STRUČNA LITERATURA

U svetu gde se granice stvarnosti i iluzije brišu jedna filmska scena postaje uvod u mračni ritual. U Holividu, iza svetla reflektora i aplauza, deluju kultovi čija moć prelazu ekran i zadire u život samih glumaca. Ali trag istih senki vodi mnogo dalje u antički Efes, među kupatila i hramove, gde apostoli propovedaju tajnu istinu, kao i u Vizantiji i trenutke kada Sveta Sofija ponovo zasija liturgijom posle vekova tišine. Eshaton je uzbudljiva priča o ljudima koji, svako u svom vremenu, koračaju prema istoj misteriji- poslednjem otkrovenju. A ono što otkriju može biti spasenje ili konačna propast. (professor, Bojana Lubarda

Vile i zmajevi nisu naprosto nestali. Oni su iščezli. U jednom rečniku „iščeznuti“ je „nestajati tjelesno zbog duševne boli, nestajati od želje“.

Kakva je to bol, kakva želja, nagnala vile i zmajeve da iščeznu? I šta je to što nas tera da mislimo o njima, da čeznemo za njihovim prisustvom?

Vile i zmajevi nisu nestali! Oni su iščezli usled stravične boli, sagoreli su u čežnji. Gotovo iznebuha obreli su se u svetu kome više nisu bili potrebni, kome su bili samo na smetnji, kao loša savest, svetu sitnom i šićardžijskom, bučnom i blebetavom, rastorokanom, obasjanom bestidnim svetlom, svetu nespremnom za tajne i velika dela, protegnutom u večnom sada. Podvizi, tajanstva, senke i zanosi ostavljeni su, u tom svetu, mahnitima, onima s uma sišavšim. Kao i mračne strane.

Još samo ludaci osete zamah zaboravljenog krila i obraze i čelo im dotakne noćni vetar. Oni vide kako iz tame izranjaju rogovi jelena i bledo vilinsko lice, pod oglavljem, poluotvorenih usana. Te usne im nešto šapuću, ali oni ne znaju šta.

Mi slutimo da je svet nešto drugo, mnogo toplije, prisnije i slobodnije od ovog jada koji nam se nudi, u kojem skapavamo. Čežnja za vilama i zmajevima želja je za tajnom i slobodom.

Integrativni pedijatrijski vodič za otpornost celog tela

Zašto je dečji mikrobiomključ za doživotno zdravlje

Knjiga koja je u trenu postala bestseler!

Zahtev da se nacije ponašaju moralno i da priznaju istorijske nepravde koje su počinile je fenomen novijeg doba. Značaj koji se danas u međunarodnim odnosima pridaje moralu karakteriše ne samo optuživanje drugih zemalja za kršenja ljudskih prava nego i samopreispitivanje, kao i želju nacija da dobrovoljno prihvate svoju krivicu. Samokritičnost nacija je nova krivica nacija.

Sve od ideje do ostvarenja i korišćenja investicije. Od pojma i značaja investicija do izrade preliminarne studije, investicionog programa i donošenja investicione odluke. Urađen je kompletan primer investicionog programa, više značajnih ugovora sa licencorima, projektantima, izvođačima i dobavljačima. Sve o investicijama.

Ova knjiga predstavlja istoriju srpsko – hrvatskih odnosa od druge polovine 19. do prve polovine 20. veka. To je 65 godina sukoba i žestokih političkih borbi, ali i godina koje su sa sobom donele saradnju, zajedničke snove i ideale. U vrtlogu nacionalnih borbi našli su se Stjepan Radić i Svetozar Pribićević, a njihovi odnosi prema onoj drugoj naciji ključni su za razumevanje i njihovog vremena i decenija koje su ispratile 20. vek.

Izbor najvažnijih odredbi Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Saznajte sve o: pravilima u saobraćaju signalizaciji tehničkom regulisanju saobraćaja dužnostima učesnika u saobraćaju u slučaju nezgode vozačima i vozilima osposobljavanju kandidata za vozače tehničkom pregledu Ovo je najdetaljniji i najprecizniji vodič kroz pravila, propise i kazne u saobraćaju. Dragocen priručnik svim učesnicima u saobraćaju, koji razrešava sve nedoumice o našim pravima, obavezama i sankcijama, kojima podležemo tokom svakodnevnog učešća u saobraćaju.

