Uskoro u prodaji

Beli Kralj – kulminacija trilogije o Antoniji Skot.

Ko drži konce, a ko je samo pion?

Antonija Skot se ne plaši zločinaca, već uma koji je pametniji od njenog. Nevidljivi protivnik je poslao poruku, a figura je pala: Jon Gutijerez je otet.

Antonija zna da je pred njom najopasnija partija do sada. Ponovo saterana u ćošak, prinuđena je da rešava stare slučajeve ne bi li došla do istine koju neko godinama krije. Ovog puta ne treba samo da pobedi protivnika već i da spase čoveka koji joj je postao najbliži.

Jer kada počne odbrojavanje, nije dovoljno biti najpametnija žena na svetu.

Naizgled jednostavan zadatak – pronaći domaćicu Lolu Moreno – vodi Antoniju Skot i njenog kolegu Jona Gutijereza u mračnu mrežu trgovine ljudima, korupcije i organizovanog kriminala koja se proteže daleko izvan granica Španije.

Dok pokušavaju da zaštite one koje smatraju nevinima i dok broj mrtvih raste, Antonija i Jon moraju da otkriju ko vuče konce iz senke, ali i da se suoče sa sopstvenim granicama i zapitaju se koliko su daleko spremni da odu. Ovoga puta Antonija neće morati da nadmudri samo kriminalce već i da se izbori s protivnikom čije ime ni ruska Bratva ne voli da čuje – Crnom Vučicom.

U igri u kojoj svaki pogrešan potez ima svoju cenu, da li će i ovoga puta najpametnija žena na svetu biti dovoljno brza…

Roman Služio sam engleskog kralja Bohumila Hrabala, napisan 1971. godine, zbog političke cenzure dugo nije mogao da bude objavljen u Čehoslovačkoj. Čitaoci su ga dobili tek 1989. godine, kada su se otvorile mogućnosti za slobodnije objavljivanje književnih dela. Danas se smatra jednim od najznačajnijih ostvarenja češke, ali i svetske književnosti 20. veka.

U središtu ovog duhovitog i neobičnog romana nalazi se Jan Dite, mladi kelner skromnog porekla, naivan, ali izuzetno ambiciozan. U Pragu tridesetih godina prošlog veka pažljivo posmatra svet oko sebe, osluškuje tuđe razgovore i vešto koristi svaku priliku koja mu se ukaže. Njegov najveći san je da postane milioner, a život mu često donosi događaje koji deluju toliko neverovatno da je teško poverovati da su zaista mogući.

Tokom nacističke okupacije Praga, Jan se zaljubljuje u privlačnu Nemicu, a trgovinom vrednim poštanskim markama oduzetim od Jevreja uspeva da ostvari svoje ambicije i izgradi sopstveni hotel. Konačno dostiže bogatstvo o kojem je oduvek maštao, ali dolazak komunističkog režima iz temelja menja njegov život. Ostaje bez svega što je stekao, biva prognan i završava kao putar u zabačenom provincijskom kraju.

Svojim raskošnim pripovedanjem i nizom neobičnih obrta, Hrabal pretvara sudbinu jednog malog čoveka, uhvaćenog u vrtlog velikih istorijskih događaja, u živopisnu i nepredvidivu satiru. Kroz stranice romana smenjuju se apsurd, erotika, humor i melanholija, oslikavajući društvo puno protivrečnosti i paradoksa. Prepoznatljiv češki humor daje ovoj priči posebnu čar, dok se iza komičnih situacija krije mnogo ozbiljnija priča o ljudskim ambicijama, usponima, padovima i prolaznosti.

Uz Jaroslava Hašeka, Karela Čapeka i Milana Kunderu, Bohumil Hrabal zauzima posebno mesto među najznačajnijim češkim književnicima 20. veka, ostavljajući iza sebe delo koje na jedinstven način spaja humor, društvenu kritiku i duboko razumevanje ljudske prirode.

Elis Mičel je još pre završetka srednje škole imala jasno osmišljenu budućnost. Želela je da upiše žurnalistiku na Univerzitetu Kolumbija, potom dobije posao u jednoj od najuglednijih medijskih kuća i, poput svog oca, izgradi karijeru novinarke. Ipak, razvod roditelja i preseljenje sa Menhetna u mali grad Brambl Fols u Konektikatu potpuno su poremetili njene planove.

