SAVREMENI ROMAN

Ko je bila Gerda Taro – žena koja je svojim foto-aparatom beležila istoriju, a čije je ime decenijama ostalo u senci slavnijih savremenika?

U romanu Devojka s lajkom, Helena Janeček donosi upečatljivu priču o Gerdi Taro, nemačko-jevrejskoj fotografkinji, antifašistkinji i jednoj od pionirki ratne fotografije. Kroz spoj istorijskih činjenica i književne imaginacije, autorka osvetljava život mlade žene koja je hrabro sledila svoje ideale u vremenu političkih previranja, progona i rata.

Radnja nas vodi u Pariz tridesetih godina prošlog veka, među umetnike, političke emigrante i revolucionare, gde Gerda upoznaje Roberta Kapu i započinje ljubavnu i profesionalnu avanturu koja će obeležiti njihove živote. Kroz glasove ljudi koji su je poznavali, pred čitaocem se postepeno otkriva složena i fascinantna ličnost žene koja je odbijala da prihvati nametnute granice.

Istovremeno istorijski roman, ljubavna priča i portret jedne izuzetne žene, Devojka s lajkom istražuje teme identiteta, slobode, umetnosti, političkog angažmana i borbe za pravo na sopstveni glas.

Za ljubitelje kvalitetne istorijske fikcije i inspirativnih ženskih sudbina, ovo je roman koji podseća da iza velikih događaja često stoje ljudi čije priče tek treba da budu ispričane.

Šta povezuje depresivnog mladića koji luta industrijskim predgrađem Dablina, ženu zarobljenu u neobičnom eksperimentu i pisca koji je nestao bez traga?

U zbirci priča Ovo je ritual, Rob Dojl vodi čitaoca kroz mračan, uznemirujući i hipnotišući svet usamljenih pojedinaca koji tragaju za smislom u vremenu otuđenosti, izgubljenih ideala i emocionalne nesigurnosti. Njegovi junaci kreću se između Dablina, Barselone i drugih evropskih gradova, kroz noćne klubove, privremene stanove i neizvesne puteve, pokušavajući da pronađu sebe u svetu koji im stalno izmiče.

Prožete filozofskim pitanjima, posebno mislima Fridriha Ničea, ove priče istražuju granice između stvarnosti i priviđenja, želje i opsesije, slobode i samouništenja. Dojl bez zadrške piše o ljubavi, seksualnosti, zavisnostima, umetnosti i psihološkim ponorima savremenog čoveka.

Posebno mesto u zbirci zauzimaju priče o piscima – talentovanim, neuspelim, zaboravljenim ili opsednutim sopstvenim stvaralaštvom. Kroz njihove sudbine autor istražuje cenu umetničkog života, krhkost identiteta i tanku liniju između fikcije i stvarnosti.

Provokativna, atmosferična i intelektualno izazovna, Ovo je ritual predstavlja izuzetnu zbirku priča o autsajderima, umetnicima i izgubljenim generacijama koje pokušavaju da pronađu svoje mesto u svetu punom neizvesnosti.

Tokom Drugog svetskog rata, u grčkom selu pod nemačkom okupacijom, učiteljica sklanja svoje đake u pećinu i tamo im, pod tutnjavom bombi, pripoveda o jednom drugom ratu – Trojanskom. Kroz njene priče oživljavaju Paris, Helena, Menelaj, Hektor i Ahil, ali bez mitske uzvišenosti i božanske intervencije, već kao ljudi određeni strašću, strahom, gubitkom i nasiljem.

Teodor Kalifatides u Opsadi Troje bogovima daje sporedne uloge, dok u prvi plan smešta ljudsku prirodu, unutrašnje rascepe i psihološku složenost junaka. Istovremeno, događaji iz antičkog sukoba preslikavaju se u svakodnevni život seljana pod okupacijom.

Dva rata tako počinju da se ogledaju jedan u drugom, a antička surovost nalazi svoj odraz u zločinima nemačkih okupatora. Mit, istorija i stvarnost prepliću se u sažet ali izuzetno snažan roman, dok Kalifatidesovi uvidi u ljudsku prirodu otkrivaju koliko su čovekove slabosti, strahovi i patnje ostali isti nakon svih proteklih vekova.

Duboko uveren da je Homerova Ilijada najsnažniji antiratni roman ikada napisan, Kalifatides, višestruko nagrađivani švedski pisac grčkog porekla, ispisuje sopstvenu verziju ove velike priče. Opsada Troje je potresna knjiga o besmislu rata i tome šta znači ostati čovek usred velikih istorijskih previranja.

Marisol je žena koja se osvrće na život koji nikada zapravo nije počeo – život koji joj je još u detinjstvu izmakao iz ruku kada se njena rodna zemlja raspala. Usred noći, njena porodica biva prinuđena da pobegne preko planina u susednu zemlju, gde im nije dozvoljen boravak. Dok čekaju da ih neka daleka država primi, dane provode u izbegličkom kampu, među senkama i pričama koje se završavaju pre nego što stignu da budu ispričane. Ono što sledi nije linearna priča o bekstvu, već nepredvidiva, duboka rekonstrukcija onoga što znači nikada zaista nigde ne stići. Čikitita je melanholična, poetska priča o borbi za goli život, o prolasku vremena i traumama koje vremenom ne nestaju, već se vraćaju da nas progone. Roman o nemogućim pričama, strahovima i nasilju, ali i o nadi, svetlu i ljubavi. Pedro Alvares majstorski predstavlja potresnu analizu bekstva iz vojne diktature kroz oči deteta, a kasnije ponovo doživljenu iz perspektive odrasle osobe. Snaga romana ne leži u zapletu, već u samom jeziku. Autor piše kratkim, preciznim rečenicama, punim slika koje ostaju u sećanju: Jezik nije ukras, već potreba – za Marisol da preživi, za pisca da pristupi neizrecivom.

Sočni leš je književna senzacija, roman preveden na neverovatna 33 jezika!

Iznenadna pojava smrtonosnog virusa koji napada životinje nepovratno menja svet: od divljih zveri do kućnih ljubimaca – sve životinje moraju biti sistematski uništene, a njihovo meso više se ne sme jesti. Vlade širom sveta suočavaju se s nastalom situacijom donoseći radikalnu odluku – legalizuju uzgoj ljudskog mesa. Kanibalizam postaje industrijalizovan i normalizovan, a društvo počinje da se deli na dve grupe – one koji jedu i one koji su pojedeni.

Nakon što na poklon dobije „primerakˮ – ženu uzgojenu za ishranu – Markos, vegan zaposlen u klanici, suočiće se s dubokim moralnim preispitivanjima i biće primoran da sagleda sopstvenu ljudskost u okrutnom sistemu u kojem i sâm učestvuje. U ovoj nemilosrdnoj distopiji – podjednako brutalnoj koliko i suptilnoj, podjednako alegoričnoj koliko i realističnoj – Agustina Basterika pokreće snažne emocije i rasprave o izgledu sveta u budućnosti.