Ova uporedna istorija sveta velikog francuskog istoričara svoje kraljeve i velike bitke traži u svakodnevnom životu ljudi kroz vreme i kroz prostor. Prva knjiga, svakako najsloženija od sve tri jeste neka vrsta “merenja sveta”, procenjivanje granica mogućeg u predindustrijskom svetu. Jedna od tih granica je ogromno polje koje je tada zauzimao “materijalni život”, pa ga ova knjiga prikazuje iz mnoštva uglova. Druga knjiga, Igre razmene, upoređuje ekonomiju s višom delatnošću kapitalizma i analizira ta dva sloja, razlikuje ih i objašnjava, predstavljajući nezaobilazan udžbenik za razumevanje suštine kapitalizma. Vreme sveta je hronološka studija raznih oblika i važnih elemenata međunarodne ekonomije, pokazujući nesumnjivu povezanost nacionalnih ekonomija, sve prednosti i mane potrebe da ekonomije sarađuju i suprotstavljaju se jedna drugoj u isti mah.

Knjiga „Radio-telekomandni uređaji, jedna je od retkih objavljenih u nas, a namenjena čitaocima zainteresovanim za gradnju radiotelekomandnih uređaja. Ona postepeno uvodi i upoznaje čitaoca, počevši od najjednostavnijih, do onih znatno složenijih uređaja digitalnog tipa.

Filozifska analiza na svom poslu

Karl Manhajm i sociologija znanja kao samorefleksija društvenih nauka! Ova knjiga je nastala iz dva razloga. Prvi je proistekao iz neophodnosti samorefleksije društvene nauke nakon pada Berlinskog zida i marksizma što predstavlja značajno pitanje za naučno-filozofsku zajednicu Istočne Evrope. Drugi razlog je u nameri da se ispravi poništavanje ili skrivanje problema koji je sadržan u delu Karla Manhajma "Ideologija i utopija (1929)".

U ovoj fundamentalnoj knjizi, dr Dejvid Sinkler, profesor sa Harvarda, vodeći svetski genetičar i stručnjak za dugovečnost, iznosi radikalnu tezu: starenje je bolest, i ta bolest je izlečiva. Sinkler osporava uvreženo mišljenje da je starenje nezaustavljiv proces, pozivajući na promenu fokusa moderne medicine – sa pojedinačnih oboljenja na starenje kao osnovni uzrok svih bolesti.
Knjiga otkriva nove mehanizme koji mogu da uspore ili preokrenu proces starenja. Autor nudi jasan pregled kliničkih istraživanja i daje precizne, praktične savete za produženje životnog veka. Ovo je optimističan i naučno zasnovan pogled na budućnost u kojoj zdrav i dug život postaju izbor, a ne pitanje genetike.
Zašto starimo? Sinklerova teorija kaže da je u pitanju loš prenos informacija, koji se može popraviti pojačanom funkcijom sirtuina. Zašto ne moramo da starimo? On kaže da možemo da uzimamo aktivatore sirtuina svakog jutra, a uskoro ćemo imati i tablete koje će bezbedno reprogramirati naše gene kako bi im povratile mladalačku snagu.
PubMed Central

Knjiga Vlade Stankovića „Dečani – u domu nebeskog cara“ nije samo knjiga – to je hodočašće kroz ideju, veru i vreme.
Stanković ne piše samo o Dečanima kao arhitektonskom i umetničkom biseru, već ih čita kao ikonu istorije, kao živi organizam u kome se ukrštaju vizantijska duhovnost i srpska državotvorna samosvest. Njegovo putovanje „od Carigrada do Dečana“ nije geografska linija, već simbolička osa kulturnog nasleđa – osa kojom se meri dubina jednog naroda u okviru hrišćanskog sveta.

Istražujući izvore, povelje, natpise i freske, autor uspeva da rekonstruiše ne samo istorijsku pozadinu nastanka manastira, nego i intelektualni i duhovni kontekst koji je Dečane učinio više od zadužbine – pretvorio ih je u ikonu vladarske ideologije i liturgijsku metaforu države.
Jezikom koji spaja akademsku preciznost i poetsku jasnoću, Stanković osvetljava „put Hrista Svedržitelja“ od vizantijskih prestonica do srpskih brda, pokazujući kako je carstvo na zemlji u Dečanima dobilo svoj nebeski odraz. U tome je možda najveća vrednost ove monografije: ona ne služi samo istoriji umetnosti, nego i ponovnom oživljavanju svesti o duhovnom jedinstvu Istoka i Zapada u okviru srpske tradicije.

