SAVREMENI ROMAN

Tokom tromog letnjeg dana na selu, porodica Godli se okuplja oko postelje Adama, uglednog matematičara i glave porodice. Ali oni nisu sami u svom bdenju. Oko njih lebdi čitava družina nestašnih besmrtnika — među kojima su Zevs i Hermes — koji počinju da zadaju nevolje Godlijevima, ponekad sa potpuno nepredvidivim i neočekivanim posledicama.

Pred kraj postdiplomskih studija Ren Išida prima vest o iznenadnoj, nasilnoj smrti svoje sestre Keiko i odlazi u Akakavu da sredi njene poslove. Ubrzo preuzima njen posao u privatnoj školi i seli se u kuću bogatog političara, gde zauzvrat čita njegovoj katatoničnoj supruzi. Dok upoznaje ljude iz sestrinog života i vraća se njihovim zajedničkim uspomenama, Ren pokušava da otkrije šta se zaista dogodilo te noći, boreći se sa snovima i osećanjem praznine koje je Keikina smrt ostavila.

Dete od stakla je nesvakidašnje hrabar dokumentarni roman. Marja Kangro bez zadrške uranja u najintimniji i najtraumatičniji trenutak života – suočavanje s nemogućom trudnoćom i gubitkom deteta. Ono što započinje kao dnevnik medicinskog procesa prerasta u brutalno iskren, ironičan i lucidno promišljen obračun sa smrću, telom, nadom, kulturom, religijom i svim našim pokušajima da u patnji pronađemo smisao.

Dugogodišnji partneri Adam i Sara nalaze neobično stvorenje dok se jedne noći vraćaju kući. Odlučuju da ga odnesu u kuću Adamove bake, planirajući da sutradan pozovu veterinara. Koliba se nalazi u Stepi, delu grada koji se postepeno pretvara u pustoš, gde je ostalo samo nekoliko hrabrih i neobičnih stanovnika.
To stvorenje nazovu Flora — iako ne liči ni na šta što su ikada videli, niti deluje potpuno živo. Ipak, Sara počinje da se vezuje za njega. Par odlučuje da ostane u Stepi i brine o Flori, uprkos svim preprekama.

Ova nežna i istovremeno zastrašujuća novela s distopijskim elementima istražuje teme roditeljstva i nove prirode koja nastaje u našim rukama.

Roman o dečaku koji sanja da odraste i da više nema problema sa mentalnim zdravljem, i o njegovom ocu, koji sanja da se podmladi i ponovo proživi staru ljubav. U priču se uključuje i kletva zmije, lik koji se sveti zato što ga jednom preci sina i oca nisu valjano poštovali. Ona uništava njihove snove i pretvara njihove najveće strahove u stvarnost.
Otac sreće svoju bivšu devojku. Svaki put kada bi zrak svetlosti pao na automobil u kom su putovali, ona bi bila deset godina mlađa, sve dok ne bi stigla do uzrasta u kom još nije ni bila rođena. Sin sreće neobičnog čoveka koji je izgubio sposobnost govora i prenosio je ono što mu je govorila ptica koja mu je sedela na ramenu kao na krilu.
Njih dvojica, otac i sin, odvojeno kreću k tržnom centru i tamo zmija zadaje svoj poslednji udarac.

U svom drugom romanu Aglaja Veteranji omogućava odrasloj pripovedačici iz svog uspešnog prvenca Zašto se dete kuva u palenti da stekne novi, izmenjeni pogled na porodicu i život – razapeta između majke i tetke i neprestano prisutne rodbine.
Svojim prvim romanom Aglaja Veteranji stekla je ogroman broj čitalaca. U novom romanu, koji je uspela da dovrši pre svoje tragične smrti, pripoveda o junakinji koja je sada odrasla žena i koja, zapletena u sopstvenu prošlost, pokušava da se oslobodi svih mogućih stega. Tetkina smrt podstiče je da pogleda unazad na svoj život i da osvetli porodični kosmos. Još jednom autorka oduševljava svojom osetljivošću i snagom jezika. Aglaja Veteranji je romanom Polica s poslednjim dahovima ostavila svojim čitaocima upečatljivo, lično sećanje.

Devojke sa ključem oko vrata je roman koji osvetljava odrastanje u doba diktature i sudbine porodica obeleženih „pogrešnim” poreklom. Prateći priču devojčice Ljodje Lemani, roman kroz njene oči oslikava život u represivnom sistemu, gde su klasna pripadnost i političke odluke određivale sudbine pojedinaca. Odrastajući pod senkom prošlosti svojih roditelja, Ljodja otkriva istine koje su dugo skrivane, dok ključevi oko vratova devojaka postaju simbol zatvorenih vrata, tajni i nemogućnosti bega. Moćna i emotivna priča o identitetu, nepravdi i borbi za sopstveni glas.

Jedan čovek sa pozajmljenim imenom izlazi iz elegantnog sportskog automobila crvene boje – takođe pozajmljenog – i ulazi na imanje gde je proveo mladost. Međutim, stvari nisu onakve kakvim se čine. U staroj kući kroz koju duva promaja živi neka nova porodica: Godlijevi, potomci pokojnog Adama Godlija, naučnika svetske slave čija je teorija postojanja bacila univerzum u haos. A taj misteriozni čovek, koji je upravo odslužio zatvorsku kaznu, oseća se kao da se vreme zaustavilo, ili je pokidano, ili se otvorilo na neke nove, neobične načine. On sada mora da se nosi sa članovima disfunkcionalne porodice Godli, kao i sa njihovom namučenom kućepaziteljkom, koja postaje njegova gazdarica, a takođe i sa biografom Godlija starijeg, koji je nedugo pre toga angažovan da obavi taj posao, a napokon i sa jednom bogatom, veoma lepom ženom koja mu se obraća sa jednim neobičnim zahtevom.

