ROMANI

Pisac ovog polifonog romana prati kroz vreme i prostor dva brata - Vuka i Lava Gorkog - koji se sticajem ratnih okolnosti razdvajaju u vreme svog detinjstva. Vuk ostaje u Beogradu, doć će Lav nastaviti svoj trnoviti put za Zagreb i dalje širom Europe. Sudbina će ih povono sastaviti 30-tak godina kasnije. Jedan će biti sudija, drugi će biti zločinac.

...“onog trena kada čitaoci zakorače u svet romana Gorki, vrata će se otvarati sama od sebe, ali nikako sva odjednom, u čemu i jeste draž otkrivanja. Otvarajući ona poslednja, shvatićete zašto ovaj roman nije saga o porodici Gorki nego saga o nama“, napisala je u svojoj recenziji pesnikinja i književnica dr. Dragica Užareva

Sarajevo, plan grada je emotivna i slojevita mapa sarajevskih ulica, trgova i mahala, sačinjena od ličnih sećanja, porodičnih anegdota, komšijskih priča i gradske istorije. Pripovedač hoda ulicama čija su se imena menjala onoliko puta koliko su se menjale vlasti i ideologije, priseća se odrastanja, likova s kojima se družio ili onih koji su ušli u urbanu legendu. Odlazi nekoliko vekova u prošlost pa se vraća u sadašnjost, sve dok se pred čitaocima ne izgradi Sarajevo koje postoji još samo u njegovim snovima i sećanjima, s kojim se stvarni grad više ne podudara.

Jergović ne piše vodič niti putopis o jednom gradu, ne piše ni memoare, a ni roman u klasičnoj formi. Piše posvetu gradu koji takav više ne postoji, zbirku sećanja u kojoj ima mesta i za sajdžije i za univerzitetske profesore, i za lokalne lude i za lekare – za sve one o kojima zvanična istorija neće zapisati ni retka, a bez kojih te istorije ne bi bilo.

Sarajevo, plan grada je knjiga kakvu bi svaki grad poželeo, ali koju je mogao dobiti samo onaj čiji pisac u njemu više ne živi.

Nežna i neodoljiva priča o plišanom medvediću sa velikim srcem.

Ovo je priča o plišanom medvediću rođenom davne 1921. godine u Batu, kada mu je Alis Šeridan prišila drugo oko, ali i sakrila u njega tajnu. Tako počinje neverovatno putovanje Henrija N. Brauna kroz burni dvadeseti vek, ispunjen ratovima i mirom, gubicima i novim počecima, nadom i razočaranjima. Kroz Evropu, kroz ljudske sudbine i istorijske prekretnice, Henri svet posmatra očima mede, ali ga razume srcem koje nikada ne prestaje da voli. Za njega, nežnog i inteligentnog, tišina nikada nije predstavljala prepreku. Iako ne može da govori ni da se pomera, on zna da ljubav ima svoj jezik – onaj u kojem su reči suvišne, a najvažnije poruke izgovaraju se srcem. Prelazeći iz ruke u ruku, od deteta do deteta, on uči svakog koga sretne da za ljubav, ponekad, nisu potrebne reči.

„Saosećanje, nežnost i humor izdvajaju ovu neobičnu priču i čine je toplom i dirljivom sagom.“ – Publisher's Weekly

Pre nego što je napisala priču o Henriju N. Braunu, Ane Helene Bubencer objavljivala je knjige pod dva različita pseudonima – Ameli Fihte i Lena Frej. Čudesni život mede Henrija je njen prvi roman objavljen pod sopstvenim imenom.

Ane Helene Bubencer studirala je skandinavistiku, anglistiku i germanistiku u Frajburgu i Oslu, a nekoliko godina radila je kao urednica u izdavačkim kućama. Živela je u vinogradu na obali reke Mozel, gde je radila kao samostalna književnica i prevoditeljka, a takođe je moderirala književne događaje sa skandinavskim autorima. Preminula je od ALS-a u jesen 2022. godine.

Postoje priče zbog kojih ostajemo budni do zore – nova psihološka zagonetka Donata Karizija.

Zovem se Pjetro Gerber. U Firenci me znaju kao „uspavljivača dece“ — hipnotizera koji pomaže najmlađima da pobede traume i fobije. Moja profesija deluje bezazleno, ali dečji um je opasan lavirint u kom je lako izgubiti se zauvek.

Devetogodišnji Matijas svake noći sanja isti košmar. U snovima ga posećuje tužna žena u tamnoj odeći, nemi duh čije se uznemirujuće prisustvo preliva u stvarnost. Ono što bi trebalo da bude samo dečja mašta pretvara se u opasnu opsesiju.

Zašto osećam da je žena bez glasa stvarna? Odakle to zujanje roja insekata u tišini? I zašto imam utisak da duhovi sada opsedaju i moju usamljenu kuću?

Pjetro Gerber je ponovo tu, ali ovog puta se i sam plaši da utone u san — a još više da ostane budan.

Majstor skandinavskog i italijanskog noir-a: Donato Karizi, najuspešniji italijanski autor trilera čije su knjige prodate u milionima primeraka širom sveta, donosi novu dimenziju psihološkog užasa.

Hipnotišuća atmosfera: Roman koji pretvara tišinu u izvor jeze i drži napetost do poslednje stranice.

Za ljubitelje vrhunskih misterija: Idealno štivo za sve koji traže slojevitu radnju, neočekivane obrte i triler koji se ne ispušta iz ruku.