Iako Brambl Fols na prvi pogled deluje kao šarmantno mesto, Elis ubrzo shvata da je tamo čeka mnogo više izazova nego što je očekivala. Jedan od njih je Kuper Barnet, nekadašnji najbolji prijatelj iz detinjstva i dečko s kojim je doživela prvi poljubac. Međutim, Kuper danas jedva da želi da razgovara s njom.

Tu je i Festival opalog lišća, omiljena lokalna manifestacija koja tokom čitavog meseca privlači brojne turiste, a čiju organizaciju predvodi Elisina tetka. Festival bi mogao da bude upravo ono što joj je potrebno – prilika da se opusti, prepusti novim iskustvima i otkrije jednu drugačiju stranu sebe, onu vedriju, spontaniju i oslobođenu stalne brige o budućnosti.

U Brambl Folsu gotovo je nemoguće sačuvati privatnost, a Kuper joj se uporno pojavljuje na putu, ma gde krenula. Ipak, kako dani prolaze, Elis sve više zavoli ovaj živopisni gradić i njegove stanovnike. Po prvi put počinje da se pita da li je budućnost koju je toliko pažljivo isplanirala zaista ono što želi. Jer ponekad život ima sasvim drugačije planove, a ono najlepše može se dogoditi upravo onda kada odustanemo od sopstvenih.

Autorka bestselera Berači borovnica.

Dobitnica nagrade Andrew Carnegie.

Alijet Pol rođena je pod krošnjom drveta koje žene iz naroda Mikmak već generacijama smatraju svetim. Njena majka umrla je na porođaju, dok je pitanje očevog identiteta ostalo obavijeno ćutanjem. Odrasta uz baku, ženu koja čuva drevna znanja o lekovitom bilju i tradicionalnom babičkom zanatu, kao i uz Džona, dečaka koji će vremenom postati njena najveća životna podrška.

Međutim, svet u kojem odrasta postepeno se menja. Tradicionalno babičko umeće nailazi na osudu, predrasude postaju sve izraženije, a jedan porođaj zauvek će obeležiti Alijetin život. Iako kasnije postaje medicinska sestra i okreće se savremenoj medicini, bakino znanje i uspomena na drvo pod kojim je rođena ostaju neodvojivi deo njenog identiteta.

Mnogo godina kasnije, nakon bakine smrti, Alijet se vraća u rodni kraj. Umesto doma kakvog pamti, dočekuju je zapuštena kuća, zajednica rasuta životnim promenama i uspomene za koje je verovala da ih je zauvek ostavila iza sebe. Dok pokušava da obnovi porodični dom, počinje da otkriva tajne koje su decenijama bile pažljivo skrivane.

Postoje ljudi koji znaju šta se zaista dogodilo tokom poslednjih trenutaka života njene majke. Neki čuvaju sećanje na događaj iz voćnjaka koji se odigrao mnogo godina ranije. A neko je spreman da učini sve kako bi istina zauvek ostala zakopana.

Ovo je priča o ljubavi, gubitku i nasleđu koje se prenosi s generacije na generaciju, ali i o ženi koja pokušava da pronađe svoje mesto između prošlosti i sadašnjosti. Priča o očuvanju zemlje, tradicije i uspomene na žene koje su joj prethodile, kao i o hrabrosti da sama odluči koje će delove tog nasleđa sačuvati i preneti u budućnost.

Bandin manastir, Junsvan 46, Trondhejm. Velika kuća s mračnom istorijom. Tokom Drugog svetskog rata bila je štab jednog od najomraženijih ljudi u Norveškoj, skromnog obućarevog sina Henrija Olivera Rinana. Tu je Rinanova kamarila terevenčila i orgijala. Odatle su, u službi nacista, pravili planove kako da se infiltriraju među pripadnike pokreta otpora, koje bi potom hapsili, zatvarali u podrum, ispitivali, mučili i ubijali… čak ih i komadali pre nego što bi ih položili u kovčege i bacili u more. Kuća je postala simbol zla.

Nekoliko godina posle rata porodica žene Simona Strangera preselila se iz Osla u Trondhejm. Gešon Komisar dovodi suprugu Elen i ćerku Janike kako bi pomogao majci u porodičnoj radnji. Nova adresa – Bandin manastir. Zašto bi jedna porodica poželela da živi baš u toj kući?

U Leksikonu svetlosti i tame Simon Stranger maestralno ispisuje dvostruki portret u kojem se istorija porodice njegove žene prepliće s istorijom Henrija Olivera Rinana. Pred nama je ambiciozan roman-mozaik koji obuhvata čitav vek i dotiče najlepše i najbolnije strane ljudskog života.

