SAVREMENI ROMAN

Sutra – ako jutro uopšte dođe, ako oluja prestane da besni – Kora će kod matičara upisati ime svog novorođenog sina. Ili će možda, što je njena prava briga, time ujedno oblikovati i njegovu sudbinu. Njen muž želi da ona ispoštuje dugu porodičnu tradiciju i da dečaka nazove po njemu. Ali, suočena sa ovom odlukom, Kora okleva, pitajući se da li je ispravno da njen sin ponese ime koje su pre njega nosile generacije dominantnih muškaraca. Njena odluka će u tom trenutku na nepopravljiv način oblikovati tok njihovih života. Sedam godina kasnije, njen sin je Ber: to ime je izabrala njegova sestra i ono će se pokazati jednako pogubnim kao i oluja iz koje je proizašlo. Ili je on Džulijan, ime koje je majka izabrala, verujući da će mu ono omogućiti da pronađe sopstveni put. Ili je on Gordon, nazvan po svom ocu i odgajan kao njegov odraz – ali da li još postoji šansa da se prekine nasleđeni obrazac? Ovo je priča o tri imena, tri verzije jednog života i nebrojenim putevima koje samo jedna odluka može da iznedri. To je priča o porodici i o ljubavi koja traje, bez obzira na to šta sudbina ima u planu.

U tome je suština života. Moramo voleti sve što imamo, celim srcem, znajući da će jednom umreti.

Dominik Salt i njegovo troje dece poslednji su čuvari Širvotera – zabačenog ostrva nedaleko od Antarktika, koje čuva najveću svetsku banku semenja. Nekada prepuno naučnika, ostrvo je sada pusto, dok okean neprestano preti da ga proguta. Porodica Salt brine o svemu čekajući brod koji će i njih i sve preostale zalihe zauvek odvesti odatle.

Ali tokom strašnog nevremena, more na obalu izbacuje ženu – Rouan. U trenutku kada ostrvo postaje poprište novih oluja, svi su primorani da se suoče sa sopstvenim strahovima i pitanjima. Mogu li da veruju jedni drugima? I, što je još važnije, mogu li uprkos svim prošlim gubicima i tragedijama, zajedno stvoriti nešto novo?

Ovaj triler, surov kao i okean koji ga okružuje, nosi snažnu poruku o ljubavi u svetu na rubu nestanka, o tome šta smo sve spremni da žrtvujemo u borbi za opstanak, kao i o nemogućim odlukama koje donosimo da bismo zaštitili one koje volimo, čak i dok se sve oko nas ruši i nestaje.

Godine 1927, osmogodišnjoj Klari nestaje majka, čuvena spisateljica Bronvin Njukasl Fordam. Njen misteriozni nestanak ne samo da razbija porodicu, već gasi i nadu da će ikada biti preveden nastavak njenog najvažnijeg dela, napisanog na jeziku koji je sama izmislila.

Gotovo tri decenije kasnije, Klara mora pronaći hrabrost da otkrije istinu o svojoj majci, suoči se s bolnim tragovima prošlosti i spozna snagu prave
ljubavi i oproštaja.

Inspirisan stvarnom književnom misterijom, Priča koju je ostavila je očaravajući roman o izgubljenom rukopisu, nestaloj majci i kćerki koja traga za njenim senkama. Ispričan u lirskom i emotivnom stilu bestseler autorke Njujork tajmsa, ovaj roman je duboko dirljiva oda porodičnoj
baštini, neugasloj čežnji za majkom i večitoj privlačnosti tajni koje poput senki nastavljaju da oblikuju generacije.

Oni su gotičari: mladi, lepi, našminkani ili prirodno bledi, s napirlitanim, ofarbanim kosama: odeveni u crnu kožu, svilu ili mrežice, vitki, androgini. Vole crnilo, groblja, smrt, lobanje, ukletost. Oni su „deca noći”… Neki čak i poziraju kao vampiri – ali šta biva kad u svet mladih rokera i darkera upadnu pravi, večito mladi vampiri?
Na drumovima između Srednje Amerike i egzotičnog Nju Orleansa na krajnjem Jugu odvija se ova složena, erotična horor epopeja o potrazi za sobom, zalivena obiljem alkohola, krvi i drugih telesnih tečnosti.
„Nikada nisam bila naročito fascinirana vampirima pre ove knjige. Odabrala sam da pišem o njima zato što je bila godina 1987, a ja sam bila zainteresovana za gotičarsku potkulturu i uključena u nju – u verovanja destilovana iz mračne muzike i još mračnije emocije, u crnu čipku i poderani somot, u naklonost prema grobljima, u zasecanje do krvi. Upravo o tome sam želela da pišem, a vampiri su suštinska ikona te kulture. Ti klinci su prelepi, otuđeni, ujedno žude za razuzdanim iskustvom i romantizuju smrt. Zar je ikakvo čudo što se identifikuju s vampirima?”
– Popi Z. Brajt

