Uskoro u prodaji

Tom Metkaf, naučnik na Univerzitetu u Saut Daunsu, delu preostalih britanskih arhipelaga, pretražuje arhive s početka dvadeset prvog veka, očaran slobodama i mogućnostima ljudskog života u njegovom zenitu.

Kada naiđe na trag koji bi mogao da dovede do velike izgubljene poeme, dolazi do otkrića o isprepletenoj ljubavi i brutalnom zločinu, što ruši njegove pretpostavke o priči koju je mislio da dobro poznaje.

Potraga, triler i ljubavna priča, Šta možemo znati je remek-delo koje nas vraća u sadašnjost iz osećaja nadolazeće katastrofe i zamišlja budući svet u kome nije sve potpuno izgubljeno.

Jedan od najboljih živih pisaca.
Sandej tajms

Pravi majstor.
Dejli Telegraf

Rajan i Lilijan Brajt su zaljubljeni, tek venčani i ponosni roditelji devojčice Džordžet. Ali njihov brak počiva na prećutanim istinama: Lilijan krije sina o kome Rajan ne zna ništa, dok Rajan krije svoju borbu sa alkoholizmom. Odrastajući između ljubavi i razočaranja svojih roditelja, Džordžet postaje svedok njihovih uspona i padova. Kada jedan bolan događaj zauvek promeni živote članova porodice, Džordžet pokušava da pobegne od svega što je podseća na prošlost. Suočena sa porodičnim tajnama i nasleđem koje je oblikovalo generacije pre nje, Džordžet mora da odluči da li je spremna da oprosti, prihvati ljubav i pronađe put ka sebi. Ispričana iz tri blisko isprepletene perspektive, ovo je dirljiva i emotivna porodična saga o gubitku, pripadanju, iskupljenju i trajnoj snazi ljubavi koja pokazuje da nas, uprkos svim lomovima, porodične veze uvek iznova pronalaze.

Majls Krželevski je posvećen suprug, brižan otac i ponosni vlasnik psa za lov na tartufe – u zemlji u kojoj tartufa nema. Ipak, ispod te šarmantne svakodnevice krije se čovek koji dvanaest godina kasni sa pisanjem doktorata iz ruskih narodnih bajki i sve jače oseća da je razočarao porodicu. Kada njegova supruga Kejt prihvati profesuru na prestižnom koledžu u zabačenim šumama Vermonta, Majls u tome vidi priliku da konačno promeni tok svog života. Ali Majls je čovek mnogih interesovanja i strasti te se ubrzo zatiče u društvu neobičnih i živopisnih likova – od tajanstvenog „hirurga za drveće” i biohemičara opsednutog kosama, sve do čoveka koji fotografiše pahulje i u hiljadama kartica pedantno vodi „Inventar pogrešnih ideja”. Ono što počinje kao bezazleno utočište od stvarnosti polako prerasta u nešto neizvesnije, kada Majls naiđe na čudnu lokalnu legendu koja bi mogla biti mnogo više od puke priče. Duhovit, apsurdan i pun životne vedrine, „Ljudi sa sela” je roman o braku i roditeljstvu, veri i sumnji, i o tome kako nas priče – i ljudi koji ih pričaju – povezuju u svetu sve veće otuđenosti.

Prvi deo čuvene Sosekijeve trilogije, koju čine još romani Zatim i Kapija.

Prevod s japanskog: Mateja Matić

Kada mladi i naivni Sanširo Ogava napusti mirnu provinciju Kjūšū i stigne u Tokio kako bi započeo studije na Carskom univerzitetu, pred njim se otvaraju tri sasvim različita sveta: distancirani akademski krugovi, tradicionalne vrednosti njegove porodice i rodnog kraja i uzbudljiv, blistav svet moderne urbane omladine.

U vremenu kada se Japan ubrzano menja pod uticajem Zapada, Sanširo pokušava da pronađe svoje mesto između prošlosti i budućnosti. Njegov život dodatno komplikuje susret sa zagonetnom, samostalnom i očaravajućom Mineko, ženom koja u njemu budi osećanja kakva do tada nije poznavao.

Suptilnim stilom i izuzetnom psihološkom pronicljivošću, Nacume Soseki donosi bezvremenu priču o odrastanju, prvoj ljubavi, propuštenim prilikama, usamljenosti i potrazi za sopstvenim identitetom u društvu koje se nezaustavljivo menja. Više od jednog veka nakon objavljivanja, Sanširo ostaje jedan od najvažnijih romana japanske književnosti i nezaobilazno delo za sve ljubitelje klasične i savremene proze.

„Najjači utisak koji ova knjiga ostavlja – čak i kada se pojedinosti zaborave – jeste osećaj svežine i slobode. Izbor mladog studenta za glavnog junaka omogućava čitaocu da se gotovo neprimetno poistoveti sa njegovim pogledom na svet i da zajedno s njim doživi Tokio s početka 20. veka. Upravo u toj jednostavnosti i odsustvu patetike leži trajna snaga Sosekijevog romana.“

Prevod s japanskog: Jelena Milenković

Objavljen između 1936. i 1938. godine, Vetar se diže smatra se jednim od najlepših dela japanske književnosti 20. veka.