Ovo je jedna od onih knjiga koje podjednako vole i publika i kritičari – dobitnica je Nagrade za najprodavaniju knjigu 2018. godine, Nagrade Riksmål i Nagrade bukblogera za najbolje delo na polju fikcije. Taj uspeh odjeknuo je i širom sveta – roman je preveden u više od 30 zemalja.

Ona ima 47 godina i telo koje drugi neprestano odmeravaju. Osam i po sati dnevno je Izolda iz Malage – ljubazan glas u kol-centru. Za 960 evra mesečno dužna je da sluša uvrede, pretnje i poniženja nepoznatih ljudi. Kada završi smenu, ponovo je žena suočena sa svakodnevnim problemima: odeća joj ne stoji dobro, majka je još uvek zamišlja mršavijom, a svet uporno pokušava da joj dodeli unapred određenu ulogu.

Živi sa bakom koju svi zovu Termita: sićušnom, gotovo bestelesnom staricom, kože poput cigaret -papira i noktiju nalik kandžama. Od nje zazire čitav komšiluk. Unuku je naučila najvažnijem pravilu preživljavanja – pretvaraj se. Iza Termitinih naređenja i porodične istorije krije se prošlost obeležena glađu, nasiljem, siromaštvom, kao i priča o devetogodišnjoj Esperansi, devojčici koja je pobegla iz sela i završila kao služavka u manastiru.

Termita je roman o gladi – za dodirom, ljubavlju, pažnjom – o ženama koje generacijama preživljavaju služeći, skrivajući se i na silu menjajući sopstvenu prirodu.

Groteskom, crnim humorom i brutalno realistički, Garasi Albisua piše o telu koje odbija da se upristoji, o radu koji isisava život i o trenutku kada potiskivanje sopstvenog gneva konačno prestane da bude jedini način da se preživi.

Jednog jutra, dok se Stokholm budi, prolaznici primećuju da se panorama grada promenila. S najviše tačke u gradu, snežnobela statua boga Zevsa – verna kopija jednog od sedam čuda starog sveta – oštro posmatra sa svog trona.

Čitav jedan dan žitelji Stokholma veruju da je njihov grad postao bogatiji za novo, moćno delo anonimnog uličnog umetnika. A onda sledi jezivo otkriće: u skulpturi koja je počela da se topi na kiši pronađeno je telo nepoznatog muškarca.

Iskusni istražiteljski tim Nova, na čelu s Evom Niman, dobija zadatak da otkrije poreklo statue – ko ju je postavio i s kojim ciljem. Ubrzo slede nova ubistva, a sva su povezana sa sedam čuda starog sveta.

Sedam je precizno vođen i slojevit kriminalistički roman, u kojem se prepliću svet umetnosti, surovost narko-bandi i mračne strane policijskog posla. Drugi roman u serijalu o timu Nova napeta je i uzbudljiva priča o opsesiji, osveti i neizmirenim računima.

Kada telo direktora čeličane bude pronađeno u izgorelom automobilu, njegova smrt se otpisuje kao tragična nesreća. Međutim, nakon što se dogodi još jedan gotovo identičan incident, inspektorka Eva Niman dobija pismo u kom se najavljuje sledeći, znatno suroviji napad. Eva shvata da pred sobom nema niz slučajnosti, već proračunata ubistva koja potencijalno vode ka ekološkom terorizmu.

U pismu prepoznaje izraz koji je često koristio njen nekadašnji šef, Lukas Frisel, kome se gubi svaki trag nakon što je upropastio istragu jedne otmice. Iako joj je teško da poveruje u to da iza zločina stoji čovek koji joj je bio uzor, svi dokazi ukazuju upravo na njega. Dok njen novi tim, Nova, bije bitku s vremenom kako bi sprečio nove žrtve, Eva okleva da podeli svoje sumnje s kolegama. A jedini tragovi kojima raspolažu jesu zagonetka iz pisma i neobičan simbol koji ostaje za ubicom: krug unutar kruga.

Šta je ono što će Eva i njen tim pronaći u njegovom središtu?

U središtu kruga je prvi deo željno iščekivanog serijala Nova u kojem autor vešto prepliće goruća društvena pitanja sa uzbudljivim zapletom. Arne Dal nam još jednom pokazuje zašto je u samom vrhu švedskog kriminalističkog žanra, donoseći nam priču koja je vrhunski napisana, pitka i, iznad svega, aktuelna.