„Karizi hipnotiše čitaoca pričom koja ostavlja bez daha, zbunjuje i iznenađuje.“ — Corriere della sera

„Majstorsko pretvaranje tišine i svakodnevice u izvor nelagode. U atmosferi gradnje nicim izazvanog straha, ništa nije onako kako izgleda.“ — Quotidiano di Puglia

„U Italiji, kad kažete triler, mislite na Donata Karizija.“ — La Repubblica

U romanu smeštenom u blisku budućnost u Japanu, naručuju se i prave virtuelne figure ljudi kojih više nema.

Hirano polazi od zastrašujućeg, ali i izvesnog: tehnologija će u budućnosti moći da sačuva nečiji govor, navike, sećanja, pa čak i da virtuelno oživi fizički lik preminule osobe.

Ipak, ovo nikako nije samo SF knjiga, već duboko i originalno promišljanje o granicama razumevanja i (pre)poznavanja u međuljudskim, posebno u bliskim odnosima. Spojivši intimnu porodičnu priču i filozofski roman u kojem se prepliću brojna egzistencijalna, etička i društvena pitanja – ljubav, smrt, eutanazija, sloboda izbora, usamljenost, identiteti, ko je siromašan, a ko i kako stiče bogatstvo...

Duboko u sebi jedan je od najzrelijih Hiranovih romana, a čitaju ga sve generacije, jer su influenseri, avatari, virtuelne figure kojima obiluje ova knjiga, zapravo samo paravan za naše preispitivanje, pre nego što ova budućnost iz knjige uskoro stigne.

Napeta misterija u kojoj se potisnuta sećanja slažu u mozaik istine opasnije od svake noćne more.

Misteriozna imejl poruka od nepoznate žene u potpunosti remeti Davidov život. Umesto da se posveti vezi sa atraktivnom advokaticom Florens, on odlučuje da odgovori na poruku — jer je želja da otkrije istinu o prve 24 godine svog života, kojih se uopšte ne seća, jača od razuma.

Stvari se naglo komplikuju kada pošiljateljka bez traga nestane, a sumnja za njen nestanak padne upravo na Davida. Dok se obruč oko njega steže, nevidljiva pretnja počinje da ugrožava i njega i ljude do kojih mu je stalo. Udružen sa Florens, David ulazi u trku sa vremenom kako bi rasvetlio mračnu tajnu iz prošlosti. Međutim, neko iz senke već decenijama čuva tu istinu — i neće prezati ni od čega da je sačuva.

„Drži vas u neizvesnosti do poslednje strane. Kada se istina konačno razotkrije, ostajete zapanjeni, diveći se Feksevsovoj mašti. 5 od 5.“ – Just Another Chapter

O autoru:

Henrik Feksevs je jedan od najtraženijih predavača u Švedskoj i nagrađivani mentalista. Izvodio je zapanjujuće psihološke eksperimente na SVT i TV4 i postao ime poznato u svakom domu 2007. godine sa svojom debitantskom knjigom „Manipulacija i moć“. Feksevsove knjige osvojile su nekoliko nagrada, prodate su u više od milion primeraka i prevedene su na više od trideset jezika.

Od istog autora: romani Mentalista, Sekta, i Opsena, koje je autor napisao u saradnji sa Kamilom Lekberg i knjige Manipulacija i moć, Intelektom ispred svih i Umetnost socijalne inteligencije.

Topla priča o iskrenoj naklonosti, moći japanske kuhinje kao jezika srca i sreći koja se rađa iz jednostavnih stvari i neočekivanih susreta.

Juko je promenila mnogo prezimena i mnogo porodica. Još kao dete ostala je bez majke, selila se iz jednog doma u drugi, ali se nikada nije osećala usamljeno. Svaki put, neko je kuvao za nju, dočekao je pod svojim krovom, pokazao joj da ljubav može imati različite oblike. Ali kada se Juko zaljubi i odluči da se uda, suočava se sa problemom: njen poslednji otac ne odobrava veridbu.

Pre nego što kaže „da“, Juko želi da ga po svaku cenu ubedi da je muškarac kog je izabrala pravi i zato kreće na putovanje kroz vreme, rešena da poseti sve svoje porodice i dobije blagoslov od svake od njih. Ovi susreti doneće joj neočekivana otkrića i pomoći će joj da se suoči sa svojim osećanjima i otkrije istinu o svojoj prošlosti.

„Sugurno će biti hit među čitaocima isceljujuće proze. Ovaj šarmantni japanski roman odiše toplinom, a svojim humorom i dobrotom oduševiće širok krug čitalaca.“ – Library Journal

„Predivna, nežna, topla i nadahnjujuća priča o radosnom putovanju jedne devojčice kroz težak život ka ispunjenju i unutrašnjem miru. Ona je oličenje istrajnosti pred nedaćama i optimizma uprkos svim životnim izazovima.“ – Reading the West


Japanski književni fenomen. Ovaj roman osvojio je prestižnu nagradu Japan Booksellers' Award i adaptiran je u veoma popularan japanski film.

O autoru:

Maiko Seo je rođena u Osaki 1974. godine. Počela je svoju književnu karijeru 2001. godine, i od tada je objavila nekoliko priznatih romana. Njena dela prevedena su na nekoliko jezika i adaptirana su u nekoliko filmova i serija.

Sam je priča o čežnji koja prerasta u opsesiju, o granici između stvarnosti i sećanja i o pitanju koje svako od nas, pre ili kasnije, mora sebi da postavi: da li volimo drugu osobu – ili predstavu koju smo o njoj stvorili? Jedan od najintimnijih romana finske književnosti, Sam ostaje podjednako snažan i više od jednog veka nakon što je napisan.

Totalno drugačije ubistvo.

Najporemećeniji ubica s kojim se ikad suočio.

