SAVREMENI ROMAN

Autorka serijala Kupoholičarka i bestselera Dugujem ti i Zabava tek počinje

Najhrabrija knjiga koju ćete pročitati ove godine. Naizmenično slama srce i veliča život.

„Kako to izgleda? je izmišljena priča, ali je od svih mojih knjiga najviše autobiografska. Ivina priča je moja priča.“
– Sofi Kinsela

Iv je uspešna spisateljica koja se jednoga dana budi u bolničkom krevetu, ne sećajući se kako je tu dospela. Njen muž, koji je neprestano uz nju, objašnjava joj da joj odstranjen veliki zloćudni tumor na mozgu.

Dok Iv ponovo uči da hoda, govori i piše – boreći se sa svojom dijagnozom i sa pitanjima kako i kada to objasniti svojoj voljenoj deci – ona počinje da se seća onoga što je za nju najvažnije: dugih šetnji s mužem dok se čvrsto drže za ruke, večernjih porodičnih igara i toga da kad ugleda onu pravu haljnu, uvek treba da je kupi.

Ova priča ispričana kroz kratke anegdote, od kojih je svaka jedinstven pokušaj da se odgovori na nemoguća pitanja prepoznatljiva svakome ko pokušava da se probije kroz lavirint bola. Ovaj izuzetni kratki roman koji slavi život, protkan toplinom i humorom istovremeno će vam slomiti srce i ponovo ga sastaviti.

„Zašto sam napisala ovako ličnu knjigu? Oduvek sam procesuirala svoj život pisanjem. Skrivajući se iza svojih izmišljenih likova, oduvek sam pretvarala svoj život u priču. Možda je to moj vid terapije. Pisanje je moje utočište, a pisanje ove knjige, mada je povremeno bilo teško, pružilo mi je zadovoljstvo i delovalo je terapeutski.“
– Sofi Kinsela

„Snažna priča o ljubavi, životu i tuzi ispunjena dirljivim trenucima i Kinselinim prepoznatljivim šarmom.“
– Woman’s World

Od dvadesetak knjiga koje je čuveni gvatemalski pisac do sada objavio jedna od najzapaženijih je novela Bol, za koju je dobio mnoštvo nagrada i priznanja, među kojima je i francuska Nagrada za najbolju stranu knjigu (Prix du Meilleur Livre Etranger, 2018).Bol je knjiga o konstrukciji svesti o porodičnoj prošlosti, o proboju kroz njene tajne, uskom stazom između apokrifnih sećanja, zabranjenih tema i nepouzdane istine. Halfonov pripovedač putuje u Poljsku, Italiju, SAD i Gvatemalu u potrazi za porodičnim korenima ali i za sopstvenim identitetom Jevrejina lutalice. Pokušava da pronikne u suštinu legendarne priče o utapanju u jezeru svog strica Salomona, ali i da sebi rasvetli bolnu prošlost svoga dede koji je preživeo logoraške godine u Aušvicu zahvaljujući savetima jednog poljskog boksera.

Distopična minijatura Kristine Peri Rosi budi maštu čitaoca željnog da pročita delo koje bi Hulio Kortasar i Dino Bucati napisali u četiri ruke, u nekom zaboravljenom pariskom bistrou.
Da li je u pitanju čudna ptica ili neidentifikovani leteći objekat, leteći tanjir koji lebdi iznad sasušenih oranica krajolika koji čitalac u bilo kom delu sveta prepoznaje kao distopičan i koji je istovremeno deo neke moguće, neželjene zemaljske budućnosti, bliske koliko i sadašnjost, nije glavna zagonetka ovog minijaturnog bisera u obimnom delu autorke, već činjenica da postoji koegzistencija između stvarnog i nestvarnog, između pojavne stvarnosti i magije. Klimatske promene, preispitivanje sećanja, muški i ženski pogledi na svet, ljudsko otuđenje, neke su od tema majstorski utkanih u priču koja podstiče ne samo likove nego i čitaoce da pogledaju unutar i oko sebe.

Ljubav i strast iza kulisa raskošnog sveta parfema. Lion, 1934. godine. Nin je mlada, briljantna parfimerka u svetu kojim dominiraju muškarci. Potiče iz porodice čuvenih francuskih parfimera u carskoj Rusiji. Oktobarska revolucija naglo je prekinula njeno detinjstvo: oca su joj odveli i ubili revolucionari, a ona je sa majkom i bratom morala da pobegne u Pariz. U sećanje na oca, Nin želi da se proslavi u ovoj zahtevnoj profesiji i radi za vodeću ličnost u francuskoj industriji parfema, Leona Živodana, velikodušnog čoveka koji ju je uzeo pod svoje okrilje. Igrom sudbine, Nin upoznaje Pjera Rijea, trgovca sa sumnjivom prošlošću, blisko povezanog sa sovjetskom vladom. Iako su dva potpuno različita sveta, oni postaju ljubavnici. Tokom posete sovjetske delegacije, Nin na jednoj visokoj zvaničnici oseti miris parfema koji je napravio njen otac, kao poklon za njen rođendan. Sastav tog parfema znao je samo on, a nikada nije zapisivao formule.