Ono što počinje kao putovanje ka moru ubrzo se pretvara u silazak u podzemlje savremene Bugarske. Jedne noći, usred polja, iz voza silazi Stranac – uznemirujući putnik posle čijeg dolaska ništa ne ostaje isto – i pronalazi nelegalni rudnik.

U njegovim galerijama naučnici-ugljenari i stanovnici čitavog podzemnog grada tragaju za ugljem, toplinom i kakvim-takvim smislom. Tamo putnik sreće Kolimečkova, svog druga, učenika i izdajnika, a eksplozija u utrobi zemlje odvodi ih još dublje, do raskošne ciganske svadbe u napuštenim hodnicima rudnika. Rudnik, ostarelo selo i propala crkva čine tri oslonca romana o zemlji raspolućenoj između blata, ludila i metafizike.

Da li je Stranac novi mesija, odbegli ludak, svedok, iskušavač ili samo prazno mesto u koje drugi upisuju sopstvene strahove i nade? Aleksijeva gradi roman-lavirint o zaboravu, tami, krivici, ljubavi i ljudskoj potrebi da se i u najdubljem mraku pronađe pukotina svetlosti. Njen jezik je raskošan, precizan i nemilosrdan, sa izuzetnim sluhom za detalj, ritam i dijalekatske slojeve govora.

Sveti vuk nije još jedan balkanski roman o marginalnom i odbačenom, već snažna metafizička proza o onome što ostaje kada se čovek suoči sa sopstvenim dnom. Ovenčan Nacionalnom nagradom za roman godine 2019. i Nacionalnom nagradom Peroto za savremenu bugarsku prozu, ovaj roman potvrđuje Elenu Aleksijevu kao jedan od najupečatljivijih glasova savremene bugarske književnosti.

Sveti vuk je kao vrtlog – sporo uvlači, duboko potapa i dugo ne pušta.

Petnaestogodišnja Dijana napušta ratom razoreni Irpinj noseći u naručju dvomesečnu polusestru Ivanku. Posle neizvesnog puta stiže u Beč, kod oca od kojeg se odavno udaljila. Njena majka je
nestala i niko ne zna gde je niti šta joj se dogodilo.

U gradu koji joj pruža sigurnost, ali ne i odgovore na tragediju nestanka majke, Dijana pokušava da započne novi život – brine o bebi, ponovo upoznaje oca, odlazi na terapiju, sreće druge izbeglice i otkriva da su odrastanje, zaljubljivanje i smeh mogući čak i kada se svet kakav poznajemo raspadne. Na nagovor terapeutkinje počinje da piše majci – o prošlosti koje se seća, o onome što je preživela i o svemu što joj se sada događa.

Ispričan glasom britke, duhovite i prerano odrasle devojčice, roman Sećaš li se, mama? nije samo priča o ratu i gubitku već i nežna knjiga o brizi, porodičnim vezama i ljubavi koja nas održava na površini uprkos svetu koji pokušava da nas proguta.

"DOBITNIK NAGRADE „PRIX DU LIVRE INTERˮ

Surov, hipnotičan i izuzetno telesan roman o nasilju koje se prenosi kroz porodicu, o čovekovom odnosu prema životinjama i prirodi i o granici između civilizacije i brutalnosti. Kroz živote Eleonore, Marsela, Anrija, Serža, Žoela, Mari-Žili i drugih, Del Amo ispisuje uznemirujuću priču o nasleđu koje oblikuje i ljude i prostor u kojem žive.

„Životinjsko carstvoˮ mračna je i snažna porodična saga koja prati pet generacija jedne porodice na francuskom selu, od 1898. do 1981. godine, dok se njihovo skromno imanje postepeno pretvara u veliku farmu za uzgoj svinja. Vodeći svoje likove kroz svetske ratove, ekonomske potrese i neumoljivu industrijalizaciju, koja postaje odraz mnogo starijeg, nasleđenog nasilja, Del Amo ispisuje priču o svetu u kojem su ljudi i životinje neraskidivo povezani istim ciklusima rada, rađanja, patnje i smrti.

U središtu romana nalazi se Eleonora, devojčica koja odrasta u surovom seoskom domaćinstvu i svedoči njegovim preobražajima, dok se nasilje i trauma prenose s jedne generacije na drugu. Nasuprot brutalnosti odraslog sveta stoje kratki trenuci slobode i predaha – prostor detinjstva i prirode, kao i iskonska sloboda životinja. Ispisan snažnim, gotovo telesnim jezikom, „Životinjsko carstvoˮ roman je o čovekovoj potrebi da pokori prirodu, o ceni napretka i o tome kako nasilje kojem izlažemo druge na kraju oblikuje i nas same.