Slučaj koji će ga staviti na najteži ispit.

Je li Robert Hanter najzad naišao na dostojnog takmaca?

„Verujete li da đavo postoji, inspektore?”, upitao ga je policajac preko telefona. „Jer ako ne verujete, siguran sam da ćete promeniti mišljenje kad stignete ovamo.”

Robert Hanter je pozvan na najužasnije mesto zločina koje je ikad video. Sve postaje još jezivije kad na obdukciji u telu žrtve otkriju pesmu koju je ostavio ubica.

Uskoro otkrivaju još jedan leš. Metode i potpis ubice se razlikuju, ali nivo nasilja ukazuje da iza oba zločina stoji ista osoba. Otkriće drugog dela pesme potvrđuje Hanterova strahovanja.

Ali to otkriće nije samo dokaz povezanosti ubistava – ono ukazuje da iza njih stoji serijski ubica.

Bez forenzičkih dokaza na koje bi se oslonio, Robert Hanter mora da uhvati najdisciplinovanijeg i najsistematičnijeg ubicu s kojim se ikad suočio, osobu koja se hrani strahom svojih žrtava i koja smatra da je smrt lekcija koju moraju da nauče.

Priča o čoveku koji je promenio granice mogućeg.

Reket je samo poleteo, a Novak je završio na betonu sa licem nadole. Dugo je stajao tako dok je dozivao svest. Od trenutka povratka u realnost, svaki sekund se pamti. Govor nekoga ko je jednostavno izmislio sport u kojem se takmiči. Govor čoveka koji je prošlost, sadašnjost i budučnost tog sporta.

Dok sevaju blicevi sa svih strana u veličanstvenoj noći, sva svetlost se odbija od trofeja. Ako neko ima ubedljivo najviše medalja na prvom mestu svetske liste, ukoliko drži skoro sve najbitnije rekorde i to sa pozamašnom zalihom, nema potrebe da slušate o lepom forhendu onog drugog ili elegantnom ponašanju onog trećeg.

Jednom se smeši utvrđena uloga najboljeg u istoriji, drugi nek se diči najlepšim forhendom u istoriji, a treći može da ima najelegantnije ponašanje u istoriji. Za sve sam vam, evo izmislio nagradu. Činjenice, braćo, ne nagađanja i subjektivni nagoni.

''Ljubav me je spasla, podržala i verovatno me, s obzirom na sve kroz šta sam prošla, pomalo i zavarala. Ipak, ona je i dalje uz mene.Nije umrla. Nisam umrla ni ja. I dalje verujem ljudima.nekada je to bila moja najveća slabost, a danas je moja najveća snaga. I moja osveta."

NSTANT NEW YORK TIMES BESTSELLER

Najbolja knjiga 2026. po izboru magazina The New Yorker

Svetski bestseler konačno i u srpskom izdanju

Knjiga žene koja je promenila način na koji svet govori o seksualnom nasilju, hrabrosti i preživljavanju konačno stiže i pred čitaoce u Srbiji.

Žizel Peliko je odbila anonimnost. Insistirala je da suđenje bude javno. Svojom hrabrošću postala je simbol žena širom sveta i zauvek promenila pitanje ko treba da se stidi. Sada je ispričala svoju priču.

„Himna životu“ istovremeno je objavljena u 22 zemlje. Samo u Francuskoj, gotovo 70.000 primeraka prodato je već u prvoj nedelji, više od 100.000 posle dve, a knjiga je prva na top listama u Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Irskoj, Norveškoj, Danskoj, Švedskoj, Mađarskoj…


Zadivljujuća knjiga – beskompromisno iskrena… Iskrenost Žizel Peliko oduzima dah. - THE ATLANTIC

Izvanredni memoari koji bude hrabrost i saosećanje, ali pre svega zahtevaju promenu. - EMMA THOMPSON

Zapanjujuća… Lirska knjiga o monstruoznim događajima. - THE WASHINGTON POST

„Stakleno zvono“, kultni roman velike američke pesnikinje Silvije Plat, prvi put je objavljen 1963. godine pod pseudonimom Viktorija Lukas. Delimično zasnovan na autorkinom životnom iskustvu, roman je vremenom prerastao u jedan od klasika književnosti 20. veka. Posebno je cenjen zbog oštrog, inteligentnog i crnohumornog prikaza američkog društva pedesetih godina, a širom sveta prodat je u milionima primeraka. Samo mesec dana nakon objavljivanja romana, Silvija Plat je izvršila samoubistvo.

Godine 1953. Ester Grinvud osvaja konkurs za studente koji organizuje časopis Ženski dan i dobija priliku da mesec dana provede u Njujorku kao jedna od dvanaest odabranih gostujućih urednica. Za Ester je to ostvarenje velikog sna – veruje da će joj ovo iskustvo otvoriti vrata sveta književnosti i približiti je želji da postane spisateljica.

U početku, Njujork joj donosi uzbuđenje, glamur i osećaj slobode. Večere, kokteli, pokloni i život u središtu društvenih događanja deluju kao ostvarenje svega što je zamišljala. Međutim, iza privlačne fasade počinje da se nazire svet koji od nje zahteva sve više. Ester postepeno gubi kontrolu nad sopstvenim životom i tone u duboku depresiju i psihičku krizu.

Njen unutrašnji slom neraskidivo je povezan sa pritiscima i protivrečnostima društva konzervativne Amerike pedesetih godina, naročito sa ograničenim i često međusobno suprotstavljenim očekivanjima koja su se postavljala pred žene.

