ROMAN

Roman Krv je samo voda autorke Jane Micenkove donosi iskrenu, duboku i povremeno tragikomičnu priču o savremenoj porodici koja se polako, ali neumitno urušava pod teretom neostvarenih ambicija, otuđenja i neiskazanih patnji. Kroz vešto isprepletene perspektive oca, majke i njihove trinaestogodišnje ćerke Klare, autorka nas uvodi u svet u kome su zajednički trenuci tišine postali bedem odbrane od surove stvarnosti, a dom — samo prolazna stanica u kojoj svako vodi svoju intimnu bitku. Majka, glumica zarobljena u provinsijskom putujućem pozorištu, beži od prosečnosti u alkohol i destrukciju; otac, zarobljen u teškim fabričkim smenama, pokušava da pronađe unutrašnji mir kroz pecanje i budistički stoicizam kako ne bi potpuno poludeo; dok Klara, nevidljiva devojčica iz zadnje klupe, kroz svoje crteže beleži grotesknu realnost odrastanja i vršnjačkog nasilja, tražeći sopstveni glas u svetu koji je ne primećuje. Ova potresna psihološka drama vešto demistifikuje staru izreku da „krv nije voda“, pokazujući kako porodične veze mogu biti istovremeno i najčvršći okovi i najkrhkije niti koje se pod pritiskom lako kidaju. Sa izuzetnim darom za detalje i psihološku karakterizaciju likova, Micenkova ispisuje priču koja ne nudi lažna obećanja i jeftinu utehu. Umesto toga, ona čitaocu daje sirov, autentičan i duboko empatičan uvid u ljudsku nesavršenost, ostavljajući nas pred pitanjem: da li je uopšte moguće zaceliti i zalepiti jedan već potpuno slomljen život, ili je jedini način da se spasimo — da zauvek odemo? Zdenka Valent Belić

Kada joj nakon trideset godina braka muž kaže da mu je potrebna „pauza“ – za koju se ispostavi da ima ime i dvadeset godina manje – pesnikinja Mija doživljava nervni slom. Oporavivši se od prvobitnog šoka, Mija odlazi u rodni grad, gde namerava da drži pesničke radionice i promisli da li će se pauza pretvoriti u kraj.

Leto provodi okružena ženama: vrcavim staricama koje kriju lascivne tajne, tinejdžerkama suptilne surovosti, mladom majkom zarobljenom u braku punom potisnutog besa. U društvu svih tih žena, Mija se preispituje i ponovo ispisuje sopstveni život.

Siri Hustvet duhovito i s mnogo topline piše o odbacivanju, identitetu i žudnji, nudeći osvežavajuću perspektivu priči ispričanoj već mnogo puta. Leto bez muškaraca istovremeno je subverzivna kritika sveta oblikovanog muškim potrebama i nežan, oslobađajući roman o mogućnosti da žena sebe izmisli iznova.

Dve žene. Dve sudbine. Jedna borba za slobodu u svetu koji od njih očekuje poslušnost.

U leto 1868. godine putevi Nine i Margerite ukrštaju se u Kraljevskoj vili u Monci. Jedna dolazi kao mlada služavka, druga kao buduća kraljica Italije. Naizgled ih deli čitav svet, ali obe se suočavaju sa istim izazovom – kako sačuvati sopstveni identitet u društvu koje im unapred određuje mesto i sudbinu.

Dok Nina pokušava da pronađe svoj put kroz spletke, tajne i stroga pravila dvora, Margerita se suočava sa usamljenošću braka u kojem je njena uloga svedena na rađanje naslednika i održavanje privida savršenstva. Ipak, nijedna od njih nije spremna da se pomiri sa životom koji su drugi isplanirali za nju.

Kroz godine ispunjene ljubavlju, ambicijom, razočaranjima i teškim izborima, Alesandra Selmi donosi raskošnu istorijsku priču o ženama koje su odbile da ostanu u senci. Na pozadini burnog perioda italijanske istorije, autorka vešto oslikava život na kraljevskom dvoru, otkrivajući njegovu glamuroznu spoljašnjost, ali i skrivene borbe, intrige i lične tragedije.

Inspirisana stvarnim istorijskim ličnostima i događajima, Kraljica i služavka spaja istorijsku autentičnost sa snažnim emocijama, stvarajući roman o hrabrosti, prijateljstvu, ljubavi i potrazi za slobodom.

Za ljubitelje istorijskih romana, porodičnih saga i priča o snažnim ženama koje menjaju svoju sudbinu, ovo je nezaboravno putovanje u Italiju 19. veka, ispunjeno atmosferom, strašću i tajnama koje ostaju u srcu dugo nakon poslednje stranice.

