ROMAN

Tokom tromog letnjeg dana na selu, porodica Godli se okuplja oko postelje Adama, uglednog matematičara i glave porodice. Ali oni nisu sami u svom bdenju. Oko njih lebdi čitava družina nestašnih besmrtnika — među kojima su Zevs i Hermes — koji počinju da zadaju nevolje Godlijevima, ponekad sa potpuno nepredvidivim i neočekivanim posledicama.

Pred kraj postdiplomskih studija Ren Išida prima vest o iznenadnoj, nasilnoj smrti svoje sestre Keiko i odlazi u Akakavu da sredi njene poslove. Ubrzo preuzima njen posao u privatnoj školi i seli se u kuću bogatog političara, gde zauzvrat čita njegovoj katatoničnoj supruzi. Dok upoznaje ljude iz sestrinog života i vraća se njihovim zajedničkim uspomenama, Ren pokušava da otkrije šta se zaista dogodilo te noći, boreći se sa snovima i osećanjem praznine koje je Keikina smrt ostavila.

Dete od stakla je nesvakidašnje hrabar dokumentarni roman. Marja Kangro bez zadrške uranja u najintimniji i najtraumatičniji trenutak života – suočavanje s nemogućom trudnoćom i gubitkom deteta. Ono što započinje kao dnevnik medicinskog procesa prerasta u brutalno iskren, ironičan i lucidno promišljen obračun sa smrću, telom, nadom, kulturom, religijom i svim našim pokušajima da u patnji pronađemo smisao.

Dugogodišnji partneri Adam i Sara nalaze neobično stvorenje dok se jedne noći vraćaju kući. Odlučuju da ga odnesu u kuću Adamove bake, planirajući da sutradan pozovu veterinara. Koliba se nalazi u Stepi, delu grada koji se postepeno pretvara u pustoš, gde je ostalo samo nekoliko hrabrih i neobičnih stanovnika.
To stvorenje nazovu Flora — iako ne liči ni na šta što su ikada videli, niti deluje potpuno živo. Ipak, Sara počinje da se vezuje za njega. Par odlučuje da ostane u Stepi i brine o Flori, uprkos svim preprekama.

Ova nežna i istovremeno zastrašujuća novela s distopijskim elementima istražuje teme roditeljstva i nove prirode koja nastaje u našim rukama.

Roman o dečaku koji sanja da odraste i da više nema problema sa mentalnim zdravljem, i o njegovom ocu, koji sanja da se podmladi i ponovo proživi staru ljubav. U priču se uključuje i kletva zmije, lik koji se sveti zato što ga jednom preci sina i oca nisu valjano poštovali. Ona uništava njihove snove i pretvara njihove najveće strahove u stvarnost.
Otac sreće svoju bivšu devojku. Svaki put kada bi zrak svetlosti pao na automobil u kom su putovali, ona bi bila deset godina mlađa, sve dok ne bi stigla do uzrasta u kom još nije ni bila rođena. Sin sreće neobičnog čoveka koji je izgubio sposobnost govora i prenosio je ono što mu je govorila ptica koja mu je sedela na ramenu kao na krilu.
Njih dvojica, otac i sin, odvojeno kreću k tržnom centru i tamo zmija zadaje svoj poslednji udarac.

U svom drugom romanu Aglaja Veteranji omogućava odrasloj pripovedačici iz svog uspešnog prvenca Zašto se dete kuva u palenti da stekne novi, izmenjeni pogled na porodicu i život – razapeta između majke i tetke i neprestano prisutne rodbine.
Svojim prvim romanom Aglaja Veteranji stekla je ogroman broj čitalaca. U novom romanu, koji je uspela da dovrši pre svoje tragične smrti, pripoveda o junakinji koja je sada odrasla žena i koja, zapletena u sopstvenu prošlost, pokušava da se oslobodi svih mogućih stega. Tetkina smrt podstiče je da pogleda unazad na svoj život i da osvetli porodični kosmos. Još jednom autorka oduševljava svojom osetljivošću i snagom jezika. Aglaja Veteranji je romanom Polica s poslednjim dahovima ostavila svojim čitaocima upečatljivo, lično sećanje.

