PUTOPISI

Pred nama su vesele letnje slike. Nekad je to krš oblika brodova. Nekad su to restorani nad vodom. Tende i njihove senke, filtrirano sunce, čamci, oblaci i voda. Crvene, žute i oranž boje koje krvare na zapadu. Ljubičasto nebo nad silosima. Tu je plavet oblaka, odžaka, splavova, prelaznih mostova.

Vladimir Pištalo

O autoru:

Stanislas Pjere je rođen u Lilu. Nakon studija filozofije, književnosti i orijentalnih jezika, započinje izuzetnu diplomatsku karijeru u centralnoj i istočnoj Evropi kao diplomatski savetnik u Pragu, Budimpešti, Ankari, Istanbulu, Bukureštu, Varšavi, Valeti i Beogradu. Uporedo s diplomatskom karijerom, razvija strast prema crtežu i slikarstvu, istovremeno obogaćujući svoja dela putopisnim tekstovima.

Knjiga „Dubai&Abu Dhabi“ je putopis posvećen kulturi i životu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, zemlji u kojoj se svaki san pretvara u javu i koja je za kratko vreme postala jedna od vodećih zemalja sveta u mnogim životnim oblastima, prijemčivoj za milionski broj posetilaca iz celog sveta. Kroz iskren i dinamičan narativ različitih dešavanja, autor na jedan, pomalo nesvakidašnji i autentičan način, opisuje kulturu, način života, turističke atrakcije, gastronomiju i zanimljivosti dve svetske metropole, Dubaija i Abu Dhabija.

Autor detaljno opisuje ceo put ostvarenja njegovog, tada velikog, sna, od inicijalne ideje odlaska u Ujedinjene Arapske Emirate u danima posle bombardovanja Srbije, pa do realizacije samog puta 10 godina kasnije, istovremeno dajući odgovore na pitanja koja se svakome javljaju kada se nađe na životnoj raskrsnici prolazeći kroz velika iskušenja i nedaće koje prate ostvarenje nekog većeg sna ili cilja. Inspirativnim stilom pripovedanja, autor polako uvlači čitaoca u magični svet Orijenta, u mistiku i čarobni svet oba grada, dajući mu na uvid njihove razlike, prednosti i vrline, ne zatvarajući vrata evropskom načinu života i ramišljanja vešto praveći paralale između arapskog i evropskog stila života. Lucidnim osvrtom i poređenjem sa životom u Beogradu i Evropi, autor čitaocima postavlja pitanja o različitostima arapske i evropske kulture, o dubini vere islamskog sveta i hrišćanstva, nedvomisleno ukazujući na Božji plan, prepreke i iskušenja koje su ga pratile na putu do ostvarenja sna.

Preplitanja metafizike i „nevidljiviih“ dešavanja „iza scene“, knjizi daju poseban šarm, otkrivajući čitaocu tajne arapskog sveta na turistički i duhovan način, ukazujući mu na svetla „globalnih“ gradova kroz narativ istorije i modernih tokova civilizacije.

Zbirka kratkih priča iz pera turizmologa i pisca o iskustvima vođenja svetskih putnika kroz našu kulturu, istoriju i sve aspekte ovdašnjeg bitisanja o kojima ništa ne piše ni u jednom priručniku. Stoga je ovo pravi ne samo turistički nego diplomatski putovođa, koji čitaoca podučava i razonodi, suočava sa svojim i tuđim predrasudama, kao i duhovitim načinima njihovog razbijanja (u oba smera) i veštog izokretanja kritičnih u komične situacije. Među 114 naslova ove zbirke uz nove priče, nastajale od 2019, našao se i izbor najzapaženijih iz prethodne tri zbirke Maje Rogan, čije crtice, beleške, sentence i opaske neodoljivo odišu momokaporovskim šarmom.

Osvetljen ozarujućom svetlošću, blagonaklonom prema čoveku i bogovima, ovaj tajanstveni Orijent živi u srcima strastvenih zaljubljenika.
Rečnik zaljubljenika u Orijent Renea Gitona delo je nepopravljivog zaljubljenika. Autor, po sopstvenom priznanju, želi da izbegne pominjanje aktuelnih političkih sukoba, ali ih ipak ne zanemaruje niti poriče, već prednost pruža odabiru potpuno subjektivnog pristupa i tema prema kojima oseća naklonost. Prikazuje nam jedan drugačiji Orijent, okrenut bližoj ili daljoj prošlosti, istorijskom, religijskom, društvenom i književnom vremenu, Orijent od mesa i čula, s njegovim manama i vrlinama, s njegovim bogatstvom i njegovom bedom, njegovim čarima i njegovom ružnoćom. Pisan jasnim i pristupačnim stilom, ovaj rečnik čitaocu pruža mnoga saznanja koja neće naći u uobičajenim knjigama o Orijentu, ali i želju da proširi svoja interesovanja. Čita se sa posebnim zanosom i radoznalošću.