Da li je moguće da je preživeo najgore? I po koju cenu?

Savršena misterija koju samo žrtva može da reši.

Franses Adams je oduvek govorila da će je neko ubiti.
Bila je u pravu.

Godina je 1965, a maloletna Franses Adams je na seoskom vašaru sa dve najbolje drugarice. Ali veče dobija neočekivan obrt kad joj gatara saopšti jezivo proročanstvo: jednog dana, neko će je ubiti. Zbog tog strašnog predviđanja, Franses provodi čitav životni vek pokušavajući da reši zločin koji se još nije dogodio, skupljajući prljavštine o svakoj osobi s kojom ukrsti put u pokušaju da spreči svoju pogibiju. Decenijama je niko ne shvata ozbiljno, i baš kada Franses počne da se opušta, proročanstvo se ostvaruje.
Mlada književnica u usponu Eni Adams pozvana je na seosko imanje svoje bogate i ekscentrične baba-tetke Franses. Međutim, kad Eni stigne u živopisno englesko seoce Kasl Nol, Franses je već mrtva. Eni je čvrsto rešena da uhvati ubicu, a zahvaljujući Fransesinoj navici da kopa po tuđim životima, čini se da su svi u ovom seocetu imali motiv da je ubiju.
Može li Eni da reši mračnu misteriju u srži Kasl Nola? Kako se približava istini, počinje da se plaši da će možda naslediti sudbinu svoje baba-tetke, umesto njenog bogatstva…

„Kristen Perin ima tako blistav, svež i prirodan glas – bila sam potpuno opčinjena ovom klasičnim misterijom ubistva, sa jednostavnim obrtom i projurila sam kroz celu knjigu u jednom dahu.“ – Džesika Bul, autorka romana Džejn Ostin i slučaj nesrećne šeširdžijke

„Tempo je brz, diverzija je mnogo, a Enin razvoj od stidljive buduće spisateljice do samouverene detektivke prelepo je prikazan. Kombinujući elemente Agate Kristi, Entonija Horovica i Ubistava u Midsomeru, ovo je raskošna i zabavna kriminalistička priča iz pera novog talenta koji obećava.“ – Publishers Weekly

„Izaberite pozitivan superlativ i budite sigurni da će ga čitaoci koristiti da opišu ovu priču. Obožavaoci Agate Kristi se nadaju da će čitati još knjiga koje napiše Perinova.“ – Booklist

Bestseler New York Times-a i USA Today-a.
Finalista za Jimmy Fallon’s Book Club i Goodreads Choice Awards.
Našla se na listi najboljih deset knjiga na Amazonu, na listi preporuka LibraryReads i među omiljenima je na listi NPR's Books We Love.

O autoru

Kristen Perin je poreklom iz Sijetla, Savezna država Vašington, gde je nekoliko godina radila u knjižari pre nego što se preselila u Veliku Britaniju na master i doktorske studije. Živi sa porodicom u Sariju, gde je možete videti kako cunja po antikvarnim knjižarama, gaca po blatu sa svoje dvoje dece i skuplja previše biljaka.

Kakva je to prava čovekova priroda kada misli da ga niko ne posmatra?

U pariskom pansionu početkom 20. veka jedan mladić u zidu svoje sobe otkriva rupu. Naizmenično voajer i gledalac, on opsesivno proučava privatne trenutke i tajne aktivnosti svojih komšija: porođaj, prva ljubav, brak, izdaja, bolest i smrt – svi mu se predstavljaju kroz improvizovanu i neprimećenu špijunku.

“Pakao” je najpoznatiji roman Anrija Barbisa koji je još po objavljivanju šokirao široku publiku. Filozofska, introspektivna i intertekstualna, ova knjiga postala je i ostala kultni, moderni klasik francuske književnosti, postavljajući jedno od fundamentalnih pitanja: šta je ono što leži u srži čoveka što na površinu isplivava tek onda kada misli da niko ne gleda. I da li, na kraju krajeva, postoji suštinska bliskost drugom ljudskom biću ili smo svi mi ipak zauvek sami.

O autoru: Anri Barbis (1873 – 1935) bio je francuski novinar, književnik, pacifista i komunistički aktivista. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac, ali se ubrzo razočarao, izrazivši ogorčenost u romanu „Oganj” u kojem je opisao stravičnu sliku rata i digao glas u odbranu mira.

Za ovaj roman dobio je i Gonkurovu nagradu, najprestižniju književnu nagradu u Francuskoj. 1923. godine se priključio Komunističkoj partiji Francuske. Kao saradnik Romena Rolana nastojao je stvoriti proletersku književnost.

Najznačajnija dela su mu: Oganj, Pakao i Svetlost.