U ovom lirskom i duboko dirljivom romanu Hori Tacuo pripoveda o ljubavi koja prkosi prolaznosti. Radnja, smeštena između sunčanog planinskog odmarališta i tihog sanatorijuma obavijenog maglom, prati dvoje mladih koji pokušavaju da sačuvaju svaki dragoceni trenutak uprkos neizbežnoj senci bolesti i rastanka.

Naslov romana nadahnut je čuvenim stihom Pola Valerija: „Vetar se diže, treba pokušati živeti.“ Vetar u Horijevoj prozi postaje simbol promene, prolaznosti i životne snage – podsećajući da nijedan trenutak nije večan, ali da upravo zato svaka iskrena ljubav dobija neprocenjivu vrednost.

Ovo izdanje donosi i novelu Lepo selo, nežnu i autobiografski nadahnutu priču u kojoj autor oživljava uspomene na susret sa svojom budućom verenicom Ajako Jano. Smeštena u slikovite predele Karuizave, novela predstavlja emotivni uvod u svet Vetra se diže i zaokružuje celinu posvećenu ljubavi, sećanju i prolaznosti.

Poetski, suptilan i bezvremen, Vetar se diže jedno je od onih dela koja ostavljaju snažan trag dugo nakon poslednje pročitane stranice.

Zanosna priča o žudnji, poreklu, domu i neočekivanim posledicama naših izbora.


Petnaest godina nakon Drugog svetskog rata Izabela je izgradila povučen život zasnovan na disciplini i strogoj rutini u seoskoj kući svoje pokojne majke, gde je sve pod konac – ni viljuška ni reč ne smeju biti na pogrešnom mestu. Ali njen pažljivo uređeni svet počinje da se urušava kada brat Luj u kuću dovede svoju novu devojku Evu, neprijatnu i nametljivu mladu ženu koja će tu provesti celo leto.


U sparnoj letnjoj vrelini Izabelina opsesivna potreba za kontrolom dostiže tačku pucanja. Sukob između dve žene vodi je do otkrića koje preti da razori sve u šta je verovala i sve što je do tada smatrala svojim životom.

Četiri dana neprekidne kiše u Napulju, u iščekivanju događaja koji će promeniti sve.


Razorna, nezaustavljiva i nemilosrdna kiša preti da proguta Napulj. Dok se ulice urušavaju pod naletom biblijskog potopa, grad postaje poprište neobjašnjivih i čudesnih pojava. Iz zidina srednjovekovnog dvorca odjekuju sablasni jecaji, nivo mora opasno raste, a kovanice od pet lira iznenada počinju da sviraju melodiju koju mogu da čuju samo desetogodišnje devojčice.


Kroz ovaj apokaliptični, sivi pejzaž vodi nas Karlo Andreoli, melanholični novinar i pasivni hroničar zbivanja. Njegova potraga za smislom odvodi nas u mračne uličice, zabačene barove i zadimljene redakcije, ali pre svega u skrivene unutrašnje svetove Napolitanaca. Obuzeti kolektivnim strahom od nepoznatom, stanovnici grada iščekuju sudbonosni događaj koji će zauvek promeniti njihove živote. U ovoj halucinantnoj i vizionarskoj elegiji glavni junak nije čovek, već sam Napulj – grad rastrzan između sopstvenih mitova, tradicije i duboke melanholije.

"Petak za ljubav Roberte Lepri roman je koji obrađuje teme identiteta, sećanja i porodičnih odnosa pričajući intrigantnu priču o ženi koja nakon nesreće pati od amnezije. Ova priča otvara prostor za promišljanje ljudske psihe, emocija i procesa samospoznaje. Autorka istražuje dinamiku toksične veze, uzimajući u obzir emocionalnu složenost, manipulacije, kao i načine na koje likovi doživljavaju i reaguju na takve međuljudske odnose. Tema toksičnih veza je predstavljena kroz psihološku i emocionalnu perspektivu, čineći roman izazovnim za čitanje jer se fokusira na duboku unutrašnju borbu likova. Smatramo da bi univerzalnost i, nažalost, neprestana aktuelnost te teme mogli naići na dobar prijem i kod naše publike.
Roman donosi jedinstvenu perspektivu na pitanje identiteta i sećanja, uz dinamičan i emotivno bogat stil pripovedanja. Odlikuje se psihološkom dubinom i slojevitim pripovedanjem, što ga čini posebno interesantnim za čitaoce koji vole literaturu s naglašenim introspektivnim i filozofskim dimenzijama.
"

Početkom XX veka anarhista Nestor Mahno pokušao je da na jugoistoku Ukrajine stvori društvo kakvo dotad nije postojalo – zajednicu zasnovanu na samoupravi seljaka i radnika, bez centralne državne vlasti. Iako je taj neobični eksperiment kratko trajao, Mahno je postao jedna od najzanimljivijih ličnosti ukrajinske istorije. Upravo njegovim tragovima, gotovo čitav vek kasnije, kreće Serhij Žadan.