Knjiga Tajna Helada Vasilija Domazeta, u najboljoj tradiciji putopisnog žanra, otkriva manje poznate aspekte drevne helenske kulture. Ona sjedinjuje autorovu ljubav i strast prema antičkoj starini, znanje i razumevanje stare Helade, kao i svojevrsni uvid u aktuelni trenutak savremene Grčke. Putopisni venac tekstova kao da izranja iz Dučićevog šinjela, pokazuje nam autentičnu autorovu inspiraciju grčkim antičkim svetom i neku vrstu povratka u mladost čovečanstva. To putovanje kroz prostor i vreme, u dubinu mitske i stvarne istorije, pokazuje nam da je Evropa naše zajedničko ognjište i uverava nas da veliki deo naše civilizacije počiva upravo na antičkoj grčkoj baštini. Stiče se utisak da je knjiga Tajna Helada pisana dugo i pažljivo, da je postepeno sazrevala, pokazujući nam zbog čega treba poštovati tu veliku, neprolaznu kulturu, učiti od nje i napajati se duhom drevne Arkadije naše civilizacije.

„To što je Petrović uspešan autor kratkih priča doprinelo je svežini stila kojim piše. - Ivan Ivanji

Predstavljajući istoriju prošlog veka preko portreta velikih slovenačkih pisaca, političara, obaveštajaca, vojskovođa, kompozitora, svetskih putnika, humanista, ali i jednog zločinca, direktno odgovornog za smrt skoro dva miliona ljudi, Vladimir Petrović u bogato ilustrovanoj knjizi Slovenački XX vek donosi istoriju nama bliske zemlje na jedinstven način.

Ova knjiga se može čitati na dva načina. Najpre, ona je prikaz krajnje zanimljivih biografija. Tako ćemo u njoj otkriti sudbinu legendarnog gradonačelnika Ljubljane koji je u smrt protestno krenuo sa jugoslovenskom zastavom, saznati kako je Vladimir Vauhnik uspeo da postane trostruki – možda čak i četvorostruki – špijun, ali i ko je bila druga Evropljanka koja je obišla sve kontinente i kako je izgledao njen susret sa ljudožderima. Otkrićemo i kakva je bila sudbina svetskog rekordera u broju napisanih državnih himni, saznaćemo kako je zbog neslane šale Vitomil Zupan dobio 18 godina robije, ali i kako je jedan oficir uspeo da bude i četnički komandant i partizanski general. Naposletku, ova knjiga nam otkriva i biografiju najstarijeg evropskog pisca, baš kao i okolnosti „dve“ smrti čuvenog frontmena Buldožera.
S druge strane, upravo preko biografija ljudi koji su menjali ovu zemlju, otkrićemo uzbudljivu istoriju slovenačkog XX veka.


„Početak i kraj ‘kratkog XX veka’ Erik Hobsbaum je u svojoj knjizi Doba ekstrema smestio u Sarajevo 1914. i 1992. godine, u začetak i raspad južnoslovenske države. Za svedoke ‘stoleća Jugoslavije’ Vladimir Petrović u svojoj knjizi uzima Slovence koji su svoj život na različite načine upisali u povest zemlje koje više nema – od Davorina Jenka do Marka Brecelja, od Borisa Pahora do Odila Globočnika, od Vladimira Vauhnika do Vitomila Zupana… Trideset godina nakon nestanka Jugoslavije, u zemljama nastalim na njenim razvalinama napisane su nove nacionalne istorije u kojima su veze između jugoslovenskih naroda i kultura, građene više od jednog veka, potiskivane i kidane, a junaci ove knjige uglavnom prećutkivani ili ostavljeni u njenim fusnotama. Smatrajući to nepravdom, Vladimir Petrović ih otima iz tmine. - Nebojša Grujičić