Devojke sa ključem oko vrata je roman koji osvetljava odrastanje u doba diktature i sudbine porodica obeleženih „pogrešnim” poreklom. Prateći priču devojčice Ljodje Lemani, roman kroz njene oči oslikava život u represivnom sistemu, gde su klasna pripadnost i političke odluke određivale sudbine pojedinaca. Odrastajući pod senkom prošlosti svojih roditelja, Ljodja otkriva istine koje su dugo skrivane, dok ključevi oko vratova devojaka postaju simbol zatvorenih vrata, tajni i nemogućnosti bega. Moćna i emotivna priča o identitetu, nepravdi i borbi za sopstveni glas.

Jedan čovek sa pozajmljenim imenom izlazi iz elegantnog sportskog automobila crvene boje – takođe pozajmljenog – i ulazi na imanje gde je proveo mladost. Međutim, stvari nisu onakve kakvim se čine. U staroj kući kroz koju duva promaja živi neka nova porodica: Godlijevi, potomci pokojnog Adama Godlija, naučnika svetske slave čija je teorija postojanja bacila univerzum u haos. A taj misteriozni čovek, koji je upravo odslužio zatvorsku kaznu, oseća se kao da se vreme zaustavilo, ili je pokidano, ili se otvorilo na neke nove, neobične načine. On sada mora da se nosi sa članovima disfunkcionalne porodice Godli, kao i sa njihovom namučenom kućepaziteljkom, koja postaje njegova gazdarica, a takođe i sa biografom Godlija starijeg, koji je nedugo pre toga angažovan da obavi taj posao, a napokon i sa jednom bogatom, veoma lepom ženom koja mu se obraća sa jednim neobičnim zahtevom.

U Lepoticama je prikazana Evropa obeležena nacizmom i staljinizmom, ali i načini na koji su dve navedene, totalitarne, predominantne političke struje uticale na savremenost. Kao i obično, u autorkinom fokusu je (ne)snalaženje najranjivijih socijalnih grupa – žena, psihijatrijskih pacijenata i lgbtq ljudi u ratnom i posleratnom svetu. Veliki deo romana takođe je posvećen problemu objektifikacije, a njegov naslov je, u skladu s tim, barem delimično ironičan. Junakinje teksta, bilo da su lepotice ili ne, imaju utisak da trpe zbog sopstvenog fizičkog izgleda, a zapravo stradaju naprosto zbog činjenice da su žene.

Debitantski roman Irene Jordanove neodoljivo podseća na dva kultna filmska ostvarenja – Nešto između Srđana Karanovića i Bertolučijeve Sanjare. Glavni protagonisti, Marija, Gorazd i Janes čine ljubavni trougao oko kojeg radnja osciluje, a takođe se smenjuju i u ulozi naratora. Roman uglavnom sačinjavaju reminiscencije troje junaka na tinejdžerske i studentske dane ispunjene žurkama, opijanjem, upotrebom narkotika, usputnim seksualnim odnosima i nedozrelim emotivnim vezama, zbog čega će se ovo literarno delo posebno svideti ljubiteljima coming of age žanra. Ipak, u pitanju je vrlo slojevit tekst koji takođe sadrži društveno-kritičku dimenziju, kao i elemente romana – misterije. Izazovan ne samo na žanrovskom, već i na stilskom planu, roman se kreće između neorealizma i nadrealizma, zbog čega čitalac u fikcionalnom svetu Jordanove teško može da uspostavi granicu između jave, uobrazilje i sna.

