ROMAN

Trideset godina tišine. Jedna knjiga koja konačno progovara. Više od 25.000 ljudi izbrisano je iz registra građana Slovenije – preko noći su izgubili ime, dom i pravo da postoje. Ovo je knjiga o njima. Novina i pisac Andraž Rožman hrabro ulazi u jedno od najmračnijih poglavlja savremene slovenačke istorije – priču o “izbrisanima”, ljudima koje je država pretvorila u nevidljive. Kroz svedočanstva žrtava, njihovih porodica i branilaca, Rožman gradi mozaik od četrdesetak potresnih priča. Svaka od njih otkiva gubitak dostojanstva, ali i neumornu borbu za pravdu, identitet  pravo na budućnost. U drugom delu knjige, autor širi pogled: kroz funcionalne priče o običnim građanima, on istražuje tiho saučesništvo društva i postavlja bolno pitanje: Šta se događa sa nama kada okrenemo glavu od nepravde? Dokumenarna proza koja se čita kao triler savesti. Dirljiva, uznemirujuća i neophodna – knjiga koja nas podseća da ćutanje nikada nije neutralno.

Rjunosuke Agutagava, jedan od navećih japanskih pisaca 20. veka, majstor je kratke price i dubokog psihološkog prikaza, u ovim delima pokazuje svu snagu svog stvaralaštva. Njegova dela, protkana snažnim emocijama i filozofskim pitanjima, i danas zadržavaju svoju svežinu i univerzalnost. Priča U Bambusovom gaju kroz različita, protivrečna svedočenja otvara pitanje laži i ljudske prirode, dok u ispovednoj prozi Život jednog glupana otkriva sopstvene unutrašnje borbe, strahove i očajanje. Matična knjiga umrlih vodi čitaoce u svet patnje i nesreće, ali i saosećanje koje nadilazi granice života i smrti. Ove tri priče, različite po tonu, zajedno čine jedinstvenu celinu – mozaik ljudske prirode u kojoj se prepliću istina i laž, bol i saosećanje, introspekcija i očaj. Agutagava ostaje pisac čije reči, i posle jednog veka, zrače snagom i neprolaznom svežinom

Dobro došli u jedan od onih zaboravljenih krajeva Istambula, gde uličice pamte više nego što bi smele, a ljudi kriju price koje nikome ne žele da ispričaju..osim možda vama.Tu živi šarena povorka likova: Kocoš, Niko, Anet, gospodin aldo, Katina, Dijana, Bruno, Lena, frizer Fikret, čika Muamer…Svako od njih nosi svoje pogrešne izbore kao teške medalje koje niko nije želeo da osvoji.

Da li ljubav može biti jača od različitosti, za mladog Omera, službenika u pošti, nezadovoljnog, duboko rezigniranog, nesvršenog studenta filozofije, disidenta koga večito muče unutrašnji nemiri i lepu, talentovanu, smernu ali neiskusnu studentkinju konzervatorijuma Madžide? Zaplet počinje kada Omera počnu da mučeneke unutrašnje sile. Đavo koji upravlja njime i protiv koga on ne može dobiti bitku, iako želi drugačiji život, tera ga da radi stvari mimo svoje volje.
Sabahatin Ali istražuje mračne strane čovekovog uma, njegovu nemogućnost da pobegne đavolu u sebi i beznadežnom osećaju nedostatka nade u bolje sutra. Ovo je istovremeno i priča o propadanju srednje društvene klase u Turskoj, koja je prinuđena da, u potrazi za boljim sutra, napusti svoje rodno mesto.
Duboko psihološki roman, pun samopreispitivanja, samootkrivanja i moralnih dilema u kojem je pojedinac na velikom ispitu. Svako može sebe pronaći u ovom romanu, jer u svakom od nas uvek čuči neki đavo.

Pred čitaocima je pravi postmodernistički roman, o Klemenu, piscu reklama i bivšem novinaru, kojeg je porazilo što je svet takav kakav je, i o Frenku, povremenom pacijentu u duševnim bolnicama, koji svoje ideje ne može da ostvari. Ni jedan od njih ne može da pronađe svoje mesto pod suncem.

Titov sin nam pruža pogled u ustaljune dihotomije-u racionalno i iracionalno – ali ih prevazilazi tako što nam ne dopušta da se na nekoj od njih skrasimo. Klemen pokušava da prevaziđe sopstvenu naivnost, a Frenk – koji od Klemena traži da o njemu napiše knjigu – traga za delom sebe koji je izgubio, za porodičnom tajnom. Pogled nam se pruža i na ono „normalno“ i „nenormalno“, pri čemu je jasno da nisu puki društveni konstrukti, već prepletene komponente naše egzistencije, pri čemu je to preplitanje ono što je suštinsko i sasvim joj svojstveno – dr Boban Trifunović

Roman " Ankara" je posve neobično štivo kojie kroz sudbinu i razvoj jedne žene, gospođe Selme, prikazuje razvoj turske države, sa akcentom na Ankaru, kao sedište i središte moderne Turske. Kroz tri životna perioda Selme, koja si na njenom ličnom planu obeležena trojicom njenih muževa, sagledani su Rat za nezavisnost, stvaraje republike i ukidanje monarhije. Njeno lično lutanje i traženje sebe kao žene biva preslikano na kolektivni nivo, na traženje ANkare i Turske, na stvaranje identiteta, ličnog, kolektivnog, nacionalnog. Bez potrebe da sudi, autor Jakup Kadri Karaosmanoglu na vrlo interesantan način i zanimljivim stilom pripovedanja čitaocu pruža znaja o turskoj istoriji, ali i univerzalne istine o životu, ljubavi, ugledu, pravim vrednostima.