Stanković je napisao delo koje će, bez sumnje, postati orijentir svima koji žele da razumeju ne samo kako su nastali Visoki Dečani, već zašto su postali simbol trajnosti jednog naroda.

Ova knjiga će vam biti korisna ako želite da steknete znanje o opsežnom ekosistemu Power BI alata. Neophodna je za svakog poslovnog čoveka koji donosi presudne odluke za firmu.

Ova knjiga približiće vam događaje o kojima najverovatnije niste čitali, a koji su, u manjoj ili većoj meri, oblikovali svet u kome danas živimo.

Neki od njih su tragični. Neki su komični. Neki deluju toliko ludo da će vam biti teško da poverujete da su se zaista dogodili! I to ne treba da vas čudi!

Bilo to dobro ili ne, istorija ovih naših prostora uvek je bila sve, samo ne dosadna. Priče koje su se našle u ovoj knjizi dobar su pokazatelj toga.

Svet veoma lako odriče viši duhovni život, više zahteve duha, više duhovno saznanje; svet voli da govori da mu ništa od toga nije potrebno i da smeta njegovom poslu uređenja sveta. Svet sleva i zdesna ovo objavljuje hiljadama i milionima glasova. A užasno je kada i od crkvene svesti dolazi ono isto negiranje duha kakvo dolazi od države, koja je na suprotnom polu sveta, a što se u ateističkom komunizmu preobratilo u konačno uništenje duha, duhovnog života, duhovnog aristokratizma. Ne gasite duh. Negiranje problematike hrišćanske svesti je gašenje duha. Služenje sveopštem prosvetljenju sveta ne zahteva pad kvaliteta duha. A pre svega je potrebno da se postavi problem duha i duhovnog života.

Autor bestselera Zanimljiva istorija Srba u 147 priča.

Ako je istorija učiteljica života, onda su Srbi veoma loši đaci.

Priče koje pokazuju i dokazuju da nikakvu pouku iz svoje bogate, burne i slavne prošlosti nismo izvukli.

Pred čitaocima je devetnaest storija o istorijskim događajima i ličnostima. Mnoga od tih dešavanja su se u ne mnogo izmenjenom vidu ponovila, a njihove posledice i danas osećamo. Autor je razotkrio istine nasilno gurnute u zaborav, ali koje izbijaju na površinu kad im se najmanje nadamo. Nevine žrtve na koje nas je podsetio, a koje su iz političkih razloga sramno skrajnute i potisnute iz kolektivne svesti, traže pravdu.

Sličnosti između međustranačkih obračuna s kraja 19. veka i današanjih prevelike su da bi bile slučajne. Isto važi i za atentate na Mihaila Obrenovića i Zorana Đinđića. Valja pomenuti i brojne istorijske ličnosti čiji fatalni promašaji i kobne greške nisu poslužili za nauk.

Većini opisanih događaja epilog znamo jer smo o njima učili iz udžbenika ili smo ih lično proživeli, ali sada su osvetljeni na nov i specifičan način pa se čitaju kao najuzbudljiviji trileri.

„Momčilo Petrović je, osim nekoliko knjiga o istoriji Srba, napisao i jedan istorijski kriminastički roman. U ovoj knjizi stavio je na papir 19 uzbudljivih priča iz srpske istorije, od kojih svaka može biti poseban krimić. Neke od njih se odnose na zločine iz strasti, druge imaju špijunsku i političku pozadinu. Povezivanje istorijskih opomena, poput priče o talasu nasilja koji je pratio stvaranje partija u Srbiji, i kritika sa uzbudljivim pripovedanjem, važne su osobine ove knjige.“ – Predrag J. Marković

Knjiga Ovo je strategija je poziv na akciju za one koji odbijaju da prihvate status quo!