Da li će kapitalizam uvek pronaći novi resurs za eksploataciju, pa makar to bilo i sâmo čovečanstvo?

Zlatno doba Vang Sijaoboa je provokativan, ironičan i pre svega duhovit roman o telesnosti i svakodnevnom životu u senci Kulturne revolucije. Mladi Vang Er, bivši student i čobanin u zabačenoj komuni, započinje vezu sa dvadesetšestogodišnjom lekarkom Čen Ćingjang, koja slovi kao „laka žena”. Njihova seksualna veza, ispripovedana u ispovednom, revidirajućem tonu priznanja Partiji, odiše sirovim humorom i nesputanom slobodom izraza.

Vangova naracija – duhovita, filozofska i krajnje autoironična – ruši tabue o seksualnosti u vreme diktature i zamenjuje patetiku lucidnom svešću o telu i društvu. Deset godina kasnije, Vang postaje profesor biologije, ali život pod režimom ostaje jednako apsurdan i nasilan. Javna poniženja oblikuju svakodnevicu. U svetu u kom dominiraju disciplina i nasilje, seks i žene postaju njegovi jedini prozori u slobodu.

Kroz šaroliku galeriju likova – Malu Džuanling, gospodina Hea, trockistu Lija – Sijaobo gradi portret generacije koja pokušava da sačuva zdrav razum u svetu koji ga je izgubio. Junaci ove knjige možda povremeno pristaju na pravila režima, ali samo da bi ga ismejali iznutra. Otpor nije spektakularan – on je tih, ciničan i ličan. Zlatno doba razara mitove o tzv. „literaturi o ožiljcima”, nudeći umesto toga drzak, erotski traktat na temu ljudskosti u totalitarnom sistemu. Oslobođeno patetike i lažne uzvišenosti, ovo delo postaje jedno od najvažnijih i najduhovitijih svedočenja o teškom poglavlju bogate kineske istorije."

U neimenovanom primorskom gradu, preplavljenom izbeglicama i podeljenom na bogate i siromašne zone, majka iz raseljene porodice, lutajući ka litici, očajnički doziva ime svoje nestale kćerke. Njena potraga traje sve dok je bol ne savlada i, iscrpljena, ne završi u morskoj provaliji. Preostala deca koju je ostavila za sobom sada su siročad. Tragediji prisustvuje druga žena — trudnica iz dalekog grada – koja će kasnije, boreći se s gubicima iz prošlosti, odbijati da rodi svoje mrtvo dete, verujući da, dokle god ga nosi u sebi, ono nije u potpunosti izgubljeno.

Isprepleten između ovih narativa, cirkularne kompozicije, roman tematizuje majčinstvo, raseljenost i traumu provučene kroz filter „crne rupe tuge”, gde iskustva teže ka singularnosti. Balsam Karam vešto prepliće vremena i identitete. Deca, jedini likovi sa imenima, stoje kao posveta stradalima. Singularnost Balsam Karam govori o gubitku i čežnji – o majci koja nedostaje svojoj deci, o deci koja nedostaju majci i o svima kojima nedostaje sopstvena zemlja dok pokušavaju da osete tlo nove domovine pod nogama.
oslovljava nevidljivo i nepriznato u svakodnev nom femininom iskustvu i postaje glasnogo- vornik ženske perspektive, senzibiliteta i načina razmišljanja. Prava tema ovih priča je ženstvo – ono što je paradigmatično za žensko postojanje, što nadilazi pojedinačne egzistencije i ulančava ih u niz svedočenja o tome šta znači biti žena. Nevelika zbirka priča obiluje brojnošću perspektiva, jer autorka život gleda širom otvorenih očiju i svojim pričama zaseca u rane slojevitog ženskog postojanja. Svetlana Kalezić stvaralački preobražava svakodnevne situacije u simbolička svedočanstva o proživljenom, proosećanom i shvaćenom, s lakoćom spaja tragično i komično, dramatično i svakodnevno, lirsko i dijaloško, pokazuje naličje posmatranih fenomena i govori o onome o čemu se retko ili nikako ne govori, a to, kako pokazuje ova raskošna zbirka priča, ni izdaleka nije seksualnost žene, već pre njena idiosinkratična osećajnost, ono što kultura tabuizira uravnilovkom ženskog identiteta – „žena-majka-domaćica”. U sve te uloge autorka proniče na originalan način, koji u čitaocu pobuđuje misao da se na tako prirodan način, možda, samo još diše."

"Četvrtog oktobra 1599. godine, tačno u podne, na javnim teniskim terenima Trga Navona u Rimu susreću se dva neobična protivnika: Karavađo, mladi slikar iz Lombardije, budući rodonačelnik moderne umetnosti, i De Kevedo, legendarni španski pesnik, čovek oštrog uma i preosetljivog srca. Obojica vode dekadentne živote, u potpunoj suprotnosti sa idealima smernosti i razuma – jedan je već begunac zbog ubistva, drugi ništa manje razuzdan.

Njihov dvoboj – teniski meč – odvija se u osvit velikog otkrića Amerike. Iznenadna smrt se igra u tri seta, s promenom strana, u svetu koji je konačno postao ogroman, raznolik, nerazumljiv i okrugao poput loptice, a pojam časti je izgubio svaku težinu. Sve počinje kada u Engleskoj Tomas Kromvel i Henri VIII odsecaju glavu Ani Bolen, a domišljati dželat pretvara njene legendarne uvojke u tenisku lopticu kojom se igra ovaj bizarni meč. Ili kad papa Pije IV, porodični čovek i zaljubljenik u tenis, nenamerno pusti pse goniče, izazvavši požar svetskih razmera. Možda kada preko okeana, u Meksiku, Malinće (izdajnica Asteka i majka novog Meksika) svom ljubavniku Kortesu izveze jeziv poklon za rastanak – skapular od kose pogubljenog astečkog vladara Kvatemoka.

Tu, u zabačenoj meksičkoj koloniji, jedan biskup čita Utopiju Tomasa Mora, ubeđen da je pred njim priručnik, a ne satira. U ovom narativnom uraganu svetovi se sudaraju, vreme savija, a tradicije ruše. Tu su ubistva i egzekucije, halucinogene pečurke i surove utopije, telesna uživanja i papske drame, umetničke i verske revolucije, ljubavne i ratne priče. Jedinstvenim spisateljskim glasom, postmoderni vizionar Alvaro Enrige uvlači svoje čitaoce u veliku avanturu svitanja modernog doba. Da se izrazimo teniskim rečnikom – pred vama je roman nalik neodbranjivom as udarcu od koga će vam se zavrteti u glavi: gem, set, meč."

"Srce nacrtano karminom, presečeno natpisom „volim te” i potpisano s „Tvoja” otkriće Ines da njen bračni život nije onakav kakvim ga je smatrala. Ono što potom sledi nije samo vrtoglava i napeta krimi-priča već i nemilosrdan portret porodičnog života srednje klase.