Međutim, potraga ubrzo prerasta u putovanje kroz istočnu Ukrajinu, njene zaboravljene gradove, ljude, mitove i istoriju, otkrivajući zemlju rastrzanu između prošlosti i sadašnjosti. Na razmeđu putopisa, romana, eseja i road trip proze, knjiga Anarchy in the UKR donosi izuzetan portret postsovjetske Ukrajine. Žadan piše o slobodi, pobuni, odrastanju i identitetu, spajajući istoriju i svakodnevicu u jednu od najznačajnijih ukrajinskih knjiga ovog veka.

O autoru:
Serhij Žadan (1974) jedan je od najznačajnijih savremenih ukrajinskih književnika. Rođen je 1974. godine u Starobiljsku, u Luganskoj oblasti na istoku Ukrajine. Studirao je ukrajinsku i nemačku književnost u Harkivu, gde se bavio proučavanjem ukrajinskog futurizma. Nekoliko godina je radio kao univerzitetski profesor. Od početka devedesetih godina Žadan je postao jedan od najupečatljivijih glasova nove ukrajinske književnosti. Njegova dela govore o raspadu Sovjetskog Saveza, životu u industrijskom Donbasu, društvenim promenama, marginalcima, rok kulturi i iskustvu rata. Među njegovim najpoznatijim delima nalaze se Depeche Mode (2004), У.Р.С.Р. (2004), Інтернат (2017) i Псалом авіації (2021). Pored književnog rada, Žadan je poznat i kao muzičar, frontmen grupe Žadan i psi (Жадан і собаки). Aktivan je u humanitarnom radu, a 2024. pridružio se Nacionalnoj gardi Ukrajine. Dobitnik je brojnih domaćih i međunarodnih priznanja. Danas živi u Harkivu.

Minijature sa njegovih putovanja evociraju tre­nutke sreće i uče nas čuđenju. Mesta gde se dešavaju čudesne stvari i snovi koji odjekuju u životu. Karl-Markus Gaus pripoveda o „pro-ždiračici“ u bečkoj tratoriji, o groblju u Istočnoj Evropi, o poslednjoj cigareti svog oca, o „lepo­ti ružnih gradova“. On posvuda uočava veze među najsuptilnijim detaljima i prikazuje život u oscilovanju između stvarnosti i sna. Suge­stivnim jezikom, Gaus teme koje su ga većproslavile obrađuje na neočekivan i potpuno nov način. „Tako čovek dospeva čas ovde, čas onde, na putovanju bez odredišta, u raspolo­ženju koje mu sugeriše da bi mogao da pro­vede sate ne radeći ništa bolje.“ Hannes Hintermeier

Roman smešten u burne decenije ranog dvadesetog veka pra ti isprepletane sudbine likova na Balkanskom poluostrvu prostoru gde se lične priče neizbežno sudaraju sa velikim istorijskim promenama. U svetu obeleženom strogim moral nim normama, religijskim tabuima i duboko ukorenjenim suje verjem, pojedinci pokušavaju da pronađu mesto za sopstvene izbore i osećanja. Kroz priču se ukrštaju putevi albanskog izbeglištva, po litički i društveno nestabilne Bugarske, kao i Turske u trenutku njene istorijske transformacije – iz Osmanskog carstva u modernu državu pod vođstvom Kemala Ataturka. U takvom okruženju, gde su granice istovremeno geografske, kulturne i intimne, ljubav postaje čin hrabrosti, a pripadanje – složeno i često bolno pitanje. U središtu romana je priča o Mirijam i njenoj porodici, čije se unutrašnje i spoljašnje izgnanstvo odvija tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. NJen put, od Burgasa do Istanbula, prati promene ne samo prostora već i identiteta, u gradu gde se prepliću pravoslavne i muslimanske tradicije, spajajući i razdvajajući ljude. Paralelno sa ovom istorijskom linijom, jedna savremena žena nastoji da razume svoje poreklo, vodeći unutrašnji dijalog sa precima. Kroz njihove živote ona preispituje sopstvene emotivne, etičke i lične izbore, otkrivajući koliko prošlost nastavlja da živi u sadašnjosti. Ovo je roman o nasleđu, identitetu i granicama. O autoru: Marija Kasimova-Moase je rođena u Sofiji (1969), diplomirala je bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Radila je kao novi narka i televizijska voditeljka. Bila je glavna urednica ELLE Bugarska, Capital LIGHT i NEЯR , časopisa za poslovnu ženu. NJena prva knjiga je zbirka priča Bliski su sreti s pomešanim osećanjima, objavljena 2017. Godine 2018. izlazi i njen prvi roman Balkanska rapsodija. Od jula 2020. godine na platformi Storytel dostupan je i njen originalni komediografski serijal Zapisi iz Šato Lakroa, koji je 2021. godine objavljen u formi romana kod izdavačke kuće Kolibri. Godine 2022. objavljena je zbirka Monolozi, a 2023. izla zi i drugi deo uspešnog romana Zapisi iz Šato Lakroa: Rezidencija ‘Zlokučane’ Balkanska rapsodija je njen prvi roman preveden na srpski jezik. Živi i radi u Sofiji.