Pet priča u knjizi Amalije Vrle govore o berlinskim sudbinama njihovih protagonistkinja. Nije slučajno upravo glavni grad Nemačke uzet kao poprište života u kojima dominiraju „seks, droga nasilje i strah”. Berlin jeste melting pot supkulture simbolizovane u elektronskoj muzici, umetnosti, sintetičkim drogama. Mladi tragači za smislom stižu u Berlin puni ambicija. Neki od njih ne sasvim slučajno završe na stranputicama. Ova knjiga pripoveda o usponima i padovima jedne generacije.

Dadilja je kratak poetski roman o mladoj ženi koja žudi da postane ono što suštinski jeste. Kratki fragmenti teksta su poput impresionističkih snimaka. To su slike unutrašnjeg putovanja kroz sećanje, koje nikada nije linearno. Novinarka srednjih godina, pesnikinja i majka, putuje u Beč kako bi istražila materijal za novu knjigu. Susreće sebe: devetnaestogodišnju devojku iz najsevernijih delova Švedske koja mašta o evropskim metropolama, velikoj umetnosti, književnosti i filozofiji. Put do svega ovoga vodi kroz agenciju za dadilje i mnogo neuspeha. Preciznim humorom i sjajnim vizuelnim jezikom opisano je putovanje mlade pripovedačice od jedne do druge porodice.

Roman koji u distopijskom maniru pripoveda potresnu porodičnu priču.

Očekivanja ljubitelja antiutopijskih romana pri susretu s Plavom knjigom Neba biće izneverena, što ne znači da se ovakvom tipu čitalaca roman nužno neće svideti.

Društvo u pripovednom svetu ovog romana uopšte i ne postoji, a njegovi junaci i naratori, Rouena i Dilan, majka i sin, naizgled su poslednji i istovremeno prvi ljudi na svetu.

Poslednji koji su preživeli kataklizmu i prvi koji će svedočiti izgradnji novog poretka, prirodnog i socijalnog, ukoliko do njega uopšte dođe.

Tokom čitavog romana, junakinja naglašava svoju privlačnost prema predmetima crvene boje čije joj nošenje, pak, zabranjuje otac, i istovremenu zabrinutost da je prati mitsko stvorenje koje starosedeoci nazivaju kojot, zbog čega će čitalac olako shvatiti kako se u osnovi romana nalazi priča o Crvenkapi.

Ipak, za razliku od junakinje iz bajke, koju iz vučje utrobe spasava lovac, to jest muškarac, roman Gejl Anderson Dargac završava se tako što Bet Viks sama uperi oružje u patrijarhalne, ali i druge represivne sile, oličene u kojotu, izrastajući na taj način iz podređene devojčice u delatnu ženu.

Roman o ratu i posledicama koje ostavlja na naš moralni kodeks.

Fantastična priča o ženskom identitetu.

Silsi je priča o oproštaju, priča o prolazu - između dva sveta, dva vremena, dve civilizacije, priča o opkladi: da je moguće da Silsi prekine prokletstvo i da se spase. Glavni likovi stvaraju basne kako bi pronašli smisao u svetu koji nastanjuju. Autorka uspostavlja spekularni odnos između pripovedača i čitaoca, budući da oboje nastoje da protumače dezorijentišući funkcioni prostor. Na kraju čitaočevi napori usmeri ka tumačenju održavaju pripovedačeve kao u ogledalu: baš kao što likovi pokušavaju da stvore smislenu basnu kako bi svoj život doveli u red, tako i čitalac mora da izabere središte na kom zasniva svoje tumačenje.

Roman o životu u Temišvaru potkraj osamdesetih i odnosima s jugoslovenskom kulturom

Roman o gubitku, sećanju i fotografiji.

Priča o Pjeru i Matjeu, preminulom ocu i njegovom sinu, kao i ostalim članovima njihove porodice, obojici fotografima, rekonstruisana upravo foto-tehnikom.

Dirljiva, efektna, moderna knjiga o otkrivanju porodične istorije i njenih tajni.