Silvija Plat izuzetnom književnom veštinom vodi čitaoca kroz Esterin psihički pad, prikazujući njenu krizu sa takvom neposrednošću i intenzitetom da njen unutrašnji svet postaje gotovo opipljiv. Upravo zbog toga „Stakleno zvono“ nije samo priča o jednom ličnom slomu, već i snažno promišljanje o identitetu, društvenim očekivanjima, položaju žene i granici između stvarnosti i ludila.

„Prikazujući ludilo i svet ludila, ova knjiga nas prisiljava da razmotrimo velika pitanja koja postavlja svaka realistička književnost: šta je stvarnost i kako se suočiti s njom?“
— New York Times Book Review

Knjiga Staza paukovih gnezda Itala Kalvina postavlja sasvim jednostavno pitanje: koliko ste često probali da rat posmatrate očima deteta?
U vremenu u kom su sukobi postali titrajuće slike na ekranima, Staza paukovih gnezda Itala Kalvina vraćaju nas na mesto gde je sve mnogo bliže, sirovije i neshvatljivije. Tamo gde odrasli vode svoje beskrajne sukobe, a deca pokušavaju da im pronađu smisao.

No, pročitate li ovaj roman, videćete da se ipak nije puno toga promenilo od Drugog svetskog rata. Da su se odrasli uvek delili, po kafanama i na bojištima, u partizanskim četama ili protiv njih, da su se gložili među sobom samo zato što, po shvatanju jednog malog dečaka Pina: drugog razloga nije moglo ni biti, sem što su bili odrasli.

Možemo vam mi reći i da je ovo jedan od prvih romana italijanskog neorealizma, da sa sobom nosi ideje promene i drugačijeg odnosa prema svetu i ratu koji mu prethodi, da stoji postojano uz filmove De Sike i Viskontija, da Pin jednako luta među velikima kao i svi mali ljudi, ali vam to ništa neće značiti ukoliko niste spremni da prihvatite da i vi živite u svetu u kom ne možemo naći put do paukovih gnezda i da ih još jedino čitanjem možemo i tražiti.

O autoru

Italo Kalvino (1923–1985) bio je italijanski pisac i novinar. Pisao je romane i priče, a bio je i angažovani intelektualac. U svoja dela uključivao je različite ideje pozajmljene iz prirodnih nauka, semiotike, strukturalizma i lingvistike. Kalvinova privrženost svemu što je jednostavno, nekonvencionalno, neracionalno, ispoljilo se i u načinu pripovedanja. On nikada ne insistira na moralističkom kontekstu, nije didaktičan ni deklarativan, tako da filozofiji i moralu, koji tvore pozadinu njegovih književnih ostvarenja, daje maštovitu, narativnu formu.

Dobitnik je mnogih književnih nagrada i priznanja, bio je predlagan i za Nobelovu nagradu.

Najvažnija dela su mu Palomar, Kosmikomike i Ako jedne zimske noći neki putnik.

Da bi neko bio heroj, mora da može da kaže „ne“ kada svi kažu „da“.
—
U romanu Salaminski vojnici, u poslednjim trenucima Španskog građanskog rata, pedeset nacionalista čeka odstrel. Među njima i jedan pisac i fašista, a naspram njih možda i jedini pravi junak ove priče, osuđen na to da ga istorija zaboravi.
No, pripovedač Salaminskih vojnika ga ipak nije zaboravio. Njemu je, uprkos svemu, potreban jedan heroj isto koliko mu je potrebno i da dokaže kako posle svih nacionalnih stradanja i ličnih promašaja, ljudsko postojanje ipak ima autentičnu vrednost.

—
Pitao ga je: „Može li se jedan nazvati herojem u neherojskom vremenu?“
Rekao mu je: “Nema ih više, vreme je jedno i svi heroji njemu pripadaju.“
Da smo ih čuli tada sigurno bismo se setili svih onih malih heroja čija smo imena viđali po novinama ili slušali u kafanskim pričama. Imena onih koje možda danas tiho mimoilazimo na ulicama. Svih onih koji ne bi mogli sebe da prepoznaju među stranicama knjige, ali bi znali da vam odgovore da heroje ne određuje uniforma koju nose, strana kojoj pripadaju niti metak koji opale nasuprot sebe, nego spremost da stanu i puste život da se desi onako kako jedino može.



Iz romana Salaminski vojnici:


Neko je rekao, ne znam ko, da su, bez obzira ko je pobednik u ratu, pesnici uvek gubitnici; znam da sam, neposredno pre odlaska u Kankun, pročitao da je Hose Antonio Primo de Rivera, koji je uvek bio okružen pesnicima, rekao, 29. oktobra 1933, u prvom javnom predstavljanju Španske falange, u Teatru komedije u Madridu, da su „narode uvek pokretali samo pesnici”. Prva tvrdnja je čista glupost; druga, nije: istina je da se ratovi vode zbog novca, jer novac je moć, ali mladi ljudi odlaze na front i ubijaju i bivaju ubijeni zbog reči, a one su poezija, i zato pesnici uvek pobeđuju u ratu, i zato je Sanćes Masas, koji je uvek bio u blizini Hosea Antonija i sa tog povlašćenog mesta stvarao žestoku patriotsku poeziju o žrtvovanju i jarmu i strelama i vatrenim pokličima, koja je raspalila maštu stotinama hiljada mladih ljudi da bi ih na kraju poslala na klanicu, više zaslužan za pobedu frankističkog oružja nego svi trapavi vojni poduhvati Fransiska Franka, generala iz devetnaestog veka.