Kada ljubavnica njenog muža tragično nastrada, Ines počinje da veruje kako je njihova bračna idila konačno spasena. Autorka se vešto bavi uticajem preljube na partnerske odnose, porodicu i pojedince, otkrivajući nam koje i kakve sve obmane, manipulacije i izdaje iz toga mogu proisteći. Ali ništa u ovom romanu osvete i misterije nije onakvo kakvim se čini.

Tvoja je mračna, duhovita, uzbudljiva i duboko uznemirujuća priča o samoobmani, klasnim iluzijama i majčinstvu koje se lomi pod težinom društvеno nametnutih uloga. Klaudija Pinjeiro maestralno kombinuje elemente noar romana sa suptilnim društvenim komentarima i savršenim osećajem za ironiju. Ispod površine pristojnosti srednje klase kriju se zločini, laži i razorne tajne. Tvoja je priča o ženi koja ne zna gde prestaje žrtva, a počinje saučesništvo."

Šta bi se desilo kada bi se u bliskoj budućnosti usred Evrope pojavio novi Mesija? Da li bi ga ljudi prihvatili? I da li bi bilo moguće utemeljiti novu religiju?

Godina je 2096. i suša traje već duže vreme. Korito Vltave je presušilo. Ipak, naučni projekat preusmeravanja dela sunčevih zraka u stratosferi budi novu nadu. Upravo tada, tokom prve kiše, u praškoj četvrti Holešovice rađa se Eli.

Godine 2168, u grčkoj naseobini, Elijev stariji brat Marko propoveda onima koji su preživeli najstrašniji egzodus u istoriji čovečanstva. Eksperiment je izmakao kontroli i novo ledeno doba počelo je da se širi sa severa. Za sada je samo šačica najvernijih poverovala u mesijanstvo Elija.
Roman, geopolitički smešten u Centralnu Evropu i na Balkan u rasponu od 80 do 150 godina, prikazuje moguće buduće scenarije političkog i ekološkog razvoja.

Autor, uverljivo i sa izrazitim osećajem za psihologiju likova, opisuje koliko bi bola, ljubavi, mržnje, sumnji i nade moglo doneti rođenje nekoga ko bi u ljudskoj istoriji mogao odigrati istu ulogu kakvu je nekada imao Isus. U isto vreme, i Hristovo učenje i njegova smrt bili su praćeni nerazumevanjem, a verovatnoća da će njegova priča iznedriti svetsku religiju bila je gotovo nikakva. Isti je slučaj i sa Elijem – što dodatno naglašava promišljenost autorove ideje.

U razgovoru s novinarom Aleksandrom Kačorovskim, Kvašnjevski prvi put otvoreno svedoči o sopstvenom političkom putu, porodici i samom sebi. U ispovesti otkriva tajne poljskih političkih i intelektualnih elita, analizira odnose Poljske sa saveznicima unutar NATO-a i EU i ukazuje na značaj dobrih odnosa sa Ukrajinom. Predsednik je i knjiga zahvalnosti Aleksandra Kvašnjevskog supruzi Joli i ćerki Oli, bez kojih, kako kaže, ništa ne bi bilo moguće.

Roman Telegraf duše tematizuje odnos majke i ćerke Grejs i Ajris Votkins, kao i misteriju njihove porodične istorije i kuće u izolovanom Samersetu. Godina je 1992, iznenada se pojavljuje stranac, a s njim i prve pukotine u mehuru koji je Grejs stvorila oko ćerkinog i svog života.
Šest godina kasnije, u Glazgovu, nakon majčine smrti i požara u kojem im je izgorela kuća, Ajris počinje da traži svoje mesto u svetu. Samostalni život nije joj doneo odgovore koje je tražila, već samo nova pitanja. Osnivanje benda s Rupertom i potencijalni pronalazak oca pomažu joj da bolje upozna sebe. Međutim, dok se ne reši duhova prošlosti, Ajris neće moći da se okrene budućnosti.
Posle velikog uspeha romana Sistem toliko blistav da zaslepljuje (Blum, 2020), Amanda Svenson u svojoj novoj knjizi ispituje kompleksnost porodičnih odnosa, prokletstvo ljubavi i misteriju porekla koje može suštinski odrediti ljudski život. U okolnostima ekonomske krize u Velikoj Britaniji devedesetih godina prošlog veka, švedska autorka nas vodi kroz intimnu priču sve do današnjih dana, zaokruživši je velikom pandemijom koja je zadesila svet 2020. godine.

U haotičnom i često grotesknom svetu Simpatije, Blanko Kalderon na suptilan način predstavlja surovu stvarnost savremene Venecuele.

Priča prati Ulisesa, čoveka bez novca, predavača na ne baš prestižnoj filmskoj radionici, koga je žena napustila i pobegla u inostranstvo. Njegov tast, penzionisani general Martin Ajala, ostavlja mu u nasledstvo stan, pod uslovom da njegovu raskošnu rezidenciju „Argonauti” pretvori u sklonište za pse.

Ulises biva uvučen u čudno i opasno putovanje nakon što pristane da osnuje fondaciju za spasavanje pasa lutalica, napuštenih od strane miliona Venecuelanaca koji su izbegli iz zemlje u potrazi za boljim životom. Primoran je da se suočava s kompleksnim porodičnim odnosima, opasnim situacijama i misterioznim tragičnim sudbinama pasa u Karakasu.

Blanko majstorski kombinuje crni humor s misterijom punom referenci na kinematografiju, književnost (naročito na spisateljicu Elizabet fon Arnim) i, naravno, kinologiju. Kroz ironičan pogled na istorijske ličnosti Venecuele, poput Simona Bolivara i Uga Čavesa, Simpatija na oštar i duhovit način preispituje teme nasledstva, siromaštva, kao i agonije savremene Venecuele.

U moralno posrnulom društvu, u vremenu nepopra- vljivo kompromitovanih ljudskih odnosa, Ulises je poput napuštenog psa koji skuplja bačene zalogaje simpatije. Šta određuje naše naklonosti?, šta je u suštini porodica?, da li su napušteni psi dokaz postojanja ili nepostojanja Boga? – samo su neka od pitanja koja Blanko Kalderon tematizuje ovim romanom.