Knjiga Uljez među opsenama: Italija – gradovi i sudbine Blaža Popovića na najlepši način
pokazuje vrednost i izdržljivost putopisnog žanra. Pisati o istoriji, prirodi, čovekovim
postignućima i čudesima italijanske kulture, umetnosti i nauke, za toga autora veliki je izazov i
živa inspiracija. Popović bi se, nema sumnje, mogao složiti sa Henrikom Sjenkevičem da svaki
čovek ima dve domovine – jedna je ona u kojoj je rođen, a druga je Italija. Popović voli i u dušu
poznaje Italiju, i ne samo njenu bogatu političku istoriju, kulturu i umetnost, nego i njenu
savremenost – od hrane i vina do filma i mode – što mu omogućava da lako i lepo uočava
paralele i razlike, da čitaoca povede na uzbudljivo putovanje kroz prostor i vreme. Knjiga Uljez
među opsenama je neka vrsta modernog bedekera, živopisna slika Apeninskog poluostrva na
kojoj odzvanjaju glasovi na stotine ličnosti i događaja koji su odredili istoriju Bel Paese,
prikazujući je kao jedan od najsjajnijih dragulja zapadnoevropske kulture i civilizacije.

Žaneta Đukić Perišić

O autoru:
Blažo Popović rođen je 1965. godine u Beogradu. Završio je Vojnu akademiju Kopnene
vojske i radio kao finansijski oficir do rata devedesetih. U medijima je prisutan više od trideset
godina. Kao novinar Televizije Novi Sad bio je autor više stotina emisija raznih struktura. Jedno
vreme obavljao je i funkciju generalnog direktora pokrajinskog Javnog medijskog servisa RTV.
Autor je mnogobrojnih književnih kritika, prikaza i eseja iz oblasti kulture i umetnosti i više
dokumentarnih filmova iz oblasti likovne umetnosti o najznačajnijim srpskim slikarima (Uroš
Predić, Paja Jovanović) koje je radio u saradnji sa Galerijom Matice srpske. Prisutan je u
„Enciklopediji grada Novog Sada“ i knjizi „Ko je ko u Srbiji“ za 2012. Takođe, dobitnik je više
nagrada za svoj rad.
Poslednjih godina autor je putopisnih serijala „Bez aranžmana“ u kojima se prikazuju
kulturne, istorijske i umetničke posebnosti zemalja zapadne Evrope.
Težina
Godina izdanja 2024
Pismo latinica

Povez broš sa klapnama
Broj stranica 198 str.
ISBN 978-86-6263-554-9
Dimenzije 149 × 210

"Zamislite Englesku kao voz koji kasni i ove putnike u svom vagonu: Milvolovog huligana iz prve ekipe, čiju lobanju uz svu blagonaklonost morate opisati kao jezivu; pankera koji se zaneo bušeći odeću zihernadlama, pa je počeo da buši i sebe; taksistu koji je nekada nastupao na festivalu Glas mladih u Vojniću, a docnije tragao za najopasnijim čovekom Njukasla kako bi ga pretukao i postao alfa mužjak tog grada; gospođu iz Hala koja gazi sedmu deceniju i veća je nevolja nego prethodna trojica zajedno.

Običan čovek bi napustio i vagon i voz ne čekajući sledeću stanicu. Igor Todorović Zgro je saputnike postrojio u izložbu, i to ne u šou nakaza, već u ozbiljnu antropološku postavku. Niti ih ismeva, niti ih slavi, ne opravdava ih i ne osuđuje, već ih, poput vrsnog kustosa, predstavlja. Sa takvom Engleskom stranca ne može upoznati ni putopisac, ni istraživač, ni žitelj."

Knjiga putopisa Vesne Aleksić Melodije Evrope vraća nam veru u zavodljivu moć putopisnog pripovedanja i u značaj putopisa kao književnog žanra. Već pomalo zaboravljen, potisnut vizuelnim svedočanstvima putovanja i modernim tehnologijama, velikom „demokratizacijom“ i otvorenošću procesa putovanja te dostupnošću različitih svetskih destinacija, putopis se kroz tekstove Vesne Aleksić vraća u srpsku književnost na velika vrata. Na tragu putopisa Ljubomira Nenadovića, Isidore Sekulić, Jovana Dučića, Rastka Petrovića, Miloša Crnjanskog i drugih, Vesna Aleksić nalazi svoj originalni put koji nam na stilski uverljiv, zanimljiv i superioran način otkriva tajne raznih tačaka Evrope.
Kada čitalac zaklopi korice putopisne knjige Vesne Aleksić, on teško može da odoli toj ubedljivoj i pozivajućoj prozi koja nas vabi da spakujemo kofere i otisnemo se u magični svet putovanja.