„Otpočela je tiha seoba od stanice Aškale ka kasarni. Niti su oni videli Aškale, niti je ono primetilo njih. Zlatna riznica, u mrklom mraku, poput zarobljenika ustaničke vojske, jedva se kretala po snegu. U kaputima od kašmira, sa šalovima od mešavine svile i vune, Borselino šeširima i španskim beretkama, činilo se kao da je Evropa okupirala Aškale.”

U kritičnim godinama Drugog svetskog rata, bogati stanovnici Istanbula, kao i oni koji su živeli u Anadoliji, napustiše svoje domove, a porodični odnosi rasturiše se poput komada rubina na ogrlici Gospođe Salkim.
Grci, Jermeni, Jevreji, Turci, natovarivši na svoja leđa teško breme koje im je zadao porez na bogatstvo, sa železničke stanice Hajdar Paša bili su odvedeni u Aškale kako bi oplatili dug nepravedno nametnut.
Roman Dragulji Gospođe Salkin, čuvenog turskog autora Jilmaza Karakojunlua, detaljno opisuje zbivanja u turskim poslovnim krugovima za vreme rata, iščezavanju i nestajanju kao i ponovnom uspostavljanju novih zona ekonomije. Oslikava stanje u trgovačkim porodicama jevrejskog porekla, prikazujući promene vlasnika nad kapitalom, kao i kulturnim, društvenim i moralnim promenama koje su usledile. Ovaj roman ponekad ćete čitati obuzeti ljutnjom, a ponekad obuzeti tugom, istovremeno želeći da ugušite bol koju nosi ova knjiga.


Jilmaz Karakojunlu: Rođen je u Istanbulu 1936. godine. Detinjstvo i mladost proveo je u Sivereku. Završio je gimnaziju Zija Gokalp u Dijarbakiru. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka. Stekao je MBA diplomu na Džordžija univerzitetu u Americi. Doktorirao je u Istanbulu. Obavljao je razne dužnosti u privatnom i javnom sektoru. Na opštim izborima koji su održani 1995. i 1999, izabran je za narodnog poslanika Otadžbinske partije. Bio je državni ministar. Njegova literana dela, različitih žanrova, stekla su uvažavanje kako kod čitaoca tako i kod kritike. Njegov roman Dragulji gospođe Salkim dobio je nagradu Junus Nadi. Za romane Bol jeseni, koji opisuje događaje u Istanbulu koji su se zbili između 6-7 septembra 1955, i Veće tri Alije, koji je romansirao pokušaj atentata na Ataturka kao i silazak sa političke scene članova Udruženja za jedinstvo i napredak, dobio je nagradu Udruženja pisaca Turske. Prema njegovim romanima snimljeni su filmovi i televizijske serije. Film Dragulji gospođe Salkim, rađen prema istoimenom romanu bio je kandidat za 72. nagradu Oskara kao najbolji film van engleskog govornog područja. Na 36. festivalu Zlatna narandža, koji se održava u Antaliji, dobio je nagrade za najbolji film, najbolju muziku, najbolju mušku ulogu i scenario. Sva njegova dela koja je napisao dok je živeo u Urli, u Izmiru, objavila je izdavačka kuća Dogan Kitap.

Ovo je priča o dve žene, naizgled potpuno različite, gospođi Roseli, kojoj smrt kuca na vrata i Peli, kojoj su vrata tek otvorena. Ono što ih povezuje je turski jezik. Vodeći dijalog, obe će putovati kroz istoriju, prošlost, samospoznaju, nedokučive tajne života.

Radeći neobičan posao za gospođu Roselu, mlada devojka, Pelin, neće ostvariti samo finansijsku dobit, već će putovati ka svojoj suštini na jedan potpuno nesvakidašnji način, praveći društvo gospođi Roseli koja će poslednji put proći stazama svoje mladosti, punim ratnih strahota, ali i ljubavnih avantura, pomeranja granica..

Njujork 1841.Kada je javljeno da je mlada, prelepa Meri Rodžers nestala policija nije preduzela ništa jer Meri je nestajala i vraćala se ranije.Ali ovoga puta je drugačije.Četiri dana po nestanku pronađeno je njeno telo kako pluta u reci Hadson.U središtu potrage za Merinim ubicom je prvi detektiv Džejkobs Hejs.Njega će put odvesti na najmračnije gradske ćoškove, među besne ratove bandi,do pljaškaša grobova i tragova skrivenih u pesmama i pričama najvećeg književnika tog doba Edgara Alana Poa.