U skoro pa mitskoj zemlji, u srcu australijskog kontinenta, vladaju moćne familije zemljoposednika iz kaste ravničara. Zatvoreni za spoljne uticaje, opsednuti sopstvenom kulturom i tradicijom, spremni su da izdvoje velike količine novca kojim će privući slikare, zanatlije, pisce i istoričare. Njihov zadatak je da do najsitnijih detalja zabeleže svaki aspekt tradicije i kulture tog podneblja, ali bez mnogo spoljnih uticaja. U tišini prerija, ravničarskih bespuća i beskrajnih „latifundija”, u gradu gde svaki korak, reč i pogled imaju drugačije značenje nego u spoljnom svetu, u zemlji gde vreme drugačije teče, okupljeni umetnici predstavljaju svoje projekte komisiji bogatih zemljoposednika, koja ih potom strogo procenjuje. Među njima je i režiser „rešen da snimi film – namerava da ga nazove Unutrašnjost – koji može da prenese neuhvatljivu istinu ravnica”. ridošlica iz profanog spoljnjeg sveta primorskih oblasti, iako žarko želi da bude prihvaćen, nailazi na zatvoreni krug podozrivih starosedelaca koji ga ne odbijaju od sebe, ali ga nikada u potpunosti ne prihvataju. Baš kao i njegov filmski projekat.

U skoro pa mitskoj zemlji, u srcu australijskog kontinenta, vladaju moćne familije zemljoposednika iz kaste ravničara. Zatvoreni za spoljne uticaje, opsednuti sopstvenom kulturom i tradicijom, spremni su da izdvoje velike količine novca kojim će privući slikare, zanatlije, pisce i istoričare. Njihov zadatak je da do najsitnijih detalja zabeleže svaki aspekt tradicije i kulture tog podneblja, ali bez mnogo spoljnih uticaja. U tišini prerija, ravničarskih bespuća i beskrajnih „latifundija”, u gradu gde svaki korak, reč i pogled imaju drugačije značenje nego u spoljnom svetu, u zemlji gde vreme drugačije teče, okupljeni umetnici predstavljaju svoje projekte komisiji bogatih zemljoposednika, koja ih potom strogo procenjuje. Među njima je i režiser „rešen da snimi film – namerava da ga nazove Unutrašnjost – koji može da prenese neuhvatljivu istinu ravnica”. ridošlica iz profanog spoljnjeg sveta primorskih oblasti, iako žarko želi da bude prihvaćen, nailazi na zatvoreni krug podozrivih starosedelaca koji ga ne odbijaju od sebe, ali ga nikada u potpunosti ne prihvataju. Baš kao i njegov filmski projekat.

U skoro pa mitskoj zemlji, u srcu australijskog kontinenta, vladaju moćne familije zemljoposednika iz kaste ravničara. Zatvoreni za spoljne uticaje, opsednuti sopstvenom kulturom i tradicijom, spremni su da izdvoje velike količine novca kojim će privući slikare, zanatlije, pisce i istoričare. Njihov zadatak je da do najsitnijih detalja zabeleže svaki aspekt tradicije i kulture tog podneblja, ali bez mnogo spoljnih uticaja. U tišini prerija, ravničarskih bespuća i beskrajnih „latifundija”, u gradu gde svaki korak, reč i pogled imaju drugačije značenje nego u spoljnom svetu, u zemlji gde vreme drugačije teče, okupljeni umetnici predstavljaju svoje projekte komisiji bogatih zemljoposednika, koja ih potom strogo procenjuje. Među njima je i režiser „rešen da snimi film – namerava da ga nazove Unutrašnjost – koji može da prenese neuhvatljivu istinu ravnica”. ridošlica iz profanog spoljnjeg sveta primorskih oblasti, iako žarko želi da bude prihvaćen, nailazi na zatvoreni krug podozrivih starosedelaca koji ga ne odbijaju od sebe, ali ga nikada u potpunosti ne prihvataju. Baš kao i njegov filmski projekat.

U skoro pa mitskoj zemlji, u srcu australijskog kontinenta, vladaju moćne familije zemljoposednika iz kaste ravničara. Zatvoreni za spoljne uticaje, opsednuti sopstvenom kulturom i tradicijom, spremni su da izdvoje velike količine novca kojim će privući slikare, zanatlije, pisce i istoričare. Njihov zadatak je da do najsitnijih detalja zabeleže svaki aspekt tradicije i kulture tog podneblja, ali bez mnogo spoljnih uticaja. U tišini prerija, ravničarskih bespuća i beskrajnih „latifundija”, u gradu gde svaki korak, reč i pogled imaju drugačije značenje nego u spoljnom svetu, u zemlji gde vreme drugačije teče, okupljeni umetnici predstavljaju svoje projekte komisiji bogatih zemljoposednika, koja ih potom strogo procenjuje. Među njima je i režiser „rešen da snimi film – namerava da ga nazove Unutrašnjost – koji može da prenese neuhvatljivu istinu ravnica”. ridošlica iz profanog spoljnjeg sveta primorskih oblasti, iako žarko želi da bude prihvaćen, nailazi na zatvoreni krug podozrivih starosedelaca koji ga ne odbijaju od sebe, ali ga nikada u potpunosti ne prihvataju. Baš kao i njegov filmski projekat.

U skoro pa mitskoj zemlji, u srcu australijskog kontinenta, vladaju moćne familije zemljoposednika iz kaste ravničara. Zatvoreni za spoljne uticaje, opsednuti sopstvenom kulturom i tradicijom, spremni su da izdvoje velike količine novca kojim će privući slikare, zanatlije, pisce i istoričare. Njihov zadatak je da do najsitnijih detalja zabeleže svaki aspekt tradicije i kulture tog podneblja, ali bez mnogo spoljnih uticaja. U tišini prerija, ravničarskih bespuća i beskrajnih „latifundija”, u gradu gde svaki korak, reč i pogled imaju drugačije značenje nego u spoljnom svetu, u zemlji gde vreme drugačije teče, okupljeni umetnici predstavljaju svoje projekte komisiji bogatih zemljoposednika, koja ih potom strogo procenjuje. Među njima je i režiser „rešen da snimi film – namerava da ga nazove Unutrašnjost – koji može da prenese neuhvatljivu istinu ravnica”. ridošlica iz profanog spoljnjeg sveta primorskih oblasti, iako žarko želi da bude prihvaćen, nailazi na zatvoreni krug podozrivih starosedelaca koji ga ne odbijaju od sebe, ali ga nikada u potpunosti ne prihvataju. Baš kao i njegov filmski projekat.

U skoro pa mitskoj zemlji, u srcu australijskog kontinenta, vladaju moćne familije zemljoposednika iz kaste ravničara. Zatvoreni za spoljne uticaje, opsednuti sopstvenom kulturom i tradicijom, spremni su da izdvoje velike količine novca kojim će privući slikare, zanatlije, pisce i istoričare. Njihov zadatak je da do najsitnijih detalja zabeleže svaki aspekt tradicije i kulture tog podneblja, ali bez mnogo spoljnih uticaja. U tišini prerija, ravničarskih bespuća i beskrajnih „latifundija”, u gradu gde svaki korak, reč i pogled imaju drugačije značenje nego u spoljnom svetu, u zemlji gde vreme drugačije teče, okupljeni umetnici predstavljaju svoje projekte komisiji bogatih zemljoposednika, koja ih potom strogo procenjuje. Među njima je i režiser „rešen da snimi film – namerava da ga nazove Unutrašnjost – koji može da prenese neuhvatljivu istinu ravnica”. ridošlica iz profanog spoljnjeg sveta primorskih oblasti, iako žarko želi da bude prihvaćen, nailazi na zatvoreni krug podozrivih starosedelaca koji ga ne odbijaju od sebe, ali ga nikada u potpunosti ne prihvataju. Baš kao i njegov filmski projekat.
Lubjevo je 2006. godine osvojilo Nagradu Poljskog udruženja izdavača, zatim Nagradu grada Gdinja, bilo je u najužem izboru za najprestižniju domaću književnu nagradu NIKE, a objavljeno je u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Rusiji, Francuskoj, Češkoj, Ukrajini, Finskoj i Litvaniji, gde je takođe postiglo veliki uspeh, kako kod publike tako i kod kritike.