Pet priča u knjizi Amalije Vrle govore o berlinskim sudbinama njihovih protagonistkinja. Nije slučajno upravo glavni grad Nemačke uzet kao poprište života u kojima dominiraju „seks, droga nasilje i strah”. Berlin jeste melting pot supkulture simbolizovane u elektronskoj muzici, umetnosti, sintetičkim drogama. Mladi tragači za smislom stižu u Berlin puni ambicija. Neki od njih ne sasvim slučajno završe na stranputicama. Ova knjiga pripoveda o usponima i padovima jedne generacije.

Pol Bouls je jednom rekao da priča treba da ostane napeta do kraja, poput strune. Takva napeta atmosfera vlada u svih 17 priča u ovoj zbirci autora najpoznatijeg po delu The Sheltering Sky (Čaj u Sahari).

Može se učiniti da je Gi Helminger u zbirci „Rđa” svet isteglio preko gubera, razvukao ga do nadrealnog, ali verujem da je svet mnogo nadrealniji u odnosu na to kako ga ovaj luksemburški pisac predstavlja. Ma koliko koketirale s fantastikom, ma koliko delovale kao noćna mora, ove nas priče prikazuju u punom svetlu, koje se neće svakom svideti. Ali sviđanje nikad nije bilo Helmingerova želja.

Elvira Navaro ispituje granice fantastičnog u ovim pričama.

Daleka obala je roman o Solomonu i Doroti, dvoje usamljenika čije se tegobne i dirljive životne priče prepliću u engleskom seocetu Veston. Njihova kontrapunktna pripovest povezuje perspektive afričkog imigranta i nastavnice klavira u penziji i prelazi prostorne i vremenske granice, postepeno otkrivajući ključne trenutke u životima junaka koji svedoče o postojanosti mržnje, rasizma, ugnjetavanja, diskriminacije, marginalizacije i progona. Solomonova poglavlja beleže užase građanskog rata i poražavajuće pojedinosti neljudskog ophođenja prema imigrantima dok Dorotina na videlo iznose rodnu nejednakost i promene u britanskom društvu koje Solomonovo prisustvo nepobitno dokazuje. Filips izdvaja njihove životne priče iz mnoštva potisnutih narativa o savremenim zapadnim društvima, čijim kosmopolitskim stremljenjima suprotstavlja nacionalizam, rasizam, ksenofobiju i ejdžizam. U kontekstu Filipsovog stvaralaštva kao hronike različitih vidova izmeštenosti, ovaj roman suočava čitaoca sa naličjem jednog naizgled tolerantnog društva, razotkrivajući pukotine u identitetu nacije i iluziju da živimo u postrasnom društvu.

Arijana Luburić Cvijanović

"Kad bi se svi usamljeni ljudi poređali jedni pored drugih, bilo bi ih toliko da bi nekoliko puta mogli da obaviju Zemlju."

U svojoj drugoj knjizi Haštad jeste odmakao. To je svakako isti autor, nema sumnje, ali stabilniji u namerama, s manje izraženom željom da sablazni i uznemiri čitaoce po svaku cenu, nešto povučeniji i diskretniji, tiši. Tako, tiši. Precizan, odmeren, duhovit, šarmantan, čak i kad zadire u najintenzivnije ljudske traume.

Srđan Srdić


Juhan Haštad (Johan Harstad), rođen 10. februara 1979. u Stavangeru, norveški je romanopisac, pripovedač, dramaturg i grafički dizanjer koji živi i radi u Oslu. Debitovao je kao dvadesetdvogodišnjak 2001. godine zbirkom kratkih proznih tekstova Nadalje ćeš samo stariti, a 2002. je objavio zbirku kratkih priča Ambulanta kola. Njegov prvi roman, Baz Aldrin, gde si nestao u svoj ovoj zbrci? Objavljen 2005. u Norveškoj, preveden je na više od deset jezika. Haštad je tokom 2009. bio angažovan kao prvi dramturg-rezident Norveškog narodnog pozorišta u njegovoj istoriji. Dobitnik je mnogobrojnih književnih nagrada i priznanja.

Siguran sam da su Muževljeva leđa Arijana Leke veoma dobar uvod u ono što albanska literatura predstavlja danas, po svim osnovama i kriterijumima. Nisam siguran da će objavljivanje ove knjige biti dovoljno za promenu čitavog jednog odvratnog narativa koji prati ukupne srpsko-albanske odnose, toliko naivan i ambiciozan u ovim godinama ne mogu da budem. Ali da su na ovom prostoru mali gestovi umeli da budu dovoljni, to neizostavno znam. U ime elementarne ljudske pristojnosti i prave književnosti.

Priče Berija Kalahana izvesno neće ostaviti čitaoce ravnodušnim. U što manje njih se prepoznaju, tim bolje. Prefinjena surovost kojom odišu samo potvrđuje njihovu suštinski oksimorosnku prirodu. One na najlirskiji mogući način progovaraju o ljudskim slabostima i o nemogućnosti zajedništva.

Vladimir Arsenić