„Svojom ultimativnom knjigom – kratkim romanom Mesec i kresovi (1950) – Čezare Paveze je učvrstio status autora reprezentativnog ne samo za italijansku nego i za evropsku prozu koja je evocirala pustoš iza Drugog svetskog rata. U ovom se romanu neimenovani pripovedač, odrastao bez roditelja (tip takozvanog obeskorenjenog junaka) suočava sa svojevrsnom inverzijom odisejskog iskustva povratka u zavičaj. Rat u kom nije neposredno učestvovao, ipak je promenio sve u njegovom životu. Umesto Penelope dočekuje ga razočarani, ali i stoički raspoložen prijatelj Nuto. Zamenivši Kaliforniju rodnom italijanskom provincijom, pripovedač tek inicira putovanje – ono kroz vreme. Lica iz njegove mladosti su izbrisana, ili pak istrajavaju skrhana posledicama kolektivnog i intimnog stradanja. Tek odvažno samopromišljanje od čoveka kao bezimenog statiste u istorijskom metežu pravi ličnost. U Mesecu i kresovima takvo se iskustvo posreduje lirski snažno i patetično u meri koja ne dopušta sentimentalne viškove. Pavezeov roman tako sa čitaocem rezonuje i kao otrežnjujuće svedočanstvo, i kao reč utehe kojoj se veruje.”

Milan Vurdelja

Priča pred tobom govori o ličnoj pobuni protiv ustaljenog porodičnog poretka. Mimun Driuć i njegova kći rođeni su da ispune ulogu koju im je patrijarhat odredio, ali će izmenjene okolnosti presudno uticati na promenu njihovog načina života.

Roman osvetljava složenost porodičnih odnosa, obeleženih unutrašnjim neslaganjima i protivrečnostima—od trenutaka velike nežnosti do brutalne ljudske drame. Zasnovan na majstorskom korišćenju usmenih predanja, delo postavlja važna pitanja, inspiriše i izaziva. Preveden je na nekoliko svetskih jezika, potvrđujući svoj univerzalni značaj.

Na proslavi četrdeset petog rođendana u lokalnom pabu, popularna novinarka Aliks Samer upoznaje jednu skromnu ženu po imenu Džozi Fer. Džozi takođe slavi četrdeset peti rođendan. Rođene su istog dana.

Nekoliko dana kasnije, Aliks i Džozi nalete ponovo jedna na drugu, ovog puta ispred škole u koju idu Aliksina deca. Džozi je slušala Aliksine podkaste i misli da bi njen život bio zanimljiv za novu seriju. Nalazi se, rekla je Aliks, na životnoj prekretnici.

Džozin život je neobičan i komplikovan, i mada je Aliks uznemirena, ne može da odoli iskušenju da napravi podkast. Ubrzo shvata da Džozi krije neke vrlo mračne tajne, i ubrzo se uvuče u Aliksin život...i dom.

Ali Džozi iznenada nestane, Aliks tek tad otkrije užasne i zastrašujuće tajne, a Aliks postane glavni lik u sopstvenom podkastu o pravom zločinu, a ona i njena porodica su u smrtnoj opasnosti.

Ko je Džozi Fer?

I šta je uradila?

Pred nama su vesele letnje slike. Nekad je to krš oblika brodova. Nekad su to restorani nad vodom. Tende i njihove senke, filtrirano sunce, čamci, oblaci i voda. Crvene, žute i oranž boje koje krvare na zapadu. Ljubičasto nebo nad silosima. Tu je plavet oblaka, odžaka, splavova, prelaznih mostova.

Vladimir Pištalo

O autoru:

Stanislas Pjere je rođen u Lilu. Nakon studija filozofije, književnosti i orijentalnih jezika, započinje izuzetnu diplomatsku karijeru u centralnoj i istočnoj Evropi kao diplomatski savetnik u Pragu, Budimpešti, Ankari, Istanbulu, Bukureštu, Varšavi, Valeti i Beogradu. Uporedo s diplomatskom karijerom, razvija strast prema crtežu i slikarstvu, istovremeno obogaćujući svoja dela putopisnim tekstovima.

Savršeni dom koji ima samo jedno pravilo. Ne gledaj šta se krije iza zatvorenih vrata.

Teško je naći poslodavca koji ne postavlja previše pitanja o mojoj prošlosti. Zato zahvaljujem svojim srećnim zvezdama na tome što su mi Garikovi dali ovaj posao, da čistim njihov velelepni penthaus sa pogledom na čitav grad i da pripremam fensi obroke u njihovoj blistavoj kuhinji. Mogu da radim ovde neko vreme, i držim jezik za zubima dok ne dobijem ono što želim. Skoro da je savršeno. Ali još nisam upoznala gospođu Garik, niti videla unutrašnjost spavaće sobe za goste. Sigurna sam da je čujem kako plače. Primećujem fleke od krvi na okovratniku njenih belih spavaćica dok perem veš. A jednog dana moram da pokucam na njena vrata – to je jače od mene. Kada se vrata njene sobe otvore, ono što vidim unutra menja sve…
Na kraju krajeva, radila sam ovo i ranije. Mogu da zaštitim gospođu Garik i istovremeno sačuvam svoje tajne. Daglas Garik je zgrešio. Platiće zbog toga. Samo je pitanje koliko sam daleko spremna da idem.

„Pročitala sam ovu knjigu u jednom dahu i ostala budna dokasno da bih je završila. Ludi obrti i preokreti - zapravo sam rekla 'čekaj, šta?!' naglas.“ – zadovoljni čitalac sa Goodreads-a


BookTok hit. Bestseler „Njujork tajmsa“, „Ju-es tudeja“ i „Vol strit žurnala“.