Knjiga pripovedaka Smrt insekta Dragane V. Todoreskov donosi slikovitu mapu vojvođanske ravnice naseljene različitim sudbinama takozvanih malih, anonimnih ljudi. Živost i šarenilo varoškog sveta, posebna atmosfera bircuza i kafana u kojima se stiču različite ljudske sudbine, junaci koji se bore sa nedostacima i takmiče sa sudbinom, nastojeći da prevaziđu životne tegobe i nedaće – autentičan je prozni svet Dragane V. Todoreskov. Njeni junaci, svako sa svojim teretom, suočavaju se sa dilemama, porocima i bolestima, strahovima, sa nedostatkom ljubavi I sigurnosti, sa nerešenim porodičnim odnosima ili sa gubitkom voljenih osoba i domovine, pokušavajući da uhvate kopču sa životom koji nezaustavljivo hrli ka budućnosti. Njihove pojedinačne sudbine u tkanju proze Dragane V. Todoreskov dobijaju univerzalno značenje. Ponegde sa ideološkom potkom, pokatkad sa reminiscencijama na svirepost ratova, na našu bližu i dalju, epsku prošlost ili pojedine istorijske ličnosti, proza Dragane V. Todoreskov doima se kao autentična slika pulsirajućeg života koji se nekada ruši i osipa, ali ne prestaje da se gradi i raste.

Žaneta Đukić Perišić

Ontološki pacijent rekonstituiše važne teme vere, tradicije i zavičajne kulture, kontekstualizovane u dva vremenska i tematska toka. U fokusu romana je poniranje u retrospekciju i kontemplaciju kroz dva paralelna zapleta razdvojena istorijom i kulturom, a spojena kolektivnim tradicijskim pamćenjem i individualnim traumama.

Junaci uspostavljaju jasnu vezu između „sadašnjeg“ iskaza i „prethodnog“ iskustva, ali pripovedanje o urbanom životu sadašnjeg trenutka i suočavanje sa dramatičnom prošlošću nije svedeno na ispovedanje: tekst stupa u žanrovske prostore eseja, obeležene koliko lirskom refleksijom, toliko i angažovanom, kritičkom analizom ličnog doživljaja sveta i kolektivne percepcije fenomena otuđenja, zbližavanja i ponovnog pohoda tradicijskim principima. - Vladislava Gordić Petković

Mladen Jakovljević je rođen 1 975. Godine u Novom Sadu, gde je na Filozofskom fakultetu diplomirao engleski jezik i književnost, stekao akademsko zvanje magistra književnih nauka i odbranio doktorsku disertaciju. Redovni je profesor na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, gde predaje englesku i američku književnost. Preveo je engleski srednjovekovni viteški roman u stihu Ser Gavejn i Zeleni vitez i pesmu Ser Orfeo, kao i više značajnih dela Filipa K. Dika (Valis, Prodor božanskog, Povratak Timotija Arčera, Čovek u Visokom dvorcu, Tamno skeniranje, Sanjaju li androidi električne ovce?), Ursule K. Le Gvin (Rokanonov svet, Priče iz Zemljomorja, Lišeni svega) i Rodžera Zelaznija (Vremetron). Objavio je četiri romana: Vrata sumraka (2014), Izbledele duše (2019), Kad se vratim (2021) i Ontološki pacijent (2026).

U Savićevom romanu osećaj klaustrofobije jeste i stanje bića i gibanje duha, i ustrojstvo duše pojedinca i univerzalna zebnja pred budućnošću i poretkom čiji su temelji uzdrmani. Autor majstorski koristi prostor kao ogledalo unutrašnjeg stanja likova, stvarajući atmosferu koja je istovremeno intimna i univerzalna. Kao beskompromisan roman koji ne nudi laka rešenja, Klaustrofobija je priča o čoveku koji pokušava da „proguta neograđeni svijet” dok mu se sopstveni zidovi neumitno približavaju.
Žaneta Đukić Perišić

Bestseler autorka New York Timesa

Trebalo je da bude samo posao na turneji. Nije trebalo da se zaljubi u najveću zvezdu među njima.

Niko nije znao pravi razlog zbog kojeg je dvadesetdvogodišnja devojka, tek izašla sa fakulteta, tog dana stigla u izolovani muzički studio usred kalifornijske pustinje. A onda je jedan nesporazum doveo do neočekivane prilike – razgovora za posao asistentkinje na predstojećoj turneji jednog od najslavnijih američkih bendova.

Već prvog dana uspeva da napravi niz grešaka, a najveća je ulazak u muški toalet i potpuno opušten razgovor sa nepoznatim muškarcem. Tek kasnije saznaje da je upravo razgovarala sa Tristanom Dalterijem, legendarnim frontmenom benda i čovekom koga obožavaju milioni žena.

Tristanu se dopada što ga nije prepoznala i što se prema njemu ponašala kao prema sasvim običnom čoveku. Ona dobija posao i kreće na turneju koja će joj promeniti život.

Razgovori posle nastupa pretvaraju se u noći provedene zajedno, večere u hotelskim sobama u sve veću bliskost, a granica između prijateljstva i privlačnosti polako nestaje. Uprkos razlici u godinama i potpuno različitim životima, između njih postoji nešto što nijedno ne može da ignoriše.

Ali ona je na turneju došla sa tajnom. Tajnom zbog koje će morati da ode – i koja će Tristana i njegov bend na kraju dovesti pravo u njen mali rodni grad.

Šta se događa kada rok zvezda naviknuta da je žele milioni žena pronađe onu koju ne želi da pusti?

Rokerova muza je strastvena i emotivna romansa o neočekivanoj privlačnosti, zabranjenim osećanjima, tajnama i ljubavi koja nastaje tamo gde je najmanje očekujete.