Minijature sa njegovih putovanja evociraju tre­nutke sreće i uče nas čuđenju. Mesta gde se dešavaju čudesne stvari i snovi koji odjekuju u životu. Karl-Markus Gaus pripoveda o „pro-ždiračici“ u bečkoj tratoriji, o groblju u Istočnoj Evropi, o poslednjoj cigareti svog oca, o „lepo­ti ružnih gradova“. On posvuda uočava veze među najsuptilnijim detaljima i prikazuje život u oscilovanju između stvarnosti i sna. Suge­stivnim jezikom, Gaus teme koje su ga većproslavile obrađuje na neočekivan i potpuno nov način. „Tako čovek dospeva čas ovde, čas onde, na putovanju bez odredišta, u raspolo­ženju koje mu sugeriše da bi mogao da pro­vede sate ne radeći ništa bolje.“ Hannes Hintermeier

Roman smešten u burne decenije ranog dvadesetog veka pra ti isprepletane sudbine likova na Balkanskom poluostrvu prostoru gde se lične priče neizbežno sudaraju sa velikim istorijskim promenama. U svetu obeleženom strogim moral nim normama, religijskim tabuima i duboko ukorenjenim suje verjem, pojedinci pokušavaju da pronađu mesto za sopstvene izbore i osećanja. Kroz priču se ukrštaju putevi albanskog izbeglištva, po litički i društveno nestabilne Bugarske, kao i Turske u trenutku njene istorijske transformacije – iz Osmanskog carstva u modernu državu pod vođstvom Kemala Ataturka. U takvom okruženju, gde su granice istovremeno geografske, kulturne i intimne, ljubav postaje čin hrabrosti, a pripadanje – složeno i često bolno pitanje. U središtu romana je priča o Mirijam i njenoj porodici, čije se unutrašnje i spoljašnje izgnanstvo odvija tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. NJen put, od Burgasa do Istanbula, prati promene ne samo prostora već i identiteta, u gradu gde se prepliću pravoslavne i muslimanske tradicije, spajajući i razdvajajući ljude. Paralelno sa ovom istorijskom linijom, jedna savremena žena nastoji da razume svoje poreklo, vodeći unutrašnji dijalog sa precima. Kroz njihove živote ona preispituje sopstvene emotivne, etičke i lične izbore, otkrivajući koliko prošlost nastavlja da živi u sadašnjosti. Ovo je roman o nasleđu, identitetu i granicama. O autoru: Marija Kasimova-Moase je rođena u Sofiji (1969), diplomirala je bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Radila je kao novi narka i televizijska voditeljka. Bila je glavna urednica ELLE Bugarska, Capital LIGHT i NEЯR , časopisa za poslovnu ženu. NJena prva knjiga je zbirka priča Bliski su sreti s pomešanim osećanjima, objavljena 2017. Godine 2018. izlazi i njen prvi roman Balkanska rapsodija. Od jula 2020. godine na platformi Storytel dostupan je i njen originalni komediografski serijal Zapisi iz Šato Lakroa, koji je 2021. godine objavljen u formi romana kod izdavačke kuće Kolibri. Godine 2022. objavljena je zbirka Monolozi, a 2023. izla zi i drugi deo uspešnog romana Zapisi iz Šato Lakroa: Rezidencija ‘Zlokučane’ Balkanska rapsodija je njen prvi roman preveden na srpski jezik. Živi i radi u Sofiji.

Nekada slavni pisac, danas čovek koji gubi pamćenje, Hilarin otac više ne može da piše. Dok se brine o njemu i opsesivno ga gleda kako iznova proživljava sopstvenu prošlost kroz stare intervjue, Hilari – i sama ambiciozna autorka – prihvata da napiše njegove poslednje memoare i objavi ih pod njegovim imenom. Zaranjajući u očevu istoriju, Hilari otkriva zastrašujuću istinu i suočava se s nemogućim izborom: razotkriti čoveka kakav je zaista bio ili sačuvati mit o velikom piscu. U svetu oblikovanom pokretima #MeToo i Time’s Up, Ono što oboje znamo je snažan, intiman roman o moći, istini i visokoj ceni njenog razotkrivanja.

Ko nije sanjao da sve ostavi i ode? Na ovom divljem putovanju, pet odmetnika – stariji lezbijski par, dvoje nesrećnih tinejdžera i razočarani pisac – napuštaju poplavljeni Luksemburg usred pandemije i kreću prema jugu. U potrazi za slobodom, inspiracijom i poezijom, pokušavaju da pobegnu od svoje predodređene sudbine i upuštaju se u avanturu koja će im promeniti živote. Ni jedno od njih nije očekivalo da će se naći tamo.