Ovo je strategija je savremeni klasik koji nudi uvide kojima ćete se stalno vraćati. Umesto da daje formule korak po korak, Set Godin nudi nešto vrednije: novi način gledanja i razmišljanja o izazovima sa kojima se suočavate.

Otkrićete kako da:

prepoznate svoju „najmanju održivu publiku“ i stvorite izuzetan uticaj koji je nemoguće ignorisati
razumete i utičete na sisteme koji oblikuju naš svet
date prednost dugoročnom razmišljanju umesto trenutnom zadovoljenju
donosite pametne, promišljene odluke koje oblikuju bolje sutra
Za koga je ova knjiga:

za lidere koji žele dublje da promisle o svom uticaju
za preduzetnike umorne od konvencionalnih poslovnih saveta
za pokretače promena koji traže trajnu transformaciju u karijeri i zajednici
za sve one koji se osećaju zarobljeno u zastarelim sistemima i tragaju za novom perspektivom

Kapitalno istorigrafsko delo, ruskog i sovjetskog istoričara, Borisa D. Grekova, "Kijevska Rusija", naučno je utemeljena monografija o nastanku i razvitku srednjevekovne ruske države. Prestonica države postao je Kijev -"majka ruskih gradova" kada ga je novgorodski knez Oleg, sin Rjurika, velikog kneza Varjaga, osvojio 881/2.godine. Pokrštavanjem Rusa , za vladavine velikog kneza Vladimira Svjatoslaviča (980-1015) započeo je proces hristijanizacije, uspona Kneževine i njenog ulaska u vizantijsku sferu uticaja, što doprinosi širenju vizantijske kulture i opismenjavanju Rusa posredstvom učenika Ćirila i Metodija. Grekov, hronološki sveobuhvatno prati razvoj prve ruske države i njenog slabljenja, usled unutrašnjih nereda i upada Polovaca, sve do druge polovine 12. veka.

Duh utopije, ključni spis filozofije nade i moderne utopijske misli, pisan je u zanosu posle Prvog svetskog rata i traži put iz istorijske katastrofe ka novom smislu, ka budućnosti koja još nije ostvarena, ali je uvek prisutna kao mogućnost. Ne svodeći utopiju na politički projekat, Ernst Bloh okreće se ontološkoj i estetičkoj dimenziji ljudskog bića: čovek je biće koje još nije postalo ono što jeste.
U knjizi se susreću mistika, muzika, umetnost, religija i marksizam, spajajući se u filozofski pejzaž koji poziva na buđenje. Duh utopije oblikuje pojam „još-ne-svesnog“, otvarajući prostor za razumevanje čoveka ne kroz ono što jeste, već kroz ono što može i treba da postane. Blohova proza je poetska i hermetična, a njegova misao neprestano pulsira između metafizike i politike, podsećajući nas da ljudska istorija nije dovršena, odnosno da se tek piše u horizontu mogućeg, u upornom traganju za utopijskim ispunjenjem.
Kod Bloha, utopija prestaje da bude san i postaje metod. Njegova filozofija pokazuje da čovek nije zatvoren u sadašnjost, već da u sebi nosi iskru onoga što tek dolazi.
– Teodor Adorno
Iz istog žanra
Duh utopije, ključni spis filozofije nade i moderne utopijske misli, pisan je u zanosu posle Prvog svetskog rata i traži put iz istorijske katastrofe ka novom smislu, ka budućnosti koja još nije ostvarena, ali je uvek prisutna kao mogućnost. Ne svodeći utopiju na politički projekat, Ernst Bloh okreće se ontološkoj i estetičkoj dimenziji ljudskog bića: čovek je biće koje još nije postalo ono što jeste.
U knjizi se susreću mistika, muzika, umetnost, religija i marksizam, spajajući se u filozofski pejzaž koji poziva na buđenje. Duh utopije oblikuje pojam „još-ne-svesnog“, otvarajući prostor za razumevanje čoveka ne kroz ono što jeste, već kroz ono što može i treba da postane. Blohova proza je poetska i hermetična, a njegova misao neprestano pulsira između metafizike i politike, podsećajući nas da ljudska istorija nije dovršena, odnosno da se tek piše u horizontu mogućeg, u upornom traganju za utopijskim ispunjenjem.
Kod Bloha, utopija prestaje da bude san i postaje metod. Njegova filozofija pokazuje da čovek nije zatvoren u sadašnjost, već da u sebi nosi iskru onoga što tek dolazi.
– Teodor Adorno
Iz istog žanra