U zabačenom mestu na Sardiniji, seoska švalja Bonarija Urai ima dugogodišnji savez s mrtvima: njen zadatak je da ljudima na izdisaju okonča patnju i pomogne im da pronađu svoj mir. U selu je svi poštuju, ali je se i plaše, jer obično, kada ona uđe u kuću, neko iz nje neće izaći živ. Već vekovime te starice smatraju ovozemaljskim milosrdnim anđelima. Misteriozna Bonarija uvek je obučena u crno, ne govori puno i ima dar da prepozna i razume tamu u ljudima. Kada usvoji Mariju, tokom ’50-ih godina prošlog veka, zauzvrat će tražiti da se jednog dana, kad dođe vreme, Marija pobrine za nju. Kao četvrta ćerka u siromašnoj porodici koja je se rado odrekla i ustupila je starici, nesrećna devojčica nije navikla na pažnju, pa joj zato godi naklonost Bonarije, koja joj je uz to ponudila dom i budućnost.
Ipak, Marija jednog dana saznaje čime se starica zapravo bavi, ogorčena napušta dom i seli se u Torino. Posle dve godine, stiže joj poruka da je Bonarija na samrti: došlo je vreme da joj otplati svoj dug. Starica užasno pati u bolovima i treba joj olakšati put na onaj svet. Jer upravo je to dužnost akabadore – poslednje majke.
Dirljiva meditacija o životu, smrti i moći ljubavi, koja nas jedina drži vezane za ovaj svet, Akabadora na fascinantan način tematizuje pitanje eutanazije, kao integralnog dela sardinijske tradicije. Roman je preveden na brojne jezike, ovenčan je sa sedam prestižnih književnih priznanja, od kojih je svakako najpoznatije Nagrada Kampijelo.

"Po mišljenju kritičara, jedno od najvažnijih postignuća poljske proze nakon 1989. godine, „avanturistički i društveni” roman Lubjevo govori o životu i položaju pripadnika gej supkulture u vreme komunističke Poljske. Nazvan još i „Veliki atlas kvirova” i „Gej Dekameron”, ovaj roman se s lakoćom poigrava tabuima i pritom balansira između tragedije i komedije, idile i satire, prljavog i uzvišenog. Vitkovski se suprotstavlja medijskom politički korektnom narativu ne ustežući se da piše kritički o vladajućem LGBT diskursu, ali u isto vreme ulazi u klinč s katoličkom konzervativnom većinom u Poljskoj koja bi najradije sve te teme marginalizovala.
Lubjevo je 2006. godine osvojilo Nagradu Poljskog udruženja izdavača, zatim Nagradu grada Gdinja, bilo je u najužem izboru za najprestižniju domaću književnu nagradu NIKE, a objavljeno je u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Rusiji, Francuskoj, Češkoj, Ukrajini, Finskoj i Litvaniji, gde je takođe postiglo veliki uspeh, kako kod publike tako i kod kritike."

U romanu Mala sreća posle dvadeset godina žena se vraća u Argentinu, odakle je otišla da bi izbegla nesreću. Međutim, ona više nije ista osoba, ne izgleda isto, njen glas je drugačiji, ona čak nema ni isto ime. Da li će je oni koji su je nekad poznavali onda prepoznati? Da li će je on prepoznati?

Meri Lohan, Marile Laurija ili Marija Elena Pujol, ona koja jeste i koja je nekad davno bila, vraća se u predgrađe Buenos Ajresa gde je i osnovala porodicu i živela sve dok nije odlučila da pobegne. Ni njoj nije sasvim jasno zašto je odlučila da se suoči s prošlošću koju je želela zauvek da zaboravi. Možda je njen povratak ništa više nego puka sreća.

Kada se mali sferični objekat spusti na Zemlju, svi su bili uznemireni ovom pojavom. Objekat levitira nekoliko centimetara iznad površine, odoleva svakom pokušaju da se pomeri ili uništi, ali niko i ništa ne izlazi. Teške vrućine su zavladale Zemljom. Ljudi, u želji da objasne ovu tajanstvenu pojavu, počinju da smišljaju najrazličitije priče o njenom nastanku i odjednom nastaje promena u društvu: dugo potiskivane frustracije, strahovi i problemi s klimatskim promenama više ne mogu da se ignorišu.

Kada Ana Neshov, nedelju dana pre Božića, iznenada doživi moždani udar i padne u komu, suprug i njena tri otuđena sina okupljaju se na samrtnoj postelji. Ponovni susret i povratak u porodičnu kuću oživeće nerešene sukobe, a porodične tajne polako će početi da izlaze na svetlost dana. Erlend je gej koji radi kao dekorater u Kopenhagenu, Margidu je vlasnik male pogrebne firme, dok najstariji, Tur, koji ima 56 godina, vodi porodičnu farmu u Bineseu, u blizini Trondhejma.

Tri brata počinju da shvataju koliko su njihovi koreni duboki tek kada pokušaju da ih iščupaju. Berlinske topole su porodična saga o gresima iz prošlosti koji nastavljaju da opsedaju potonje generacije, priča o tajnama i lažima, izdaji i samoobmani, ali i radostima teškog rada. Delo maestralno opisuje nemire savremenog čoveka rastrzanog između tradicionalnih i savremenih vrednosti.

Okasan znači majka, putovanje, posmatranje i prihvatanje neizbežne promene.

Argentinka prvi put putuje u Japan kako bi posetila svog sina, dvadesetogodišnjaka koji je dobio studentsku stipendiju japanske vlade. Fascinirana neobičnom i potpuno različitom kulturom, takođe otkriva i promene na svom sinu: sada je to odrastao čovek koji je izgradio život u tuđoj zemlji, na drugoj strani sveta. Okasan – na japanskom majka – životno je načelo, a za našu junakinju to je i proces preispitivanja tradicionalne majčinske uloge kakvu je i sama prihvatila.