Žaneta Đukić Perišić
O autoru:
Vesna Aleksić je pisac za decu i tzv. odrasle (svakako osetljive). Za prvu i najvažniju profesiju odlučila se sa šest godina kad je postala strasni čitalac, što je i danas; za drugu profesiju morala je da diplomira na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a trećim, rezervnim zanimanjem pisca, počela je da se bavi nešto kasnije. Piše romane, pripovetke, slikovnice, pozorišne i radio-drame, putopise, prikaze... Piše za novine, za čitanke, đačku i studentsku lektiru. Za svoje knjige dobila je sve značajnije državne nagrade (i dve internacionalne). Od njih, najdraža su joj dva upresovana cveta Zmajevog „Nevena“, tri „Sigridruga“ za monodramu i „Beli gavran“ iz biblioteke u Minhenu. Najistinitijom nagradom joj se čini ona radost kad u nekoj biblioteci ugleda svoje pohabane i selotejpom krpljene knjige.

Koja je žena poslužila kao model za Kip slobode? Zbog čega se njujorška berza zove Volstrit? Zašto je Brodvej jedina avenija koja dijagonalno preseca Menhetn? Koji je njujorški neboder prvi izgrađen u stilu ar dekoa? Koliko je radnika nastradalo tokom izgradnje Bruklinskog mosta? Koju je zgradu štampa prozvala Fletajron? Šta se dešava na Tajms skveru svake godine? Koliko knjiga se može pronaći u NJujorškoj javnoj biblioteci na Petoj aveniji? Koliko je trajala izgradnja Central parka? Gde se u NJujorku može otići na plažu?'

Izuetno vredna esejisističko-antropološko-putopisna studija s juga Italije, onog malo poznatog dela jedne od turistički najzanimljivijih svetskih destinacija. Čaja se, međutim, fokusira na manje poznata mesta iz jugoistočnih pokrajina koje izlaze na Jadransko more, na ljude koji tamo žive svojim mirnim, ali istovremeno i uzbudljivim životom, kulturološki prilično drugačijim od severa Italije na koji smo navikli, a još više u odnosu na Siciliju ili Kalabriju na zapadu. Čaja će nas korak po korak uvesti u ovaj čarobni svet spokoja, prirodnih i arhitektonskih lepota, a to će dopuniti i sopstvenim fotografijama koje je načinio tokom ovog putovanja.

Himalaji ili Kako sam zavoleo more neobična je priča planinara početnika, koji se, iako nije u cvetu mladosti, hrabro upušta u planinske avanture sa ironijom i samoironijom. Nije to samo putovanje fizičkim stazama Himalaja, već i kroz unutrašnje vrhove i doline, kao i metafora za životne uzlete i padove.

Autor se suočava sa izazovima planina, otkrivajući kako tajne njihovih vrhova, tako i dublje istine o sopstvenom postojanju. Himalaji ili Kako sam zavoleo more nije samo priča o osvajanju staza; to je putovanje koje prelama led i osvaja vrhove ljubavi, porodičnih veza i poslovnih izazova.

Ova knjiga nije putopis; to je priručnik za život, koji nudi dragocena učenja o ranjivosti i suštinskom značaju odluka. Uz divlje okruženje kao kulisu, autor koristi ironiju kako bi osvetlio složenost ljudskog iskustva i nudi duboke uvide u sopstvene snage i slabosti, prožimajući priču praktičnim savetima koji nadmašuju nadmorsku visinu.

Međutim, nije ovo klasična knjiga o samospoznaji – napisana je tako da izmamiosmeh, ali i da suptilno podstakne čitaoca na samoposmatranje. Bez obzira na to da li ćete se smejati ili ozbiljno razmišljati, ova knjiga pruža priliku da istražite vlastitu unutrašnjost kroz ironični filter života na visinama.

„Savane, lavovi, zebre, slonovi, nosorozi, žirafe… i četrdeset četiri naroda koji naseljavaju Keniju simbol su celog afričkog kontinenta. Kenija je puna iznenađenja na svakom koraku sa svojim napuštenim gradovima stare i slavne svahili civilizacije, nanizanim poput perli na dugačkoj ogrlici celom dužinom obale. Zemlja sedam puta veća od Srbije puna je opasnosti, ali i lepota koje neprestano iznenađuju stranca. Kako me je Kenija promenila, kojim znanjima i bogatstvom me je zadužila za ceo život – napisao sam u ovoj knjizi.“ – V. L.