„Očaravajuće, puno emocija, humora i vrele hemije.“
– Melissa

Kada Piksi Tejt pozovu na divlju kornvolsku obalu da istraži tajnu zamka Sent Sidvel, ona oseća da se u njegovim senkama krije nešto zlokobno.
Pre više od sto godina, u gluvo doba noći, jedan mali dečak je nestao iz svog kreveta i Piski mora da sazna šta se s njim dogodilo.

Ali Piski nije obična detektivka. Ona ima jedinstven dar: može da putuje kroz vreme. Kada se vrati u 1895. godinu, tajne počinju da se otkrivaju, ljubavne veze da izlaze na videlo i na kraju će Piksi biti primorana da donese razarajuću odluku koja će joj zauvek promeniti život.

Tom Metkaf, naučnik na Univerzitetu u Saut Daunsu, delu preostalih britanskih arhipelaga, pretražuje arhive s početka dvadeset prvog veka, očaran slobodama i mogućnostima ljudskog života u njegovom zenitu.

Kada naiđe na trag koji bi mogao da dovede do velike izgubljene poeme, dolazi do otkrića o isprepletenoj ljubavi i brutalnom zločinu, što ruši njegove pretpostavke o priči koju je mislio da dobro poznaje.

Potraga, triler i ljubavna priča, Šta možemo znati je remek-delo koje nas vraća u sadašnjost iz osećaja nadolazeće katastrofe i zamišlja budući svet u kome nije sve potpuno izgubljeno.

Jedan od najboljih živih pisaca.
Sandej tajms

Pravi majstor.
Dejli Telegraf

Na ex-Yu prostorima Orfej se u književnosti malo pominje.

O njemu je pisao Branko Miljković, ali malo, više je pisao o Euridiki, njegovoj ženi, koja je nakon vjenčanja od ujeda zmije umrla. Važno je istaći da se, Dobrilo Pavić, usudio da napiše impozantno lirsko-epsko delo o Orfeju. Naslovio ga je "Orfejeva kob". Ispevano je u prvom licu i u njemu se prepliću filozofski, lirski, epski i zagonetni svjetovi poezije. Te dubine karakterišu poemu kao posebnu vrstu poezije nastalu u doba romantizma. Poput engleskog pjesnika Bajrona, koji se smatra začetnikom pisanja ovakve vrste poezije, Pavić kompoziciju poeme zasniva na fabuli, a ta fabula upravo čini glavni tok cele poeme.

U poemi Pavić katkad napušta epiku, ali samo delimično, ne udaljavajući se od nje. Kao iskusni pesnik vešto je obogaćuje čini razmišljanjima, viđenjima, emocijama, te tako (dajući joj svoju dušu) poemu dopadljivijom, toplijom i u poetskom smislu bogatijom, jačom i u svim elementima kvalitetnijom.

Ono što ovu poemu čini posebnom je i to što se u Pavićevom razvijanju fabule Orfej ne tretira kao mitsko biće, iako se u nekim drevnim tekstovima Apolon i jedna od Muza pominju kao njegovi roditelji. Pavić ga u knjizi "Orfejeva kob" ne doživljava kao mitskog pesnika, kao mitskog muzičara, već stihovima o njemu stvara sliku stvarnog ovozemaljskog bića, od istog sastava kao što je svaki Zemljanin.

Toma Zeković novinar je i autor koji beleži neobične i često prećutane priče sa margine stvarnosti. U svom književnom prvencu donosi psihološki i istorijski triler nadahnut jednom stvarnom životnom sudbinom - priču u kojoj se granica između istine i izmaštanog polako briše.

Duge li noći kad san neće na oči, kaže Radovan Lazarević, autor knjige „Noćni putnik“. Šta čovek da radi sam, u tišini, sem da krene na putovanje kroz sopstveni život?
Tako se i Lazarević vraća uspomenama koje se nižu poput kadrova iz jednog burnog vremena. Lična sećanja i porodične priče prepliću se sa slikom zemlje koja se nepovratno menja – od 8. sednice CK SK Srbije, raspada SFRJ do Srbije danas – i ulogom najveće nekad jugoslovenske a sad srpske novinske kuće „Politika“ u tom procesu.

Kao dugogodišnji novinar i rukovodilac u „Politici“, autor je mnogim događajima prisustvovao iz neposredne blizine, te njegova knjiga „Noćni putnik“ vodi čitaoca kroz svet u kojem se privatno i javno neprestano dodiruju. Dok noć odmiče, postaje jasno da se prošlost ne može promeniti, ali možda se može razumeti…  Možda.

Prvi deo serijala Vatreni rivali

Na ledu važe pravila. Van njega, stvari postaju mnogo komplikovanije.

Skot Hanter, kapiten njujorških Admiralsa, svoje rituale pred utakmicu shvata veoma ozbiljno. Igrački je na vrhuncu, ali njegov tim prolazi kroz jednu od najgorih sezona. Kada niz poraza konačno prekine pobedom, Skot zna da ništa ne sme da menja: trčanje, smuti od borovnica i razgovor sa Kipom, zgodnim baristom iz frape-bara.

U početku je Kip samo deo rituala koji donosi sreću. Ali Skot ubrzo shvata da želi mnogo više.

Kip Grejdi, nekadašnji student istorije, nije ni sanjao da će ga jedan od najpoznatijih hokejaša pozvati u svoj penthaus. Ono što je trebalo da bude jedna strastvena noć i njihova mala tajna prerasta u odnos koji nijedan od njih više ne može da smatra prolaznim.

Ali Skot ima uslov – njihova veza mora ostati skrivena. Njegova karijera, reputacija i život profesionalnog sportiste ne ostavljaju mnogo prostora za rizik. Dok osećanja postaju sve snažnija, Kip mora da odluči da li mu je dovoljno da bude deo Skotovog života samo iza zatvorenih vrata.