Zapadna kulura, latinski svet i argentinsko društvo neuporedivo drugačije vide ulogu majke u odnosu na Daleki Istok. Suočena sa jednom duboko kontemplativnom sredinom kakva je japanska, ona polako počinje da shvata promenu koju je doživeo njen sin, nesvesno prolazeći i sama kroz kulturološku i duhovnu tranziciju.

Sada će morati da se suoči sa novom životnom činjenicom: ona više nije samo majka, u zapadnom smislu te reči, već je i okasan, žena koja se mora pomiriti sa činjenicom da svom sinu nije više toliko potrebna. Ako želi da u potpunosti shvati njegovu novoformiranu ličnost, moraće pre svega da razume i shvati Japan i njegove načine.

Pre trideset godina, na napuštenom placu jednog mirnog kvarta, pronađeno je telo tinejdžerke, iskasapljeno i spaljeno. Istraga je završena bez rezultata, a njena porodica – koja je pripadala srednjoj klasi obrazovanih i predanih katolika – raspala se u tišini.

Tri decenije kasnije, skrivena istina polako počinje da izlazi na videlo, zahvaljujući neuništivoj očevoj ljubavi prema svojoj ćerki. Ta istina će otkriti surovu stvarnost koja se krije iza poslušnosti i verskog fanatizma.

Roman počinje smrću Sulvej Nurdenson, što će se ispostaviti kao gubitak koji njen muž Aron nikada neće moći da preboli, pa više neće biti u stanju da brine o porodičnoj farmi i dvoje dece, Sidneru i Eva Lisi. Zato se porodica seli u Sune. Aronovo mentalno zdravlje sve više se urušava, te počinje da umišlja kako je Sulvej još uvek živa. Sticajem okolnosti započinje prepisku sa izvesnom Tesom Šnajdeman sa Novog Zelanda, koja se zaljubljuje u njega, pa mu kao znak naklonosti šalje uvojak kose, cvet i medaljon. U isto vreme, Aronovi „sastanci” sa Sulvej postaju sve učestaliji i on počinje da veruje da su Tesa i Sulvej ista osoba. Napokon, odlučuje da otputuje na Novi Zeland. Aronov sin Sidner odrastao je, radi u farbari i zaljubljen je u ženu po imenu Fani. Njihov odnos postaje sve komplikovaniji. Ubrzo ga napušta i odlazi iz Sunea i neko vreme se o njoj ništa ne čuje. Njegov sin Viktor, glavni narator ove priče, posle mnogo vremena vraća se u Sune kao dirigent gostujućeg orkestra. Krug se zatvara gde je i počeo: u gradu koji pamti svaki ožiljak porodice Nurdenson i koji im nikad nije bio sudbinski naklonjen.

ELENA ZNA – BESTSELER ARGENTINSKE KNJIŽEVNOSTI


Ubrzo nakon što je Rita pronađena obešena o crkveni zvonik, ne baš revnosni policijski inspektori zaključuju kako je reč o samoubistvu, te se istraga vrlo brzo zatvara. Međutim, zbog čudnih okolnosti Ritine smrti, njena majka Elena zna da je reč o ubistvu i ne želi da odustane od istine ni po koju cenu. Uprkos činjenici da pati od teškog oblika Parkinsonove bolesti, zbog koga i najprostije fizičke radnje predstavljaju herojski poduhvat, Elena započinje besomučnu potragu za krivcem. Znajući da zbog svog stanja nema izgleda da ga sama pronađe, odlučuje da krene na mukotrpan put kako bi naplatila zahvalnost jednog starog dužnika i uz njegovu pomoć konačno razrešila misteriju Ritine tragedije.

Kriminalistički zaplet romana Elena zna samo je mizanscen za autorkino progovaranje o mnogo dubljim temama – smrtnosti, slobodi pojedinca i pravu žene na sopstveno telo – čime ova bolna i dirljiva priča o borbi jedne majke dobija univerzalni karakter.

Kao renomirana savremena argentinska književnica, jedna od najtiražnijih i najpopularnijih u svojoj zemlji i treći najprevođeniji argentinski autor posle Borhesa i Kortasara, Klaudija Pinjeiro je napisala književno relevantan i istovremeno uzbudljiv roman, koji potpuno opravdava njenu titulu „Noar Lejdi” i po kome je Netfliks snimio film, treće autorkino ekranizovano delo.

O AUTORU:
Klaudija Pinjeiro (1960) književnica i treći najprevođeniji argentinski autor, nakon Borhesa i Kortasara. Rođena je u Borsaku, u provinciji Buenos Ajres. Nakon što je radila kao računovođa, započela je karijeru u novinarstvu, dramaturgiji i pisanju televizijskih scenarija, a 1992. je dobila i prestižnu žurnalističku nagradu Plejade. Potom se u radu više okreće književnosti i fikciji, a mnoga njena dela doživela su i ekranizaciju. Dosad je napisala brojne romane, pozorišne komade, dela za decu i mlade. Najpoznatija je po svojim uzbudljivim romanima, koji su postali bestseleri ne samo u autorkinoj domovini i Latinskoj Americi već i širom sveta. Dobitnica je brojnih književnih nagrada, od kojih su najznačajnije LiBeraturprajs za roman Elena zna i prestižna Nagrada „Sor Huana Ines de la Krus” za roman Las grietas de Jara (2009).

Čuveni norveški umetnik iz 19. veka Laš Hertervig slikao je zadivljujuće pejzaže, bolovao od mentalne bolesti i umro u siromaštvu 1902. U Melanholiji I, Fose maestralno uranja u Hertervigov um u vreme njegovih studentskih dana, kada je pretrpeo težak nervni slom.

Kao student na Dizeldorfskoj akademiji, Hertervig je bio paralisan paranojom i mahnito zaljubljen u Helene Vinkelman, petnaestogodišnju ćerku svoje stanodavke. Zbog opsesije maloletnicom, pune lirskog sladostrašća i neobuzdanih seksualnih halucinacija, Hertervig završava na ulici.

Izložen porugama, očajnički pokušava da ponovo uđe u stan Vinkelmanovih. Na kraju završava u duševnoj bolnici, gde doktor kao uzrok njegovih problema vidi preteranu masturbaciju.

U poslednjem odeljku prvog dela, početkom devedesetih godina XX veka, upoznajemo se sa takođe poremećenim piscem Vidmeom, koji, inspirisan Hertervigovom slikom „Sa Borgeje”, poput samog Fosea želi da napiše roman o slikaru. Melanholija II smeštena je u 1902. godinu i ispričana iz perspektive njegove izmišljene sestre Uline.

Kombinujući istorijske činjenice sa fikcijom, autor nas uvlači duboko u svet umetnikove tanane duše, čija ranjivost izaziva njegov tragičan kraj, ali koaj poseduje i neverovatan dar da uvidi božanstvenu lepotu sveta tamo gde je drugi ne bi ni opazili.

Iako je prvobitno ovaj roman izdat u dva toma, danas autor insistira na tome da je u pitanju celina koja ne trpi zasebna izdanja. Jun Fose važi za jednog od najznačanijih svetskih autora današnjice, a Melanholija za njegov najbolji roman, po kome je napisana čak i jedna opera.