„Lazić ostvaruje svoje dečačke snove, a usput nas čitaoce čašćava neverovatnim opisima detalja iz egzotičnog života kenijskog naroda. Autor se ne oslanja samo na oficijelnu istoriju iz turističke prakse već se intimno vezuje za ljude i predele ove mnogoljudne i raskošne zemlje! Keniju su posećivali i Marko Polo i engleski kolonizatori, i dobronamerni ekolozi, ljubitelji tog bogatog i raskošnog biljnog i životinjskog carstva, ali najčešće, i neminovno, beskrupulozni, pohlepni trgovci koji su prirodu videli kao izvor ličnog bogaćenja. Jedan od dobronamernika je i naš Viktor Lazić, koji poput Rastka Petrovića beleži šta i kako ʼljudi govoreʼ. Njegovi naslovi priča su kao stihovi iz neke balade: ʼCrni šiljci đavolje litice i šuma zaboravaʼ. A usput nam čita grafite sa zidova: ʼPutuj dovoljno daleko da stigneš sam sebeʼ, ili: ʼOno što štedimo – štedi nas!ʼ“ – Ljubivoje Ršumović

Nakon putovanja kroz koje nas vodi autor ove knjige, i čitalac je u prilici da bude bliži sebi. Neki ljudi shvate na vreme, neki kasno, a neki nikada da ne treba propuštati nemi dijalog sa sobom i tihi dijalog sa prirodom. Život nam prođe u čekanju onog za šta smo u mladosti mislili da je još rano a u starosti da je već kasno. Uvek imamo priliku za pravi trenutak, pre nego što ga izgubimo. Hajde da, kao Branko Vasiljević, ispijamo arhivska vina čekajući kasnu berbu.

„Priče iz Jordana. Putopis 1981-1983“ ispisane su literarno slikovito i osećajno, pretvarajući putopis u štivo koje čitalac ne može da ostavi sve dok ne dođe do kraja, iako je njegov sadržaj tih i smiren. Autorka s lakoćom isprepliće beleške o ljudima i događajima iz svakodnevice sa pričama o Jordanu. Pri tome, ona je nepristrasni, temeljno obrazovani i radoznali posmatrač sklon minucioznim zapažanjima i pripovedač prijatnog glasa koji toplim bojama slika predele i ljude koje sreće i pažljivo prenosi čitaocu svoja saznanja o životu, kulturi, istoriji i podneblju koje upoznaje.

Neumorna svetska putnica mlađe generacije Lana Bel Veider (1989), otkriva nam Daleki istok preskačući ulogu čičerona, kakvu obično imaju autorke i autori putopisa. Njena posvećena ljubav prema hodoljublju (kako je lutalačke tendencije definisao veliki pisac, slikar i boem Zuko Džumhur) izvire iz svake rečenice koja nas teleportuje put Kine. Iako u delu ima, a i neophodno je, istorijskih, kulturoloških podataka, ono što fascinira je da nam se prikazuje svakodnevni život onakvim kakav jeste. Naslovi poglavlja koji opisuju situacije u koje ulazi glavna junakinja rečito (i duhovito) govore o tome: Dobih klopu po porudžbini, Srbi Nantonga,ujedinite se!, Pronađi stan u Baošanu…. Autorka je napisala, skromno opisujući stvaranje svog književnog prvenca, da je dvadesetak godina nešto pisuckala pa je red i da nešto objavi. Ono što možemo reći je da s nestrpljenjem očekujemo sledeću knjigu jer Lana Bel Veider ima šta da kaže.

Živopisno i obimom veliko delo, od preko šest stotina stranica, vodi nas od Evrope do oboda Južnog pola. Bez obzira gde se ovaj tandem hodoljubaca nalazio, u tajlandskom hramu ili na Patagoniji, mi imamo osećaj da smo tamo s njima. Razlog je u tome što nije u pitanju još jedna turistička reportaža iz nekog od skupih rezortova. Naprotiv, mala, na prvi pogled nezanimljiva mesta, zabačena sela, lokalne pijace, divlji i ljudskom rukom neoskrvnuti predeli su u fokusu ovog dela koje se, s punim pravom, može nazvati dnevnikom dvoje puistolova. Avantura je nešto retko i mnogima gotovo nemoguće u 21. veku ali, oni koji su još spremni da putuju koristeći sva raspoloživa prevozna sredstva, uključujući svoja stopala, stare barže, volovske zaprege su oni koji s punim pravom mogu da čitaocima prenesu direktno životno iskustvo

Prva srpska svetska putnica na Dalekom istoku.

U novembru 1926. srpska književnica Jelena Dimitrijević kreće na put oko sveta.

Autorka otpočinje svoje putovanje iz Đenove kako bi posetila Egipat, Palestinu, Siriju, Liban, a potom i Indiju, Cejlon, Kinu, Japan, Ameriku da bi se nakon „dvesta pedeset pet dana!“ konačno vratila u Đenovu.

