ROMAN

„...Ali, ljudi, na nesreću, ne mogu da izmisle svoje oslonce, ljubavnike i prijatelje, jednako kao što ne mogu da izmisle svoje roditelje. Život ih daje i uzima. Jedan od najvećih problema jeste da se u životu kaže: Da!”

Đovanijeva soba je nežna priča o ljubavi dvoje mladih Amerikanaca, Dejvida i Hele, i njihovog prijatelja Đovanija sa neočekivanim preokretom.

Ovim romanom se našoj čitalačkoj publici prvi put predstavlja Umberto Notari, snažna i borbena ličnost [...] treće Italije.

Snaga Notarijevog talenta dokumen­tovana je činjenicom da se u Italiji govori o notarizmu kao o nečemu što je specifično Notarijevo, o njegovom stilu, njegovom načinu pisanja, njegovom bizarnom biranju sižea. Protivnici označavaju to kao književ­nu spekulaciju, kao reklamu za bolju prođu, jer je on „spreman da oskvrne svetost groba i obeščasti devicu, samo da uzvitla buku oko svog imena i dela”.

Ovaj kultni avanturistički, istorijski, putopisni, autobiografski i etnološki roman vodi nas kroz krvavu vejavicu ruske revolucije i mongolske oslobodilačke borbe, sve do srži tajnog i tajanstvenog budističkog učenja o „Kralju Sveta” i „Agarti”, njegovom podzemnom kraljevstvu.

Povrtak u Brajdshed jedan je od kultnih kemp romana XX veka. Po ovom romanu snimljena je TV serija, a u glavnim ulogama se pojavljuju Džeremi Ajrons i Entoni Endrjuz. Povratak u Brajdshed opisuje život engleske aristokratske katoličke porodice, atmosferu Oksforda dvadesetih godina XX veka i život studenata homoseksualca kojima je bilo dopušteno da unište sami sebe kako bi svojim prijateljima priuštili malo glamura u svetu siromašnih i potlačenih.

Rođen u plemenitaškoj porodici, gospodar ogromnih feuda i mnogih palata pre Ruske revolucije, knez oženjen Irinom Aleksandrovnom, sestričinom cara Nikolaja II, svedok spletki i korupcije na carskom dvoru, Feliks Feliksovič Jusupov, pripoveda istoriju svoje porodice i istoriju koju je on stvarao one večeri kada je 1916, gonjen ljubavlju prema Rusiji i carskoj porodici, odlučio da ubije misterioznog monaha Grigorija Jefimoviča Raspućina.
Ovo je nezaboravna istinita priča o intrigama, ubistvu i osveti.

Oskar Frajzinger, pisac i političar (poslanik u parlamentu), rodjen 1960 u kantonu Valis u Švajcarskoj.
Autor romana Spirala šaha, zbirke pripovedaka Lomljivi svetovi, zbirke pesama Outre-pensées i više dramskih dela.

Dramatičan epski istorijski roman, utemeljen na istorijksim događajima, napisan u epistolarnoj formi.

"– Mehmed nije čovek – ponovio sam. – Možda je on anđeo tame, možda je on Onaj koji će doći. Nosi sve znake. Ali nemojte pogrešno da me shvatite, – dodao sam brzo – ako je on čovek, onda je on novi čovek, prvi od svoje vrste. S njim počinje novo doba, doba koje će poroditi ljude veoma različitog soja od onog kog mi poznajemo. Vladare zemaljske, vladare noći, koji u svojoj oholosti i prkosu odbacuju nebesa i biraju ovaj svet. Veruju samo u ono što im govore njihove oči i razum. U svom srcu ne priznaju ni čovečanske ni Božije zakone, njihov cilj je jedini zakon. Donose plamen i studen pakla na površinu zemlje i same snage prirode drže zauzdane.

Ne plaši ih ni beskonačnost okeana niti visina neba. Kada budu pokrili kopno i more, izgradiće sebi krila, u svojoj ludoj žeđi za znanjem, kako bi mogli da odlete do zvezda i pokore čak i njih. Mehmed je prvi čovek te vrste. Kako zamišljate da mu se suprostavite?

– A zapadne zemlje? Unija?
– Noć će progutati zapadne narode zajedno sa Konstantinopoljem. Konstantinopolj je poslednje svetlo, poslednja nada hrišćanstva. Ako dozvole da se ugasi, zaslužiće svoju sudbinu.
– A kakva će biti njihova sudbina? – upita on. – Izvinite, gospodaru, ali voleo bih da znam kako bih se pripremio.
– Telo bez duha – rekoh. – Život bez nade, ropstvo čovečanstva, tako beznadežno robovanje da robovi više neće ni znati da su porobljeni. Bogatstvo bez sreće, obilje bez snage da se u njemu uživa. Smrt duha."

Roman "Bagatele za jedan pokolj", verovatno je najkontraverzniji roman XX veka, roman je zabranjen u Francuskoj. "Bagatele za jedan pokolj" tesko su svodljive na antisemitizam. To je delo u kome su, sva Selinova poetika i stil bili u sluzbi prikaza grandiozne, brutalne tragedije evropskog čoveka, dovedenog na rub opstanka.Teško je se odupreti utisku danas, da naša stvarnost ne demantuje taj pad. Okupirana i ponižena Evropa danas liči na Selinova najcrnja predviđanja. Sama slika današnje Evrope rehabilituje Selina i daje mu za pravo.

Roman o sazrevanju mladica u procepu između militarističke discipline i razuzdane čulnosti i seksualnog oslobađanja.