Ovaj roman nominovan je za nekoliko nagrada, uključujući i nagradu za misteriju/triler godine po izboru portala Goodreads i ITW triler godine.

Čitaoci kojima se dopadaju Ljubav umire tiho Dženive Rouz ili Žena na prozoru A. Dž. Fina uživaće u ovom romanu.
Prvi deo ovog serijala pojaviće se na filmskom platnu krajem 2025. godine.

Sto dvadeset dva preživela.
Jedan ubica.
Sto sedam sati do kraja sveta.

Izvan ostrva nema ničega: svet je uništila gusta otrovna magla koja je napala planetu. Na ostrvu je, međutim, sve idilično: priroda je bujna, vazduh čist, a sto dvadeset dvoje ljudi živi u savršenoj harmoniji, pod nadozorom Nijeme, njene dece Hefesta i Tee, troje naučnika koji su uspeli da zaštite ovaj raj na zemlji od opasnosti. Stanovnici uživaju u pecanju, uzgajanju biljaka i gozbama, dok poštuju policijski čas i rade ono što im naučnici kažu.

Sve dok, na užas ostrvljana, jedan od njhovih voljenih naučnika ne bude pronađen mrtav. Ubistvo je pokrenulo slabljenje bezbednosnog sistema oko ostrva, jedine stvari koja je držala maglu na odstojanju. Ako se ubistvo ne reši u roku od 107 sati, magla će ugušiti ostrvo – i sve ljude na njemu.

Bezbednosni sistem je svima izbrisao sećanja na to šta se tačno dogodilo prethodne noći, što znači da je neko na ostrvu ubica – a da to čak ni ne zna.

A sat otkucava…

„Novi i originalan pristup, prepun iznenađenja.“ – Kirkius Reviews

„Pripremite se, jer ovakav krimić još niste čitali.“ – Tom Hindl

„Još bolje nego Sedam smrti Ivlin Hardkasl. Terton je potvrdio status neprikosnovenog majstora šokantnih misterija.“ – Garet Rubin

Jedna od najiščekivanijih knjiga godine, višestruko nagrađivana od strane prestižnih književnih udruženja.

Stjuart Terton je engleski pisac koji živi u Hartfordširu. Napisao je roman Sedam smrti Ivlin Hardkasl koji je postao svetski bestseler i osvojio brojne nagrade, pa i nagradu Kosta za najbolji prvi roman, uprkos tome što je bio načisto lud. Pre nego što je postao pisac, bio je putujući novinar, a pre toga je radio sve poslove koje možete zamisliti. Najbolji je bio posao odgajivača koza. Najgori je bio čišćenje toaleta.

Ispunjen raskošnim i očaravajućim mirisima Pariza i Indije, ovaj roman prenosi čitaoce u neki drugi svet.

Pariz, 1974. Rada živi u Parizu sa svojim mužem Pjerom i njihove dve ćerke. Još uvek tuguje za dečakom kojeg se odrekla pre mnogo godina, kada je i sama bila dete, ali voli da bude majka svojim ćerkama i konačno je pronašla svoju strast – riznicu bogatih i opojnih mirisa.

Nakon što je pre mnogo godina otkrila svoj skriveni talenat – da može da pronađe parfem koji savršeno pristaje svakom klijentu – sada radi za čuvenog majstora parfimera i osmišljava nove kombinacije mirisa, gradeći karijeru parfem po parfem.

Kada dobije svoj prvi veliki projekat, Rada putuje u Indiju, gde traži pomoć svoje sestre Lakšmi i kurtizana iz Agre – žena koje koriste moć parfema da zavedu, izazivaju i mame. Na korak od uspeha, Rada saznaje da njen sin, za kojeg nikada nije rekla svom mužu, ide u Pariz da je pronađe i preti da uzdrma njen pažljivo skrojeni život u Francuskoj.

„Raskošni opisi i složeni likovi vode do veličanstvenog zaključka trilogije... Ispunjen bogatim i evokativnim mirisima Indije i Pariza, ovaj roman će oduševiti čitaoce.“ – Library Journal

„Uživala sam u svakoj mirisnoj stranici romana Miris Pariza, dok sam bodrila Radu na njenom fascinantnom putovanju od asistentkinje u laboratoriji do potpuno ostvarene žene i majke. Pet indijskih zvezdica sa mirisom jasmina!“ – Marta Hol Keli

Ovaj roman je treći deo Džaipurske trilogije. Autorka Alka Džoši našla se na Forbsovoj listi 50 preko 50 (50 najuticajnijih žena preko 50 godina).

Vašington, grad u kom muškarci prodaju dušu zarad moći…
Dok žene više vole osvetu.

Talentovana novinarka Bari Travis dobija drugu šansu u niskobudžetnoj televizijskoj stanici koja se bori za opstanak. A onda je, iznenada, Vanesa Merit, prva dama Sjedinjenih Država, poziva na nezvaničan razgovor.