Razmena tela – završni deo trilogije

U bezimenom meksičkom gradu zavladala je kuga. I pored jakog prisustva vojske na ulicama, borbe organizovanih bandi svakodnevna su pojava. Ulice su opustele, a gradske službe su prestale sa radom. Iako ga instinkt tera da ostane kod kuće, Izbavitelj odlučuje da izađe van. Dve zaraćene kriminalne familije koje terorišu grad došle su u pat-poziciju: imaju puno mrtvih sa obe strane, a Izbavitelj je taj koji bi trebalo da posreduje i organizuje razmenu tela.

Poput kakvog ukletog drevnog heroja, polako počinje da uranja u podzemlje grada, koji još na površini podseća na pakao. Sirotinjske četvrti, opasne birtije, mračne, prljave ulice postaju hadska pozornica ovog romana, a surovi kriminalci, unesrećene porodice i mrtvi taoci njegovi protagonisti.

Razmena tela je distopijski noar u kome se čuju odjeci Romea i Julije, velikih Bolanja i Čendlera, klasične grčke tragedije (ali na steroidima), gde su iskupljenje, porodica, nasilje, seks i smrt neophodni sastojci ovog književnog podviga. Erera je još jednom pokazao svoje neverovatno majstorstvo dostojno tek nekolicine odabranih umetnika koji su na malom prostoru stvarali velike čarolije.

Juri Erera munjevito gradi reputaciju jednog od najzanimljivijeg autora današnjice. – Pop Matters

Ererina sposobnost da izrazi sve u tako malo reči, njegova veština da spoji ulični žargon sa poezijom života – naprosto su bez premca. Svet koji nastanjuju njegovi likovi je opasan i urban, poput razglednice poslate sa kraja sveta. – Mark Haber

Ererin briljantni neobični stil odražava čudnovatost sveta: on zna da se brutalne, svakodnevne istine najbolje razotkrivaju kroz snove. Krvlju natopljeno, duboko i majstorski napisano. – The Spectator

Juri Erera (1970), pisac, urednik, politikolog i univerzitetski profesor. Rođen je u Aktopanu, u Meksiku. Diplomirao je političke nauke na Nacionalnom autonomnom univerzitetu Meksika, magistrirao kreativno pisanje na Univerzitetu u Teksasu, a doktorirao hispanistiku na Berkliju. Dosad je objavio romane Konci kraljevstva (2004), Znaci koji će prethoditi kraju sveta (2009), Razmena tela (2013), Diez planetas (2019), La estación del pantano (2022), kao i brojne priče i dve knjige za decu.

Važi za jednog od najznačajnijih savremenih pisaca hispanoameričke književnosti. Retko koji autor je, poput Borhesa, sa toliko malo stranica uspeo da dobije tako mnogo pohvala, i to ne samo u Meksiku i Južnoj Americi već i u Sjedinjenim Državama, gde ima status kultnog književnog superstara.

Konci kraljevstva, prvi roman u nezvaničnoj trilogiji najavio je njegovo najčuvenije delo Znaci koji će prethoditi kraju sveta, kojim je stekao svetsku slavu, zatim i Razmenu tela, kratki roman kojim je potvrdio i ostvario svoj ogromni potencijal.

Znaci koji će prethoditi kraju sveta – drugi deo trilogije

Priča prati Makinu, mladu, temperamentnu devojku neustrašivog i slobodnog duha, u potrazi za bratom koji je emigrirao. Ona ima samo jedan zadatak: da mu prenese majčinu poruku. Oslanjajući se na sopstvenu snalažljivost, ali i resurse podzemlja, Makina će se tokom devet teških i izazovnih dana suočiti sa brojnim iskušenjima na svom putu po opasnom i neprijateljskom svetu punom pograničnih patrola, surevnjivih saputnika i policajaca rasista. Erera ne piše prosto o svom zavičaju i životu na meksičko-američkoj granici, on stvara svoj sopstveni, mitski Meksiko, ponikao na drevnim pričama i legendama.

Preplićući nove i tradicionalne forme, savremenu ekspresiju, astečku mitologiju i svoje omiljene donkihotovske motive, Erera nam pruža jedinstvenu priču o nedaćama meksičkih imigranata, koji su spremni čak i život da stave na kocku u potrazi za obećanom zemljom. Ali šta se dešava kad nađeni raj bude gori od pakla? Znaci koji će prethoditi kraju sveta, iako po svom obimu neveliko delo, ocenjeno kao jedno od najoriginalnijih i najlepših napisanih na španskom jeziku u XXI veku, Ereri je donelo slavu i prevode na brojne jezike širom sveta.

Erera nikada ne zaboravlja turbulentnu i dirljivu ljudskost svojih protagonista: snalažljivoj, prkosnoj Makini je suđeno da postane jedan od najznačajnijih likova u novoj meksičkoj literaturi… Erera stvara radikalno nov jezik… i sažima na nekoliko stranica ono za šta bi drugim autorima bile potrebne stotine. – Horhe Volpi

Ererin stil pisanja je poetski i oneobičavajući… U ovoj knjizi, koja obiluje legendama, imigrirati znači zauvek ući u zemlju senki. – Wall Street Journal

Samo ovo ću vam reći: pročitajte Znake! U devet kratkih poglavlja naći ćete magiju Alise u Zemlji čuda, tamu Danteovog Pakla, distopiju Makartijevog Puta… – Guardian Books Blog

Znaci su puni uzbudljivih momenata i oštrih zaokreta na nivou radnje koliko i rečenice… Znaci nude čitaocu vanvremenski i blagovremeni ep u minijaturi. – Biblioklept

Konci kraljevstva – prvi deo trilogije

Kada Umetnika koji poseduje neverovatan pesnički talenat otkrije Kralj (lokalni narko-bos), on će ga imenovati za svog dvorskog pesnika. Svojom poezijom Umetnik uspeva da rekonstruiše dušu narko-kartela, opevavši sav sjaj i raskoš sveta gde se vlada gvozdenom rukom i bez skrupula, a intrige neumorno pletu. Prvobitno sa ciljem da veličaju i popularizuju sam kartel, te pesme će na kraju odigrati važnu ulogu u njegovoj propasti. Sa svojom specifičnom kombinacijom lirskog i uličnog jezika, pesničkih figura i slenga, Konci kraljevstva predstavljaju ne samo uzbudljiv prikaz života u sirotinjskim četvrtima prepunim droge, oružja i sukoba već i svojevrsni dijalog sa književnom tradicijom na koju se Erera nadovezuje: srednjovekovnim baladama i romansama, arhetipskim matricama bajki, ali i sa aktuelnim i u Meksiku dominantnim podžanrom narko-literature.

