni na jednoj karti: Obojeni. Raspušteni, iskreni, žive samo za sadašnji trenutak, u svetu bez odraslih, u kojem su detinjstvo i igra postali posebna kultura.

Etnolog Ipolit le Ple, 2003. godine u Parizu sreće Dafnu, mladu, očaravajuću predstavnicu obojenog naroda. Nepredvidiva, vođena emocijama i neobičnim željama, ta “odrasla devojčica” odmah ga je zainteresovala. Ali, Obojeni nisu ptice koje je lako pripitomiti. Zbog toga se Ipolit upušta u neizvesnu potragu koja će ga odvesti daleko od kuće.

Sa Obojenima, koji su nežne i vragolaste ćudi, pisac Zubijala i Zebre nudi nam svoj najčudniji i najneobičniji roman. Istinski poziv da se uspnemo na izgubljene visove detinjstva.

Pjer Drije la Rošel (1893-1945), jedan je od najromantičnijih pisaca između dva svetska rata. Kao i junak "Isplamsavanja" Alan, i on je završio svoj život samoubistvom. Luj Mal je 1963. godine po ovom romanu snimio film "Lutajući plamen". "Zbogom Gonzagu" služi kao zaključak knjige, nađen u arhivama autora posle njegove smrti.

Neobičnim stilom koji kombinuje fantaziju, apsurd i potresnu osetljivost, Boris Vijan u romanu “Crvena trava” piše o avanturama naučnika kome njegov izum, fantastična mašina, omogućava da ponovo preživljava prošlost i sopstvene strahove. Naučna fantastika, elementi nadrealizma i egzistencijalistička teskoba stvaraju specifičnu atmosferu Vijanovih dela u kojima se muški junaci bore sa problemima, nemoćni da ih reše. Pod maskom crnog humora, Vijan grozničavom maštom stvara burleskni svet koji ga je proslavio, i koji skriva njegove najintimnije strepnje.

Boris Vijan, klasik novije francuske književnosti, vodi nas u začarani svet gde deca lete i gde kroz čudno naselje protiče potok ljudskog stida, gde svaka pojedinost na nenadmašno poetski način simbolično predstavlja novi vid sveta i ljudske sudbine. Kroz svet “Vadisrca” prolazi se kao kroz san, ali budnih čula i bez daha, sa interesovanjem koje ne opada do poslednje stranice.