Tokom tajnog sastanka, predsednikova prelepa žena deluje ophrvana bolom nakon gubitka deteta. Previše uzbuđena zbog činjenice da joj se poverava prva dama, Bari previđa pitanja koja bi trebalo da postavi: zašto bi Vanesa Merit zvala nju? I zašto bi predsednikova žena natuknula nekoj nepoznatoj novinarki da je njeno dete ubijeno?

Zaslepljena šansom da dobije ekskluzivni intervju, Bari istražuje smrt predsednikovog deteta i shvata da će ta potraga testirati njenu etiku i hrabrost. Zajedno sa Grejom Bondjurantom, bivšim savetnikom predsednika i ratnim herojem koji se odrekao politike u Vašingtonu zbog života na izolovanom ranču, sledi trag laži i intriga koji će ih odvesti pravo pred vrata Bele kuće. Ubrzo postaje jasno da ova priča može da promeni tok istorije…

„Sandra Braun još jednom dokazuje da je najbolja.“ – Associated Press

Sandra Braun je dobitnica brojnih nagrada, uključujući i Nagradu za životno delo koje dodeljuje udruženje Romance Writers of America.

SANDRA BRAUN je autorka više od šezdeset bestselera Njujork tajmsa, uključujući i romane Grom iz vedra neba, Težak izbor, Slepi tigar, Duplikat, Opasna veza. Preko osamdeset miliona primeraka njenih knjiga štampano je širom sveta, a njena dela prevedena su na trideset četiri jezika. Godine 2008. Međunarodno udruženje pisaca trilera imenovalo je Braunovu za Majstora trilera, što je najveća nagrada koju dodeljuju. Bila je predsednik Američkog udruženja pisaca misterija i ima počasni doktorat Teksaskog hrišćanskog univerziteta. Živi u Teksasu.

Inspirisan istinitim događajima i ličnostima, roman Izuzetne žene Grand hotela je uzbudljiva priča o ženskoj borbi i emancipaciji. Početak 20. veka donosi velike promene u Stokholmu. Bogati maštaju o velikim kućama opremljenim tehnološkim čudima, a siromašni o dovoljno hrane za porodicu, pristojnoj zaradi i manje pacova na ulicama.

Roman Slušna truba (1974) verovatno je najpoznatije i najuspelije delo britansko-meksičke slikarke, vajarke i književnice Leonore Karington. Nominalno nadrealistička proza, satkana od gotskog romana, parodija na ezoteričniću i okultnu literaturu (Agripa, Gurđijev) i pastiša, crnohumorno dočarava svet starenja kao drugog detinjstva, punog životinja koje govore, namigujućih opatica, dvojnika, snova pod velom uspomena, uspomena pod prozirnim zavesicama dremke, kao i brojnih drugih zadovoljstava nespokojne, čudesno senilne imaginacije.

Oniksna oluja (ONYX STORM) je uzbudljiva avanturistička fantazija smeštena u surovom svetu vojnog koledža za jahače zmajeva, gde opstanak zavisi od hrabrosti, snage i lojalnosti. Dok rat bukti i neprijatelji prete i iznutra i spolja, Vajolet nema vremena za neizvesnost. Mora da krene na opasno putovanje kroz nepoznate zemlje kako bi pronašla saveznike, okupila vojsku i otkrila istinu koja bi mogla da promeni sudbinu svega. Na tom putu se suočava sa surovim bitkama, teškim odlukama i dubokom izdajom, ali je spremna da rizikuje sve da bi zaštitila svoje zmajeve, svoj dom i one koje voli.

Autorka romana Knjižara u Teheranu

Hrabrost, prijateljstvo, odanost, patnja, ljubav

„Oda iskrenom prijateljstvu koje oblikuje živote.“ – Shelf Awareness

„Znaš šta ćemo obe postati kad budemo porasle?“
„Ne znam“, rekla sam.
„Šir zan. Lavice. Mi. Zar ne možeš to jednostavno da vidiš, Eli? Jednoga dana, ti i ja ćemo – raditi krupne stvari. Živećemo život za sebe. I pomagaćemo drugima. Sad smo možda mladunčad. Ali izrašćemo u lavice. Jake žene koje ostvaruju ono što zamisle.“

Teheran, pedesete godine prošlog veka. Sedmogodišnja Eli živi bezbrižno u imućnoj porodici sve dok iznenadna očeva smrt ne primora njenu majku i nju da se presele u skromni dom u centru grada.Usamljena i izložena stalnim majčinim pridikama Eli mašta o sticanju prijatelja.

Srećom, već prvog dana škole upoznaje Homu, ljubaznu devojčicu hrabrog i nesalomivog duha. Zajedno se igraju, uče da kuvaju u kamenoj kuhinji toplog Hominog doma, lutaju vijugavim prolazima Velikog bazara i sanjaju o tome da postanu „lavice“.

Njihova sreća biće narušena kada Elina majka dobije priliku da povrati svoj pređašnji socijalni status. Eli ubrzo postaje popularna učenica najbolje ženske gimnazije u Iranu i sve manje misli na Homu. Godinama kasnije, Homin iznenadni povratak u Elin privilegovani svet zauvek menja tok njihovih sudbina.