Madlen je preživela dovoljno dugo u šumi da bi postala divlja i drugačija. Ostavši sama, čini se da se oslobodila i svih međugeneracijskih trauma, kao što su strah od ćudljivosti zemlje, od gospodara, ubeđenja da smo svi uvek robovi i da je biti rob u redu, da je to prirodno. Madlen je došla da preokrene sve, sva uverenja i čitav postojeći poredak. Ali već od prve stranice ovaj roman svojim veličanstvenim stilom pisanja preokreće naša uverenja, naročito kada objedinjuje ljude i životinje u jedinstvenoj sudbini otpora, pobuna i savezništava.
Ovaj roman donosi tamnu sliku ljudskosti koja i dalje pliva u turbulentnoj reci života i predstavlja snažno, zastrašujuće štivo koje morate pročitati.

Malo ko nije čuo za Zagora, ali retki su oni koji znaju šta se dešavalo pre nego što je nastala legenda o njemu...

Patrik Vajlding je tek jedanaestogodišnji dečak, ali pred njim je budućnost heroja. Brutalna smrt njegovih roditelja, želja za osvetom, njegova borba za pravdu: to su prvi dramatični koraci na putu koji će Patrika, kroz okršaje sa nemilosrdnim neprijateljima i prve susrete sa ljubavlju i prijateljstvom, pretvoriti u legendarnog Za-Gora Te-Neja, Duha sa Sekirom!

Ovo je izuzetan roman o odrastanju, avantura bez granica, ali pre svega priča o poreklu jednog mita! Kao i pripovest o heroju koji je predodređen da se bori za slabije i postane simbol pravde

U 3.37 ujutro, telefonski poziv i noćni razgovor s majkom uzburkaju mirnu površinu sećanja glavnog junaka romana. Vraćaju ga u doba adolescencije u moravskom gradu Pšerovu, ka iskustvima kvir dečaka koji odrasta u konzervativnom industrijskom mestu, u porodici koja jedva sastavlja kraj s krajem. Tako polako izranja slika jednog surovog okruženja koje kažnjava različitost.

Junak doslovno rastavlja svoje pamćenje, kao kada razgledamo stare fotografije i tražimo sitne detalje koji često otkrivaju više od onoga što je na prvi pogled očigledno. Kroz na mahove surovu priču o majci, ocu i dedi, o vršnjačkom nasilju, alkoholizmu, kao i o suočavanju sa sopstvenom drugačijom seksualnom orijentacijom, autor razlaže na najsitnije delove ne samo vlastita sećanja već i neku vrstu kolektivnog pamćenja cele porodice.

Debitantski roman Mareka Torčika predstavlja jedinstven pokušaj da se književne teme aktuelne u svetu unesu u kontekst male sredine. Nagrađen je izborom za roman godine u Češkoj 2024, i preveden i objavljen u brojnim zemljama širom sveta.

Kada par mladih ljubavnika pobegne iz puritanske kolonije prvih doseljenika, ne mogu ni da naslute da će njihova skromna koliba u šumi u vremenu koje dolazi postati dom neobičnom nizu stanovnika. Engleski vojnik, predodređen za slavu, napušta bojna polja Novog sveta da bi se posvetio jabukama. Bliznakinje usedelice preživljavaju rat i glad, samo da bi na kraju podlegle zavisti i želji. Kriminalistički reporter pronalazi masovnu grobnicu, ali otkriva i to da drevno drveće ne odaje svoje tajne. Zaljubljeni slikar, prevarant, puma koja vreba svoj plen, požudni insekt; dok se svako od njih suočava sa misterijama šuma severa, shvataju da je mračna, bučna, lepa prošlost i dalje živa.
Prolazeći kroz cikluse istorije, prirode, pa čak i književnosti, „Šume severa” nam dočaravaju bezbrojne, magične načine na koje smo povezani sa svojom okolinom i jedni sa drugima, kroz vreme, jezik i prostor. Prateći smenu godišnjih doba kroz dvanaest meseci u godini, u pitanju je nezaboravan roman o tajnama i sudbinama koji postavlja bezvremeno pitanje kako da živimo dalje, čak i nakon što nas više ne bude.