Del Amo poseduje Floberovu virtuoznost. — The New York Times Book Review

Dovoljno tame da stane uz najokrutnije romane Kormaka Makartija, ali trenuci ljudskosti i nežnosti ostavljaju bez daha. — The Paris Review

Del Amovo pisanje deluje kao da dolazi iz nekog tajnog jezika same zemlje. — Orion Magazine

Izvanredna knjiga... Mračna saga ispričana dugim, gustim rečenicama. — The Times

Verovatno će biti proglašen modernim klasikom. — The Guardian

Talenat Žan-Batista del Amoa je impresivan; njegovo pisanje istovremeno je raskošno i eksplicitno, vijugavo i britko, senzualno i hirurški precizno. Velika knjiga. — Le Journal du Dimanche

O AUTORU
Žan-Batist del Amo, rođen 1981. godine, jedan je od najistaknutijih savremenih francuskih pisaca. Pažnju književne javnosti privukao je već prvim romanom „Une éducation libertineˮ (2008), za koji je dobio „Gonkurovu nagradu za debitantski romanˮ i Nagradu „Fransoa Morijakˮ Francuske akademije. Usledili su romani „Le Selˮ (2010), „Pornographiaˮ (2013) i „Životinjsko carstvoˮ (2016), koje je bilo u izboru za nekoliko važnih francuskih književnih nagrada i osvojilo „Prix du Livre Interˮ. Kritika je ovaj roman dočekala s oduševljenjem i pripisala mu status klasika. Za roman „Le Fils de l’Hommeˮ dobio je „Prix du roman Fnacˮ 2021. godine, dok je njegov roman „La Nuit ravagéeˮ proglašen knjigom godine magazina „Lireˮ 2025. i biće adaptiran za Netflix.

Pobegla je od nasilja. Ali nasilje još nije pobeglo od nje. Line odlazi na usamljeno imanje na estonskom selu, odlučna da zauvek prekine četrnaestogodišnju vezu. Dok u bašti pokušava da sastavi svoj život, pretnje bivšeg partnera ne prestaju. A oko nje se raspada i svet koji poznaje. Nesnosna vrućina i suša razaraju prirodu, dok se nadomak ruske granice gomilaju vojnici, pucnji i eksplozije. Dok se svet priprema za rat, Line vodi svoju najvažniju bitku — da ponovo osvoji sopstveni život.
Rez je snažan i atmosferičan roman o nasilju, strahu i preživljavanju, ali i o hrabrosti da se preseče prošlost i počne iznova.

Roman Nema duge u raju obuhvata dva veka istorije prostora današnjeg Čada — od transsaharske trgovine robljem i kolonijalizma, preko svetskih ratova, do savremenog džihadističkog nasilja.

Istovremeno, roman je i snažna imaginacija drugačije Afrike: raznolike, samosvesne i oslobođene nametnutih predstava o spasenju i razvoju. Na neobičnom, pokretnom ostrvu jezera Čad nastaje utopijsko društvo koje otvara prostor za promišljanje afropolitanizma, kolektivnog identiteta i mogućnosti emancipacije.

Između brutalnosti istorije i snage utopije, Ndžekeri postavlja pitanje kakvu budućnost može izgraditi društvo koje ne zaboravlja sopstvenu prošlost.

Krugosvet, naša Zemlja, ponovo se našao u nevolji. A ovog puta stvar je smrtno ozbiljna. Nakon što su ga slučajno stvorili, čarobnjaci s Nevidljivog Univerziteta se osećaju nekako odgovornim za njegovu bezbednost. Tako da kada otkriju da se istorija otkačila i da je čovečanstvo na putu da se sudari s izumiranjem, preduzeće drastične mere.


Izvesni Čarls Darvin je napisao pogrešnu knjigu i Postanak vrsta nikada nije objavljen. Viktorijanska Engleska stagnira i napredak se mnogo usporio. Čarobnjaci moraju otkriti sta je pošlo ro zlu i vratiti istoriju u prvobitno stanje.


Nauka Disksveta III: Darvinov časovnik vodi nas na fantastično istraživanje evolucije, alternativnih stvarnosti i putovanja kroz vreme. Naučna poglavlja se inteligentno provlače kroz priču o tome kako se čarobnjaci Disksveta trude da vrate čovečanstvo na pravi put i spasu nas od uništenja.