Dve mlade žene odrastaju i slede svoje snove. Ali, kako politička previranja u Iranu dosegnu tačku ključanja, jedna izdaja imaće nesagledive posledice po njihov život.

„Roman o ljubavi i hrabrosti koji neodoljivo priziva emocije prisutne dok ste čitali Lovca na zmajeve i Moju genijalnu prijateljicu. Priča koja istražuje koliko nas oblikuju oni koje upoznajemo u mladosti.“
– BookPage

„Dirljiv portret hrabrosti i dalekosežna storija o osujećenoj ljubavi.“
– Kirkus Reviews

Dobro došli na mračnu stranu bajke „živeli su srećno do kraja života“.

Čarli Rid je naizgled običan srednjoškolac, sjajan u bejzbolu i u fudbalu, pristojan đak. Jednog dana sreće ženku nemačkog ovčara Rejdar i njenog vremešnog vlasnika Hauarda Baudiča, usamljenika koji živi u velikoj kući na vrhu brda, sa zaključanom šupom u zadnjem dvorištu iz koje ponekad dopiru neobični zvukovi. Baudič posle smrti ostavlja Čarliju kasetu sa snimljenom pričom – toliko čudnom da u nju niko ne bi poverovao. Iako deluje kao bajka, u šupi se nalazi skriveni portal koji vodi u drugi svet, čiji su stanovnici u smrtnoj opasnosti i čije su užasne vođe rešene da unište i njihovu i našu stvarnost.
Legendarni Stiven King zaranja u najdublje bunare mašte, u očaravajućoj priči u kojoj se dobro suprotstavlja ogromnom zlu, a mladi heroj i njegov pas moraju da predvode bitku. Ulozi ne mogu biti veći – za njihov ili naš svet.

Najbolje laži su obično one koje sadrže devedeset odsto istine.

Žena koja je izgubila sećanje bori se da otkrije istinu o svojoj prošlosti i identitetu u ovom analitičnom i mračnom trileru koji podseća na bestselere Stivena Votsona i Rut Ver.

Ne sećam se šta se dogodilo, ali rečeno mi je da sam ubila svog sina. A veruješ u ono što ti tvoji najmiliji, tvoj lekar i policija kažu, zar ne? Zovem se Ema Kartrajt. Do pre tri godine bila sam Suzan Vebster i ubila sam svog tromesečnog sina Dilana. Zbog tog zločina poslali su me u psihijatrijski institut „Oukdejl”, odakle sam pre četiri nedelje puštena na uslovnu slobodu s novim identitetom, adresom i prilikom da ponovo pokušam da izgradim svoj uništen život. Jutros mi je stigao koverat adresiran na Suzan Vebster. U njemu je bila fotografija dečkića koji se zove Dilan. Sada dovodim u pitanje sve u šta verujem jer kako mogu da budem sigurna da je mrtav kad nemam nikakva sećanja na taj događaj? Da postoji i najmanja šansa da vam je dete živo, šta biste uradili da ga vratite?

Jesi li ikad potonula toliko nisko da ti više nije bilo stalo?

Vinifred Vin Maknalti oduvek je bila izuzetno nezavisna. Nikad nije želela da je neko sažaljeva zbog drugačije ruke, pa je veći deo života provela pokušavajući da dokaže da sve može sama. I uz malo prilagođavanja, sasvim se dobro snalazila.

Sve dok nije provela strasnu noć s neverovatno dopadljivim momkom po imenu Bo, savršenim strancem. I ta jedna noć promenila je sve.

Dok je Bo iznenađujuće oduševljen idejom da preuzme odgovornost, Vin se pita da li će moći da se nosi s novim izazovom sama ili će on ipak morati da joj pruži ruku.

Zajedno, Vin i Bo odlučuju da se upoznaju kao prijatelji i ništa više. Ali, kao što oboje već dobro znaju, život se retko odvija onako kako smo zamislili.

Drugi svetski rat do srži je potresao Japan. Bitka je izgubljena, a američke snage su okupirale japansko tlo. Mladić po imenu Risuke, poznatiji pod nadimkom Ševa, prinuđen je da izgradi svoj život ispočetka nakon što se razboleo od tuberkuloze. Roditelji ga šalju u sanatorijum zvan „Dođo zdravlja“, gde se prepliću ljubavi, intrige, i interesi.

Roman Duša je trodelan. U prvom delu retrospektivno se u prvom licu pripoveda o učitelju, iz ugla mladog studenta,
koji je zapravo i pripovedač. Učitelj skriva neku tajnu u svojoj prošlosti, koju ne može da otkrije ni njegova supruga. Treći deo je napisan u obliku testamenta. U njemu se učitelj
ispoveda. Polako se odmotava, kao klupko, njegova tajna prošlost.