U drugoj knjizi Sedam mora i tri okeana, koja je zahvaljujući istraživačkom timu spasena od zaborava i danas dostupna savremenoj publici, Jelena Dimitrijević piše o svom putovanju na Daleki istok. Ubedljivo i vešto, s izuzetnim osećajem za detalj autorka beleži boje, mirise i zvuke čudesne Indije, a u nekoliko nepotpunih poglavlja i dalekog Japana.

Živopisne ulice Bombaja, mistični hramovi, susret s krotiteljem zmija i Rabindranatom Tagoreom samo su neke od mnogobrojnih uzbudljivih epizoda ovog jedinstvenog putopisa u istoriji srpske književnosti. Pored opisa ljudi i predela, Jelena Dimitrijević piše i o duboko intimnim osećanjima i utiscima, i beleži razmišljanja o nacionalizmu, kosmopolitizmu, antikolonijalizmu, položaju žena kao i o smrti i ništavilu.

Druga knjiga Sedam mora i tri okeana zato je mnogo više od putopisa, to je vremenski most koji nas povezuje s bogatstvom i čudima Dalekog istoka kroz jedinstveni objektiv velike književnice i prve srpske svetske putnice.

Anri Kale, jedan od „razbarušenih“, nekonformističkih pisaca francuske književnosti XX veka, konačno izlazi iz zaborava u koji ga je proterala književna moda. Čudnovati putnik, pronicljiv koliko i lenj, koga više zanima svakodnevni život od muzeja i spomenika, vodi komplikovan život, pun tegoba, baveći se svakojakim zanimanjima. Piše za razne časopise, među kojima je i Kamijev Combat, i objavljuje više od dvadeset dela, većinom kod Galimara."

Nominovana za književnu (putopisnu) nagradu Krilata kornjača (Krilata želva) 2019. godine i uvrštena me u deset najčitanijih knjiga u Sloveniji! Antropološkinja dr Nataša Rogelja provela je sedam godina ploveći sa svojom porodicom između obala Mediterana, koristeći etnografsku metodu da posmatra i upoznaje morske nomade, a književni stil da ih opiše. Antropolozi inače ovaj način života zovu „migracija kao životni stil“. Trinaesti mesec je književna zbirka fascinantnih životnih priča morskih nomada, koje su isprepletene s putovanjima autorkine porodice kroz luke i uvale Mediterana.

Putovanje kroz krajolik, istoriju i kulturu slavnog italijanskog grada.

„Putopisni klasik, prefinjeni portret čudesne i zanosne Firence.“
– Library Journal

Za Meri Makarti Firenca je mesto bezvremene čarolije, od Duoma do utvrđenih palata. Ovde je počela renesansa, tu su cvetale umetnost i arhitektura. Od korena Firence kao centra srednjovekovne trgovine do transformacije u jedan od najbogatijih gradova na svetu, Makarti prikazuje bogatu i burnu istoriju grada. Ona predstavlja kolosalne likove iz stvarnog života. Kroz svoje pronicljivo spisateljsko sočivo baca svetlost na Danteovu poeziju i veličanstvenu umetnost Rafaela i Botičelija potpuno ih oživljavajući. Na ovom prosvetljujućem putovanju Makarti navodi fascinantne pojedinosti: ako niste znali, u Firenci nema ruševina jer Firentinci nisu sentimentalni prema svojoj prošlosti, a Amerika je dobila ime po Firentincu – Amerigu Vespučiju.

Od Mikelanđela preko Medičijevih do priče o glavi koja nedostaje na statui, O Firenci je himna koju Meri Makarti peva ovom jedinstvenom gradu.

„Visprena pohvala Firenci, savršena za sve koji su se uputili ka njoj, ljubitelje umetnosti i poštovaoce renesanse.“
– Amazon.com

Knjiga Apsint sa Lotrekom nastavak je knjige putopisa Na kafi kod Šekspira Sanje Domazet, nagrađene priznanjem „Ljubomir P. Nenadović“ za najbolјu putopisnu knjigu na srpskom jeziku u 2022. godini. Novi putopisni eseji nas vode kroz domove slavnih umetnika i neobičnih lјudi: Save Šumanovića, Kafke, Fride Kalo, Baskijata, Celana, kroz Hemingvejevu kuću na Kubi, Dalijevu kuću-muzej, Markesovo prolazno boravište, Lotrekove neprihvaćene domove; tu su i kuće Pegi Gugenhajm, Enija Marikonea, Nabokova, Mileve Marić… Pohodeći njihove odaje, autorka otkriva duhovnu vezu između prostora, predmeta i genijalnih lјudi. 

