PRIPOVETKE

Pol Bouls je jednom rekao da priča treba da ostane napeta do kraja, poput strune. Takva napeta atmosfera vlada u svih 17 priča u ovoj zbirci autora najpoznatijeg po delu The Sheltering Sky (Čaj u Sahari).

Može se učiniti da je Gi Helminger u zbirci „Rđa” svet isteglio preko gubera, razvukao ga do nadrealnog, ali verujem da je svet mnogo nadrealniji u odnosu na to kako ga ovaj luksemburški pisac predstavlja. Ma koliko koketirale s fantastikom, ma koliko delovale kao noćna mora, ove nas priče prikazuju u punom svetlu, koje se neće svakom svideti. Ali sviđanje nikad nije bilo Helmingerova želja.

S jedne strane, priče se bave iskonskim ljudskim potrebama i strahovima. Ima tu ljubavi u različitim pojavnim oblicima, pa i onim izvitoperenim. Ima tu, dalje, depresije, samoubistva, bolesti – mnogo bolesti, mnogo patnje. I usamljenosti kao neizbežne pratilje bolesti, koja se u jednoj priči i personifikuje. S druge strane, govori se o savremenim pretnjama čovečanstvu, kao što su posledice potencijalnog biološkog rata i eksperimentalnih programa lečenja. A u središtu kovitlaca nalazi se čovek, sa svim svojim očekivanjima od života, s vremenom koje protiče i koje treba nečim ispuniti, s drugim ljudima s kojima treba uspostaviti određene odnose, sa strahom da neće sve ispasti kako valja.

Elvira Navaro ispituje granice fantastičnog u ovim pričama.

Knjiga o melanholiji, smrti i otuđenosti.

Priče s grčkih ostrva u kojima Kafka sreće Borhesa.

Voljena i nagrađivana knjiga priča slovenačke beat ikone.

"I to je ono što Kosmo radi – živi da bi pisao o onome što živi, a to su alkohol, hronični mamurluci, samim sobom indukovana besparica, celibat, kojim se više puta na sva usta hvali, i neodustajna izgradnja aure totalnog marginalca kom se sve može, jer se svega sam odrekao."

Srđan Srdić

"Kad bi se svi usamljeni ljudi poređali jedni pored drugih, bilo bi ih toliko da bi nekoliko puta mogli da obaviju Zemlju."

U svojoj drugoj knjizi Haštad jeste odmakao. To je svakako isti autor, nema sumnje, ali stabilniji u namerama, s manje izraženom željom da sablazni i uznemiri čitaoce po svaku cenu, nešto povučeniji i diskretniji, tiši. Tako, tiši. Precizan, odmeren, duhovit, šarmantan, čak i kad zadire u najintenzivnije ljudske traume.

Srđan Srdić


Juhan Haštad (Johan Harstad), rođen 10. februara 1979. u Stavangeru, norveški je romanopisac, pripovedač, dramaturg i grafički dizanjer koji živi i radi u Oslu. Debitovao je kao dvadesetdvogodišnjak 2001. godine zbirkom kratkih proznih tekstova Nadalje ćeš samo stariti, a 2002. je objavio zbirku kratkih priča Ambulanta kola. Njegov prvi roman, Baz Aldrin, gde si nestao u svoj ovoj zbrci? Objavljen 2005. u Norveškoj, preveden je na više od deset jezika. Haštad je tokom 2009. bio angažovan kao prvi dramturg-rezident Norveškog narodnog pozorišta u njegovoj istoriji. Dobitnik je mnogobrojnih književnih nagrada i priznanja.

Raspadnuti od ljubavi jeste debitantska knjiga mladog škotskog pisca Alana Vilsona. Alan Biset, još jedan škotski autor, smatra da bi Vilsonova proza „upravo mogla da predstavlja budućnost škotske fikcije“.
Ekonomičan izraz, sveden, ogoljen jezik lišen ulepšavanja, usredsređenost na obične ljude i svakodnevne situacije, neki su od elemenata koji svrstavaju ovu zbirku priča u takozvani „prljavi realizam“ (eng. dirty realism), čiji su predstavnici, između ostalih, Rejmond Karver i Tobajas Volf, istovremeno i autori koji su izvršili veliki uticaj na Vilsona, prema njegovom sopstvenom priznanju. U pričama preovlađuju dijalog, kratke rečenice, ponavljanja, govor koji kao da je direktno iz života prenet na papir i uobličen u priču. Stoga ne iznenađuje česta upotreba škotskog dijalekta, koji dijalozima obezbeđuje lokalni kolorit i autentičnost.
U Vilsonovim pričama ljudi se bave poslovima koje ne vole, ostaju u lošim vezama iz kojih žele da pobegnu, opseda ih prošlost, ljubomora, međusobno nerazumevanje. Na poslu vlada sterilna atmosfera, dele se otkazi. Gradom lutaju pijane skitnice. A kao rešenje nude se rasizam i izbori bez prave alternative...

Siguran sam da su Muževljeva leđa Arijana Leke veoma dobar uvod u ono što albanska literatura predstavlja danas, po svim osnovama i kriterijumima. Nisam siguran da će objavljivanje ove knjige biti dovoljno za promenu čitavog jednog odvratnog narativa koji prati ukupne srpsko-albanske odnose, toliko naivan i ambiciozan u ovim godinama ne mogu da budem. Ali da su na ovom prostoru mali gestovi umeli da budu dovoljni, to neizostavno znam. U ime elementarne ljudske pristojnosti i prave književnosti.

U svih sedamnaest priča, Roberts deluje kao autentični tumač neke vrste hipsterskog pakla, pošiljalac poslednjih poruka civilizacije koja je odlučila da komunikaciju prepusti mašinama i tako se odrekne vlastitosti, svega što je milenijumima sticala.

Srđan Srdić

Svet Retorna bitno nalikuje slikama divljih i ilegalnih borbi pasa iz Arijaginog filma Amores Perros, filma u kom je naznačeno da se životinjama na snimanju ništa nije desilo. O Arijaginim gledaocima/čitaocima nemamo takve informacije.

Srđan Srdić

Priče Berija Kalahana izvesno neće ostaviti čitaoce ravnodušnim. U što manje njih se prepoznaju, tim bolje. Prefinjena surovost kojom odišu samo potvrđuje njihovu suštinski oksimorosnku prirodu. One na najlirskiji mogući način progovaraju o ljudskim slabostima i o nemogućnosti zajedništva.

Vladimir Arsenić