Roman Telegraf duše tematizuje odnos majke i ćerke Grejs i Ajris Votkins, kao i misteriju njihove porodične istorije i kuće u izolovanom Samersetu. Godina je 1992, iznenada se pojavljuje stranac, a s njim i prve pukotine u mehuru koji je Grejs stvorila oko ćerkinog i svog života.
Šest godina kasnije, u Glazgovu, nakon majčine smrti i požara u kojem im je izgorela kuća, Ajris počinje da traži svoje mesto u svetu. Samostalni život nije joj doneo odgovore koje je tražila, već samo nova pitanja. Osnivanje benda s Rupertom i potencijalni pronalazak oca pomažu joj da bolje upozna sebe. Međutim, dok se ne reši duhova prošlosti, Ajris neće moći da se okrene budućnosti.
Posle velikog uspeha romana Sistem toliko blistav da zaslepljuje (Blum, 2020), Amanda Svenson u svojoj novoj knjizi ispituje kompleksnost porodičnih odnosa, prokletstvo ljubavi i misteriju porekla koje može suštinski odrediti ljudski život. U okolnostima ekonomske krize u Velikoj Britaniji devedesetih godina prošlog veka, švedska autorka nas vodi kroz intimnu priču sve do današnjih dana, zaokruživši je velikom pandemijom koja je zadesila svet 2020. godine.

Toni je sredovečni bivši roker iz Skoplja, zarobljen u rutini posla u državnoj instituciji, koji i dalje živi s majkom u stanu punom uspomena na dane kada je svet bio njegov. Tokom pandemije, nenamerno – ali ipak svojom krivicom – izaziva niz događaja koji nepovratno menjaju njegov život i živote ljudi iz njegove blizine.

Stavljajući sebe na prvo mesto, Toni se nepokolebljivo drži svoje iluzorne predstave o ličnoj slobodi. Umesto da gradi odnose kroz razumevanje i brigu, on se hrani tuđom empatijom i ljubavlju, nesposoban da uzvrati. Zaglavljen između prošlosti i sivila svakodnevice, Toni se nalazi na raskršću između onoga što je bio i onoga što još može da postane.

U svom prvom romanu Rumena Bužarovska majstorski slika portret antijunaka našeg doba koji pokušava da dokuči šta znači biti muškarac u društvu koje se menja brže nego što on može da prati. Toni je lucidna studija samoobmane, muškosti i tradicije, nemilosrdno istinit prikaz društva i društvenih zabluda, koji Bužarovska ispisuje svojim prepoznatljivim stilom: britko, gorko i s dozom surovog humora.

Druga knjiga iz serijala Liga izuzetnih žena


Dama mora da ima novac i vlastitu vojsku da bi pobedila u revoluciji – međutim, prvo mora da se svim silama bori protiv nitkova koji je naumio da joj pokvari planove... I da joj slomi srce.

Ledi Lusi je besna kao ris. Ona i njena grupa oksfordskih sifražetkinja prikupile su dovoljno novca i kupile deonice u jednoj od glavnih izdavačkih kuća u Londonu. Imaju samo jedan cilj: da tu moć upotrebe u borbi za ženska prava u Parlamentu. Ali ko bi mogao pretpostaviti da između Lusi i njenog uspeha stoji sveprisutni lord Balentajn? Naime, on je spreman da joj da većinski udeo u izdavačkoj kući, ali po neverovatoj ceni – noć u njegovom krevetu.

Lusi privlači Tristana Balentajna kao nijedna druga žena. Uništava ga svojom snagom i odlučnošću svaki put kada se sukobe. Ali njihova borba čvrstih stavova i reči raspiruje dugo potisnuta osećanja, pa se slatkorečivi zavodnik izlaže riziku da upadne u sopstvenu klopku.


Dok Lusi pokušava da izbegne Tristana u upravnom odboru i u spavaćoj sobi, uskoro shvata da ipak ima istine u onome što kažu pesnici: „U ljubavi i ratu sve je dozvoljeno...

Bilo jednom, ne tako davno… Da li će ova bajka imati srećan kraj? Pirs Jelverton, erl od Marčanta, živi u zamku u Velsu gde, kako se priča, njegova loša narav rasteruje sve koji ga iznerviraju. A priča se i da je zbog povrede postao imun na šarm bilo koje žene. Ali Linet nije bilo koja žena. Ona nije samo ljupka; njena inteligencija i šarm bacili su na kolena i jednog princa. Procenila je da će se erl ludo zaljubiti u nju – i to za samo dve nedelje. Ipak, Linet nema predstavu o opasnosti koju za njeno srce predstavlja muškarac koji joj možda nikada neće uzvratiti ljubav. Ako odluči da bude stvarno nestašna… koju cenu je spremna da plati kako bi ukrotila njegovo divlje srce?