Roman o potkazivanju među piscima u Sloveniji osamdesetih godina XX veka.

Autobiografski orman jednog od najvažnijih irskih književnika.

Šejmus Din (1940-2021) bio je irski pesnik, romanopisac i istoričar ideja. Za debitantski roman Čitanje u mraku dobio je nekoliko književnih nagrada i nominovan je za nagradu „Buker” 1996. godine.

"Nagrada Not the Booker za najbolji roman 2020. godine. Nakon smrti partnerke, Hil dolazi u svoju rodnu kuću, gde se njegov stari i bolesni otac sprema da sat- kulu, koja za Hila predstavlja vezu sa detinjstvom i majkom koju je prerano izgubio, pretvori u smeštaj za iznajmljivanje. Tamo ga dočekuje očeva negovateljica Trudi, veganka i vlasnica psa, večito obučena u preveliki teget džemper s pletenicama. Trudi, po svemu sudeći, vodi glavnu reč u životu njegovog oca, i Hilu se to ne sviđa. U stvari, on se ne oseća dobro, ne želi ni sa kim da komunicira, ne želi ni sa kim da se druži. Njegova mantra je: Ništa se loše ne dešava kada se ništa ne dešava. Nežnost koju oseća prema svom mačku Dejvu Hil će, ipak, uskoro početi da oseća i prema Trudi, mada već zna da će ih njeni planovi brzo razdvojiti.
Idiosinkratičnim, eliptičnim stilom i pripovedanjem u prezentu, savršeno prilagođenim temi, Ričard Ovejn Roberts ispisuje jednu savremenu ljubavnu priču, priču bez pravog početka i kraja, priču koja nije čak ni prava ljubavna priča, ali čije junake volimo i onda kada nas nerviraju, i koje ćemo teško zaboraviti.

Dunja Ilić"

Roman poznatog albanskog disidenta Fatosa Ljubonje o jednom od surovih procesa u staljinističkoj Albaniji.

Roman počinje kao putopis iz Australlije a zapravo se autor vraća sam sebi.

Daleka obala je roman o Solomonu i Doroti, dvoje usamljenika čije se tegobne i dirljive životne priče prepliću u engleskom seocetu Veston. Njihova kontrapunktna pripovest povezuje perspektive afričkog imigranta i nastavnice klavira u penziji i prelazi prostorne i vremenske granice, postepeno otkrivajući ključne trenutke u životima junaka koji svedoče o postojanosti mržnje, rasizma, ugnjetavanja, diskriminacije, marginalizacije i progona. Solomonova poglavlja beleže užase građanskog rata i poražavajuće pojedinosti neljudskog ophođenja prema imigrantima dok Dorotina na videlo iznose rodnu nejednakost i promene u britanskom društvu koje Solomonovo prisustvo nepobitno dokazuje. Filips izdvaja njihove životne priče iz mnoštva potisnutih narativa o savremenim zapadnim društvima, čijim kosmopolitskim stremljenjima suprotstavlja nacionalizam, rasizam, ksenofobiju i ejdžizam. U kontekstu Filipsovog stvaralaštva kao hronike različitih vidova izmeštenosti, ovaj roman suočava čitaoca sa naličjem jednog naizgled tolerantnog društva, razotkrivajući pukotine u identitetu nacije i iluziju da živimo u postrasnom društvu.

Arijana Luburić Cvijanović

Krumijeva knjiga dolazi u pravom trenutku: kad god zavlada pandemija bilo koje vrste — naročito mentalne — valja je pročitati. I ne samo tad.
Srđan Srdić

Suptilno, s manirom, onako kako to rade najveći majstori ovog veka.

Srđan Srdić

Bernardo Aćaga

(Asteasu, Baskija, 1951) smatra se vrhunskim predstavnikom baskijske proze.