Intimna i inteligentna proza o identitetu, sećanju i porodičnim pričama koje nas oblikuju.

U romanu Daleko od istine, Veronika Raimo s izuzetnom pronicljivošću i suptilnim humorom piše o odrastanju u atmosferi porodične napetosti, emocionalne nesigurnosti i stalne potrebe za bežanjem – iz doma, iz sebe, iz vlastite prošlosti. Glavna junakinja, u naraciji koja balansira između ironije i ranjivosti, preispituje granice između stvarnog i izmišljenog, između sećanja i onoga što odlučujemo da zapamtimo.

Raimo gradi roman kao mozaik ličnih epizoda koje zajedno čine oštar ali i dirljiv portret jedne žene koja pokušava da se izbori s nasleđem sopstvene porodice i pronađe autentičan glas.

Nagrađen nagradom Premio Strega Giovani, ovaj roman je postao književni fenomen u Italiji, prepoznat po svom originalnom stilu i emocionalnoj slojevitosti. Daleko od istine je delo koje promišlja savremeni identitet žene, ali i univerzalna ispovest o tome kako postajemo ono što jesmo.

Na ovom mestu u knjizi, gde nakon intenzivno proživljenih pripovedaka zastajemo čisto kako koricu ne bismo sklopili prebrzo, očekivala bi se kakva analiza ili makar jednostavna urednička sinteza pročitanog. U skladu s poetikom ove knjige, gde nema mesta za tirade i pojašnjenja, to se neće desiti.
Prilikom odabira pisaca koji će se naći u ovom nevelikom zborniku urednik se vodio ličnim čitalačkim preferencijama koje je teško, ako ne i nemoguće, obrazložiti u nekoliko književno-teoretičarskih pasusa. I da je takve rečenice moguće formirati, one bi čitaocima mogle poslužiti samo kao povod da ponovo pročitaju poslednju rečenicu neke od pripovedaka kako im ono poslednje pročitano ne bi bila neka suvoparna akademska misao o književnosti.

No umesto pogovora, recimo za kraj barem ovo: postoji nešto što povezuje sve narative, nešto sadržano u samom naslovu zbornika. Priroda užasne ljubavi razlikuje se od pripovetke do pripovetke, razlikuju se i užasi koji su njen neodvojivi deo, ali zajedničko im je to što je u svakoj priči ljubav nekontrolisana. Ona razobličava stvarnost, njoj će se povinovati fabula, junaci, skice enterijera i eksterijera. Kroz ljubav će se prelomiti svako drugo osećanje, ostavljajući trag na zadihanim junacima pripovedaka.

Na kraju, ljubav će uništiti sve što je stvorila. Ona je stvorila i ove priče, ali su one, na čitalačku sreću, neuništive i svedočanstvo su jednog intenzivnijeg sveta.

Šta ostaje od porodice kada svet počne da se raspada?
U romanu Ubod pčele, Pol Mari ispisuje slojevitu i duhovitu porodičnu sagu o padu, potrazi za iskupljenjem i krhkim vezama koje nas drže na okupu u svetu koji se sve brže menja.

Barnsovi su nekada bili uspešna porodica – otac Diki, nekada briljantan student, pravi se da ne vidi kako unosni porodični posao s automobilima propada i sada gradi sklonište od apokalipse u šumi; majka Imelda pokušava da održi privid normalnosti dok je progone duhovi prošlosti; ćerka Kas nespretno se suočava sa gubitkom i društvenim pritiscima, a sin Pi-Džej tone u sopstveni svet paranoje i teorija zavere. Gde je sve pošlo naopako? Može li jedan trenutak loše sreće da promeni tok čitavog života? I ako je priča već napisana, ima li još uvek ima vremena da se pronađe srećan kraj?

Ova mračna komedija, protkana ironičnim humorom i dubokim empatijskim uvidima, neodoljivo je tragikomičan i mudar roman o porodici, sudbini i borbi da ostanemo dobri ljudi dok se svet oko nas ruši.

Roman je ušao u uži izbor za Bukerovu nagradu 2023. godine i reafirmisao je Pola Marija kao jednog od najvažnijih glasova savremene književnosti.