Što je Demosten naučio idući u školu kod najznatnijih ondašnjih ljudi i učeći danju i noću kod svoje kuće, to upotrebi u javnom životu najpre i najpre kao advokat. Advokaturi se on oda koje s toga, da koliko toliko naknadi upropašćenu očevinu i da obezbedi življenje svojoj materi i sestri, koje stoga opet, da uđe u sve odnose života, te da se tako pripravi za političku pozornicu. Ovom prilikom da napomenemo, da se položaj atinskog advokata u jednoj tačci sasvim razlikovao od položaja današnjeg advokata. Atinski advokat obično ne zastupaše svoje klijente lično pred sudom. Ovi moradoše to sami činiti po pravu atičkome, a advokat pisaše za njih tužbe i odbrane, te se s toga i zvaše logograf (λογογραφος) ili pisac beseda (sudskih).
Kada dakle, kao što napomenusmo, građanstvo atinsko počne opet savetovati se o makedonskom pitanju na glas o naprasnom Filipovom napadu na Halkidiku (s proleća god. 351. pre Hr.), ustane mladi Demosten sasvim iznenada pre sviju drugih govornika, koji obično o toj stvari pređe govoriše, da bi sprečio jednom za svagda ponavljanje svega onog, što je već hiljadu puta rečeno. Ustane Demosten, te je sad govorio besedu kojom je započeo svoju svetsko-istorijsku ulogu, govorio prvu besedu svoju protiv Filipa — tako zvanu prvu filipiku. Od tog doba nastaje ona navek znamenita borba, u koju se Demosten upustio za slobodu helinsku protiv onoga čudovišta ljudskoga — kralja Filipa, — i kojoj ima svet da zahvali čitav niz najdivnijih beseda, što su ikada govorene; nastaje borba, koju je Demosten vodio jednim jedinim oružjem, slobodnom rečju, no ipak tako silno i snažno, da je sam Filip imao običaj više puta da reče: on vodi rat samo sa Demostenom, a ne sa Atinjanima. U prvoj filipici baca Demosten krivicu zbog tadanjeg rđavog položaja ne samo na pređašnje savetnike i vojvode narodne, već i na sam narod.