Rob. Ratnik. Samuraj. Portugalski trgovački brod je 1579. godine uplovljava u japansku luku Kučinocu, pun evropske robe i oružja. Na palubi je otac Valinjano, italijanski sveštenik i jezuitski misionar. A tu je i njegov telohranitelj, krupni i impozantni muškarac iz istočne Afrike: otet iz svog sela kao dečak, prodat u roblje portugalskim plaćenicima i primoran da ratuje u Indiji. Otac Valinjano kreće u ekspediciju ka glavnom gradu Kjotu. Neredi u prestonici doveli su njegovog telohranitelja pred Odu Nobunagu, najmoćnijeg gospodara rata u zemlji, koji se sprema za vojnu kampanju sa idejom ujedinjenja nacije, razdirane stogodišnjim građanskim ratom. Valinjano je, u zamenu za dozvolu za izgradnju crkve, „darivao“ svog telohranitelja Nobunagi. Mladi istočnoafrički vojnik još jednom se uverio da je više roba za trgovinu i prodaju nego čovek. Nakon što se zakleo na vernost japanskom gospodaru rata, dva čoveka iz veoma različitih svetova razvila su odnos međusobnog poverenja i poštovanja. Dodeljena mu je titula samuraja, koja nikad ranije nije data strancu. S njom je dobio i novo ime – Jasuke. Trebalo je da dobije svoj posed, svoje sluge, i samuraje kojima će zapovedati. Ali svi njegovi snovi zavisili su od sposobnosti da odbrani novog gospodara od političkih i vojnih pretnji, i od spoljašnjih i unutrašnjih neprijatelja.

Od autorke bestselera Dejzi Džouns i Šestorka, Sedam muževa Evelin Hjugo i Malibu u plamenu

Bestseler New York Timesa
Goodreads Choice Award
Roman godine prema oceni magazina Time, NPR, PopSugar, Glamour, Reader’s Digest

Nikada nije igrala po pravilima.
Želela je samo pobedu.

Kari Soto je oduvek bila nemilosrdna, a njena odlučnost da pobedi po svaku cenu nije joj donela popularnost. U trenutku kada se povukla iz tenisa, bila je najbolja igračica svih vremena. Oborila je sve rekorde i osvojila dvadeset grend slem titula. I ako pitate Kari, svaku je s pravom zaslužila. Uz oca Havijera, koji ju je trenirao odmalena, žrtvovala je skoro sve kako bi postala neprikosnovena.

Sada ima trideset sedam godina i sedi na tribinama Otvorenog prvenstva Amerike – gleda kako njen rekord preotima impresivna mlada teniserka Niki Čan. U glavi joj je samo jedna misao – da se vrati na teren kako bi vratila svoj rekord. To će joj doneti nove sukobe s medijima koji je nikad nisu voleli. I ogromne napore za telo koje više nije tako brzo. A moraće i da proguta ponos i ponovo angažuje trenera Hantlija, čoveka kojem je zamalo otvorila srce, koji i sam želi nešto da dokaže pre nego što zauvek napusti igru.

Uprkos svemu, Kari Soto će se vratiti da odigra poslednju, veličanstvenu sezonu.

„Rid se oslanja na živote pravih teniskih profesionalki (pomislite na Serenu, Šarapovu) kako bi izgradila svet uverljivih rivalstava i intriga, prožetih napetošću poput meča od kojeg zastaje dah.“
– People

„Rid piše o igri sa takvom napetošću da čak i čitaoci koji ne mare za sport neće ispustiti knjigu iz ruku... Neodoljiv prikaz ženske ambicije.“
– Kirkus Reviews

„Najiskreniji i najemotivniji roman Tejlor Dženkins Rid.“
– Elle

„Epska priča o hrabrosti, izdržljivosti i ranjivosti.“
– BuzzFeed

„Zaista inspirativno.“
– Cosmopolitan

Pripovest iz Malaške knjige Palih

Na sudbinu koja čeka Kostolovce nijedan se vojnik ne može pripremiti, nijedna smrtna duša joj se ne može odupreti – njihov neprijatelj je neizvesnost, a jedino korisno oružje jeste tvrdoglava hrabrost.

Okrnjene vojske i bogovi, stari i novi, sudaraju se u vrtoglavo složenom početku poslednje priče Malaške knjige Palih. Nakon traumatičnog proricanja iz karata malaška zapovednica Tavore odlučuje da napusti glavni grad Letera. Kako bi smirili susedne teritorije, Bris Bedikt i njegove legije prate Tavore i njenu vojsku kroz Pustare na putu ka luci Kolans. Bargasti pronalaze sopstvene razloge da krenu ka Pustarama, kao i T’lan Imasi, grupa krvoločnih Džaguta i vojska K’čejn Š’mala. Figurama na ovoj šahovskoj tabli veličine kontinenta upravljaju bogovi, ali i oni sami postaju žrtve manipulacija.

Poslednji ostaci Malaške vojske, u egzilu na leterskom kontinentu, marširaju na istok protiv nepoznatih, ali nesumnjivo moćnih neprijatelja. Iako vojnici sebe vide kao već pale, još sigurnije osećaju da su vezani zakletvama i drugarstvom, da moraju ostati verni jedni drugima dok ne prepoznaju i, ako mogu, pobede poslednjeg neprijatelja. A ako i ne budu mogli, njihove zakletve ih i dalje obavezuju.

Erikson prikuplja i vezuje dugačke niti svoje ogromne priče, ostavljajući dovoljno tragova da čitaoci nestrpljivo iščekuju deseti tom.

„U ovom delu dominira kvalitet nalik onom kod 300 Spartanaca, koji u kombinaciji sa složenošću i grandioznošću sveta koji je Erikson stvorio, deluje krajnje očaravajuće.“
– Roland Grin