Dobro vaspitanje donosi pobedu, a pobeda ponekad donosi nevaspitanje i surovost.
Zakoni predstavljaju Platonovo poslednje i najobimnije delo, svojevrsnu krunu i zaokruženje celokupne filozofske misli. Za razliku od Države, gde idealna zajednica ostaje u carstvu ideja, u Zakonima antički filozof nudi realističniju, kompromisnu viziju uređenja polisa, u kojoj zakon postaje vrhovni čuvar reda i vrline. Dijalog vođen između atinskog stranca, Spartanca i Krićanina razvija promišljanje o tome kako zakoni oblikuju živote ljudi i kako država može podstaći građane da teže dobru, a ne da slede samo svoje strasti i interese. U središtu se nalazi potraga za poretkom koji usklađuje slobodu i disciplinu, običaj i racionalno uređenje, tradiciju i filozofski uvid.
Kombinujući političku teoriju, religiju, pravo i etiku, Platonovi Zakoni prevazilaze granicu traktata o zakonodavstvu, i nude istraživanje o ljudskoj prirodi i mogućnostima zajedničkog života. Drugim rečima, nude praktičnu utopiju – pokušaj da se most između ideala i stvarnosti konačno pređe, da se pravedno društvo ne zamišlja, već stvara.

Na raskršću između mita i racionalnog mišljenja, književne umetnosti i filozofske sistematičnosti stoji jedno od najuticajnijih i najkompleksnijih dela svetska filozofije – Platonova Država. U njoj se prvi put u istoriji ljudske misli u celini razmatraju temelji stvarnosti, smisao znanja, priroda vrline, pravednosti i društvenog poretka. U razgovorima Sokrata i njegovih sagovornika otvara se drama između individue i zajednice, tradicije i slobode, večnog sveta ideja i promenljivog sveta čulnog iskustva. Alegorija pećine, teorija ideja, pojam najvišeg dobra i vizija pravednog poretka predstavljaju stubove na kojima je izgrađena zapadna filozofija.
Država nije samo politički traktat niti utopijska slika idealne zajednice već istovremeno i metafizičko, etičko i estetičko istraživanje o tome šta znači živeti u skladu s istinom. Ona spaja filozofiju i književnost, spekulaciju i praksu, i tako postaje paradigmatsko delo u kojem filozofija stiče svoj „moderni” oblik. Zato se istorija mišljenja do danas može čitati kao trajni dijalog s Platonovim nasleđem: kako pronaći put iz senki u svetlost, kako povezati mudrost i delanje, kako učiniti da dobro pojedinca bude nerazdvojivo od dobra zajednice.

Briga se osniva u vremenitosti. U krugu vremenitosti, dakle, moramo da potražimo neko događanje koje egzistenciju određuje kao povesnu egzistenciju. Tako se interpretacija povesnosti tubitka u osnovi pokazuje samo kao jedna konkretna izrada vremenitosti.
Zašto se čovek povlači u anonimno, bezlično postojanje? Zbog toga, smatra Hajdeger, da bi izbegao da se suoči sa slobodom i konačnošću egzistencije. Stoga, cilj fundamentalne ontologije upravo se sastoji u tome da, polazeći od fakticiteta svakodnevnog života, razvije značenje egzistencijalija i pomoću njih otkrije smisao autentične, prave egzistencije, one koja prihvata čoveka kao prolazno, istorično biće i razume smrt kao najdublje i najvlastitije ljudsko određenje.
Tako se egzistencijalna analitika, koja se bavi oblicima ljudske egzistencije, i destrukcija metafizike, koja se bavi razlaganjem celokupne filozofske tradicije, presecaju u jednoj tački – u otkrivanju vremenitosti kao ontološkog smisla brige, odnosno zabrinutosti za opstanak kao izvorišta na kome počiva čovekova potreba za projektovanjem budućnosti. To je tačka od koje bi, prema Hajdegeru, trebalo ustanoviti novi početak nemetafizičke budućnosti, odnosno odakle bi bilo moguće pronaći izlaz iz savremene krize koju obeležava nihilizam kao stanje čovekovog nezavičajnog boravka u tehničkom svetu.