Njegova prva zbirka priča Obabakoak (1988), tačnije rečeno hibridna forma između romana i zbirke priča, ovenčana je Nacionalnom nagradom za prozu 1989; po motivima nekoliko priča ubrzo je snimljen i film Put za Obabu (Obaba, 2005) u režiji Monća Armendarisa.

Potom su usledili romani Usamljeni čovek (1994), Nacionalna nagrada kritike za prozu na baskijskom; Boje neba (1996); Harmonikašev sin (2003), Nagrada kritike 2003, italijanska nagrada „Grincane Kavur” 2008, po kojem je reditelj Fernando Bernues snimio istoimeni film i uradio pozorišnu predstavu; Sedam kuća u Francuskoj, finalista za Nagradu za stranu fikciju časopisa Independent 2012, finalista za nagradu „Oksford Vajdenfeld” za prevod 2012; Dani u Nevadi (2014), nagrada „Euskadi”; najnoviji roman Kuće i grobnice objavljen je 2020. godine. Godine 2017. dobio je Međunarodnu nagradu „Liber Press” za književnost, a 2019. Nacionalnu nagradu za špansku književnost, obe za celokupno književno stvaralaštvo. Piše i poeziju, drame, eseje, priče. Za poeziju je 2003. dobio nagradu „Čezare Paveze”. Njegova dela prevedena su na trideset dva jezika.

Član je Kraljevske akademije za baskijski jezik.

"Neophodno je da se na kraju tunela nalaze svetlost i nebo, ili mesec da ga dohvatim, na kraju voleo bih da tamo bude par ruku da me zagrli, ili lice da mi se osmehne, ili ti da me utešiš."


Mareov roman nije priča o potonuću, on jeste potonuće kao takvo, potonuće koje je moguće dodirnuti, udahnuti, jedna hiperintenzivna razbrajalica, deklamacija iz ravni u kojoj svest nije kadra da registruje bilo šta mimo pseudofilozofskih formula oneobičenih I deformisanih do najopresivnije poezije.

Srđan Srdić


Žilijen Mare je rođen 1978. godine u Švajcarskoj. Autor je romana Sve po starom (2011) I Nameštaj (2014), objavljenih u izdavačkoj kući Žoze Korti (José Corti). Trenutno živi u Ženevi.

Trokijev Mladi Adam vredi onoliko koliko ključeva za otvaranje njegovog krajnjeg smisla možemo da iznađemo, a njih je dovoljno da bismo knjigu kvalifikovali kao relevantnu za nova čitanja.

Srđan Srdić


O autoru

Aleksander Troki je rođen u Glazgovu 1925. godine. Nakon prve godine studija odazvao se vojnom pozivu i pristupio Kraljevskoj mornarici. Tri godine kasnije vratio se da završi studije, putovao po Evropi i nastanio se u Parizu, gde je uređivao avangardni književni časopis Merlin. Kontroverzni izdavač Olimpija pres objavio je 1954. prvu verziju njegovog romana Mladi Adam i upravo tada Troki postaje heroinski zavisnik. Zatim se preselio u SAD, najpre u Njujork, gde je radio na jednoj barži, a potom u Kaliforniju, stecište zajednice bitnika. U tom periodu napisao je svoju verovatno najpoznatiju knjigu, roman Kainova knjiga (1961). Šezdesetih godina se preselio u London, gde je sve manje pisao, i tamo ostao do smrti 1984.

Roman o nemogogućoj ljubavi u Berlinu.

I, eto, tako je Bil Dirin, makar ovde, u prvom redu rezoner sa strane, gost izdaleka koji nam piše poslanicu o nama samima, Evropljanima, čak Evropljanima Balkancima, služeći se pritom svim raspoloživim evropskim poetičkim sredstvima i inovacijama. Ova autohtona, poreklom data izmeštenost autora u odnosu na okruženje Dirinov rezultat čini, ipak, novozelandskim i vreme je došlo da se s još jednim od ovakvih rezultata upoznamo. Pravo vreme prave književnosti.

Srđan Srdić