„Ričard Apton Pikman, najveći slikar za kojeg sam znao – i najpoganije biće koje je ikada skočilo iz stega života u bezdane mita i ludila.“

Pikman, slikar grotesknih remek-dela toliko groznih da se to ne može ni zamisliti, nestaje bez traga. NJegov poslednji živi prijatelj prepričava njihov kobni odlazak u Pikmanov tajni studio u bostonskom propalom Nort Endu.
U svojoj klasičnoj priči „Pikmanov model“, H. F. Lavkraft, velemajstor i preteča savremenog horora, pušta svoje likove da istraže najmračniju prirodu uvrnute umetnosti.

Verna i Lavkraftovim rečima i njegovom duhu, adaptacija crtača Kima Holma predstavlja vrlo drugačiji pristup umetnosti užasa. U turobnim potezima četkicom i mrljama od mastila, crtež se rastače iz realizma u košmarni ekspresionizam dok Pikman vodi ljubitelja umetnosti, koji ništa ne sluti, u svoj podrumski studio, u dubine strave…

Kći kralja Zemlje Vilovite jedan je od najvoljenijih fantazijskih romana našeg doba, remek-delo koje je uticalo na neke od najboljih savremenih dela fantazijske književnosti. Ovo je potresna priča o braku između smrtnog čoveka i vilenjačke princeze, moćno tkanje bajke koja postavlja pitanje šta se dešava nakon „i živeli su srećno do kraja života“.

Dijamant je psihopata. Hoće da zavlada svetom i ne šali se. To je jedan veoma ozbiljan Dijamant. I postoji samo jedan čovek koji ga može zaustaviti.
Samo jedan čovek? Ali sigurno… Mora da postoji… Nastavi da sanjaš.

Dole, u najpoznatijoj londonskoj četvrti, stanovnici žure da prvi dođu do Dijamanta – pre nego što to učini neko drugi.

Može li Dijamant biti zaustavljen? Može li pristojnost pobediti pohlepu? Hoće li tkivo Vremena, Prostora i bolničkih hodnika ikada više biti isto?

Krugosvet, naša Zemlja, ponovo se našao u nevolji. A ovog puta stvar je smrtno ozbiljna. Nakon što su ga slučajno stvorili, čarobnjaci s Nevidljivog Univerziteta se osećaju nekako odgovornim za njegovu bezbednost. Tako da kada otkriju da se istorija otkačila i da je čovečanstvo na putu da se sudari s izumiranjem, preduzeće drastične mere.

Izvesni Čarls Darvin je napisao pogrešnu knjigu i Postanak vrsta nikada nije objavljen. Viktorijanska Engleska stagnira i napredak se mnogo usporio. Čarobnjaci moraju otkriti sta je pošlo ro zlu i vratiti istoriju u prvobitno stanje.

Nauka Disksveta III: Darvinov časovnik vodi nas na fantastično istraživanje evolucije, alternativnih stvarnosti i putovanja kroz vreme. Naučna poglavlja se inteligentno provlače kroz priču o tome kako se čarobnjaci Disksveta trude da vrate čovečanstvo na pravi put i spasu nas od uništenja.

Kad popiješ đavolji eliksir, ne gubiš dušu. Otkrivaš je.

U tihom kapucinskom samostanu čuva se relikvija koja ne bi smela da postoji – boca đavoljeg napitka. Kaluđer Medardo zna da je ne sme dodirnuti. Ali iskušenje je jače od zakletve, a prokletstvo starije od njega samog. Jedan jedini gutljaj razara sve – razum, identitet, granicu između dobra i zla. Nošen opsesivnom žudnjom za tajanstvenom Aurelijom i obavljajući tajni zadatak koji ga vodi do Rima, Medardo tone u mračni lavirint zločina, obmane i ludila. Na svakom koraku susreće sebe – ili nekog ko tvrdi da je on. Jer eliksir nije stvorio demona. Samo ga je oslobodio. Nasledni gresi predaka sad se javljaju kao njegova lična kob – a zlodela koja čini možda su i jedini put prema istinskom preispitivanju onoga što se krije u dubini svakog čoveka.

Da li dvojnik uništava – ili otkriva?

Objavljen 1815. godine, ovaj roman je remek-delo nemačkog romantizma – prethodnik modernog psihološkog trilera i fantastične književnosti. Hofman je pre Dostojevskog, Poa i Frojda znao da je najtamniji ponor u nama samima.