Iskoristite snagu generativne veštačke inteligencije u Python razvoju softvera i naučite da ubrzate, unapredite i pojednostavite programiranje kroz praktične primere i jasno definisane strategije.

Ključne karakteristike

Otkrijte kako alati kao što su GitHub Copilot, ChatGPT i OpenAI API prilikom razvoja softvera unapređuju produktivnost i štede vreme.
Prevaziđite okvire osnovnih funkcionalnosti i naučite da primenjujete napredne tehnike u svim fazama životnog ciklusa razvoja softvera.
Ovladajte najboljim praksama i dokazanim pristupima koji vode ka čistom, kvalitetnom i održivom kodu, čak i u složenim projektima.

Od mita o Izanakiju i Izanami i stvaranju sveta, nastalog da bi se objasnilo poreklo japanskih ostrva, do kaidana, tj. priča o duhovima koje izazivaju jezu, i stotina kamija (bogova ili duhova), onija (demona ili zloduha), ratnika i junaka o kojima se pripoveda, japanske legende ispredaju povest o zemlji, naciji, narodu i božanskom nasleđu japanskih careva. Često krvava i u svojoj srži natprirodna, ova zbirka predstavlja upečatljivo i nezaboravno štivo.

Jasnoća i preciznost upadljive su i u pedagoškoj dimenziji ove knjige. Ona ima odlike najkvalitetnijih inostranih udžbenika o epikurejstvu. Povrh toga što šira publika i studenti mogu mnogo da nauče iz nje, ona sadrži i originalnu interpretaciju veze između Epikurove teorijske i praktične filozofije koja zadovoljava najviše naučne standarde i biće od velike koristi stručnjacima i specijalistima u helenističkoj filozofiji.
Iz recenzije Mašana Bogdanovskog

Autor je na prijatan i zanimljiv način pokazao kako se materijalističko shvatanje univerzuma može postulirati kao bazično polazište iz kog, kasnije, proističe život vredan življenja, u racionalno odmerenom hedonizmu.
Iz recenzije Aleksandra Dobrijevića

Veliki deo rada posvećen je analogijama, paralelama, podzemnim ili nadzemnim strujanjima, opravdanim i neopravdanim „modernizovanjima“, ukratko, jednoj heuristici najčešće nepriznatih dugova koje moderna i savremenost duguju Epikuru.
Iz recenzije Predraga Krstića

O autoru:
Ivan Nišavić rođen je 1984. godine u Bijelom Polju. Osnovnu i srednju školu pohađao je u Baru. Doktorirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na kome je prethodno završio osnovne i masterske studije. Zaposlen je kao naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. rođen je 1984. godine u Bijelom Polju. Osnovnu i srednju školu pohađao je u Baru. Doktorirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na kome je prethodno završio osnovne i masterske studije. Zaposlen je kao naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.

U vremenu osporavanja procesa evropske integracije kod nas i u svetu, raspravljati o ustavnom poretku Evropske unije jeste naučni izazov. S obzirom na to da nema formalno-pravnog akta pod nazivom ustav Evropske unije, naizgled, lako je oboriti tezu o postojanju ustavnog prava i poretka Evropske unije. Ipak, taj argument nije presudan. U suštini, nije toliko važan naziv, već status akta. Ujedinjeno Kraljevstvo, kao jedna od najstarijih evropskih demokratskih država, nema pisani akt pod nazivom ustav. Ugovori o osnivanju Evropske unije imaju ustavnu ulogu.
U ovom trenutku, Evropska unija se ne može smatrati klasičnom federalnom državom zbog očiglednog manjka ovlašćenja na nadnacionalnom nivou. O njoj se može govoriti kao o federalnoj zajednici, koja je izvorno imala za cilj da preraste u nešto više od toga. U istorijskom smislu ovo stanje samo po sebi nije novo. Ono se javljalo i u XIX veku kod tzv. Federalnih država u nastajanju, poput Sjedinjenih Američkih Država ili Švajcarske Konfederacije.