Ponovno otkrivanje Amerike na Putu kroz Apalačke planine

Avantura, komedija i proslava prirode – savremeni klasik putopisne literature

Vrativši se u Ameriku nakon dvadeset godina provedenih u Velikoj Britaniji, Bil Brajson je odlučio da se ponovo upozna sa svojom rodnom zemljom hodajući Putem kroz Apalačke planine dugim 3400 kilometara, koji se proteže od Džordžije do Mejna. Ruta nudi zadivljujući pejzaž tihih šuma i svetlucavih jezera – a piscu pruža beskrajne mogućnosti da svedoči veličanstvenoj gluposti svojih bližnjih. Za početak, tu je neverovatno zapušteni Stiven Kac, prijatelj iz Ajove koji ga prati u šetnji. Ali Šetnja kroz šumu je mnogo više od obične šetnje – Brajsonovo oštro oko je mudar svedok ovog lepog ali krhkog predela, i dok priča o njegovoj fascinantnoj istoriji, on upućuje dirljivu molbu za očuvanje poslednje velike američke divljine.

„Put kroz Apalačke planine sastoji se od oko pet miliona koraka, a Brajsonu polazi za rukom da nam izmami smeh, i često neočekivani zaključak, na svakom koji pređe... Teško je ne cerekati se kroz svih 340 stranica. Čista zabava.“
– Kirkus Reviews

„Brajson zaranja u divljinu i izranja kao novopečeni ljubitelj prirode koji savladava mukotrpne lekcije iz oslanjanja na sebe samog... Brajson je neodoljivo zbunjen, a svaku novu nedaću dočekuje sa čuđenjem i šegom.“
– Publishers Weekly

„Potpuno zabludela i neverovatno smešna pustolovna priča... Toliko smešna da ćete se glasno smejati i čitati pasuse svakome spremnom da sasluša.“ – Washington Post

„Mešavina nežnosti, humora i preko nam potrebne ekološke svesti.“ – Miami Herald

„Brajson pripoveda o istini na urnebesan način.“
– Los Angeles Times

Zadivljujuće putovanje u jedan od najslavnijih gradova na svetu.

„Pronicljiva zapažanja i zadivljujuće razumevanje venecijanskog ukusa i karaktera.“
– New York Herald Tribune

Nepogrešivim okom romanopisca Meri Makarti stvara knjigu koja spaja umetnost, politiku, religiju, muziku i istoriju kako bi iznedrila živi portret „najlepšeg grada na svetu“.

Poput slikara koji dočarava suštinu grada na platnu, Makartijeva upotrebljava reči da bi stvorila zapanjujuće vizuelne prikaze koji osvetljavaju očaravajući život i stare i nove Venecije. Iz svog stana s pogledom na vrt jedne palate Makartijeva nas vodi u muzeje i samostane ovog grada kanala i gondola, Makijavelija i Tintoreta. I otkriva neke malo poznate činjenice: Venecijanci vole kućne ljubimce, ali više mačke nego pse; u Drugom svetskom ratu saveznici su zauzeli grad sa flotom gondola; a bez Napoleona, Venecija ne bi bila ono što je danas.

Od drevnih korena funte mesa Mletačkog trgovca do sasvim običnih detalja svakodnevnog života, sve je tu – veličanstvene freske, uzvišena Mocartova muzika, Bogorodica i sveci. Ujedno sveobuhvatan putopis i moćna reportaža, knjiga O Veneciji je svedočanstvo o ljubavi Meri Makarti i Grada kanala.

Avanturističko putovanje kroz moje sobe je dnevnik, istraživačko putovanje, sećanje na preminule prijatelje, krajnje lična odiseja kroz prostor i vreme koja prevazilazi književne i druge granice. Ko pročita ovu knjigu mogao bi gotovo naslepo da se snalazi po prostorijama stana nedaleko od salcburškog Zigmundstora: klimava drvena polica, zastakljen tekst pesme Alberta Erenštajna ispisan rukom pesnika pored ulaznih vrata, kosi plafon sobe na gornjem spratu. Mnogo je sveta u toj knjizi smešteno u stan srazmerno male kvadrature, a Gaus pravi asocijativna skretanja i ekskurzije, preskače epohe i granice i sa tog putovanja se vraća sa ogromnim prtljagom.