Koliko dugo ljubav može da opstane ako niko ne sme da zna da postoji?

Van pravila donosi spoj sportske romanse, humora, strasti i emocija, otvarajući serijal Vatreni rivali i svet profesionalnog hokeja u kojem se najveće borbe ne vode uvek na ledu.

„U knjizi Van pravila autorka je lepo izbalansirala ozbiljne teme i humor. Ako želite roman koji ima simpatične likove, strastvene scene i radnju koja će vas očarati, onda je čitanje Van pravila pravi način da provedete letnje popodne.“
– All About Romance

„Rejčel Rid i te kako zna da napiše strastveni zaplet. Uživaćete od početka do kraja!“
– Loren Blejkli

„Ako ste uživali gledajući seriju Vatreni rivali, knjiga Van pravila biće prava poslastica!“
– Goodreads

Bestseler USA Todaya

Jedna glamurozna proslava. Jedna kuća puna tajni. Jedan gost neće dočekati kraj večeri.

Sofi Metjuz slavi šesnaesti rođendan, a njen otac je za tu priliku pripremio događaj o kojem će svi pričati. Mesto proslave je godinama zatvorena vila na litici, u srcu teksaskog Hil Kantrija – raskošna kuća za koju se šapuće da je ukleta i u kojoj su tajne pustile korenje duboko poput starih hrastova koji je Bestseler USA Todaya

Jedna glamurozna proslava. Jedna kuća puna tajni. Jedan gost neće dočekati kraj večeri.

Sofi Metjuz slavi šesnaesti rođendan, a njen otac je za tu priliku pripremio događaj o kojem će svi pričati. Mesto proslave je godinama zatvorena vila na litici, u srcu teksaskog Hil Kantrija – raskošna kuća za koju se šapuće da je ukleta i u kojoj su tajne pustile korenje duboko poput starih hrastova koji je okružuju.

Na ekskluzivnu zabavu stižu pažljivo odabrani gosti. Među njima su Deni, Sofina maćeha koju progone nesigurnost i strahovi; Orla, sujeverna irska dadilja uverena da se kućom šunja opasnost; Mikejla, najbolja prijateljica slavljenice koja krije mnogo više nego što drugi pretpostavljaju; i Kim, proračunata bivša supruga koja prošlost nikako ne uspeva da ostavi iza sebe.

A onda, neposredno pre nego što se ugase svećice na trospratnoj torti, telo pada sa balkona pravo na plesni podijum.

Proslava se pretvara u mesto zločina, a svako od prisutnih ima svoje tajne, laži i razloge za sumnju. Neko među njima zna šta se zaista dogodilo. Neko možda zna i ko je sledeći.

Svi su osumnjičeni. Neki se neće vratiti kući.

Krug laži je napeti psihološki triler ispričan iz više perspektiva, prepun skrivenih motiva, zamršenih odnosa i obrta koji menjaju sve što ste mislili da znate. Roman je dospeo na listu bestselera USA Todaya, kao i na liste najiščekivanijih knjiga koje su objavili Goodreads, People, Glamour, Book Riot i Fresh Fiction.

„Pravi ’ko je ubica’ roman u briljantnoj postavci i izvedbi. Priča se kreće kroz više perspektiva tajni, laži, obrta i kroz složenu mrežu odnosa i motiva.“
– Texas Highway Magazine

„Koks plete kompleksnu radnju koja će čitaoce držati u neizvesnosti do samog kraja. Savršeno za ljubitelje romana Veriti Kolin Huver.“
– Library Journal

„Napeto i uzbudljivo!“
– People

Detektiv Dejv Robišo vodio je previše bitaka: u Vijetnamu, s ubicama i varalicama, s policijskim vrhom i s vlastitom zavisnošću od alkohola. To je čovek koji je odrastao u disfunkcionalnoj porodici s bratom i grubim ocem; majka ga je napustila a supruga ostavila. Izgubljen bez njene ljubavi, u Robišoovoj izmučenoj duši savršeno se ogleda intenzitet i sumorna tajanstvenost Francuske četvrti u Nju Orleansu, mesta koje zove domom i koje ga gotovo uništi kada se uplete u slučaj mlade prostitutke čije je telo pronađeno u močvari. Gurnut u svet narko-bosova i krijumčara oružja, Robišo mora da se suoči s podzemnim kriminalnim miljeom i sa sopstvenim ranjenim srcem kako bi preživeo.

Rajan i Lilijan Brajt su zaljubljeni, tek venčani i ponosni roditelji devojčice Džordžet. Ali njihov brak počiva na prećutanim istinama: Lilijan krije sina o kome Rajan ne zna ništa, dok Rajan krije svoju borbu sa alkoholizmom. Odrastajući između ljubavi i razočaranja svojih roditelja, Džordžet postaje svedok njihovih uspona i padova. Kada jedan bolan događaj zauvek promeni živote članova porodice, Džordžet pokušava da pobegne od svega što je podseća na prošlost. Suočena sa porodičnim tajnama i nasleđem koje je oblikovalo generacije pre nje, Džordžet mora da odluči da li je spremna da oprosti, prihvati ljubav i pronađe put ka sebi. Ispričana iz tri blisko isprepletene perspektive, ovo je dirljiva i emotivna porodična saga o gubitku, pripadanju, iskupljenju i trajnoj snazi ljubavi koja pokazuje da nas, uprkos svim lomovima, porodične veze uvek iznova pronalaze.