O autoru:
Dr Slobodan Zečević rođen je u Beogradu 3. aprila 1966. godine. U Beogradu je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je u Parizu na Pravnom fakultetu na Sorboni (Université Paris I Panthéon Sorbonne) specijalizirajući se za pravo Evropske unije. Magistrirao je i doktorirao na Evropskom univerzitetu u Beogradu sa temama iz oblasti privredne regulative Evropske unije. Na istom univerzitetu izabran je u zvanje redovnog profesora. Doktorirao je i na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na temu evolucije institucionalnog sistema Evropske unije. Autor je više udžbenika i monografija iz privrednog prava i institucionalnog sistema Evropske unije. Trenutno obavlja funkciju direktora Instituta za evropske studije u Beogradu.

Ovo je izvanredna knjiga u kojoj se Đokić pokazuje kao prvorazredan stručnjak... Njegovom upečatljivom „osećaju” za politički život u međuratnoj Jugoslaviji pridodata je i razvijena svest o evropskom kontekstu jugoslovenske politike. Svi izučavaoci regiona, baš kao i istoričari, sociolozi i politikolozi koji se u načelu bave nacionalizmom treba da pročitaju ovu knjigu. Od nje će takođe imati koristi i diplomate, aktivisti koji rade na rešavanju sukoba, kao i novinari... - Aleksa Đilas

Dejan Đokić zaslužuje sve pohvale za ovu odlično istraženu i veoma dobro napisanu knjigu. Izbegao je nacionalističke klišee i pristrasan ton i predstavio čitaocu nove interpretacije originalnog izvornog materijala. Kao takva, knjiga se izdvaja od velike većine radova o bivšoj Jugoslaviji napisanih od 1990-ih godina. -Cathie Carmichael, European History Quarterly

[Knjiga] predstavlja jednu izuzetnu, i u pojedinostima i u zaključcima, istoriju unutrašnjepolitičkog razvoja jugoslovenske zajednice od 1918. do 1941. godine. Do sada se takva knjiga nije pojavila ni na jednom stranom jeziku. - Desimir Tošić, Danas

Nedostižni kompromis je originalna i provokativna studija ključnog perioda istorije Jugoslavije – kontroverzan, ali od sada neizbežan rad na ovu temu. - Wim van Meurs, Canadian Journal of History

O autoru

Dejan Đokić je redovni profesor istorije na Nacionalnom univerzitetu Irske, Mejnut (National University of Ireland, Maynooth). Prethodno je bio redovni profesor istorije na Goldsmits koledžu Univerziteta u Londonu (Goldsmiths, University of London), gde je osnovao Centar za studije Balkana. Predavao je i na Univerzitetu u Notingemu (The University of Nottingham), Birkbek koledžu Univerziteta u Londonu (Birkbeck, University of London), i na Školi za slovenske i istočnoevropske studije Univerzitetskog koledža u Londonu (SSEES UCL), na kojoj je i diplomirao i doktorirao. Zajedno sa grupom kolega osnovao je istraživački seminar „Promišljanje moderne istorije Evrope“ na londonskom Institutu za istorijska istraživanja („Rethinking Modern Europe“, Institute of Historical Research). Bio je naučni saradnik i stipendista Britanske akademije (The British Academy), fondacija Humbolt (Alexander von Humboldt Stiftung) i Liverhjum (The Leverhulme Trust), i Vudro Vilson centra u Vašingtonu (Wilson Center); stalni je saradnik Kraljevskog istorijskog društva (Royal Historical Society). Postdoktorsku specijalizaciju je završio na Kolumbija univerzitetu u Njujorku (Columbia University), gde je takođe predavao kao gostujući profesor. Od 2020. gostujući je profesor na Katedri za istoriju jugoistočne Evrope Univerziteta Humbolt u Berlinu (Humboldt Universitat zu Berlin). Autor je knjiga Elusive Compromise: A History of Interwar Yugoslavia (London: Hurst/Madison, WI: University of Wisconsin Press, 2007); srpsko izdanje: Nedostižni kompromis: srpsko-hrvatsko pitanje u međuratnoj Jugoslaviji (Beograd: Fabrika knjiga, 2010) i Pašić and Trumbić: The Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (London: Haus/Chicago: Chicago University Press, 2010). Rođen je u Paraćinu 1971, prve godine života je proveo u Potočcu, a odrastao je i osnovnu i srednju školu završio u Svetozarevu (današnja Jagodina).