Apokaliptični kriminalni milje, tako popularan u Holivudu, filigranski preciznim i svedenim književnim postupkom autor vešto kombinuje sa univerzalnim temama na kojima velika književnost oduvek počiva. Sa Jurijem Ererom savremeni Meksiko je dobio beskompromisnog (crnog) hroničara savremene epohe i sudbina izgubljenih, uplašenih i surovih.

Juri Erera važi za jednog od najznačajnijih savremenih pisaca hispanoameričke književnosti. Retko koji autor je, poput Borhesa, sa toliko malo stranica uspeo da dobije tako mnogo pohvala, i to ne samo u Meksiku i Južnoj Americi već i u Sjedinjenim Državama, gde ima status kultnog književnog superstara. Konci kraljevstva, prvi roman u nezvaničnoj trilogiji najavio je njegovo najčuvenije delo Znaci koji će prethoditi kraju sveta, kojim je stekao svetsku slavu, zatim i Razmenu tela, kratki roman kojim je potvrdio i ostvario svoj ogromni potencijal.


Njegov stil pisanja ne nalikuje nijednom drugom, to je jedinstveni preobražaj jezika, svojevrsni poetski sleng. – New York Times

Zapanjujuće lepo i tematski bogato… ovaj roman je moćna i upečatljiva meditacija o društvenoj i ekonomskoj vrednosti umetnosti u svetu u kome vlada borba za moć. – Publishers Weekly

Remek-delo evropskog modernizma, kultni roman danskog pisca Toma Kristensena predstavlja jednu od najpotresnijih priča o egzistencijalnoj teskobi čoveka koji traga za "slobodom i beskrajnom dušom", o porodičnim, društvenim i ličnim pobunama, o svim nijansama života u Kopenhagenu dvadesetih godina dvadesetog veka. Ovo je priča i o međuratnoj ili "izgubljenoj generaciji" nakon Prvog svetskog rata kojoj je pripadao i sam pisac Tom Kristensen.

Putovanje u pravcu senke Jane Bukove smatra se pravim „borhesovskim romanom” i jednom od najoriginalnijih knjiga na savremenoj bugarskoj književnoj sceni.

Priča je smeštena u 19. vek, uglavnom na Balkanu, gde se te pripovedačke niti prepliću, čineći kompleksan i nadasve originalni pripovedački mozaik.

Sudbina je na poseban način obeležila glavne junake, čija su imena poslužila kao naslovi svakog poglavlja, a njihove upečatljive „biografije” pratimo od kolevke do groba. Neobični životi Jovane, Ismaila Čelika, Nedelje, Prvana Angelova, Telile, Jana van Atena, Kamene i Utisa balansiraju na tananoj granici između fikcije i realnosti, mitologije i istorije, slučajnosti i svrsishodnosti.

Po oceni kritičara, Bukova se smatra jednim od najznačajnijih savremenih bugarskh autora. Intelektuelno, stilistički i konceptualno, njeno delo baštini tradiciju velikih autora, poput Borhesa, Markesa, Kafke, našeg Pavića, Margerit Jursenar i Itala Kalvina.

Knjiga koju čak ni Pavić nije mogao da napiše.

– Elka Dimitrova

Godine 1954, mladi psihijatar Herman Velaskes vraća se u španski gradić Sjemposuelos nakon 15 godina egzila u Švajcarskoj, gde se sklonio od građanskog rata. Počinje da radi u ženskom sanatorijumu za duševno obolele „Presveto srce”.

Njegova najčuvenija pacijentkinja je Aurora Rodriges Karbaljejra, koja je 1933. upucala svoju ćerku Hildegart sa četiri hica u glavu, tvrdeći da ima pravo da je ubije baš kao što bi umetnik imao pravo da pocepa crtež kojim je nezadovoljan.

U pitanju je istinit događaj koji je u to vreme bio najudarnija vest u svim španskim medijima.

Aurora poseduje veliko obrazovanje, neupitan autoritet i neverovatne pedagoške ambicije koje joj neretko pomračuju um. Jedna od njenih štićenica je i Marija Kastehon, medicinska pomoćnica koja svojim misterioznim, ali i skromnim poreklom privlači mladog psihijatra.

Tri sudbine se prepliću u nerazmrsivo klupko tajnih istorija, naklonosti, potisnutog besa i nepodnošlji-vog tereta puritanske Španije, koja grca pod Frankovim terorom. Zašto je Aurora ubila svoju ćerku, ko je u stvari Marija i da li Herman može da kontroliše svoja osećanja, onako kako bi jedan psihijatar morao to da učini?

Frankenštajnova majka je peti i poslednji roman u nedovršenoj sekstologiji Epizode beskonačnog rata Almudene Grandes, jedne od najznačajnijih modernih španskih spisateljica.

Romani nisu međusobno povezani, ali zajedno čine jednu duboku i nadasve potresnu analizu Frankove Španije i svih strahota koje je ta diktatura donela sa sobom.

Prerana smrt Almudene Grandes sprečila ju je da napiše finalni roman, ali to svakako ne umanjuje veličinu ovog grandioznog književnog projekta, koji je obeležio ne samo karijeru ove spisateljice već se slobodno može reći i celokupnu savremenu špansku književnost.

Edicija Kirka

Spisateljica Tanja Arnhajm za nekoliko nedelja puni trideset. Njen pet godina stariji dečko, veb-dizajner Žerom Dajmler, živi u vikendici svojih roditelja, pored Majntala, na pet i po sati vožnje od Berlina. On je jedan od onih ljudi koji se drže principa tzv. new age filozofije, trudeći se da život shvate kao duhovni preobražaj.

Tanjina i Žeromova veza na daljinu naizgled deluje savršeno. Tokom nedelje razmenjuju SMS-ove i mejlove, a sastaju se svakog vikenda i uživaju u svim onim stvarima, dobrim i lošim, u kojima uživaju i njihovi vršnjaci: seksu, klabingu, muzici, lakim drogama, kafi s prijateljima, džogingu, meditaciji…

Roditelji, prijatelji, Tanjina depresivna sestra, bivši ljubavnici – svi oni sa svojim problemima povremeno remete njihov skoro savršeni svet, ali Žerom i Tanja uglavnom uspevaju da prevaziđu te životne zamke. Ipak, želja da sačuvaju svoju vezu na daljinu, a da se to ne pretvori u ustajalost ili predvidljivo bolno iskustvo, ovaj mladi par stavlja pred veliki izazov.

Allegro pastell je nemačka love story, milenijalska priča o jednoj gotovo običnoj vezi i njenim preobražajima, savršeni odraz našeg vremena (radnja romana počinje u proleće 2018).

Lajf Rant tematizuje i preispituje univerzalna, večna pitanja ljubavi, ljudskih odnosa i suštinskih određenja epohe u kojoj živimo. Jedan je od najnagrađivanijih mladih nemačkih pisaca, koji je sa samo četiri romana već uspeo da stekne kultni status kod čitalaca i književne kritike.