Majls Krželevski je posvećen suprug, brižan otac i ponosni vlasnik psa za lov na tartufe – u zemlji u kojoj tartufa nema. Ipak, ispod te šarmantne svakodnevice krije se čovek koji dvanaest godina kasni sa pisanjem doktorata iz ruskih narodnih bajki i sve jače oseća da je razočarao porodicu. Kada njegova supruga Kejt prihvati profesuru na prestižnom koledžu u zabačenim šumama Vermonta, Majls u tome vidi priliku da konačno promeni tok svog života. Ali Majls je čovek mnogih interesovanja i strasti te se ubrzo zatiče u društvu neobičnih i živopisnih likova – od tajanstvenog „hirurga za drveće” i biohemičara opsednutog kosama, sve do čoveka koji fotografiše pahulje i u hiljadama kartica pedantno vodi „Inventar pogrešnih ideja”. Ono što počinje kao bezazleno utočište od stvarnosti polako prerasta u nešto neizvesnije, kada Majls naiđe na čudnu lokalnu legendu koja bi mogla biti mnogo više od puke priče. Duhovit, apsurdan i pun životne vedrine, „Ljudi sa sela” je roman o braku i roditeljstvu, veri i sumnji, i o tome kako nas priče – i ljudi koji ih pričaju – povezuju u svetu sve veće otuđenosti.

Spoj emocija, tajnovitosti i opčinjenosti estetikom

Firenca okupana strašću i bezvremenom lepotom.
Tri romantične sudbine spojene vekovima preko remek-dela Sandra Botičelija i misterije koja preti da promeni sve.

Firenca, 1510. godina.

Dok leži na samrtnoj postelji, slavni slikar Sandro Botičeli zaklinje svog ispovednika da dostavi tajnu poruku i nikada viđeno platno sinu njegove nekadašnje muze, očaravajuće Simonete Vespuči. Međutim, sveštenik izneverava dato obećanje, zbog čega slika nestaje iz javnosti i ostaje skrivena duže od pet vekova.

Barselona, 2023. godina.

Karla je mlada istoričarka umetnosti i restauratorka koja dobija priliku da bude pomoćnica kustosa na velikoj Botičelijevoj izložbi u čuvenoj Galeriji Ufici. Razočarana u ljubavi, ona rešava da spakuje kofere i vrati se u Firencu, rodni grad svoje bake. U toskanskoj prestonici sreće uglednog italijanskog grofa, upušta se u uzbudljivu potragu za izgubljenim umetničkim delom kroz stare arhive i privatne zbirke, i konačno razotkriva tajnu čuvanu vekovima.



Drugi o knjizi

„Ono što me je zaista očaralo kod ovog romana jeste to koliko prelepo spaja misteriju i istoriju umetnosti, kao i istraživanje ženskih priča koje opstaju kroz umetnička dela koja su inspirisale, podsećajući nas da iza svake Venere i Madone stoji prava žena sa snažnom pričom, koja čeka da bude ispričana. Ovo je savršena kombinacija ljubavne priče, misterije i umetničkog nasleđa koja vas tera da poželite da rezervišete sledeći let za Firencu i provedete sate u galeriji Ufici, trežeći skrivena značenja u Botičelijevim remek-delima.“ – oduševljena čitateljka


Ovaj roman je osvojio prestižnu katalonsku nagradu Premi L’Illa dels Llibres za knjigu godine.

O autoru:

Sonija Ljeonart Dormua diplomirala je odnose sa javnoću na Univerzitetu Kvins u Ujedinjenom Kraljevstvu. Takođe je pohađala i razne kurseve menadžmenta, marketinga i liderstva. Kao preduzetnica, i inovatorka, suosnivač je vodeće kompanije za razvoj softvera u Španiji, gde je i komercijalna i marketinška direktorka. Oduvek je gajila strast prema književnosti, umetnosti i fotografiji. Venerina tajna je njen prvi roman.

Prvi deo čuvene Sosekijeve trilogije, koju čine još romani Zatim i Kapija.

Prevod s japanskog: Mateja Matić

Kada mladi i naivni Sanširo Ogava napusti mirnu provinciju Kjūšū i stigne u Tokio kako bi započeo studije na Carskom univerzitetu, pred njim se otvaraju tri sasvim različita sveta: distancirani akademski krugovi, tradicionalne vrednosti njegove porodice i rodnog kraja i uzbudljiv, blistav svet moderne urbane omladine.

U vremenu kada se Japan ubrzano menja pod uticajem Zapada, Sanširo pokušava da pronađe svoje mesto između prošlosti i budućnosti. Njegov život dodatno komplikuje susret sa zagonetnom, samostalnom i očaravajućom Mineko, ženom koja u njemu budi osećanja kakva do tada nije poznavao.

Suptilnim stilom i izuzetnom psihološkom pronicljivošću, Nacume Soseki donosi bezvremenu priču o odrastanju, prvoj ljubavi, propuštenim prilikama, usamljenosti i potrazi za sopstvenim identitetom u društvu koje se nezaustavljivo menja. Više od jednog veka nakon objavljivanja, Sanširo ostaje jedan od najvažnijih romana japanske književnosti i nezaobilazno delo za sve ljubitelje klasične i savremene proze.

„Najjači utisak koji ova knjiga ostavlja – čak i kada se pojedinosti zaborave – jeste osećaj svežine i slobode. Izbor mladog studenta za glavnog junaka omogućava čitaocu da se gotovo neprimetno poistoveti sa njegovim pogledom na svet i da zajedno s njim doživi Tokio s početka 20. veka. Upravo u toj jednostavnosti i odsustvu patetike leži trajna snaga Sosekijevog romana.“