Knjiga Hleb, topovi, dugovi trudi se da nas bliže upozna sa zbivanjima tokom predvečerja Prvog svetskog rata prvenstveno iz oblasti ekonomske istorije, ali i iz susednih društvenih nauka. U ovom periodu verovatno najvažniji događaj bili su balkanski ratovi, koji su okončali dinamičan rast srpske ekonomije od 1906. do prve polovine 1912. godine. Iz njih je Srbija izašla veoma zadužena, pošto je, zbog minimalne domaće štednje, spoljnim zajmovima finansirala infrastrukturu, nabavku naoružanja i ratne troškove. Perspektiva servisiranja tih dugova bila je sumnjiva. Verovatno najvažniji ekonomski događaj u periodu 1911–1914. bilo je sklapanje trgovinskog ugovora Srbija–Austrougarska 1910, koji je stupio na snagu 1911. godine. Njime su okončani Carinski rat i normalizovani ekonomski odnosi dveju zemalja, što je dovelo do velikog rasta spoljne trgovine i poljoprivredne proizvodnje. Ipak, tokom sledećih godina spoljna trgovina gušila se pod teretima ratnih zbivanja, ali i lošeg vremena i inflacije.

O autorima:

Boško Mijatović je diplomirao, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Usavršavao se na Londonskoj školi za ekonomiju i u OECD-u. Bio je predsednik Centra za liberalno-demokratske studije, istraživačkog centra iz Beograda.

Svojevremeno je radio kao viši naučni saradnik u Ekonomskom institutu u Beogradu. Objavio je i priredio više knjiga i zbornika radova. Radio je na više desetina projekata Svetske banke, EU, jugoslovenske i srpske vlade, UNDP, UNICEF i drugih domaćih i međunarodnih institucija. Član je uređivačkog odbora časopisa Panoeconomicus, bio je urednik za ekonomiju u Službenom glasniku, glavni urednik Prizme i Fokusa, autor je ekonomskih i političkih kolumni u NIN-u, Politici, Danasu, Ekonomskoj politici, Ekonomist magazinu i Radaru. Najvažnije publikacije su mu: Privatizacija (1993), Ekonomija, politika i tranzicije (1998), Duvan i srpska država u XIX veku/Tobacco and the Serbian State in the 19th Century (2006), Pojmovnik liberalne demokratije (sa I. Vujačićem i T. Mladenovićem, 2008), Poezija, tržište, država (sa M. Maksimovićem, 2009), Dva veka Dečanske ulice (2009), Srbija na nizbrdici (2011), Program dečjih dodataka u Srbiji (sa G. Matković, 2012), Ilustrovana istorija beogradskih kafana (sa B. Belingarom, 2016), Zemlјa, novac, država, iz srpske ekonomske istorije (2018), Istorija državnih finansija Srbije 1876–1895 (2021), Duvan u prvoj polovini dvadesetog veka (2022) itd. Priredio je i napisao predgovore za dve knjige u izdanju Akademske knjige: Istina o „Ekonomskoj podlozi hrvatskog pitanja“ Rudolfa Bićanića (2022) i Ekonomska politika Koste Cukića (1862, 2024).

Milan Zavađil je diplomirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a magistrirao na Londonskoj školi za ekonomiju. Radio je u Narodnoj banci Jugoslavije i 30 godina u Međunarodnom monetarnom fondu. Držao je brojne kurseve na poslovnoj školi ESSEC, Institutu za obuku u Singapuru (IMF STI) i SEACEN (Organizacija centralnih banaka jugoistočne Azije). Bio je konsultant za ASEAN+3 Macroeconomic Research Organization (AMRO), za Australijski program tehničke pomoći za Indoneziju i brojne druge fondove (kratkoročni angažmani), kao i govornik na događajima Bloomberg-a i drugim investitorskim skupovima. Najnoviji radovi: „Serbia on the Path to Modern Economic Growth“ (sa Boškom Mijatovićem), Economic History Review, avgust 2022; „It’s all about (Industrial) Policy –Developing Indonesia’s mineral refining and processing industries“, Strategic Review, januar 2011; „Are emerging Asia’s reserves really too high?“, rad MMF-a sa Martom Ruiz Aranz (WP08/192), avgust 2008.