Volfgang Paterno

O autoru:
Karl-Markus Gaus (Karl-Markus Gauß, Salzburg, 1954), austrijski savremeni pisac, esejista i urednik. Živi u Salcburgu. Od 1991. Gaus je glavni urednik književnog časopisa Literatur und Kritik. Njegove knjige prevedene su na više stranih jezika i dobile su veliki broj nagrada, među kojima su: Nagrada „Šarl Vejon” (Prix Charles Veillon), Austrijska umetnička nagrada za književnost (Österreichischer Kunstpreis für Literatur), Nagrada „Johan Hajnrih Merk” (Johann-Heinrich-Merck-Preis), Nagrada „Žan Ameri” (Jean-Améry-Preis) i Lajpciška književna nagrada za evropsko razumevanje (Leipziger Buchpreis zur Europäischen Verständigung). Karl-Markus Gaus primljen je 2006. godine za člana Nemačke akademije za jezik i poeziju.

Priče o kosmopolitskom pobožnom gradu, opasnom, oslobođenom, gradu iz hiljadu i jedne noći…

Nijedan drugi grad, osim možda Rima, ne predstavlja takvu riznicu značajnih i lepih spomenika, od kojih su mnogi kakvi su bili u srednjem veku, dodajte uz to liniju piramida i peskom zasutih grobnica iz egipatskog Starog carstva, i dobićete skladište ljudskih dostignuća koje prevazilazi sve na svetu.

Knjiga o jedinom gradu na svetu čija je dramaturgija pisana po tri svete knjige: Bibliji, Talmudu i Kuranu.

Iščekujte, onda, zvučni sudar tih svetova, predvečernji trenutak kada se tri različita poziva na molitve kao prepleteni kovit uzviju u zlatasto jerusalimsko nebo.

Jedan čovek, mačka koju je spasao i njihovo putovanje oko sveta biciklom

Din Nikolson, koji je postao Instagram senzacija sa svojom stranicom @1bike1world, otkriva nam celu priču o prijateljstvu s mačkom Nalom i nadahnjujućim pustolovinama na putu oko sveta.

Kada je tridesetogodišnji Din odlučio da svoj život u Škotskoj zameni putovanjem biciklom oko sveta, želeo je da otkrije sve što može o našoj namučenoj planeti. Nije, međutim, računao na lekcije koje će dobiti od svoje neobične saputnice.

Posle tri meseca putovanja na zabačenom planinskom putu u Bosni naišao je na napušteno mače. Nešto u prodornom pogledu i molećivom mjauku malog izgladnelog bića nije mu dozvolilo da ga prepusti na milost i nemilost sudbini. Smestio ga je na bicikl, prošvercovao preko crnogorske granice i pomogao mu da se oporavi. Video-snimak njihovog susreta ima preko dvadeset miliona pregleda na Instagramu.

Veza između Dina i mačke, koju je nazvao Nala, ubrzo je postala neraskidiva. Zbližile su ih zajedničke osobine: znatiželja, samostalnost, upornost i avanturistički duh.

Din nam priča toplu ljudsku priču o neverovatnom putovanju koje je promenilo njihove živote, priču o preprekama kroz koje su prolazili, neverovatnim ljudima koje su sretali, životinjama koje su spasli i dobroti potpuno nepoznatih ljudi koji su im se našli u nevolji.

Ovaj put prijateljstva dokaz je da nam je za svaku sjajnu avanturu potreban jedan sjajan saputnik.

STUDENTSKI VODIČ ZA PREŽIVALJAVANJE U INOSTRANSTVU: LEKCIJE O PUTOVANJU OD KARI


Mihail E. D. Bing je rođen na karipskom ostrvu Trinidad, u gradu Arimi. Diplomirao je na Univerzitetu u Beogradu i doktorand je Univerziteta Antila. Sa devetnaest godina otisnuo se na dalek put, na više od osam hiljada kilometara udaljeni Balkan, u zemlju Srbiju. Ta iskustva iz prve ruke sačinjavaju „Odlazeći s ostrva – Studentski vodič za preživljavanje u inostranstvu: lekcije o putovanju od Kariba do Balkana, koje menjaju život“ i pružaju uputstva za snalaženje u novoj sredini ne samo putnicima, pečalbarima, studentima, namernicima… Ona ostvaruju uvid i u specifičnosti ostrvskog mentaliteta, te šokova i prosvetljenja koje ostrvljanin sa sasvim drugačijeg podneblja doživljava u susretu sa srpskom kulturom, običajima, klimom, mentalitetom. Ovaj vodič pisan neposrednim, a produhovljenim stilom ističe važnost putovanja i obrazovanja kao stubova ličnog unapređenja, ali i prijateljstva, marljivosti, čovečnosti i zajedništva kao pokretačkih sila društvenog napretka.